Professional Documents
Culture Documents
Document
Document
2 СКОЛИОЗА — SCOLIOSIS 9
2.1 ФУНКЦИОНАЛНЕ 9
2.2 СТРУКТУРАЛНЕ 9
2.3 ИЗЛЕЧЕЊЕ СКОЛИОЗЕ 11
2
1 Држање тела и одступање од нормалног става
Може закључити да се усправни став најлакше одржава ако вертикална оса која
пралази кроз тежиште читавог тела пролази и кроз најважније зглобове. Позната је
класична поставка по којој линија тежишита човечијег тела треба да спаја средину
уха са средином раменог зглоба, затим, додирујући зглоб кука, да прође кроз колени
зглоб на споју његове предње и средње трећине и да се најзад заврши на око 3—4
цм. Испред осовине скочног зглоба. Посматрајући из профила, или, боље речено у
сагиталној равни пут ове линије, приметиће се истовремано да кичмени стуб не
представља једну вертикалну линију, већ да се примећују извесне кривине. Ове
кривине се називају физиолошким јер се развијају након рођења, у току прве и
друге године живота. Оне настају под утицајем тежине горњиих делова тела, а са
циљем боље амортизације при извођењу многих покрета, као и при утицајима
различитих других оптерећења на кичмени стуб. Кичмени стуб је састављен из
пршљенова којих укупно има 33 или 34. Према појединим специфичностима грађе и
облика деле се на:
3
1.1 Држање тела
Да би дошли до свих ових података треба најпре оценити држање тела и обележити
при том све тачке које могу послужити као оријентација.
Оцењивање држања тела почиње посматрањем особе у целини са одстојања 2—3 м
како би се добила општа слика њеног држања, конституције и односа појединих
делова тела. То посматрање се врши са бочне стране (сагитална раван) и са задње
односно предње стране (фронтална раван). Особа која се посматра треба да је боса
и скинута до испод кукова, тако да је са задње стране видљив седални урез. После
добијања опште слике о стању тела, приступа се мерењу појединих физиолошких
кривина. Добијени резултати ће послужити оцењивању држања тела и утврђивању
евентуалних деформација.
4
Ту се мисли првенствено на:
- Кириласте лопатице (лењиром се мени удаљеноист доњег врха лопатице од
Грудног коша),
- Издубљене груди (мери се удубљење до нивоа грудног коша),
- Испупчене груди (мери се висина избочине у односу на ниво грудног коша).
a. унутрашњи (енидогени), и
b. спољашњи (егзогени).
5
мускулатуре у целини, различита обољења унутрашњих органа која се одражавају и
на периферији, односно површини леђа, итд.
Међутим, ако се на ове узрочнике не може утицати — далеко је већи број егзогених,
спољашњих узрочника ових одступања од нормалног става, на које се може често
врло успешно деловати.
- урођене и
- стечене деформације.
Урођене деформације могу имати основни узрок у самом заметку, ембриону, када се
називају примарним, или узроци могу бити у ближој околини ембриона, у ком
случају се називају секундарним.
Стечене деформације могу бити различитог порекла. Међутим, код деце је у
највећем броју случајева у питању рахиитис. То је обољење које настаје услед
недостатка витамина »Д«, а као једна од главних последида је слабост коштаног
система и могућност појаве деформације. Ово обољење настаје нарочито код деце
која живе у скучним градским условима, без довољно могућности за излагање
дејству сунца. Познато је да сунчани спектар садржи ултраљубичасте зраке који су
неопходни за активирање провитамилут »Д«, који се налази у кожи у неактивном
стању. Наравно, поред овога, од великог је значаја и правилна и целисходна
исхрана.
Поред рахитиса постоји и читав низ других узрока који су у стању да доведу до
настајања деформација. Тако, то могу бити и различите повреде, најчешће преломи,
код којих настају померања, дислокације коштаних окрајака, те може доћи до
скраћивања екстремитета. Затим, разна хронична обољења која изискују дуготрајно
мировање, што такође доводи до слабости мускулатуре у целини, тешка
исцрпљујућа стања, анемије тежег степена, итд.
Посебну улогу у настајању деформација могу играти и поремећаји статике и разне
лоше навике, које деца врло лако усвајају и против којих се треба одлучно борити.
То је, на пример лоше седење у школској клупи, ношење школске торбе стално у
истој руци, погрбљен положај поред стајању и седењу итд. Према томе јасно је да
сви до сада наведени утицаји могу да се јаве као узрочници настајања различитих
телесних деформација, те да је потребно обратити велику пажњу приликом прегледа
и испитивања деце. Само правовремено откривање ових одступања представља
гаранцију успеха. Овде се рана дијагноза поставља као најважнији елеменат
успешног лечења, а затим упоран и предан рад свих фактора, укључујући посебно
наставника физичког васпитања и саму децу. Без њихове најприсније и најтоплије
сарадње, пуне међусобног поверења и вере у успех свих оних мера које се
заједнички предузимају, сигурно неће бити онаквих резултата какви се нормално
могу очекивати.
6
елемената локомоторног апарата који имају учешћа у одржавању усправног става.
Као што је познато у овоме учествују активне снаге организма — мишићи и пасивне
снаге — лигаменти, зглобне везе и коштани делови. Зависно од тога који су
елементи више оштећени разликују се и поменути стадијуми у развоју деформација
кичменог стуба. Ако је оштећена једино мускулатура онда је то почетна,
функционална деформација. Ако поред мускулатуре дође и до промена на
лигаментозном или коштаном систему онда је то стадијум структуралне или
фиксиране деформације. Пошто је у првом случају ослабљена искључиво
мускулатура, то се пре свега може лако утврдити, а самим тим и за релативно кратко
време редовног и упорног вежбања у потпуности кориговати. Да би се утврдило да
је заиста у питању функционалнии стадијум, треба тражити да испитивана особа
активно напрегне мускулатуру, да заузме усправам став. Уколико се том приликом
примећена деформација изгуби, онда је то важно и за дијагнозу и за прогнозу, јер
то значи да нема тежих промена на другим елементима, те се може одмах приступити
корекцији постојећег стања.
7
којој су они нормално удаљени један од другог. Крајњи ефекат оваквог процеса је
настанак клинастог облика самих пршљенова, при чему врх клина односно његова
база бивају на различиту страну окренути. То ће зависити од врсте саме
деформације, односно у којој се равни она развија.
Пре него што се упустимо у описивање појединих деформација кичменог стуба било
којег стадијума, морамо нагласити да је, без обзира о којем се стадијуму
деформације ради, обавезно консултовати лекара. То је потребно да се не би
поткрало неко друго обољење којег ни сама особа нити њени родитељи нису свесни.
Постојање таквог скривеног обољења диктирало би и одређени третман саме
деформације. Према томе, неконтролисани рад би донео веома тешке последице, с
обзиром да физичке вежбе, ма колико оне биле употребљене у терапеутске односно
корективне сврхе, представљају оптерећење извесних важних система у човечијем
организму. Тако дакле консултација са лекаром може да помогне да се правилно
усмери у раду, пошто ће без обзира на горе поменуте моменте, налаз лекара бити од
великог значаја и у одређивању самог стадијума деформације. Он може путем
рентгенског снимка и других метода које се данас користе да пружи потребне
податке о општем и локалном стању, што ће бити од неоцењиве вредности за
практичан рад. На тај начин, без обзира да ли се ради о урођеним или стеченим
деформацијама, моћи ће третман да се започне што пре, а зна се да је рана
дијагноза и рани почетак рада на одстрањењу деформација један од основних
фактора за успех читавог комплекса примењених корекционих мера.
Осим тога, често ће бити важна и примена такозване опште медикаментне или неке
друге терапије, којом ће се убрзати поправљање стања. Некад ће за успех
корективног рада бити важна и нека хируршка ортопедска интервенција која ће
имати за циљ да олакша примену вежби, јер ће се деформисани део довести у
повољнији положај. То исто ће важити и за деформације које су у фиксираном
стадијуму, код којих ће се примењивати опште вежбе за јачање мускулатуре као
услов да евентуална хируршка интервенција спречи успешно даље погоршање
стања. То не значи да ће се у школи примарно третирати овакви случајеви. То су
најчешће особе које после одређеног периода болничког лечења и извесних успеха
у рехабилитацији, долазе у школу ради наставка редовног школовања. Тада се не
сме остати пострани већ напротив — уз помоћ и консултација лекара — наставити и
даље рад у оквиру редовне наставе или посебних часова јер ће се на тај начин
допринети ако ништа друго, бар заустављању процеса.
У почетку, сваку вежбу поновити 5—6 пута, а затим постепено повећавати број
понављања на 10—15 пута, па и више у складу са могућностима особе која их
изводи.
Интензитет и време трајања вежби треба такође прогресивно повећавати, пазећи на
одморе између појединих вежби.
8
2 Сколиоза — scoliosis
2.1 Функционалне
2.2 Структуралне
9
организма или се спонтано појављују још у најранијем добу живота. Због тога ова
врста сколиозе заслужује посебну пажњу и може се донекле ублажити, само ако се
на време примети и започне са корекцијом од самог почетка, па све до момента када
дође до потпуног завршетка окоштавања и раста.
У групу структуралних сколиоза спадају још и урођене, конгониталне сколиозе и
најзад тзв. Торакогене сколиозе, које настају као последица различитих обољења
плућне марамице, ребара, евентуалних оперативних захвата на грудном кошу итд.
Ток када се са сигурношћу утврди која је врста сколиозе у питању онда се може
приступити даљем испитивању самих клиничких манифестација, односно њиховој
корекцији.
10
Уколико се ради о функционалном стадијуму, односно о
лошем држању, сви ови знаци добрим делом нестају
приликом заузимања активног става затезањем
мускулатуре леђа или трупа у целини. То исто се може
констатовати приликом подизања руке на конкавној
страни или претклоном трупа (слика 175).
11
3 Вежбе за отклањање сколиозе
Приликом давања вежби за ову врсту сколиозе, уосталом као и код других облика,
треба увек имати на уму да покрети руку делују више на горње партије, док покрети
ногу више делују на доње партије кичменог стуба. Ово не искључује могућност и
комбиновања покрета оба екстремитета према локализацији деформације на
кичменом стубу, о чему и овде треба водити рачуна.
Вежба 1
Вежба 2
У почетни положај лева рука је изнад главе, а десна поред тела. Дизати главу и
рамени појас заједно са рукама, уз што јаче истезање кичменог стуба.
Вежба 3
Из почетног положаја радити исто као у вежби 1 са отклоном у грудном делу кичме.
12
Вежба 4
Из почетног положаја лева рука опружена изнад главе, десна савијена у лакту поред
тела. Уз елонгацију кичме подизати главу и леву руку, а десном вршити снажан
притисак подлактицом на подлогу. У каснијем периоду може се комбиновати са
отклоном према десној страни, што притиском десне подлактице треба спречити.
Вежба 5
Вежба 6
13
Вежба 7
Из почетног положаја лева рука је поред тела, длан окренут надоле. Сувежбач даје
одговарајући отпор на подлактици, а вежбач покушава испружену леву руку да
дигне уназад (у заручење).
Вежба 8
Из почетног положаја лева рука је изнад главе, а десна опружена у страну у висини
раменог појаса. Сувежбач даје одговарајући отпор, а вежбач покушава опружену
десну руку да привуче телу.
Вежба 9
Из поменутог почетног положаја дизати гомњи део тела мало изнад хоризонтале.
Лева рука је опружена, а десна је у висини рамена са савијеним лактом, тако да
надлактица и подлактица чине угао од 90°. Длан је окренут надоле.
14
Вежба 10
Вежба 11
Вежба 12
Из почетног положаја преплести прсте на леђима и дизати гоњи део тела. Затим
правити отклон удесно, са истовременим опружањем и дизањем руку, не
раздвајајући их.
15
3.1.2 Почетни положај лежећи на левом боку (сл. 189—193)
Вежбе на боку код сколиозе су веома напорне, те се дају тек кад је пацијент у стањи
да их поднесе без тешкоћа. У прво време могу се олакшати тако што би само рамени
појас био ван подлоге, ослоњен на погодан предмет. Касније, померајући се све
више на горе ослобађа се цео горњи део тела. Ноге код овог положаја морају бити
фиксиране или руком сувежбача или помоћу неке справе. Треба обратити пажњу да
столица на коју се вежбач ослања лактом не буде превише ниска, тако да се
деформација не би положајем више потенцирала.
Вежба 2
У почетном положају десна рука је ослоњена испред трбуха на подлогу. Лева рука је
ослоњена шаком испод десног пазуха. Не одупирући се руком одићи главу и рамена.
Вежба 3
16
Вежба 4
Из почетног положаја дижући горњи део тела од подлоге, леву руку опружати изнад
главе, а десну руку повући у заручење назад и доле. Ноге су фиксиране.
192
Вежба 5
17
3.1.3 Почетни положај четвороножни (сл. 194—203)
Вежба 1
Вежба 2
Вежба 3
18
Вежба4
Вежба 5
У почетном положају лева рука опружена изнад главе, десна косо горе. Елонгиран
кичмени стуб дизати са рукама до хоризонтале.
Вежба 6
19
Напомена:
20
3.2 Тежи стадијум десне слабинске сколиозе
Вежба 1
Из почетног положаја леву руку савити у лакту, дохватити десно раме преко главе.
Вежба 2
Из почетног положаја доћи у сед на пете, истегнути обе руке што више унапред и
пребацити леву преко десне.
Вежба 3
Из почетног положаја десно колено повлачити што више напред између шака.
Горњим делом тела се ослонити на бутину десне ноге, уз истовремено истезање леве
руке напред и горе.
Вежба 4
Из почетног положаја обе руке поставити нешто испред раменог појаса прстима
окренутим према унутра. Савијајући труп према подлози, лактове задржати у што
вишем поожају. Померати се према напред, брадом изнад саме подлоге.
21
Вежба 5
213
Вежба 6
Вежба 7
У пoчетном положају десну шаку поставити поред десног колена, леву испред
раменог појаса. Горњим делом тела ићи у отклон према десној руци, леву руку
померати унапред и одићи је до хоризонталног положаја.
22
3.3 Сколиотично лоше држање - лева слабинска (функционални стадијум)
Вежба 1
У пoчетни положај леву ногу изврћући у поље одводити у страну. Десну ногу гурати
уназад и надоле, не одваја јући је од подлоге.
Вежба2
Из пoчетног положаја направити отлон читавим горњим делом тела улево. Левом
шаком дохватити лево колено.
Вежба 3
У пoчетни положај горњи део тела и опружену леву ногу повлачити улево. Отклон
треба да је у пределу појаса. Десна нога остаје на тлу.
Вежба4
23
Вежба 5
У пoчетни положај савити обе ноге у колену. Натколеница и потколеница чине угао
од 90°. Обе бутине одићи од подлоге, не мењајући однос бутине и потколенице.
Вежба 6
Вежба 7
Вежба 8
У пoчетни положај елонгирати кичмени стуб, (дићи главу, рамени појас од подлоге,
лицем према подлози. Леву ногу савијену у колену одићи од подлоге, па опружити.
Спуштајући горњи део трупа, спустити опружену ногу у пoчетни положај
24
Вежба 9
У пoчетни положај леву ногу потискивати у страну, а сувежбач даје отпор. Горњи
део тела је фиксиран десном страном о неки чврст предмет. Може и са укрштеним
стопалима (десно преко левог). Без сувежбача особа покушава да изведе покрет са
чврсто фиксираним стопалима.
Вежба 10
25
3.3.2 Четвороножни почетни положај (Сл. 226—230)
Вежба 1
Вежба 2
Из пoчетног положаја савијену леву ногу повлачити према грудном кошу. Стопало
не додирује подлогу.
Вежба 3
26
Вежба 4
У пoчетном положају лево колено испред десног. Десну ногу опружити у колену и
подићи је до хоризонталног положаја.
Вежба 5
27
3.4 Тежи стадијум леве слабинске сколиозе
Вежба 1
Вежба 2
Вежба 3
28
Вежба 4
Вежба 5
Из пoчетног положаја прећи у сед поред десне потколенице померајући бокове што
више уназад.
29
3.4.2 Почетни положај седећи са опруженим коленима (сл. 247-251 )
Вежба 1
Вежба 2
Вежба 3
30
Вежба 4
Вежба 5
У пoчетни положај прво десну па леву ногу савити у колену тако да пета савијене
ноге буде што ближе седалној површини. Супротну ногу опружену у колену
одножити. Вршити отклон и засук трупа према опруженој нози.
31
3.5 Сколиотично лоше држање – лева тотална (функционални стадијум)
Пошто се релативно често може срести и тотална сколиоза у једну или у другу
страну, ми ћемо у следећих неколико вежби дати примере коришћења различитих
почетних положаја за леву тоталну сколиозу, с тим што ће свака од описаних вежби
послужити као основ од којег ће сваки наставник одабрати онај положај и оне вежбе
које му буду одговарале према сваком поједином случају.
3.5.1 Почетни пол. стојећи поред рипстола лицем према рипстолу (сл. 252)
Вежба 1
Вежба 1
У почетном положају лева рука је ослоњена на тло испред груди, а десна испод
левог пазуха. Подизати горњи део тела, што више од тла.
32
3.5.3 Почетни пол. лежећи на трбуху рукама савијеним на потиљку (сл. 254)
Вежба 1
Из почетног положаја подићи главу, лактове и рамени појас од тла, радити отклон у
леву страну истовремено са левом ногом.
Вежба 1
Вежба 1
33
3.6 Десна грудна, лева слабинска компензаторна сколиоза
3.6.1 Почетни положај стојећи на рипстолу лицем према рипстолу (сл. 257)
Вежба 1
У почетном положају левом Руком се ухватити за једну Пречку више него десном.
Доћи у висећи положај. Одводити обе ноге у леву страну.
Вежба 1
У почетном положају истовремено подизати леву руку напред и удесно, а десну ногу
назад и улево. Оба екстремитета подизати до висине трупа.
34
3.6.3 Почетни положај лежећи на трбуху (сл. 259)
Вежба 1
Вежба 1
У почетном положају лева рука је у висини рамена, а десна за једну пречку ниже.
Стопала су удаљена од рипстола. Повлачити бокове уназад гурајући рамена надоле.
Десну ногу опружену у колену померати улево не ослањајући је на тло.
35