РУДАРСТВО И ЕНЕРГЕТИКА

(уџбеник стр. 140 - 145)

Бурна геолошка прошлост, вулканска активност и велики број разноврсних руда и

минерала су допринели развоју рударства у Србији.
У Србији рударство се развијало још у периоду Келта, Илира, Римљана.....
Посебно између два светска рата, интезивна експлоатација наших рудних
налазишта (страни капитал и заинтересованост за обојену металургију).
РУДАРСТВО (екстрактивна индустрија) - секундарни сектор
– обухвата експлоатацију руда (минерала):
 руде метала – обојених (Cu, Pb, Zn..) / обојена металургија
и црних (Fe, Ni...)/ црна металургија
 руде неметала – камен, шљунак, песак.....

Црна металургија – обухвата експлоатацију руде метала: гвожђа (Fe) и

оплемењиваче челика (хром, никл, молибден, кобалт....)
У Србији постоје рудишта и некада се вршила експлоатација руде гвожђа, сада ту
руду са оплемењивачима увозимо.
Железаре – фабрике где се топи руда гвожђа и производи челик (железара у
Смедереву).
Уџбеник стр. 140– погледај карту *Налазишта руде гвожђа и оплемењивача
челика и црна металургија.

Обојена металургија - обухвата експлоатацију руда обојених метала: бакра (Cu),

олова (Pb), цинка (Zn).
Експлоатација бакра: рудници Бор, Кривељ, Церово, Мајданпек...
Налазишта руде олова, цинка највише у Косовској котлини: рудници Трепча,
Кишница, Ајвалија, Ново Брдо....
Антимон – Зајача код Крупња, мада топионица није у функцији.
Борит – у долини Ибра (редак минерал).
Племенити метали: злато, сребро, платина и жива се производе у мањим количина
при преради руде бакра, олова и цинка. Злато се јавља у примарним и секундарним
налазиштима. Некада је злато било у реци Пек.
Уџбеник стр. 141 – погледај карту * Налазишта руда обојених метала и центри
обојене металургије.
Руде неметала – имају огроман значај у грађевинарству: азбест, барит, магнезит,
фелдспат, кварцни песак, глина, цемент, камен, шљунак, песак и др...
Налазишта су веома распрострањена широм наше земље.
 ЕНЕРГЕТИКА – коришћење енергетских извора (угаљ, нафта, гас, вода...)
претварање/произвоња одговарајуће врсте енергије, њен пренос и начин
коришћења.
Енергетски извори могу бити:
 примарни (необновљиви – исцрпиви, потрошиви ) – угаљ, нафта, земни гас,
нуклеарна енергија....
 секундарни (обновљиви – неисцрпиви)- вода, соларна енергија, енергија
ветра, геотермална енергија, морских таласа, плиме и осеке, биомаса.....
Угаљ – најстарији (фосилни ) извор. Угаљ се дели на :
 нискокалоричну врсту: лигнит (експлоатација 98% у нашој земљи);
површински копови и експлоатација машинама – Колубарски басен,
Косовски, Костолачки....
 висококалоричну врсту : мрки и камени (експлоатација 2% у нашој земљи);
на већим дубинама у рудницима се експлоатишу ;
мрки – Сењско-ресавски басен, Сокобањски, Боговински рудник... у
Алексиначким рудницима некада, сада више се не експлоатише.
камени – долина Ибра (рудници Бољевац и Јарандо) и у Источној Србији
(Вршка Чука, Подвис....).
Термоелектране (ТЕ) користе угаљ и производе електричну енергију. Велики су
загађивачи ваздуха и животне средине.
ТЕ – Обреновац, Костолац, Морава, Колубара, Косово..
Уџбеник стр. 142 – погледај карту * Термоелектране у Србији.
Нафта – ''течно црно злато''. Прерађује у рафинеријама и производи се бензин,
мазут и др. производи (наше рафинерије су у Панчеву и Новом Саду).
Налазишта – у Банату (између Кикинде, Зрењанина и Вршца), Стигу ....
Наша производња не подмирује потребе и зато увозимо нафту (са Блиског Истока).
Уљани шкриљци – стена натопљена нафтом. Имамо налазиште у околини
Алексинца али због недостатка технологије се не експлоатише.
Земни гас/природни - пратилац нафте. Транспортује се мрежом гасовода, увозимо
из Русије.
Складишти се у Банатском Двору и прерађује у Елемиру.
Уџбеник стр. 142 – погледај карту * Налазишта угља, нафте и природног гаса и
рафинерије нафте у Србији.
Вода – хидроенергија. Хидроелектране (ХЕ)- постројења чије турбине покреће вода и
производи се струја. Највећи хидроенергетски потенцијал имају реке: Дрина, Дунав,
Лим, Увац, Власина, З.Морава.
На рекама се налазе хидроелектране. Дунав (ХЕ ''Ђердап I и II''), Дрина (ХЕ''Бајина
Башта'' и ''Зворник''), Врла (''Врла I и II''), З.Морава (ХЕ ''Овчар'' и ''Међувршје''), Увац
(ХЕ ''Кокин Брод'')..........
Уџбеник стр. 142 – погледај карту * Хидроелектране у Србији.
Остали извори енергије који се користе у нашој зељи су : санага ветра у Јужном Банату,
геотермална енергија, соларна, као и биомаса. Ови извори су будућност, треба улагати
и користити чисту енергију због очувања животне средине, а и због неисцрпљивости
ових извора енергије.

Да ли знате......

......да је у Бору 1903. године француским капиталом започела експлоатација руде

бакра, тада је вађено само језгро руде са великим процентом чистог метала
( 8 – 15 %). Данас руда садржи само 0,7% чистог метала.
......да је Србија богата рудама сиромашним металима.
......да се струја у Србији производи у ТЕ 75%, а у ХЕ 25%.
......да је у Србији прва ХЕ саграђена 1891. године на реци Расини (Крушевац).
......да је по Теслином систему наизменичне струје 1900. године саграђена ХЕ на
Ђетињи (Ужице).