Рождество Tвоје, Христе Боже наш,

возсија мирови свјет разума,

в њем бо звјездам служашчи звјездоју учахусја,
Тебје клањатисја, Солнцу правди,
и Тебjе вједјети с висоти Востока,
Господи, слава Tебје.

БОЖИЋНА РАДОСТ
У зимској бадњој ноћи
кад сунце одлучи на спавање поћи.
У домове наше уноси се слама
Кад се новчићи у сламу бацају
Нестрпљиво чекају Божићно 'свануће.
Многа деца и тада заплачу
Без љубави, мајке и топле куће.
У Божићно јутро све је тако свето
Пале се свеће, дом весељем зрачи
Неком' то није ништа
А неком' то цели живот значи
Када сване божићни дан
Посебном срећом обасјан
Осећам љубав око себе
Знам да љубав греје и тебе
Божић је дошао у мој дом
Донео радост срцу мом
Рођендан Христа славе сви
У рају свеци небески
Црквена звона чују се у даљини
Душе нам се расипају у милини
Док крупан снег напољу веје
Христова милост све нас греје

ИРОД:
Откуда сте ви цареви, како је име ваше, куда путујете и коме дарове
носите?

ГАШПАР:
Ја сам цар Гашпар,народи ме знају као цара у персиском крају, са
истока ме једна звезда води, новом цару што се данас роди.
МЕРХИОР: Ја сам цар царства арапскога, од обале мора црвенога,
свако зна мене Мерхиора, Богом дана цара и звездара.

ВАЛТАЗАР: (Ирод удара сабљом Гашпара) Ја сам глава звездар

Валтазар, владар старе Вавилонске стране, једна звезда виђена из
сјајна, одазва ме из мог завичаја, Христа тражим у Божијем страху,
да пред њега клекнем на земљицу у праху, да земљицу ја целивам и
младенца да даривам.

ГАШПАР ВАЛТАЗАР И МЕЛХИОР: (заједно)

Иста звезда доведе нас амо, сву тројицу из крајева трију, а по њојзи
видесмо и знамо, да се роди цар царева свију.

ИРОД:
Какво је то царско племе силније од мога? Ја сам цар Ирод од кога
сви стрепе. Послаћусву своју војску да побију сву децу витлејемску,
тако ћу и тога новорођеног цара погубити.

ГАШПАР: (црни), (Гашпар удара сабљом Ирода)

Ој Ироде, силни царе, пролићеш крв невине дечице, огрешићеш и
душу и руку своје царске деснице.
ИРОД: (Ирод удара сабљом Валтезара)
Добро, идите онда и поклоните му се, па када га нађете, дођите и
јавите и мени да идем и ја да му се поклоним.

АНЂЕО:
Ја сам анђео божијег мира, сад баш бејах код пастира, па сам дош'о
вама савет дати, који морате добро послушати. Кад Исуса Христа ви
нађете и дарове му своје принесете, другим путем ви кући идите,
Ироду се назад не враћајте, јер се Ирод не мисли Христу поклонити,
већ га мисли погубити.

ПРВИ ЧОБАН:
Добро вече, домаћине,
Ево мене из даљине,
Непозвана, непозната,
На вратима вашег стана.
За звездом сам ноћас пош’о,
Док вертепу нисам дошо.
На колена ту сам пао,
Сиротињски дарак дао.
Уз три цара, три мудраца,
ја, пастир код оваца,
Са истока далекога,
Славим Бога рођенога.
Рождество се и ту слави,
Е да сте ми живи, здрави.
Нек вам њива родно роди,
И напретку слога нек вас води,
У то име и Христос се роди.

ДРУГИ ЧОБАН:
Христос се роди и ја велим
и свако вам добро желим
срећно срби добротворци
то нам данас божић збори
помогнимо сиротане
и познате и незнане
так'о дело благосиљам
наш спаситељ са висине
помогнимо вредне ђаке
даривајмо сиромахе
љубимци смо бож'је судбе
усрећимо добре људе,
нас од пута дремеж хвата
сви нам данас шире врата,
своје тајне своје снове
у срцу се наше роје
обичаји наши стари
што се за њих сад не мари
по неки је писац живо
ово лепо описиво
чим сад чују или виде
да нам гост у госте иде
цару нашем знамо име
спаситељ је са висине

Послушајте:
Витлејеме славни граде од Бога, од Бога
Највећи си ти од града свакога, свакога.
Јер из тебе нам изађе Војвода, Војвода
Исус мили Давидова порода, порода.
Марија га чиста дјева породи, породи
И у јасле она Њега положи, положи.
Достојно се она Њему поклања, поклаања
И весељем срца свога поздравља, поздравља.
Ти си нада превелика свег света, свег света
Народ Тебе од давнина већ чека, већ чека.
Мада лежиш у јаслама на слами, на слами
Ти царујеш на небесма над нами, над нами.

Наратор –
Ирод –
Гашпар -
Мелхиор –
Валтазар -
Анђео -
Први чобан –
Други чобан -