кова и Кабларска; има кривудавих и чудних, као

што је Горњачка; има отворених и видних, као што

су Вратарничка и Сталаћска; има их дугачких, као
што су Грдилица и Љуберажда, али ће пхиуј
свету бити мало онаких, каква је Клисура Сићевачка,
коју је простругала Нишава између Облика и Бе-
лошњскиг Дувака, особито какав је онај њезин део
од Св. Петке до села Градишта.
Кад се рече клисура, већ се зна да је то теснац,
ужи или шири, тек свакојако такав кроз који про-
лази макар козја врвина, а ОСићевачка Клисура била
је са свим непролазна. Њом ни дивокоза није могла,
проћи без страха да се не згрува о Камење, или да
се не утопи у води нитавиној. То нарочито вреди за,
теснац од Св. Петке до свела Градишта.
Нишава, не могавши продрети Хоритшштем
преко Плеша к Тимоку, куда ју је, по причи,“ у
прастара времена, сотона навраћао, стругала је и рас-
тругала косу која везује Стару Планину за планину
Суву, на име растругала је Белошњске Дувке и Облик,
па, узаном стругом, између тих висова, оцедила бе-
лопаланачко језеро у карлицу нишку и моравеку.
Стружући вековима своје камените прагове, Ни-
шава се је укопала толико, да данас од њезина огле-
дала до врхова највиших јој ивица могу бити неко-
лике стотине метара најокомије стрмени! Ширина пак
те њене камените струге на многим местима тако је
малена, да бе није чудити што се многа дивокоза,

' Гледај Краљевину Србију, стр. 173.