САОБРАЋАЈ

( уџбеник стр. 151 - 155)

САОБРАЋАЈ (терцијарни сектор - услуга) – обухвата средства за

превоз(танспорт) робе и путника и пренос информација на различита растојања,
од места до места.
Саобраћај може бити:
 унутрашњи – унутар наше земље
 спољашњи (међународни) – ван наше земље
 транзитни – пролази кроз нашу земљу
Саобраћај се према врсти транспорта дели на:робни/теретни, путнички,
цевоводни, поштански (ПТТ) и информациони – Интернет, ТВ.
Саобраћај се према средини где се обавља дели на:
 копнени (сувоземни) – друмски, железнички
 водни – речни, језерски, каналски, поморски
 ваздушни
На развој саобраћаја утичу бројни фактори: природни, друштвени/економски и
технички.
Уџбеник стр. 151 – прочитај текст о факторима.

КОПНЕНИ (СУВОЗЕМНИ) САОБРАЋАЈ

Друмски саобраћај – има велики значај у превозу робе и путника.

Мрежу друмског саобраћаја у нашој земљи чине саобраћајнице различитог значаја
- ауто-путеви : друмски коридор X
*Београд – Нови Сад – Суботица; Београд – Шид; Београд – Ниш – Пирот и
Врање – Прешево.
- магистрални
- регионални и
- локални путеви
*Погледај лекцију Осовине развоја Србије, уџбеник стр.118.
Последњих година наша земља врши велика улагања за изградњу важнијих
саобраћајница, путева и нових коридора.
Железнички саобраћај – важна улога у превозу робе и путника.
Због лошег стања у овом саобраћају, последњих година се граде нове пруге и
железничка мрежа која ће пружити брз транспорт робе и путника. Управо се гради
према Мађарској (брза пруга).
 Главне железничке раскрснице су : Београд, Нови Сад, Суботица, Сомбор, Рума,
Ниш, Лапово, Сталаћ, Пожега, Косово Поље.
*Погледај карту – уџбеник стр.152 – Железничка мрежа Србије.

ВОДНИ САОБРАЋАЈ

Речни саобраћај – одвија се на пловним рекама :

 Дунав (плован 588 km), целом дужином тока кроз нашу земљу –
VII коридор
 Сава (пловна 207 km)
 Тиса (пловна 164 km)
 Бегеј (плован 77 km)
 Тамиш (плован 118 km)
 Велика Морава (пловна 3 km при ушћу у Дунав)
Важне речне луке су: Београд, Нови сад, Апатин, Смедерево, Зрењанин, Шабац,
Панчево и Прахово.
Речни саобраћај је важан у транспорту робе, робе која не захтева брз транспорт
(грађевински материјал, руде.....) то је најјефтинији и најспорији облик преноса робе.
Каналски саобраћај: канал Дунав –Тиса – Дунав
Језерски саобраћај није довољно развијен. Посебно је важан саобраћај на
Ђердапском језеру (вештачко језеро на Дунаву саграђено за потребе ХЕ ''Ђердап I''
*Погледај карту – уџбеник стр.153 – Пловне реке и канали у Србији.

ВАЗДУШНИ САОБРАЋАЈ

Ваздушни саобраћај – превоз робе и путника на најудаљенијим дестинацијама.

Ваздушни саобраћај је најбржи вид саобраћаја којим се данас превозе путници и
роба, али је и најскупљи. Кажу и најбезбеднији!
Може бити: унутрашњи и међународни.
Ваздушни саобраћај се обавља авионима разних врста и хеликоптерима.
Београд је главно ваздушно раскршће - аеродром ''Никола Тесла'' и српска
национална авио-компанија Air SERBIA (Ер СРБИЈА).
Важни аеродроми у унутрашњем саобраћају су у Нишу и Приштини.
Ваздушни саобраћај утиче на развој туризма. Због брзине превоза и туристичких
кретања људи, има водећу улогу у транспорту путника.

ППТ САОРАЋАЈ И ИНТЕРНЕТ

ПТТ саобраћај (Поштанско телеграфско телефонски )- пренос поштанске пошиљке,

вести, поруке....Користе се превозна средства: телеграф, телефон, сателитске станице.
Телекомуникација – пренос информација на даљину (порука, вести, текстова, музике,
 слика, података).
У савременом телекомуникационом саобраћају издвајају се:
 радиодифузни системи (пренос слике и тона – радио и телевизија)
 телефонија (фиксна и мобилна)
 рачунарске мреже локалног и глобалног значаја - Интернет
ИНТЕРНЕТ – глобална информациона мрежа без које данас није могуће замислити
размену информација на нивоу света. Свет ''глобално село''.

ЦЕВОВОДНИ САОРАЋАЈ

Цевоводни саобраћај – дистрибуција, пренос природног гаса до крајњих потрошача.

У нашој земљи је убрзана изградња објеката за транспорт и складиштење природног
гаса. Мрежом гасовода се врши транспорт у Војводини и Централној Србији.
*Погледај карту – уџбеник стр.155 – Гасовод кроз Србију.

Да ли знате......

......да је ЈАТ био највећи превозник у ваздушном саобраћају тадашње Југославије,

основан 1927. године.
......да је важна и привредна авијација – пољопривредна, ватрогасна, санитетска, за
геодетска снимамања.
......да је транзит превоз робе или путника из једне земље у другу преко треће
земље.
......да се зависност од интернета у свету третира као болест,а лечи у клиникама
зависности од интернета (у Кини постоји око тридесет клиника).