ELEKTRIČNE MAŠINE 2

Asinhrone mašine
Uvod
 Asinhrona mašina je tipičnan predstavnik električne mašine
male i srednje snage koja se pravi u velikim serijama.
 Prednosti asinhrone mašine u odnosu na ostale vrste električnih
mašina su: niža cena, jednostavnost konstrukcije, manji
momenat inercije, robusnost, pouzdanost, sigurnost u radu i
lako održavanje.
 Nedostaci su vezani za uslove pokretanja i mogućnost
regulisanja brzine obrtanja u širokim granicama.
Uvod
 Primena mikroprocesora i energetske elektronike omogućila je
ekonomično upravljanje motorima za naizmeničnu struju i time i
konkurentnost i u području pogona sa promjenljivom brzinom
obrtanja.
Osnovni delovi – konstrukcija
 Osnovni elementi konstrukcije asinhrone mašine su:
1. mirujući deo (stator) i
2. obrtni deo (rotor).
Osnovni delovi – konstrukcija
 Stator
 Magnetsko kolo i namotaji.
 Magnetsko kolo je sačinjeno od tankih i međusobno izolovanih
feromagnetskih limova, koji su po unutrašnjoj strani ožlebljeni. U
žlebovima statora je raspodeljen pobudni namotaj. Namotaj je trofazni,
povezan u zvezdu ili trougao. Ose namotaja su pomerene u prostoru za
120 električnih. Počeci i krajevi namotaja pobude (statorskih namotaja)
izvedeni su u priključnu kutiju mašine.
 Osnovni delovi – konstrukcija
Žleb Magnetsko kolo

Feromagnetski lim
statora Postavljanje Izgled statora
pobudnog namotaja asinhrone mašine
Osnovni delovi – konstrukcija
Osnovni delovi – konstrukcija

Priključna kutija asinhrone mašine

Osnovni delovi – konstrukcija
 Čitav stator se stavlja u kućište mašine, koje je kod manjih
mašina obično izliveno od aluminijuma ili livenog gvožđa.
 Spolja su postavljena rebra radi povećanja površine hlađenja.
 Ventilator je ugrađen na vratilu i odnosi toplotu sa površine
kućišta.
 Na donjem delu kućišta asinhrone mašine nalaze se stopala za
pričvršćenje mašine za podlogu.
Osnovni delovi – konstrukcija
 Rotor
 Magnetsko kolo i namotaji.
 Magnetsko kolo je sačinjeno od tankih i međusobno izolovanih
feromagnetskih limova, koji su po spoljašnjoj strani ravnomerno ožlebljeni.
 U žlebovima rotora smešten je namotaj rotora.

Žleb

Feromagnetski
lim rotora
Osnovni delovi – konstrukcija
 Namotaj rotora se izvodi na dva načina:
 namotani (sa kliznim prstenovima) i
 kavezni (kratkospojeni).
 U tom smislu se i asinhrone mašine dele na dve grupe :
 asinhrone mašine sa namotanim rotorom (sa kliznim prstenovima) i
 asinhrone mašine sa kaveznim (kratkospojenim) rotorom.
Osnovni delovi – konstrukcija
 Namotani rotor
 Stariji motori velikih snaga imaju rotor sa trofaznim namotajem
smeštenim u žlebove rotora. Namotaji su povezani u zvezdu, tj.
počeci namotaja su kratko spojeni, a krajevi se izvode do tri klizna
prstena, koja su izolovana međusobno i od vratila. Krajevi se mogu
priključiti na napajanje, na otpornike ili kratko spojiti. Otpornici ili
napajanje su preko četkica spojeni na klizne prstenove, radi
ograničenja polazne struje i regulisanja brzine obrtanja (dodavanje
otpornika u kolo rotora – Dolivo-Dobrowolsky).
Osnovni delovi – konstrukcija
 Namotani rotor
Osnovni delovi – konstrukcija
 Namotani rotor
Magnetsko kolo Klizni prstenovi

Žlebovi
Namotani rotor asinhronog
motora velike snage.
Osnovni delovi – konstrukcija
 Kavezni rotor
 Namotaj rotora je značajno drugačiji – podseća na kavez (otuda potiče
i naziv).
Osnovni delovi – konstrukcija
 Kavezni rotor
 Za manje i srednje snage, aluminijumske šipke su ulivene u
žlebove i kratkospojene sa dva prstena.
 Za veće snage u rotorske žlebove se postavljaju bakarne šipke i
kratko spajaju sa obe strane.
 Na prstenovima koji kratko spajaju šipke smeštena su krilca koja
deluju kao ventilator i pospešuju hlađenje.
 Veliki deo današnjih motora je sa kaveznim rotorom zbog
robusnosti i konstrukcije koja ne zahteva održavanje (Dolivo-
Dobrowolsky i Charles Brown su konstruisali ovakav tip rotora).
 Bočne veze
pobudnog namotaja
Magnetsko
Ventilator
kolo statora
Magnetsko Poklopac
kolo rotora kućišta

Žlebovi rotora u Ležaj

kojima je uliven
namotaj rotora Vratilo

Stopala
Osnovni principi rada
 Rad asinhrone mašine je zasnovan na obrtnom
elektromagnetskom polju, koga je otkrio Nikola Tesla.
 Ako se kroz namotaj na statoru, koji je sačinjen od više
navojaka, propusti prostoperiodična struja, po obodu zazora
će se javiti sinusno raspodeljena magnetnopobudna sila.
 Ovakva magnetnopobudna sila je nepokretna u prostoru, ali je
promenljiva u vremenu i naziva se pulzirajuća
magnetnopobudna sila.
Osnovni principi rada
 Ako sada na isti ovaj stator dodamo još jedan namotaj, koji je
takođe sastavljen od više navojaka, i pomeren je za 90 u odnosu
na prvi namotaj i kroz njega propustimo struju koja je fazno
pomerena u odnosu na struju prvog namotaja za 90, stvoriće se
druga magnetno pobudna sila, koja je takođe pulzirajuća, ali deluje
po osi drugog namotaja.
 Ove dve, u prostoru nepokretne i vremenski promenljive
magnetnopobudne sile, kao rezultat daju obrtnu
magnetnopobudnu silu, čiji se položaj u prostoru menja, a
amplituda je konstantna u vremenu.
Osnovni principi rada

Patent prve asinhrone mašine (Nikola Tesla)

Osnovni princip rada
Osnovni principi rada
 Nikola Tesla se držao dvofazne konstrukcije. Zapravo, on je
tvorac dvofaznog sistema naizmeničnih struja, ali je takav
sistem praktično napušten, a u upotrebi je trofazni sistem.
 Postavlja se pitanje da li je moguće formirati obrtno
elektromagnetsko polje primenom trofaznog sistema? Odgovor
je potvrdan. To je pokazao Dolivo-Dobrovolsky.
Osnovni principi rada
 Postavljanjem tri namotaja, prostorno pomerena za po 120
električnih (misli se na ose namotaja), i propuštanjem kroz njih
tri struje koje su fazno pomerene za po 120 međusobom,
dobija se od svakog namotaja pulzirajuća magnetnopobudna
sila. Ukupno dejstvo pojedinačnih magnetopobudnih sila
određeno je njihovim zbirom.
Osnovni principi rada
Osnovni principi rada
 Tri pulzirajuće magnetnopobudne sile (pulzaciona polja) daju
rezultantnu magnetnopobudnu silu (polje) koja nije pulzaciona,
već ima konstantnu amplitudu i rotira u prostoru brzinom
jednakom učestanosti struja u namotaju statora (sinhrona
brzina). Zapravo, rezultat je obrtno elektromagnetsko polje.
Osnovni principi rada
Osnovni principi rada
 Ako se u oblast gde deluje obrtno elektromagnetsko polje
ubaci rotor, pod uticajem tog polja u namotaju (provodnim
konturama) rotora će se prema Faradejevom zakonu
elektromagnetske indukcije indukovati elektromotorna sila
(EMS), koja će uspostaviti struju u namotaju (provodnicima)
rotora (jer je rotor kratkospojen).
 Rezultat dejstva struje u namotaju (provodnicima) rotora i
obrtnog polja sa statora je elektromagnetski momenat
(Lorencov zakon) koji deluje na namotaj rotora i rotor počinje
da se obrće u smeru obrtnog elektromagnetskog polja.
Osnovni principi rada
 Rotor nikada ne dostiže sinhronu brzinu obrtanja (brzinu
obrtnog elektromagnetnog polja), jer i kada bi se to desilo, ne
bi se indukovala EMS u namotaju (provodnicima) rotora, a time
ni struja u provodnicima rotora, pa bi elektromagnetski
momenat bio nula, usled čega bi rotor usporio.
 Prema tome, rotor i obrtno polje se ne obrću istom brzinom
(sinhrono), već različitom (asinhrono), pa se zbog toga ovakve
električne mašine i nazivaju ASINHRONE MAŠINE.
Osnovni principi rada

OBTNO POLJE

Ilustracija klizanja
Osnovni principi rada
 Razlika između brzine obrtnog polja i brzine obrtanja rotora naziva
se klizanje:
ns  n ns  n
s s [%]  100
ns ns
 n – brzina obrtanja rotora,
 ns – brzina obrtnog polja (sinhrona brzina),
60  f s
ns  [o / min]
p
 fs – frekvencija struja u namotaju statora (kod nas je 50 Hz u mreži).
Osnovni principi rada
 p – broj pari polova

p 1 2 3 4
ns [o/min] 3000 1500 1000 750

 Vrednost klizanja s pri nazivnom opterećenju kreće se kod

motora manjih snaga od 3 do 8 %, a kod motora većih snaga
od 1 do 3 %.
Radni režimi asinhrone mašine
 Radni režimi asinhrone mašine su:
1. Motorni režim rada (mašina uzima električnu i daje
mehaničku energiju) i
2. Generatorski režim rada (mašina pretvara mehaničku
energiju u električnu).
 U svim prethodno navedenim radnim režimima,
asinhrona mašina troši reaktivnu energiju!!!
Radni režimi asinhrone mašine
 Asinhrona mašina se najčešće koristi kao motor.
 Asinhrona mašina se ređe koristi kao generator za proizvodnju
električne energije (koji je direktno spojen na mrežu) upravo
zbog potrebe za reaktivnom energijom, odnosno pobudom (ne
može da radi ako nije pobuđena).