3/8/22, 4:44 PM StackEdit

Елементи топологије

Михајло Товиловић

Teorija Skupova → Topologija → Geometrija

Скупови су примитивни појмови, што значи да се не могу дефинисати на основу

раније дефинисаних појмова.

Топологија τ на датом скупу X представља колекцију подскупова од X који имају

сљедеће особине:

1. Цио и празан скуп припадају топологији

X, ∅ ∈ τ

2. Коначна или бесконачна унија било којих скупова из топологије такође припада
топологији

Oα ∈ τ ⟹ ⋃ Oα ∈ τ
​ ​ ​

3. Коначни пресјек било којих скупова из топологије такође припада толологији

n
Oα ∈ τ ⟹ ⋂ Oα ∈ τ
​ ​ ​

Уређени пар (X, τ ) назива се тополошки простор.

Задатак 1. Нека је дат скуп X = {a, b, c, d, e, f }. Провјерити да ли су сљедеће

колекције топологије на скупу X

(i) τ1 = {X, ∅, {a}, {c, d}, {a, c, d}, {b, c, d, e, f }}

(ii) τ2 = {X, ∅, {a}, {c, d}, {a, c, e}, {b, c, d}}

(iii) τ3 = {X, ∅, {a}, {f }, {a, f }, {a, c, f }, {b, c, d, e, f }}

​

https://stackedit.io/app# 1/5
3/8/22, 4:44 PM StackEdit

Инсистирање на коначности пресјека (трећа особина) биће јасније на сљедећем

1 1
примјеру. Нека је дат скуп X . Да ли је колекција скупова (− n , n ),  n ∈ N ​ ​

топологија на овом скупу? Ако направимо бесконачан пресјек скупова видимо да

∞
1 1
⋂ (− , ) = {0}
​ ​ ​

n=1
n n

а елемент {0} не припада посматраној колекцији, која због тога није топологија на
датом скупу.

Нека је дат непразан скуп X и топологија τ на том скупу. Отворени скупови су они
који припадају τ . Подскуп S ⊂ X назива се затвореним скупом у (X, τ ) ако је
његов комплемент отворен у (X, τ ). Подскуп K ⊂ X тополошког простора (X, τ )
је отворено-затворен (’‘clopen’’) ако је и отворен и затворен у (X, τ ).

Задатак 2. Нека је дат скуп X = {a, b, c, d, e, f } и топологија на том скупу τ =

{X, ∅, {a}, {c, d}, {a, c, d}, {b, c, d, e, f }} . Одредити који су подскупови отворени,
затворени, отворено-затворени или ни отворени ни затворени. Шта се уопштено
може рећи о скуповима X и ∅ ?

Нека је (X, τ ) тополошки простор и нека су дати скуп N

⊆ X и елемент p ∈ N .
Скуп N се назива околином од елемента p ако постоји отворен скуп U такав да

p∈U ⊆N
1 1
На примјер, интервал [0, 1]∈ R је околина елемента 4
јер 4 ​ ∈ (0, 12 ) ⊆ [0, 1]. Али
​

[0, 1] није околина елемента 1.

За двије околине U и V кажемо да су дисјунктне ако U ∩V = ∅.

Нека је (X, τ ) тополошки простор, те x, y

∈ X . Кажемо да се x и y могу
раздвојити по околинама ако постоји околина U од x и околина V од y које су
дисјунктне.

У топологији, функција f : X → Y је непрекидна акко је оригинал за било који

отворен (затворен) скуп у Y , такође отворен (затворен) у X . Алтернативно, функција
f : X → Y је непрекидна ако за сваку околину V ⊆ Y постоји околина U ⊆ X ,
таква да

https://stackedit.io/app# 2/5
3/8/22, 4:44 PM StackEdit

f (U ) ⊆ V

Изоморфизам тополошких простора назива се хомеоморфизам. Познат је примјер

хомеоморфизма између шоље за кафу и крофне. Тополошка структура остаје
непромијењена приликом истезања и савијања (не и приликом цијепања и
лијепљења). Хомеоморфизам твори релацију еквиваленције (рефлексивност,
симетричност и транзитивност) на класи свих тополошких простора. Ево неких
примјера хомеоморфизма:

1. Сваки отворени интервал у R хомеоморфан је са сваким другим отвореним

интервалом у R (Вајерштрасова теорема).
2. Постоји хомеоморфизам између ограничених и неограничених скупова
(компактификација).
3. Сваки отворени интервал хомеоморфан је са реалном правом.
4. Тополог не разликује кружницу и квадрат (Жорданове криве).
5. Кружница са уклоњеном тачком хомеоморфна је са правом линијом
(стереографска пројекција).
6. Прстен је хомеоморфан са цилиндром.

Тополошке инваријанте простора су особине које зависе искључиво од топологије

на простору . Оне се не разликују код простора који су међусобно хомеоморфни.
Интуитивно, хомеоморфизам слика тачке које су блиске (далеке) у тачке које су
такође блиске (далеке). Основне тополошке инваријанте су:

1. Хаусдорфова особина
2. повезаност
3. компактност

Нас ће интересовати прве двије особине. Хаусдорфов тополошки простор је

тополошки простор гдје свака два разлличита елемента имају дисјунктне околине.
Интуитивно, ако је неки тополошки простор Хаусдорфов, то значи да у њему могу да
уведем појам тачке, тј. могу међусобно да разликујем двије тачке.

Задатак 3. Провјерити да ли су сљедећи простори Хаусдорфови:

(i) (X, τ ), гдје је X произвољан скуп са тзв. досадном топологијом τ = {X, ∅}.

(ii) (X, τ ), гдје је X произвољан скуп са тзв. дискретном топологијом која се састоји
од свих подскупова из X .

(iii) (X, τ ), гдје је X = {a, b, c} и τ = {{a}, {a, b}, {a, c}, X, ∅}.
https://stackedit.io/app# 3/5
3/8/22, 4:44 PM StackEdit

Тополошки простор (X, τ ) је повезан ако су једини clopen скупови цио скуп X и
празан скуп ∅. Еквивалентно, тополошки простор је повезан ако није унија два
непразна дисјунктна отворена скупа. Дакле, ако бисмо повезани простор хтјели да
запишемо као унију два непразна скупа A и B , онда би важило

Ac ∩ B =
 ∅, A ∩ Bc 
=∅

Интуививно, тополошки простор је повезан ако је начињен из једне цјелине.

Општи тополошки простори у којима смисао ‘‘удаљености’’ није дефинисан, нису од

нарочитог значаја за физику. Ми желимо да наш простор има неку метрику. Због
тога ћемо надаље радити са метричким тополошким просторима. Стога
дефинишемо метричку функцију d : X × X → R, која задовољава сљедеће
аксиоме метрике

1. симетричност  d(x, y) = d(y, x),  ∀x, y ∈ X

2. позитивна семидефинитност  d(x, y) > 0,  ∀x, y ∈ X
3. позитивна дефинитност  d(x, x) = 0,  ∀x ∈ X
4. неједнакост троугла  d(x, y) + d(y, z) ≥ d(x, z),  ∀x, y, z ∈ X

Често се жели знати да ли је неки задати тополошки простор метризабилан (тј. да ли

се у њему може дефинисати метрика). Ако успијемо дефинисати метричку функцију
која задовољава наведене аксиоме, онда је протор метризабилан. Међутим, доказати
да неки простор није метризабилан није тривијалан посао. Очигледно, не можемо
тестирати бесконачан број функција. Срећом вриједи сљедећа теорема: Ако је неки
простор метризабилан, онда је и Хаусдорфов (домаћи: покушајте доказати ово).

Неки најпознатији примјери метрике јесу дискретна метрика

d(x, y) = {
0, за x = y
1, иначе
​

и Питагорина теорема у Rn

n
d(x, y) = ∑(xi − yi )2
​ ​ ​ ​

i=1

https://stackedit.io/app# 4/5
3/8/22, 4:44 PM StackEdit

Задатак 4. Провјерити да ли је у простору X = {f : [0, 1] → R} функција d(f , g) =

max ∣f − g∣  метричка?

Задатак 5. Да ли је простор Rn са тзв. Еуклидовом топологијом коју чине све

отворене лопте полупречника r око тачке x, тј.

τ = {y ∈ X ∣∣d(x, y) < r}
​

Хаусдорфов?

Од старих тополошких простора могу се правити нови простори са интересантнијим

особинама. Први начин јесте тзв. производна топологија. Резултатнтни простор
насљеђује само заједничке особине (инваријанте) предака. Примјери:

1. R × R × R = R3
2. Кружница и права дају цилиндар S 1
× Iz = C ​

1 1
3. Двије кружнице творе торус S × S = T

Друга метода је тзв. идентификација којом настају квоцијентни простори. Тако од

R2 можемо добити цилиндар, торус, Мебијусову траку и Калјнову боцу.

Карту (координатни систем) чини уређен пар (Uα , ϕα ), гдје је Uα отворен скуп, а ϕα
​ ​ ​ ​

пресликавање ϕα ​ : Uα → R . Координате тачке p на карти означавамо са x (p) ≡

​
n μ

ϕα (p).
​

Атлас представља колекцију карата {(Uα , ϕα )} која задовољава два услова:

​ ​

1. ⋃α Uα​
=X​

2. карте (Uα , ϕα ) су глатко ушивене (ако се тачка или околина налази у пресјеку
​ ​

двије карте, могуће је прећи са карте на карту, тј. извршити смјену координата)

Максималан атлас је онај који се не садржи ни у једном другом атласу. Избор

максмималног атласа обезбјеђује да се тополошки простор са два различита атласа
не рачуна као два различита простора. Некада се двије карте могу крити у трећој.

https://stackedit.io/app# 5/5