Alarmantni znaci da je srce u opasnosti

Na svakih 23 sekundi, neko u Evropi doživi srčani udar! Većina ljudi preživi bez ozbiljnijih
posledica po zdravlje i obavlja osnovne dnevne zadatke bez problema.

Ipak, pojava simptoma poremećenog srčanog rada se ne smeju zanemariti!

Poznatiji kao infarkt srca, srčani udar se javlja kada se srce ne snabdeva dovoljnom količinom
krvi koja mu je potrebna za neometani rad, odnosno, kada dođe do oštećenja srca usled
nedovoljnog snabdevanja kiseonikom, koji se, opet, prenosi putem krvi.

Znaci srčanog otkazivanja

Postoje 5 karakterističnih simptoma koji se javljaju u trenutku srčanog udara:

- Iznenadni bol u grudima - većina osoba bol doživi kao “najjači u svom životu”. Bol i
nelagodnost u grudima traju nešto više od 5 minuta, a periodično nestaje i ponovo se javlja.
Veliki broj osoba bol opisuje kao pritisak, stezanje ili punoću u grudnom košu.

- Nelagodnost u gornjim delovima tela - bol koji se javlja usled oštećenja srčanog mišića se
može širiti na gore. Takva klinička slika je karakteristična za anginu pektoris gde se bol u
grudima širi na donju vilicu i rame. Kada govorimo o srčanom udaru, bol se može širiti u jednu ili
obe ruke, u leđa, ramena, vrat, donju vilicu i u pazušne jame.

- Otežano disanje - usled disfunkcije srčane pumpe, kao i usled stresa koji u trenutku udara
osoba oseća, dolazi do skraćenja daha pri udisanju i izdisanju vazduha. Ovaj simptom traje oko 5
do 10 minuta nakon pojave bola u grudima, a provocira se većim fizičkim naporom ili izlaganjem
stresnim situacijama.

- Vrtoglavica - može biti praćena nesvesticom ali i ne mora. Vrtoglavica nastaje usled
nedovoljnog snabdevanja mozga svežim kiseonikom, koje biva osiromašeno otežanim disanjem.

- Hladni znoj - osobe koje su doživele srčani udar, pri prijemu u bolnicu su kompletno mokre.
Razlog tome je velika količina znoja koji se izluči u stresnoj situaciji kao što je otkazivanje srca.
Hladan znoj počinje da se luči obično nakon pojave otežanog disanja.

Znaci upozorenja

Prethodno navedeni simptomi je javljaju kada se otkazivanje srca dešava akutno - to jest, nakon
ovih simptoma, srčani udar se neminovno događa.
Sa druge strane, simptomi koji, naizgled, mogu da usmere pažnju na neki drugi zdravstveni
problem, ne smeju se zanemarivati, pogotovo kod osoba koje se već leče od nekog srčanog
oboljenja.

1. Osećaj umora nakon lakših fizičkih aktivnosti. Ako izuzmemo faktore gojaznosti i starosti,
mlađe osobe vitalne građe ovaj simptom nikako ne bi trebalo da zanemare! Umor, sam po sebi,
predstavlja “molbu” organizma za prestankom daljih aktivnosti, jer će svaka dalja aktivnost
ozbiljno narušiti opšte zdravstveno stanje. Često se zajedno sa osećajem umora, kod osoba sa
predispozicijom za otkazivanje srčanog mišića, javlja lupanje srca. Ukoliko se umor i lupanje srca
javljaju nakon najobičnijeg penjanja uz stepenice ili uzbrdicu, a prestaju nakon odmora, odlazak
lekaru je najbolja preventiva za razvoj neke patološke promene.

2. Povraćanje, muka i gađenje. Iako se ovi simptomi najčešće vezuju za stomačne viruse i
probleme, često se, usled nelagodnosti u grudnom košu, ovi simptomi javljaju kao odgovor
organizma na nedovoljnu količinu kiseonika i gubitak daha.

Faktori rizika za nastanak srčanih oboljenja

1. Starost. Tokom godina, prilagođavanje srca i krvnih sudova na fizičku aktivnost i faktore
sredine značajno opada. Srčani mišić slabi, krvni pritisak raste, a sa porastom krvnog pritiska,
raste i mogućnost javljanja akutnih srčanih napada. Osobe starije od 65 godine iziskuju redovne
kardiološke kontrole.

2. Pol. Prema statističkim podacima, žene koje imaju redovni menstrualni ciklus najređe završe
u bolnici zbog srčanih problema. Razlog tome je hormon estrogen koji žene štiti od taloženja
holesterola u krvnim sudovima, koji reguliše protok krv kroz vene i arterije i održava zdravlje
srčanog mišića. Žene u menopauzi i muškarci starije životne dobi su u najvećem riziku od
kardiovaskularnih oboljenja. Što se muškaraca tiče, oni prednjače u dobijanju infarkta miokarda,
dok su žene skloni razvijanju angine pektoris.

3. Kardiovaskularna oboljenja u porodici. Najveći rizik od dobijanja srčanog oboljenja imaju

osobe čiji su roditelji u mladosti oboleli od te iste bolesti. U mlađu životnu dob se ubrajaju
muškarci mlađi od 55 i žene mlađe od 65 godina.

4. Pušenje. Brojni su negativni uticaji nikotina na organizam. Jedan od njih jeste i uticaj nikotina
na širinu krvnih sudova. Nikotin ima biohemijsku predispoziciju da se vezuje za receptore na
nervnim pločama i da sužava lumen krvnih sudova. Time ih podlaže uticaju holesterola, te brže
dolazi do razvoja ateroskleroze. pored nikotina, ugljen monoksid koji se u izvesnoj količini nalazi
u cigaretama, može da utiče na sam protok krvi kroz krvne sudove i da utiče na razvoj otežanog
disanja.
5. Način ishrane. Brojne studije su dokazale povezanost između načina ishrane i razvoja srčanog
oboljenja. Ukoliko se tokom dana unese veća količina masti, soli i šećera od normalne količine
za datu starost i težinu, razvoj aterosklerotičnih plakova i infarkta srca je neuporedivo veći.
Izbacivanje soli iz ishrane, pogotovo starijih osoba, reguliše vrednost krvnog pritiska i time
prevenira razvoj akutnih kardiovaskularnih stanja.

6. Visok nivo holesterola. Pre svega se odnosi na vrednost lošeg holesterola. Lekovi koji se
koriste za regulaciju holesterola u krvi se nazivaju statini i njihovom konzumacijom po striktno
određenom režimu uz izbacivanje masne i začinjene hrane, doći će do izlečenja.

7. Dijabetes. Nažalost, dijabetes je bolest koja se, u našem društvu, ne shvata toliko ozbiljno.
Iako u početku, dijabetes iskazuje neke druge simptome, vremenom znatno utiče na stanje i
zdravlje krvnih sudova. Za dijabetes se obično vezuju povišeni krvni pritisak i osećaj umora
nakon lakših fizičkih aktivnosti.

8. Gojaznost. Regulacija telesne težine “spašava” srce, mozak, kosti i mišiće.

9. Nedovoljna fizička aktivnost. Ovaj faktor pre svega utiče na razvoj bolesti kod starije
populacije koja se često otežano kreće zbog oboljenja kostiju i starosti, generalno. Ipak, i ova
populacija treba da uloži minimalan napor kako se krvni sudovi ne bi u potpunosti zapustili.

10. Izlaganje stresu. O povezanosti stresa i oboljenja suvišno je pričati. Količina hormona koja se
u trenutku doživljenog stresa izluči deluje na sve delove tela, a pogotovo na srce koje je tim
hormonima najviše izloženo. Danas se sve više pažnje posvećuje ovom faktoru jer se on,
naporom pojedinca i društva, može izbeći.

11. Loša higijena. Iako se ovaj faktor, generalno, ne povezuje sa razvojem srčanih oboljenja,
brojne bakterijske infekcije srca i srčane maramice su razlog zašto bi se o ovom faktoru trebalo
pvoesti računa.

12. Preterana konzumacija alkohola. Alkohol usporava rad organizma, pa i srca. Usled
konzumiranja velikih količina srca, dolazi do lupanja srca, povećanja krvnog pritiska i razvoja
posledica koje mogu biti nimalo prijatne.

13. Korišćenje kokaina i amfetamina. Predoziranje psihoaktivnih supstanci se često navodi u

spisima specijalista sudske medicine. Krvni pritisak drastično skače, krvni sudovi se sužavaju,
svest je sužena i osobe često nisu u stanju da pozovu pomoć iako su životno ugrožene.

14. Hronična bubrežna insuficijencija

Kako preventirati razvoj srčanog oboljenja?

Iz navedenih faktora rizika, lako se daju zaključiti obrasci ponašanja koji su poželjni za
adekvatnu prevenciju kardiovaskularnih oboljenja:

- Jedite više puta dnevno manje obroke!

- Vežbajte!

- Spavajte minimum 6 sati dnevno!

- Regulišite nivo šećera u krvi!

- Prestanite da pušite!

- Ne konzumirajte alkohol!

- Kontrolišite krvnu sliku i nivo holesterola u krvi!

- Smanjite izlaganje stresu!

Ukoliko dođe do srčanog udara, ne zaboravite da ostanete pribrani! Svaki minut je važan, i
zvanjem službe hitne pomoći odmah po osećanju simptoma, sprečićete značajnije komplikacije!