УМ

зн а аре не
стене, рекао би човек, ромеже да прогутају дреку
људску справу која силовито дими и жалостиво пишти
тонући на месту Големој Ограњи у први тамник
(тунел) који држи 60 метара.
Тај се тамник прође, светлост сине, и очи опет
погледе десно и лево да се нагледају чудева, а дим
силовито покуља, шисак на ново писне, и воз опет,
на месту Галич-Печу,- утоне у други тамник који
има дужине 184 метра.
Сунце честито и не огране воз, кад из овота
мрака изиђе, а писак запишти казујући да се на месту
Кумамовском Долу мора ући у трећи тамник који
има 41 метар дужине.
Иза овога, на месту Божјим Врацима, воз понире
у тамник четврти који траје 154 метра.
И, најпосле, на месту Литиши, улази се у тамник
пети који траје 284 метра и излази већу ширину.
Пруга железничка кроз неке тамнике иде самим
вамотворим каменом тако, да се неки нису морали ни
засвођавати, а негде је, између тамника једнога и
другога, усечена у камен, а подбијена пода стену тако,
да очи хвата страх да бе та стена не превали и воз
ва свим товарима не строши у млево.
Негде су се опет окомиле с врхова стена у Ни-
шаву литице и точила, која прете много већом стра-
хотом него што је све тврде стене очима могу за =
дати, јер при најмањој киши низа стрмена точила
овипају се грдне стене које свакад могу највећу не-
срећу учинити. Да се тако што не би десило, многа,
су точила испресецана зидовима који би устављали