Podrška Dečacima I Mladićima Izbeglicama I Migrantima Koji Su Preživeli Seksualno Nasilje Ili Su U Riziku Od Njega

Podrška dečacima
i mladićima izbeglicama
i migrantima koji su
preživeli seksualno nasilje
ili su u riziku od njega
Priručnik
za rad na terenu
u Evropi
Zahvalnica
Ovaj priručnik za rad na terenu pripremili su Regionalna kancelarija UNICEF-a za Evropu i centralnu Aziju (ECARO)
i Projekat Ženske komisije za izbeglice (WRC) za borbu protiv seksualnog nasilja. Želimo da zahvalimo svim
koleginicama i kolegama koji su podržali njegovu izradu, a posebno onima iz Bugarske, Grčke, Italije i Srbije.
Posebnu zahvalnost upućujemo svim institucijama i organizacijama koje su učestvovale u konsultacijama.

Iznad svega, zahvalni smo svim dečacima i mladićima koji su sa nama podelili svoje priče i stavove.
Sredstva obezbeđena od strane

Vlade SAD
Podrška dečacima i mladićima izbeglicama i migrantima koji su preživeli seksualno nasilje ili su u riziku od njega
SADRŽAJ
Cilj priručnika za rad na terenu 4
Ključna pitanja 6
Osnovna načela i globalni standardi 13
Kako pružiti podršku dečacima i mladićima koji su

preživeli seksualno nasilje ili su u riziku od njega 16
Uspostavljanje podržavajućeg okruženja 16
Postupanje prilikom poveravanja dečaka i mladića

o pretrpljenom seksualnom nasilju 25
Priprema 25
Posmatranje 26
Slušanje 28
Povezivanje 29
Prilozi 33
Prilog 1. Potencijalne posledice seksualnog nasilja po muškarce i dečake 33
Prilog 2. Definicije i pojmovi 34
Prilog 3. Korisni materijali 35
Reference 36
3
CILJ PRIRUČNIKA ZA RAD

NA TERENU
U ovom priručniku za rad na terenu daju su saveti o
tome kako raditi sa dečacima i mladićima izbeglicama Ključni podaci o deci
i migrantima u Evropi koji su preživeli seksualno
izbeglicama i migrantima
nasilje ili su u riziku od njega i kako im pružiti podršku.
Priručnik je usmeren ka dečacima i mladićima: starijim
koja dolaze u Evropu:1
adolescentima (15–17 godina) i mladim muškarcima
(18–24 godine). Cilj priručnika je da odgovori na Dečaci su činili 86% od 6.177 dece koja su
postojeće nedostatke u pružanju podrške dečacima različitim rutama preko Sredozemnog mora
i mladićima koji su preživeli seksualno nasilje ili su u došla u Grčku, Italiju, Bugarsku, Španiju,
riziku od njega, kao i da pomogne radnicima na prvoj na Kipar i na Maltu u prvoj polovini 2020.
liniji u različitim organizacijama i službama da zaštitu godine.
i podršku za dečake i mladiće sa ovakvim iskustvom
integrišu u postojeće programe zaštite. U priručniku se U Srbiji su dečaci činili 73% do 80%
navode primeri dobrih praksi sa terena. ukupnog broja dece izbeglica i migranata
smeštene u državnim azilnim, prihvatnim
Dečaci i mladići su u središtu pažnje i tranzitnim centrima u 2020. godini, a u
zemlji su boravili prosečno svega oko mesec
jer većina izbeglica i migranata koji dolaze u dana pre nego što bi nastavili put.
Evropu pripada toj starosnoj grupi;
jer je dečacima koji napune 18 godina i koje više U Italiji su dečaci činili 95% dece koja su
ne štiti sistem zaštite dece (od kojih se očekuje došla u periodu od januara do juna 2020.
da se staraju o sebi kad dostignu punoletstvo) godine, dok je njihov udeo u Bugarskoj
potrebna produžena podrška, pošto i dalje mogu iznosio 75%, a u Grčkoj 81%.
biti u riziku od nasilja i eksploatacije.
Oko 37% ukupnog broja dece koja su
U smislu ovog priručnika za rad na terenu, pojam došla u Grčku, Španiju, Italiju, Bugarsku, na
radnici na prvoj liniji obuhvata zaposlene i volontere iz Maltu i na Kipar u periodu od januara do
organizacija i državnih institucija ili drugih službi koji juna 2020. godine bilo je bez pratnje ili
neposredno dolaze u kontakt sa dečacima i mladićima razdvojeno od roditelja/staratelja.
izbeglicama i migrantima u različitim svojstvima,
kao što su socijalni radnici, zaposleni u prihvatnim Ukupno 90% dece bez pratnje i dece
centrima, terenski radnici, zdravstveni radnici, pružaoci razdvojene od roditelja/staratelja koja su
usluga zaštite mentalnog zdravlja i kulturološki došla u Italiju, Grčku, Bugarsku i na Maltu
medijatori. u periodu od januara do juna 2020. godine
bilo je u uzrastu od 15 do 17 godina.
Važno: Sugestije koje se daju u ovom priručniku nisu iscrpne. Priručnik predstavlja polaznu
osnovu koja se tokom vremena može nadograđivati u skladu sa novim saznanjima i
praksama.
4
Podaci na kojima se zasniva

priručnik za rad na terenu Nasilje nad ženama
Ovaj priručnik nastao je na osnovu pregleda postojećih i devojčicama
istraživanja, literature i smernica o rodno zasnovanom
nasilju, seksualnom nasilju nad muškarcima i Ovaj priručnik se bavi dečacima i mladićima,
dečacima, nasilju nad decom, zaštiti dece, kao i na ali se ne sme izgubiti iz vida da su žene i
osnovu podataka o dečacima i mladićima u kontekstu devojčice u celom svetu izložene raširenom
odgovora na situaciju izbeglica i migranata. rodno zasnovanom nasilju (RZN) i da čine
najveći deo žrtava seksualnog nasilja tokom
Prilikom izrade priručnika uzete su u obzir i migracija i po dolasku u Evropu.
konsultacije sa 36 zaposlenih u humanitarnim
organizacijama i organizacijama civilnog društva, Nasilje nad ženama i devojčicama je
državnim institucijama, agencijama Ujedinjenih nacija posledica sistemske nejednakosti između
i drugim pružaocima usluga u Bugarskoj, Grčkoj, Italiji muškaraca i žena. I muškarci i dečaci
i Srbiji. Osim toga, korišćeni su i rezultati diskusija u mogu da dožive nasilje u vezi sa njihovim
fokus grupama sa trideset jednim dečakom i mladićem društveno određenim rodnim ulogama i
u Bugarskoj, Italiji i Srbiji. normama, ali ono nije ukorenjeno u rodnoj
neravnopravnosti i diskriminaciji na nivou
celog društva, sa čime se suočavaju žene i
Važno: Ovaj priručnik ne sadrži devojčice u celom svetu.
smernice za prevenciju i reagovanje
u slučajevima kada zaposleni u Prema globalnim procenama, svaka deseta
humanitarnim organizacijama izvrše žena i devojčica starosti do 20 godina
seksualnu eksploataciju i zlostavljanje. Sve doživela je neki oblik prisilnog seksualnog
humanitarne agencije moraju da imaju pristup kontakta.2
„nulte tolerancije”, kodeks ponašanja koji
zabranjuje sve oblike tog krivičnog dela, kao i Približno svaka treća žena u svetu u životu
posebnu obuku za sve zaposlene i volontere. je iskusila fizičko ili seksualno nasilje od
Osim toga, mora da postoji mehanizam za partnera ili seksualno nasilje od osobe sa kojom
prijavljivanje i preduzimanje mera u slučajevima nije u partnerskoj vezi.3
navoda o seksualnoj eksploataciji i zlostavljanju i
nesavesnom postupanju u vezi s tim.4
5
KLJUČNA PITANJA5
Muškarci i dečaci su izloženi seksualnom nasilju u državama porekla,
na putu ka Evropi i u Evropi
Znamo da je vozač to radio tom dečaku [silovao ga]. Neki drugi dečaci
su bili besni i hteli da prebiju vozača, ali su se plašili da će se to i njima
desiti, pa nisu uradili ništa.
(Nur* iz Avganistana, 18 god., fokus grupa u Srbiji)
Morali su [muškarci i dečaci] to da rade [da čine seksualno nasilje nad

drugima, između ostalog i nad muškarcima i dečacima] da bi spasli
svoje živote. Čak i ako ne bi pustili ni suzu, plakali su iznutra. Čovek će
sve učiniti da preživi.
(Adama iz Gambije, 20 god., fokus grupa u Italiji)
Seksualno nasilje, uključujući seksualizovanu torturu, Dečaci i mladići navode da su na putu ka Evropi
vrši se nad muškarcima i dečacima u mnogim doživljavali ove vrste seksualnog nasilja:
oružanim sukobima, kao i na različitim migrantskim
silovanje i pokušaj silovanja;
rutama ka Evropi, naročito u Libiji. Neki muškarci i
nasilje usmereno ka genitalijama (uključujući
adolescenti mogu doživeti različite vrste seksualnog
batine, sakaćenje, amputaciju i elektrošokove);
nasilja, uključujući seksualnu eksploataciju, i po
prinudu da prisustvuju seksualnom nasilju nad
dolasku u Evropu.
drugima;
prinudu da čine seksualno nasilje nad drugima;
pojavu da nasilnici snimaju seksualno nasilje
kako bi zastrašivali ili ucenjivali preživele i/ili
njihove srodnike.
*Imena svih učesnika u fokus grupama promenjena su radi zaštite njihove privatnosti.
6
Izvodi iz istraživanja o seksualnom nasilju nad muškarcima

i dečacima
Više studija sugeriše kako postoji mogućnost da je seksualna eksploatacija dečaka izbeglica i
migranata adolescentskog uzrasta rasprostranjena u Evropi.6
U istraživanju Ženske komisije za izbeglice utvrđeno je kako postoji mogućnost da je seksualno
nasilje nad muškarcima i dečacima uobičajena pojava na centralnomediteranskoj ruti preko
Libije do Italije te da su neki mladići izloženi i seksualnoj eksploataciji i zlostavljanju u Italiji.7
U jednoj studiji iz 2020. godine, 43 od 55 migranata muškog pola koji su preko Libije došli u Evropu od
2017. godine navela su da su bili svedoci seksualnog nasilja, a 18,9% njih navelo je da su doživeli
seksualno nasilje u Libiji.8
Prema jednoj studiji Lekara bez granica (MSF) sprovedenoj u njihovoj klinici na Lezbosu (Grčka) u periodu
od septembra 2017. do januara 2018. godine, 28% osoba koje su preživele seksualno nasilje i potražile
lekarsku pomoć bilo je muškog pola.9
Neke grupe mladića su posebno podložne seksualnom nasilju, uključujući

seksualnu eksploataciju
Oni [mladići izbeglice i migranti] to rade [prodaju seks] zbog svoje

ekonomske situacije; nemaju ni stabilnost ni nekoga da ih usmeri i
pomogne im da nađu posao.
(Piter iz Gambije, 22 god., fokus grupa u Italiji)
Dečaci bez pratnje su u posebnom riziku od seksualnog Među drugim grupama koje su posebno podložne
nasilja, uključujući seksualnu eksploataciju, jer su seksualnom nasilju i seksualnoj eksploataciji jesu i
izolovani od mreže društvenih veza i nemaju zaštitu gej, biseksualni, transrodni, interseks i kvir mladići
odraslih. Pored toga, često nedovoljno poznaju svoja (LGBTIQ*). Ugroženi su takođe dečaci i muškarci sa
zakonska prava. invaliditetom, kao i devojčice i žene sa invaliditetom,
što se prilikom kreiranja humanitarnih programa
Mladi muškarci na prelazu u odraslo doba (tj. uzrasta često zanemaruje. Kod dece sa smetnjama u razvoju
18–21 godinu) predstavljaju još jednu ugroženu grupu postoji skoro tri puta veća verovatnoća da će doživeti
u Evropi, jer često više nemaju pravo na usluge koje seksualno zlostavljanje nego kod dece bez smetnji.11
se pružaju deci (kao što je smeštaj). I država i pružaoci
usluga često očekuju od njih da se osamostale pošto Osim toga, mnogi dečaci i mladi muškarci su pod
počinju da se smatraju odraslima, pa se tako i postupa ogromnim pritiskom da dođu do planiranog odredišta,
prema njima. U evropskom odgovoru na situaciju da počnu da zarađuju i šalju novac kući. To pojačava
izbeglica i migranata pronalaženje bezbednog smeštaja njihovu podložnost seksualnoj eksploataciji, jer
za ovu starosnu grupu svuda predstavlja veliki izazov. često nemaju pravo da legalno rade i možda nemaju
Nebezbedan smeštaj povećava njihovu podložnost dovoljno novca da stignu do države odredišta i/ili da
seksualnom nasilju, jer dečaci ponekad žive na ulici ili pomognu srodnicima u matičnoj državi. Ako nemaju
kod poslodavca ili se smeštaju u prihvatilišta zajedno sa pristup brzim procedurama za spajanje porodice,
odraslim muškarcima, koji će ih možda zlostavljati. Deca mogu se naći u riziku od seksualne eksploatacije. Na
koja žive u ustanovama (i dečaci i devojčice) imaju skoro primer, možda će morati od krijumčara da zatraže
četiri puta veću verovatnoću da dožive seksualno nasilje pomoć kako bi nastavili put ili će postati plen trgovaca
nego deca u porodičnom smeštaju.10 ljudima, što ih izlaže visokom riziku od seksualnog
nasilja, uključujući eksploataciju.
*Iako se L (lezbijke) u akronimu LGBTIQ ne odnosi na populaciju kojom se bavi ovaj priručnik (dečaci adolescenti i mladi muškarci), taj akronim se koristi jer je dobro poznat među radnicima na
prvoj liniji u kontekstu migracija u Evropi.
7
Specifični faktori ugroženosti LGBTIQ izbeglica i migranata12
LGBTIQ izbeglice i migranti se smatraju posebno podložnim seksualnom nasilju, bilo u državama
porekla, na putu ka Evropi ili po dolasku u Evropu. Oni često beže od diskriminacije i progona u matičnim
državama, a onda ponovo nailaze na homofobiju/transfobiju, diskriminaciju, stigmatizaciju, a ponekad
i na nasilje koje čine druge izbeglice i migranti, pripadnici zajednice koja ih primi, kao i zaposleni u
organizacijama i institucijama koje bi trebalo da im pruže pomoć i zaštitu. To znači da se može dogoditi
da LGBTIQ izbeglicama i migrantima budu uskraćene osnovna zaštita i usluge, poput smeštaja, sredstava
za egzistenciju ili zdravstvene zaštite, a ta uskraćenost dovodi do još veće podložnosti seksualnoj
eksploataciji od strane muškaraca i, ponekad, žena.
Dobre prakse za zaštitu dečaka i mladića izbeglica

i migranata od seksualne eksploatacije
Da bi se mladići zaštitili od seksualne eksploatacije, programi podrške usmereni ka njima treba sveobuh-
vatno da sagledaju njihove potrebe i da se usredsrede na različite faktore rizika kojima su oni izloženi.
Evo nekoliko primera:
� Pokazalo se da programi u okviru kojih se obezbeđuju novčana davanja uz edukaciju iz životnih

veština i usluge podrške smanjuju podložnost seksualnoj eksploataciji. Moguće je da će mladići koji
imaju novac biti manje podložni seksualnoj eksploataciji, a povezivanje novčanih davanja sa edukacijom
iz životnih veština može doprineti da oni steknu znanja i veštine zahvaljujući kojima će biti manje
ugroženi.13
� Bezbedan smeštaj, posebno kada je reč o dečacima bez pratnje i mladim muškarcima koji su nedavno
napunili 18 godina i više ne mogu da borave u prihvatilištima za maloletna lica, može da predstavlja
delotvornu intervenciju za zaštitu mladića od seksualne eksploatacije, kako ne bi morali da ostanu u
odnosima u kojima su eksploatisani ili da prodaju seks u zamenu za smeštaj.14
� Preko programâ mentorstva i starateljstva mladići se mogu zaštititi od seksualne eksploatacije,
jer će biti sposobniji da zadovolje svoje potrebe ako imaju podršku mentora ili staratelja.15
Primeri dobre prakse
� U Grčkoj su organizacija CARE i njen lokalni partner PRAKSIS osnovali prihvatilište za mladiće
izbeglice starosti 18 do 22 godine koji putuju sami.
� Nevladina organizacija INTERSOS ima mobilnu jedinicu u Rimu (Italija). Jedinica se sastoji od
kulturoloških medijatora i psihologa koji realizuju edukaciju iz životnih veština, podižu svest o
seksualnom nasilju i kontaktiraju sa brojnim mladim muškarcima koji žive na ulici, kao i mobilne
ambulante u kojoj se obavljaju lekarski pregledi izbeglica i migranata i u kojima im se pruža
savetovanje o mentalnom zdravlju.
8
Dečaci i mladići se ne vide kao grupa podložna seksualnom nasilju
Možda se [oni koji su preživeli seksualno nasilje] plaše da će, ako

budu pričali prijatelju o onome što se desilo, posebno ako se desilo
više puta, drugi misliti da se to njima dopalo i da su to hteli.
(Mohamad iz Avganistana, 18 god., fokus grupa u Srbiji)
Pregled literature i konsultacije sa organizacijama Zbog takvih negativnih stavova i zabluda, uz

ukazuju da radnici na prvoj liniji često nisu svesni ograničena znanja o tome kako muškarci i dečaci
da su dečaci i mladići u riziku od seksualnog nasilja doživljavaju seksualno nasilje, može se dogoditi da
i eksploatacije. Naprotiv, mladići se često vide kao zaposleni na prvoj liniji ne pruže podršku dečacima
opasnost po žene i devojčice zbog rasističkih i rodnih i mladićima i ne pomognu preživelima da dođu do
stereotipa. Antiimigrantsko raspoloženje i strah usluga od životne važnosti. Ako se ne uvaži činjenica
od terorizma stvorili su percepciju da su izbeglice da su dečaci i mladići podložni seksualnom nasilju,
i migranti muškog pola pretnja, dok se njihova moguće je da pružaoci usluga neće raditi na tome da
podložnost seksualnom nasilju često previđa. ih informišu o dostupnim uslugama, a usluge u vezi sa
seksualnim nasiljem neće biti prilagođene ili primerene
dečacima i mladićima koji su ga preživeli.
Efekti seksualnog nasilja su značajni i raznovrsni
Njegova ličnost [ličnost preživelog] potpuno se promenila: bio je tiha

i skromna osoba, a postao je agresivan.
(Abdulaje iz Gvineje, 27 god., fokus grupa u Italiji)
Da bi pružali podršku dečacima i mladićima, pružaoci Seksualno nasilje na svakog preživelog utiče drugačije
usluga moraju da razumeju efekte koje seksualno i ne postoji standardni način reagovanja. Na to kako će
nasilje ostavlja na ovu ugroženu grupu. Efekti svih oni reagovati na tako traumatično iskustvo utiču brojni
oblika seksualnog nasilja, uključujući i prisustvovanje faktori, kao što su sopstveni resursi preživelog, njegove
seksualnom nasilju, mogu da budu teški, ne samo strategije prevladavanja traume i lična istorija. Ljudi
po preživele već i po njihove porodice i zajednice. često očekuju da preživeli budu tihi, tužni i povučeni
Seksualno nasilje ima različite kratkoročne i dugoročne od društva, ali neki reaguju na seksualno nasilje tako
posledice – psihološke, fizičke, socijalne i ekonomske što postaju bučni i agresivni.24
(vidi Prilog 1 – Potencijalne posledice seksualnog
nasilja na muškarce i dečake).
Važno: I pored teških posledica seksualnog nasilja, mnogi preživeli muškarci (kao i žene i
osobe drugih rodnih identiteta koje su preživele nasilje) otporni su i mogu da se oporave od
tog iskustva uz odgovarajuću podršku i zbrinjavanje. U sklopu te podrške treba prepoznati i
nadograđivati snage preživelog, jačati njegove pozitivne mehanizme prevladavanja traume i
poboljšavati njegovu otpornost.
9
Mitovi o seksualnom nasilju, muškarcima i dečacima
MIT Dečaci koji su preživeli seksualno nasilje će verovatno postati nasilnici.

ČINJENICA Istraživanja pokazuju da većina dečaka koji su seksualno zlostavljani NE POSTANE nasilna u
odraslom dobu i NE ZLOSTAVLJA drugu decu.16 Ta pretpostavka jako stigmatizuje preživele muškog pola, jer se
oni i sami često plaše da će postati nasilnici.
MIT Muškarci i dečaci koji su imali erekciju tokom seksualnog nasilja sigurno su uživali u tome.
ČINJENICA Muškarci i dečaci ponekad mogu da dožive neželjenu erekciju tokom seksualnog nasilja
(uključujući i prinudu da prisustvuju nasilju). To je fizička reakcija koju oni NE MOGU da kontrolišu. To ne znači
da su želeli seksualno nasilje niti da su uživali u njemu.17
MIT Seksualno zlostavljanje od strane muškaraca dovodi do toga da heteroseksualni dečaci i mladi muškarci
postanu gej.
ČINJENICA Seksualno nasilje, posebno silovanje od strane muškarca, može da dovede do toga da se preživeli
koji je muškog pola i heteroseksualne orijentacije oseća zbunjeno u vezi sa svojom seksualnom orijentacijom i
da se boji da ga je to iskustvo „pretvorilo u geja” ili da više nije „pravi” muškarac. Seksualno nasilje NE DEFINIŠE
seksualnost dečaka ili mladog muškarca niti menja njegovu seksualnu orijentaciju.18
MIT Seksualno zlostavljanje dečaka od strane žena nije seksualno nasilje.

ČINJENICA Seksualno nasilje je štetno, bez obzira na počinioca. Iako se seksualno nasilje od strane žena
znatno ređe dešava, i ono je štetno, bez obzira na to što ga počine žene. Seksualno zlostavljanje dečaka od
strane žena često je predmet šale, posmatra se kao učenje o seksu ili se glorifikuje kao nešto pozitivno.19
Zbog takvih stavova preživeli mogu da osećaju sramotu i zbunjenost i nerado se poveravaju o nasilju koje
je izvršila žena.
MIT Dečaci adolescenti mogu svojevoljno da prodaju seks.

ČINJENICA SVAKA osoba mlađa od 18 godina koja prodaje seks jeste žrtva seksualne eksploatacije, kao što
je navedeno u Opcionom protokolu uz Konvenciju o pravima deteta. Pružaoci usluga ponekad veruju da dečaci
adolescenti „dobrovoljno” ili „svojevoljno” prodaju seks i ne vide to kao seksualno nasilje. Taj stav doprinosi da
se seksualna eksploatacija dečaka zanemaruje i ne shvata ozbiljno.20
MIT Pošto neka društva u okvirima svoje kulture „dozvoljavaju” seksualni kontakt između odraslog muškarca
i maloletnog lica, to zapravo nije seksualno nasilje.
ČINJENICA Prema Opcionom protokolu uz Konvenciju o pravima deteta, SVAKI seksualni kontakt između
odrasle osobe i deteta predstavlja seksualno nasilje, čak i kada preživeli ne misli da je zlostavljan. Možda
će preživeli i pružaoci usluga trivijalizovati taj problem kao sastavni deo kulturološke tradicije koja vlada u
dečakovoj državi porekla. Na primer, bacha bazi („dečak za igru”) predstavlja uobičajenu pojavu u nekim
delovima Avganistana i Pakistana. Moguće je da pružaoci usluga to ne prepoznaju kao seksualno nasilje, pa
treba da nauče kako da primereno reaguju kada naiđu na takav slučaj.21
MIT Gej mladići vole seks sa muškarcima, pa njih nije moguće silovati.
ČINJENICA Ako dožive seksualno nasilje, LGBTIQ mladići i muškarci će možda kriviti sebe, osećati mržnju
prema sebi i verovati da to zaslužuju kao kaznu jer se ne uklapaju u društvena očekivanja. I neki pružaoci usluga
imaju ovakva štetna uverenja.22 Svaki seksualni čin izvršen protiv volje osobe predstavlja seksualno nasilje,
BEZ OBZIRA na seksualnu orijentaciju preživelog.
MIT Mladići treba da budu dovoljno snažni da se izbore sa nasilnikom.

ČINJENICA Preživeli često krive sebe jer nisu odbranili sebe ili druge od seksualnog nasilja, čak i u situacijama
kada im je život bio u opasnosti. Ova pretpostavka se zasniva na štetnom rodnom stereotipu da su muškarci i
dečaci uvek snažni i sposobni za borbu.23 SVAKO može doživeti seksualno nasilje i osobu koja ga preživi NIKADA
ne treba kriviti.
10
Programima i pružaocima usluga treba pomoći da pruže podršku

preživelima i da ih usmere ka odgovarajućim uslugama
U programima podrške u okviru evropskog odgovora i dečacima može vršiti seksualno nasilje i često
na situaciju izbeglica i migranata, velika pažnja se potcenjuju ugroženost dečaka i mladića. Kada naiđu na
posvećuje mladim muškarcima i dečacima, pošto su preživelog, možda neće znati kako da reaguju ili gde da
oni najbrojniji. Za mladiće, uključujući i dečake bez ga upute radi zbrinjavanja.
pratnje, postoje svratišta, programi terenskog rada
u zajednici, edukativni programi i dr. Međutim, mali Trenutno nema mnogo informacija o delotvornim
broj tih programa se bavi identifikacijom onih koji intervencijama za mlade koji su preživeli seksualno
su preživeli seksualno nasilje ili su u riziku od njega i nasilje ili one koji su u riziku od njega, jer u Evropi
pružanjem podrške u tim slučajevima. Moguće je da ima veoma malo programa podrške namenjenih
radnici na prvoj liniji nisu svesni da se nad muškarcima ovoj grupi.
Važno: Pristup uslugama i usluge za preživele muškog pola treba, gde je to moguće i primereno,
odvajati od onih koji stoje na raspolaganju ženama i devojčicama. U nastojanjima da se unapredi
pristup uslugama i zaštiti za preživele muškog pola važno je voditi računa da se ne dovedu u
pitanje prostori i usluge namenjeni preživelima ženskog pola. Na primer, ako preživeli muškog
pola, u nedostatku drugih opcija, dobiju pristup ženskim prostorima, žene i devojčice se možda više neće osećati
bezbedno u tim prostorima. Treba pažljivo procenjivati koje načine pristupa uslugama zaštite dečaci i mladići
smatraju bezbednim i primerenim te kako se oni zatim mogu promovisati među izbeglicama i migrantima.
Dečaci i mladići izbeglice i migranti nailaze na brojne prepreke u pristupu

uslugama25
Neinformisanost o dostupnim uslugama i
Dečaci i mladići izbeglice i migranti koji su preživeli
o tome zašto je dobro da budu zbrinuti (npr.
nasilje nailaze na prepreke u pristupu uslugama; neke
da bi se sprečile ili lečile polno prenosive
od njih su slične preprekama sa kojima se suočavaju
infekcije), kao i o prednostima zaštite
žene i devojčice izbeglice i migrantkinje, a neke se
mentalnog zdravlja.
razlikuju. Među tim preprekama su i ove:
Strah od zakonskih posledica, npr. u vezi
Negativni stavovi i prakse pružalaca usluga, sa obavezom prijavljivanja, zahtevima za
uključujući diskriminaciju (npr. zbog rasizma, azil, krivičnim prijavama u slučaju da su bili
homofobije, transfobije ili ksenofobije), prisiljeni da čine seksualno nasilje ili krivičnim
neverovanje, nedostatak empatije i ponižavajuće gonjenjem za istopolnu seksualnu aktivnost.
komentare. Strah da će ostati „zaglavljeni” u državi
Ograničena obučenost zaposlenih, između tranzita ako zatraže pomoć.
ostalog i u oblasti specifičnih rizika i potreba Nedovoljno novca da plate zdravstvene
preživelih muškog pola i načina da im se pruži usluge (mnoge države ne obezbeđuju
podrška usmerena ka njihovim potrebama. besplatnu zdravstvenu zaštitu za izbeglice i
Ograničeni načini pristupa uslugama za migrante).
preživele muškog pola jer zbrinjavanje Prepreke u komunikaciji jer na mestima
preživelih može da se odvija u okviru usluga gde se pružaju usluge nema kulturoloških
orijentisanih ka ženama (npr. prostori za medijatora / prevodilaca.
žene i devojčice ili usluge zaštite seksualnog i Ograničeno radno vreme službi, što posebno
reproduktivnog zdravlja), a to može da odvrati pogađa mladiće koji rade.
preživele muškog pola od korišćenja usluga ili da Nepoznavanje sistema zdravstvene i socijalne
bude problematično ženama i devojčicama. zaštite u državi prijema.
Slabost ili nepostojanje sistema upućivanja, Sumnja da li će usluge biti poverljive,
usled čega se može dogoditi da preživeli ne budu bezbedne i bez osuđivanja. Izbeglice i migranti
upućeni na dalje zbrinjavanje. Oni će možda su često posebno nepoverljivi prema službi za
nerado prijavljivati svoja iskustva ako znaju da će zaštitu mentalnog zdravlja, pa će možda radije
svoju priču morati da ponove više puta različitim potražiti podršku od tradicionalnih vidara,
ljudima. verskih vođa ili pripadnika zajednice.
11
Moguće je da dečaci i mladići koji su doživeli ili doživljavaju

seksualno nasilje (uključujući seksualnu eksploataciju):
strahuju da poverljivost neće biti sačuvana i da će članovi porodice i zajednice (uključujući i one u
državi porekla) saznati za seksualno nasilje;
strahuju da će oni i/ili njihove porodice biti isključeni ili diskriminisani u državi prijema i državi porekla;
strahuju od ponovne viktimizacije ili odmazde od strane nasilnika u državi prijema i državi porekla
(meta mogu da budu oni sami, ali i njihove porodice i prijatelji);
osećaju sramotu, krivicu i optužuju sebe jer su „dozvolili” da se nasilje dogodi;
strahuju da im se neće verovati, da će biti predmet osude ili podsmeha;
brinu da će izgubiti muškost, ili „da ih više neće smatrati za muškarce” ili, kada je reč o preživelima koji
su heteroseksualne orijentacije, da će ih smatrati za gejeve;
strahuju da će ih radnici na prvoj liniji protiv njihove volje „autovati” (odati) porodici ili zajednici, ako
pripadaju LGBTIQ populaciji.
Čak i ako ja nemam taj problem [seksualno nasilje] i samo želim da

saznam nešto više, ako ljudi čuju da postavljam pitanja, možda će
misliti da se to meni dogodilo.
(Milad iz Avganistana, 18 god., fokus grupa u Srbiji)
Ako neko kaže nekom drugom šta mu se dogodilo, to više neće

biti tajna; postoji rizik da će mu se drugi podsmevati i on će biti
izolovan iz zajednice.
(Adama iz Gambije, 20 god., fokus grupa u Italiji)
12
OSNOVNA NAČELA
I GLOBALNI STANDARDI
Poštovanje postojećih osnovnih načela od suštinskog im je poverena ako osoba o kojoj je reč nije
je značaja da bi se preživelima pružila delotvorna dala informisanu saglasnost. Postoje izuzeci od
podrška i da im se ne bi naškodilo. Sav rad sa osobama obaveze čuvanja poverljivosti28 i veoma je važno
koje su preživele seksualno nasilje treba da se zasniva da zaposleni budu upoznati sa njima.
na sledećim ključnim načelima.
» Načelo 3: poštovanje. Svi koji dođu u kontakt
sa preživelima imaju ulogu da im pruže podršku
Osnovno načelo: ne naškoditi26
u očuvanju dostojanstva, samoodlučivanju
Radnici na prvoj liniji i pružaoci usluga moraju da
i osnaživanju. Nepoštovanje dostojanstva,
preduzmu sve potrebne mere kako svojim radnjama
želja i prava preživelog može da intenzivira
ne bi nanosili dodatnu štetu ljudima. Na primer, na
njegova osećanja bespomoćnosti i sramote, da
preživele nikad ne treba vršiti pritisak da se povere
umanji delotvornost intervencija, da dovede
o seksualnom nasilju ili da razgovaraju o tome ako
do ponovne viktimizacije i nanese mu dodatnu
ne žele.
štetu.
Osnovna načela pristupa usmerenog » Načelo 4: nediskriminacija. Svi ljudi imaju
ka preživelima27 pravo na najkvalitetniju moguću pomoć bez
Sav rad sa preživelima treba da se zasniva na pristupu diskriminacije na osnovu pola, roda, starosti,
usmerenom ka preživelima, koji se sastoji od četiri invaliditeta, rase, boje kože, jezika, verskih ili
osnovna načela izložena u daljem tekstu. Ta osnovna političkih ubeđenja, seksualne orijentacije,
načela se moraju poštovati u svakoj interakciji između statusa, društvene klase ili bilo kog drugog
radnika na prvoj liniji i preživelih – bez obzira na to ličnog svojstva.
kakvu ulogu radnik na prvoj liniji konkretno ima.
Ta načela ujedno predstavljaju i osnovu koju svi Pristup usmeren ka preživelima ima cilj da izgradi
humanitarni akteri mogu da koriste u dizajniranju podržavajuće okruženje u kome se poštuju prava
aktivnosti u vezi sa seksualnim nasiljem. svakog preživelog i u kome se prema svakom
preživelom postupa dostojanstveno i sa poštovanjem.
» Načelo 1: bezbednost. Bezbednost se ne U tom pristupu se uvažava činjenica da svaki preživeli:
odnosi samo na fizičku bezbednost, već i na
ima jednaka prava na zbrinjavanje i podršku;
osećaj psihološke i emocionalne sigurnosti.
Važno je sagledati potrebe svakog preživelog, jedinstven je;
članova njegove porodice i onih koji ih drugačije reaguje na svoje iskustvo seksualnog
zbrinjavaju i podržavaju u pogledu bezbednosti nasilja;
i sigurnosti. Svaka osoba ima pravo da bude ima drugačije snage, kapacitete, resurse i
zaštićena od daljeg nasilja. potrebe;
» Načelo 2: poverljivost. Poverljivost doprinosi ima pravo, u skladu sa svojim uzrastom i

bezbednosti, poverenju i osnaživanju i odraz je okolnostima, da odluči ko treba da zna za ono
uverenja da ljudi imaju pravo da odluče hoće što mu se dogodilo i šta bi sledeće trebalo da se
li i kome ispričati svoju priču ili neće. Čuvanje dogodi;
poverljivosti znači da radnici na prvoj liniji treba da bude tretiran sa poštovanjem i
neće nikome otkriti nijednu informaciju koja empatijom i treba da mu se veruje.
13
Osnovna načela za rad sa decom koja su preživela čuvaju. U državama gde radnici na prvoj liniji
seksualno zlostavljanje29 i/ili drugi pružaoci usluga imaju zakonom
propisanu obavezu da prijavljuju zlostavljanje
» Čuvati najbolji interes deteta. U zbrinjavanju dece domaćim organima, deca i njihovi roditelji/
dece od presudnog značaja je da se njihov staratelji treba od početka da budu obavešteni
najbolji interes stavi na prvo mesto. U zaštiti o procedurama prijavljivanja. U situacijama kada
najboljeg interesa dece izuzetno je važno da se je zdravlje ili bezbednost deteta u riziku, postoje
vodi računa o njihovoj fizičkoj i emocionalnoj ograničenja poverljivosti u cilju zaštite deteta.30
bezbednosti. Radnici na prvoj liniji i drugi
pružaoci usluga moraju da ocene pozitivne i » Uključiti dete u donošenje odluka. Svako dete
negativne posledice svake radnje uz puno učešće ima pravo da učestvuje u donošenju odluka
deteta i njegovog roditelja/staratelja (u zavisnosti koje imaju implikacije po njegov život. Stepen
od slučaja). Uvek se bira pravac delovanja koji je učešća deteta u donošenju odluka treba da
najmanje štetan. U svim preduzetim radnjama bude primeren njegovoj zrelosti i uzrastu. Ako se
treba voditi računa da ne budu ugroženi pravo saslušaju ideje i mišljenja deteta, to ne treba da
deteta na bezbednost i njegov kontinuirani dovodi u pitanje prava i odgovornost roditelja/
razvoj. staratelja da izraze svoje mišljenje o stvarima koje
se tiču njihove dece. Iako radnici na prvoj liniji i
» Starati se o bezbednosti deteta. Izuzetno je drugi pružaoci usluga možda neće moći uvek da
važno voditi računa o fizičkoj i emocionalnoj poštuju želje deteta (na osnovu ocene najboljeg
bezbednosti dece. Sve radnje preduzete u interesa), oni uvek treba da podržavaju decu, da
ime deteta moraju da štite njegovu fizičku im daju transparentne odgovore i da ih saslušaju
i emocionalnu dobrobit, i kratkoročno i uz najveće poštovanje. U slučajevima kada se
dugoročno. želje deteta ne mogu postaviti na prvo mesto,
detetu treba objasniti razloge za to.
» Utešiti dete. Detetu koje se poveri o seksualnom
zlostavljanju potrebni su uteha, ohrabrenje i » Pravično i jednako postupati prema
podrška. Radnici na prvoj liniji i drugi pružaoci svakom detetu (načelo nediskriminacije i
usluga treba da budu obučeni za reagovanje u inkluzivnosti). Svoj deci treba pružiti brigu i
slučajevima kada im se neko poveri o seksualnom tretman jednako visokog kvaliteta, bez obzira
zlostavljanju. Oni treba da veruju deci koja im na njihovu rasu, veroispovest, rod, porodičnu
ispričaju iskustvo zlostavljanja i nikad ni na koji situaciju ili status njihovih roditelja/staratelja,
način ne treba da ih krive za ono što su doživela. kulturno poreklo, materijalnu situaciju,
Jedna od osnovnih odgovornosti radnika na prvoj jedinstvene sposobnosti ili invaliditet. Deci treba
liniji i drugih pružalaca usluga jeste da omoguće pružiti svaku priliku da ostvare svoj maksimalan
deci da se osećaju bezbedno i zbrinuto dok potencijal, a ni prema jednom detetu ne treba
dobijaju podršku i koriste usluge. postupati nepravično ni iz jednog razloga.
» Obezbediti odgovarajuću poverljivost. » Jačati otpornost deteta. Svako dete ima

Informacije o zlostavljanju koje je dete doživelo jedinstvene kapacitete i snage, kao i sposobnost
treba prikupljati, koristiti, deliti i čuvati uz da se oporavi. Radnici na prvoj liniji i drugi
poštovanje poverljivosti. To znači da treba pružaoci usluga imaju odgovornost da utvrde i
obezbediti: da se informacije prikupljaju uz nadograđuju prirodne snage deteta i porodice
poštovanje poverljivosti; da se te informacije u toku procesa oporavka i isceljenja. Kod dece
dele u skladu sa domaćim zakonima i pravilima koja imaju negujuće odnose i prilike za smisleno
i samo sa relevantnim akterima, kao i da se to učešće u životu porodice i zajednice i koja sebe
čini isključivo uz dozvolu deteta i/ili roditelja/ doživljavaju kao jaku postoje veće šanse da se
staratelja; da se informacije o slučaju bezbedno oporave od trauma i zacele.
14
Globalni standardi koji su uspostavili odgovornosti u pogledu

suzbijanja nasilja nad decom
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta afirmiše pravo na zaštitu od svih oblika nasilja, koje
imaju sve devojčice i svi dečaci.31 Opcioni protokol o prodaji dece, dečjoj prostituciji i dečjoj pornografiji
uz Konvenciju sadrži dodatne smernice za iskorenjivanje seksualne eksploatacije i zlostavljanja
dece.32
Nekoliko potciljeva u okviru Ciljeva održivog razvoja (COR) odnosi se na iskorenjivanje nasilja
ili štetnih praksi nad devojčicama i dečacima. Konkretno, potcilj 16.2 nalaže da se okončaju
zlostavljanje i eksploatacija dece, trgovina decom i svi oblici nasilja nad njima.33
Standard 9 iz dokumenta Minimum standards for child protection in humanitarian action odnosi se na
seksualno nasilje; u tom standardu stoji: „Devojčice i dečaci su zaštićeni od seksualnog nasilja, a oni koji
su preživeli seksualno nasilje imaju pristup informacijama primerenim svom uzrastu, kao i bezbednim i
celovitim merama reagovanja koje odgovaraju na njihove potrebe.”34
15
KAKO PRUŽITI PODRŠKU

DEČACIMA I MLADIĆIMA KOJI SU
PREŽIVELI SEKSUALNO NASILJE
ILI SU U RIZIKU OD NJEGA
Uspostavljanje podržavajućeg okruženja
U ovom odeljku ponuđeni su pregled potreba dečaka okruženje u kojem dečaci i mladići, ako to žele, mogu
i mladićâ i praktični saveti za zaposlene na prvoj liniji da se povere o svojim iskustvima seksualnog nasilja.
o tome kako da grade podržavajuće okruženje, tj.
Upozorenje o ohrabrivanju preživelih da se povere35

Poveravanje nije uvek najbolja opcija za preživelog niti je uvek neophodno za oporavak. Ako
govore o nasilju koje im se dogodilo, preživeli ponekad od toga mogu da imaju više štete nego
koristi. Izbeglice i migranti se možda neće osećati dovoljno bezbedno da se povere o seksualnom nasilju dok
su u tranzitu, jer nisu spremni da se suoče sa svojim iskustvima i umesto toga se fokusiraju na zadovoljenje
svoje neodložne potrebe. Njihov kapacitet da se izbore sa prošlošću i planiraju budućnost može biti
ograničen jer još ne osećaju da su se negde pronašli i možda pokušavaju nastavak puta ka nekom drugom
odredištu.
Terapeutske intervencije za preživele nemaju velike izglede za uspeh kada se oni ne osećaju fizički i
emocionalno bezbedno i kada nemaju dovoljno energije, motivacije i vremena da se bave svojim emocijama.
Kao radnik na prvoj liniji, vi treba da nastojite da izgradite bezbedno i podržavajuće okruženje u kome će
preživelima biti lakše da se povere, u kome im na raspolaganju stoje brižni ljudi koji ih ne osuđuju i koji će im
pružiti podršku ako i kada budu hteli da pričaju o onome što im se dogodilo.
Stvaranje poverenja i migrantima ukazuju na nepoverenje kao jedan

od glavnih faktora zbog kojih se preživeli nerado
POVERENJE ima suštinski značaj za stvaranje poveravaju o seksualnom nasilju.
podržavajućeg okruženja u kojem se dečaci i
mladići osećaju dovoljno prijatno da se povere o I pored svoje otpornosti, dečaci i mladići koji su
seksualnom nasilju.36 Kada dečaci adolescenti i mladi preživeli seksualno nasilje ili su u riziku od njega
muškarci mogu da razviju odnose pune poverenja često se osećaju uznemireno, usamljeno i uplašeno
sa nekim ko ih poštuje i podržava, biće spremniji da i osećaju da su pod ogromnim pritiskom (naročito
razgovaraju o teškim iskustvima poput seksualnog ako još nisu stigli u državu odredišta). Oni žele da se
nasilja. Postojeća literatura (vidi napomene na kraju osećaju bezbedno i potrebni su im pozitivni uzori,
priručnika), intervjui sa ključnim sagovornicima poput staratelja, mentora te kulturoloških medijatora
i diskusije sa dečacima i mladićima izbeglicama i prevodilaca.38
16
Šta bi uradila deca izbeglice i migranti?37
U jednoj anketi iz 2019. godine devojčicama i dečacima izbeglicama i migrantima u Italiji postavljeno je
pitanje šta bi uradili u slučaju seksualnog nasilja. Evo kako su odgovorili:
oko 50% ukupnog broja ispitanika bi zatražilo stručnu pomoć;

oko 20% bi pokušalo samostalno da se izbori s tim;
13% dečaka bi reklo prijateljima ili porodici;
15% dečaka bi pokušalo da ignoriše problem.
Pored kulturoloških medijatora i prevodilaca, da pokažete empatiju i prihvatanje, na primer,

dečacima bez pratnje osobe od poverenja mogu njihove seksualne orijentacije i rodnog identiteta
postati i obučeni profesionalni staratelji, kao i ili njihovog izbora;
mentori iz zajednice (najbolje da to budu drugi da obezbedite poverljivost i nastavite sa
muškarci izbeglice i migranti). Profesionalni staratelji uveravanjem dečaka i mladića da će poverljivost
i mentori mogu da podrže dečake i mladiće, biti sačuvana (ako je potrebno, ponavljajte to
uključujući one koji su preživeli seksualno nasilje, mnogo puta);
tako što će im pružiti informacije, pomoći da se da stvorite osećanje bezbednosti;
snađu u nepoznatom okruženju, da prevaziđu da budete pouzdani, prisutni i dostupni;
prepreke (poput jezičke) i potraže pomoć. Ta podrška da budete iskreni u pogledu toga šta možete,
doprinosi uspostavljanju poverenja i stvaranju a šta ne možete da uradite kako biste dečaku
bezbednog okruženja u kojem preživeli može da se adolescentu ili mladom muškarcu pružili podršku.
poveri ako to želi. Kao radnik na prvoj liniji, vi imate
suštinski važnu ulogu – da budete uzor.
Dečaci i mladići koji su preživeli seksualno nasilje obično
to ne pominju, ali razlozi koji otežavaju uspostavljanje
Uspostavljanje odnosa poverenja sa dečacima i poverenja često se kriju u strahovanju da radnici
mladićima može da predstavlja izazov, posebno kada na prvoj liniji neće poštovati poverljivost i da neće
je reč o onima koji su još u pokretu. Sticanje poverenja reagovati sa prihvatanjem i empatijom u slučaju da
zavisi pre svega od vašeg stava i ponašanja, pošto oni im se povere. Vi možete da ublažite ta strahovanja i
uslovljavaju kvalitet odnosa. Za uspostavljanje odnosa uspostavite poverenje tako što ćete se uvek pridržavati
poverenja sa mladićima važno je: načelâ pristupa usmerenog ka preživelima (bezbednost,
poštovanje, poverljivost i nediskriminacija).
da pokažete stvarno interesovanje za njih;
da se prema njima odnosite sa poštovanjem Primena pristupa usmerenog ka preživelima ima
(poštujte želje mladih LGBTIQ osoba u pogledu suštinski značaj za uspostavljanje poverenja. Tako
imena i ličnih zamenica koje koriste i ne ispitujte se stvara odnos koji preživelom omogućava da svojim
ih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu); tempom donese odluku hoće li se poveriti ili ne.
Važno: Da bi gradili podržavajuće okruženje u kojem će preživelima biti lakše da se povere,

radnicima na prvoj liniji potrebno je znanje o seksualnom nasilju nad muškarcima i dečacima,
te obuka o načelima pristupa usmerenog ka preživelima i primeni tih načela u praksi. U
sklopu te obuke posebno treba obrađivati mitove i pretpostavke u vezi sa seksualnim nasiljem
nad muškarcima i dečacima (kao i nad ženama i devojčicama) i eventualnu negativnu percepciju i stavove u
vezi sa preživelima muškog pola, uključujući i pripadnike LGBTIQ zajednice.
17
Značaj kulturoloških medijatora i prevodilaca39
Kulturološki medijatori i prevodioci omogućavaju razumevanje između ljudi iz različitih kultura, uključujući
izbeglice, migrante i pružaoce usluga. Oni imaju izuzetno važnu ulogu u uspostavljanju veza između
izbeglica, migranata i radnika na prvoj liniji i pomažu u stvaranju odnosa zasnovanih na poverenju.
Oni, takođe, služe kao uzor za dečake i mladiće jer su uspeli da prevaziđu poteškoće sa kojima su se i
sami susretali kao izbeglice i migranti.
S obzirom na osetljivu prirodu rada sa osobama koje su preživele seksualno nasilje, kao i na potrebu
da se sačuvaju bezbednost i poverljivost, kulturološki medijatori i prevodioci moraju da budu dobro
obučeni u oblasti pristupa usmerenog ka preživelima te da poznaju osnovna načela takvog pristupa
i načela rada sa preživelima koji su deca. Stoga se izričito preporučuje da organizacije i institucije
angažuju isključivo dobro obučene kulturološke medijatore i prevodioce, kao i da ih obavežu na
poverljivost, nepristrasnost i nediskriminaciju, kako bi se i time eventualna šteta koju trpe preživeli
svela na najmanju moguću meru.
Dokument UNICEF-ovog sektora za podršku u oblasti rodno zasnovanog nasilja u vanrednim

situacijama Working with mediators and translators (Rad sa medijatorima i prevodiocima) (2018) sadrži
pregled postojećih smernica, uključujući i materijale za obuku kulturoloških medijatora i prevodilaca
o rodno zasnovanom nasilju i načinima da pruže podršku preživelima (i deci i odraslima).
Oni [kulturološki medijatori] predstavljaju uzor jer su – uprkos

tome što su proživeli teška iskustva – uspeli da dobiju ’prestižan’
posao i da prevaziđu teškoće. U psihološkom smislu, činjenica da je
pred vama osoba koja vam je slična pomaže da uspostavite odnos
poverenja i da se otvorite. U mnogim centrima nema kulturoloških
medijatora i prevodilaca, što je ozbiljan problem.
� WRC i UNICEF su izradili program obuke za kulturološke medijatore i prevodioce (2021); taj program
sadrži module o primerenim načinima da se saslušaju preživeli različitog roda koji se povere o
seksualnom nasilju, o postupanju u tim slučajevima i o informisanju preživelih o senzibilisanim
pružaocima usluga.
� Nevladina organizacija Faros započela je program mentorstva u svom prihvatilištu za dečake izbeglice
bez pratnje u Atini (Grčka). Zaposleni – obično kulturološki medijatori – okupljaju „porodične grupe”
od tri ili četiri dečaka sa kojima rade kao mentori, trudeći se da stvore kutak u kojem se dečaci osećaju
prihvaćeno i mogu da razgovaraju o svojim problemima.
18
Recite šta ćete uraditi i uradite to

Još jedan važan način na koji se uspostavlja Pouzdanost podrazumeva i da budete iskreni i
poverenje jeste da budete pouzdani, provodite transparentni u pogledu ograničenja odnosa i
vreme sa dečacima i mladićima i stavite im do podrške koju možete, odnosno ne možete da pružite
znanja da ćete redovno biti tu. Kada poštujete ono dečacima i mladićima, kao i da ih obavestite o obavezi
što se dogovorite i vodite računa da ne izneverite prijavljivanja (ako postoji). Nasuprot tome, davanje
mlade ljude, time pokazujete da ih shvatate ozbiljno. lažnih obećanja ili neispunjavanje dogovorenog može
Redovno i često provođenje vremena sa dečacima i potkopati poverenje i naškoditi odnosima.
mladićima pomoći će vam i da ih lično upoznate, a
njima će pružiti preko potreban osećaj kontinuiteta i
bezbednosti.
Lakše mi je da verujem nekome ko dolazi u kamp svakodnevno,

poput našeg socijalnog radnika, nego nekome ko nas posećuje
samo povremeno. Da bih u nekoga imao poverenje, potrebna mi
je sigurnost da ta osoba razume kako stoje stvari u kampu i da je
dostupna da me posavetuje i pomogne mi.
(Milad iz Avganistana, 18 god., fokus grupa u Srbiji)
Razmislite o ambijentu interakcije sa dečacima i mladićima

Ambijent u kojem dečaci adolescenti i mladi muškarci Važno je ponuditi prostore gde se dečaci i mladići
ostvaruju interakciju sa radnicima na prvoj liniji osećaju bezbedno, gde mogu dobiti praktičnu
takođe je važan za razvoj odnosa poverenja. Pitajte podršku da zadovolje svoje osnovne potrebe, da
dečake i mladiće kakav im prostor najviše prija i se druže i učestvuju u edukativnim i rekreativnim
potrudite se da se prilagodite njihovim potrebama aktivnostima primerenim njihovom uzrastu, u
kada je to primereno i izvodljivo. Možda će im za kojima uživaju. To pomaže da se stvori ambijent u
razgovor o teškim iskustvima odgovarati neformalan kome se oni osećaju opušteno i poštovano. Takav
i ležeran ambijent, a značiće im i to da sa vama mogu ambijent olakšava uspostavljanje prisnog odnosa sa
komunicirati na više različitih načina (razgovor uživo, dečacima i mladićima i pruža dobru polaznu osnovu
putem telefonskih linija za pomoć ili putem interneta, za razgovore o njihovim problemima, uključujući
npr. elektronskom poštom, preko sajtova, aplikacija za seksualno nasilje. Mobilni prostori i terenske usluge
dopisivanje i društvenih mreža). takođe predstavljaju dobre opcije da se dopre do
mladića koji su u pokretu. Kakav god bio ambijent,
najvažnije je da se obezbedi privatni prostor u kojem
niko sa strane ne može da čuje razgovore.
Nevladina organizacija iz Srbije Adventistička agencija za razvoj i humanitarnu pomoć (ADRA) koristi
adaptirani kombi kao mobilni sigurni kutak u kojem održava radionice o rodnim pitanjima za dečake i
mladiće u pokretu. Na taj način ADRA uspeva da dopre do nekoliko lokacija i obezbedi privatni prostor u
kojem se dečaci i mladići mogu informisati i potražiti podršku ako to žele.
19
Nadovezujte se na postojeće programe i pristupe

Aktivnosti se mogu sprovoditi i u okviru postojećih Kombinacija i vrste aktivnosti u svakom konkretnom
programa koji pomažu da se stvori podržavajuće slučaju zavise od konteksta i raspoloživih resursa, ali
okruženje u kome će se uspostaviti poverenje je participativna procena potreba i okolnosti dečaka
sa dečacima i mladićima, uz podizanje njihove i mladića u skladu sa najboljom humanitarnom
svesti i znanja o seksualnom nasilju. Iako ne postoji praksom uvek izuzetno bitna. Veoma je važno i aktivno
univerzalni pristup, svaki program koji podrazumeva angažovanje dečaka i mladića oko ideja, potreba i
rad sa dečacima i mladićima trebalo bi da prilagodi interesa. U skladu sa okolnostima i mogućnostima,
pristup njihovim raznovrsnim potrebama, uključujući informacije dobijene od dečaka i mladića treba
prilagođavanje aktivnosti različitim uzrastima, integrisati u programe. Sve aktivnosti treba da budu
seksualnim orijentacijama i rodnim identitetima, kao i interaktivne kako bi dečaci adolescenti i mladi
različitim sposobnostima. muškarci bili što angažovaniji, a neke od njih treba da
budu i dovoljno kratke kako bi odgovarale dečacima i
mladićima koji su u pokretu.
� Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) i UNICEF adaptirali su program sticanja životnih
veština Dečaci u pokretu (Boys on the Move), koji je uspešno pokrenut u Grčkoj, Bosni i Hercegovini i
Srbiji, a namenjen je starijim adolescentima i mladim muškarcima. Publikacija Dečaci u pokretu pruža
mladim muškarcima i dečacima informacije o seksualnom nasilju koje mogu biti od životne važnosti.
� U okviru mobilne jedinice koja funkcioniše u Rimu (Italija), NVO INTERSOS nudi izbeglicama i
migrantima edukaciju o životnim veštinama koja obuhvata i informisanje o seksualnom nasilju.
� Grčka NVO Diotima vodi radionice kreativnog pisanja na temu pristanka i rodnih stereotipa za dečake i
mladiće i uči ih da stvaraju muziku koja se bavi ovim temama za jednu radio-emisiju na internetu.
� U Srbiji, NVO Info park jednom nedeljno organizuje „Dane dečaka” za adolescente izbeglice i migrante.
U ponudi su edukacije o životnim veštinama uz hranu i rekreativne aktivnosti poput odlaska u bioskop.
Cilj je stvaranje sigurnog prostora za razgovor o rodnoj ravnopravnosti i nasilju uz neformalnu
interakciju sa dečacima i mladićima.
� Italijanska NVO CivicoZero Onlus vodi dnevno svratište za mlade uzrasta do 19 godina u Rimu i
drugim gradovima Italije, uz podršku organizacije Save the Children. U ovim svratištima CivicoZero
Onlus organizuje sastanke na kojima se u formi igre predstavljaju iskustva mladih muškaraca i dečaka
sa migrantskih ruta. Na taj način se učesnici ohrabruju da govore o svojim iskustvima, dok im se
istovremeno pružaju informacije o pravima, mogućnostima i raspoloživim uslugama.
20
Vrsta aktivnosti Primeri aktivnosti Stvaranje podržavajućeg okruženja
§ Kursevi jezika § Svest o seksualnom nasilju može se povećati prilikom razgovora

§ Učenje pisanja i računanja o srodnim temama (npr. rodna ravnopravnost, maskulinitet,
§ Kursevi finansijske ljudska prava) na kursevima jezika.
pismenosti § Obuka za sticanje veština u oblastima koje su važne mladićima
§ Obuka za pisanje radne predstavlja priliku za uspostavljanje poverenja i razgovor o
biografije rodnim ulogama.
§ Obuka za vođenje intervjua § Razgovori o seksualnom obrazovanju, zdravlju i higijeni sa
§ Rad na računaru mladićima pružaju im važne informacije o tome kako njihovo
§ Informisanje o seksualnom telo funkcioniše, pomažu im da se upoznaju sa seksualnošću i
obrazovanju, zdravlju i zdravstvenim rizicima (poput HIV-a), nude prostor za razgovor o
higijeni seksualnom nasilju i mogu biti korisni da se otkloni stigma u vezi
sa tom temom.
§ Informativni sastanci o § Informativni sastanci i radionice o realnosti i normama u državi

tržištu rada (u državi u kojoj u kojoj trenutno borave i u državama odredišta otvaraju prostor
Edukativne
trenutno borave i državi za razgovor o temama koje se tiču rodnih pitanja i prava (npr.
odredišta) seksualno nasilje i razlike u rodnim ulogama, očekivanja koje
§ Radionice o društvenim postoje između društva iz kojeg osoba potiče i društva u koje je
normama u državi u kojoj došla i sl.).
trenutno borave i državama
odredišta
§ Programi životnih veština § Programi životnih veština mogu se koristiti za podizanje svesti
sa fokusom na rodnim o seksualnom nasilju, razgovore o rodnim percepcijama,
normama stereotipima i predrasudama, za nalaženje rešenja za rizike
sa kojima se dečaci i mladići suočavaju i za informisanje o
raspoloživim uslugama.
§ Takvi programi, takođe, mogu pružiti priliku da se uspostavi
odnos poverenja i pogodni su za međusobnu vršnjačku pomoć
ukoliko se sprovode u malim grupama.
§ Radionice o oblastima § Svest o seksualnom nasilju se može povećati (a zablude

interesovanja mladića (npr. otkloniti) prilikom razgovora o ljudskim pravima, rodnoj
kreativno pisanje, muzika, ravnopravnosti, nasilju i srodnim temama u okviru radionica.
crtanje, pozorište ili ples) Razgovor se može voditi npr. o rodnoj ravnopravnosti, nakon
čega se od dečaka i mladića može tražiti da razmisle i zapišu
koje koristi oni vide od rodne ravnopravnosti; dečaci i mladići
se mogu organizovati da uz podršku pripreme pozorišnu
predstavu na temu rodnih uloga, koju će izvesti u zajednici.
§ Radionice mogu pomoći u uspostavljanju poverenja i ponuditi
prostor za razgovore o teškim životnim iskustvima (npr.
dečaci i mladići mogu crtati ili pisati pesme o svojim životnim
iskustvima, što će zatim komentarisati).
§ Sportovi (npr. fudbal, frizbi, § Rekreativne aktivnosti i aktivnosti izvan prostora u kojima
odbojka ili košarka) se pružaju usluge mogu pomoći dečacima i mladićima da se
Rekreativne osećaju opušteno i da steknu osećaj normalnosti i bezbednosti,
§ Igre (poput kuglanja, dok im u isto vreme pružaju ventil za pozitivno pražnjenje
društvenih igara, pikada ili energije.
bilijara) § Osim toga, ovakve aktivnosti pružaju radnicima na prvoj
liniji priliku da stvaraju poverenje tako što provode vreme sa
§ Aktivnosti izvan prostora dečacima i mladićima i zbližavaju se sa njima u zabavnom i
u kojima se pružaju usluge neformalnom okruženju.
(poput odlaska u grad, § Izdvajanje vremena za aktivnosti u neformalnom okruženju
bioskop, šetnju, kafić, do može pomoći mladićima da govore o teškim životnim
prodavnice hrane ili na iskustvima, poput seksualnog nasilja.
bazen) § Svest o seksualnom nasilju i srodnim temama može se povećati
razgovorom o interakcijama koje se odvijaju izvan prostora
u kojima se pružaju usluge (uključujući razgovor o odnosima
zajednice u koju su došli prema izbeglicama i migrantima) ili
razgovorima koji se vode u sklopu aktivnosti (poput razgovora
o rodnim ulogama u filmu koji ste zajedno gledali).
21
Pružajte informacije i podižite svest
Na primer, ako krenem da se registrujem u policiji ili da se prijavim za

identifikacionu karticu kampa, trebalo bi da tu bude neko da mi kaže:
postoji ta kancelarija, ili ta organizacija, ili ta osoba koja može da ti
pomogne ili gde možeš da razgovaraš o seksualnom nasilju.
(Gulam iz Avganistana, 18 god., fokus grupa u Srbiji)
Ako imate neki projekat i želite da u njemu učestvuju i drugi ljudi,

morate da sarađujete sa nekim ko je [neformalna] kontakt osoba u
zajednici.
Pružanjem informacija o seksualnom nasilju pojma seksualnog nasilja;

i raspoloživim uslugama otvara se prostor za
činjenice da se ono događa muškarcima i
poveravanje.40 Pošto se na seksualno nasilje nad
dečacima isto kao i ženama i devojčicama;
dečacima i mladićima često ne reaguje, važno
je podizati njihovu svest o toj temi. Uopšteno njegovih posledica i raspoloživih načina lečenja;
posmatrano, njima nije potpuno jasan pojam raspoloživosti usluga za dečake i muškarce koji su
seksualnog nasilja (uključujući seksualnu preživeli nasilje i načina njihovog korišćenja;
eksploataciju) i možda će pretpostaviti da to
značaja korišćenja usluga;
doživljavaju samo žene i devojčice. Oni možda neće
govoriti o svojim iskustvima seksualnog nasilja jer mogućih posledica poveravanja o seksualnom
ne prepoznaju sebe kao preživele. Možda će im nasilju i korišćenja usluga.
nedostajati prave reči da opišu svoje iskustvo i možda
smatraju da nemaju šta da kažu. Isto tako, možda Ova saznanja omogućavaju preživelom da, zahvaljujući
smatraju da je njihovo iskustvo jedinstveno, zbog čega informisanosti, donese odluku o tome hoće li
imaju još veći strah da o tome progovore i nisu svesni progovoriti o svojim iskustvima ili ne.
da se seksualno nasilje dešava i drugim dečacima i
muškarcima. Oni često ne znaju gde i kome mogu da Kako dečaci i mladići često imaju snažno osećanje
se obrate za pomoć jer im nisu pružene informacije o straha, sramote ili nelagodnosti kada se govori o
raspoloživoj podršci i uslugama. Možda ne znaju da seksualnom nasilju, glavni izvor informacija o ovoj temi
se njihove traume, i emocionalne i fizičke, mogu lečiti. i o raspoloživoj podršci i uslugama često su njihovi
Možda ne razumeju kakvu će korist imati ako se obrate vršnjaci. Zato je suštinski važno podizati svest dečaka i
za pomoć ili čak ne veruju da im neko može pružiti mladih muškaraca, jer će tako preživeli znati da mogu
pomoć. dobiti podršku. Takođe je važno podizati svest šire
izbegličke i migrantske zajednice, jer se time lakše
Kada pokušavate da stvorite podržavajuće okruženje suzbijaju osećaj sramote, stigmatizacija i svaljivanje
za dečake i mladiće, možete im pomoći da postanu krivice na preživele, dok se istovremeno preživelima
svesniji: olakšava pristup potrebnim uslugama i zbrinjavanju.
22
U cilju podizanja svesti zajednice, možete razmotriti Da bi podizanje svesti o seksualnom nasilju, zdravlju
saradnju sa formalnim i neformalnim predstavnicima i seksualnosti bilo delotvorno, možda ćete morati
zajednice, pošto su oni veoma uticajni i neretko da prevaziđete i sopstvenu nelagodnost u vezi sa
čuju za slučajeve seksualnog nasilja. Na sesijama za razgovorom o ovim temama sa dečacima, mladićima i
podizanje svesti posebnu pažnju treba posvećivati širom zajednicom. Za usavršavanje ove veštine mogu
negativnim pretpostavkama o seksualnom nasilju nad vam pomoći vežbe. Ovo je izuzetno važno, jer ako
muškarcima i dečacima i suprotstavljati se mitovima u dečaci i mladići ne mogu da razgovaraju sa vama
vezi sa dečacima i muškarcima koji su preživeli nasilje, o ovim temama, verovatno će informacije potražiti
uključujući i pripadnike LGBTIQ zajednice. na internetu, gde lako mogu doći i do netačnih
informacija i opisa seksualnih odnosa koji su nerealni,
nasilni i degradirajući (npr. iz pornografskih sadržaja).
Važno: Postarajte se da se najvažnije informacije o seksualnom nasilju (uključujući seksualnu

eksploataciju) pružaju pri svakom susretu i tokom svake aktivnosti, poput obuke o životnim
veštinama ili edukativnih aktivnosti, kako bi te informacije dobili i dečaci i mladići koji su u
pokretu i koji će možda samo jednom prisustvovati nekom susretu ili aktivnosti.
Ključna pitanja u vezi sa informisanjem o seksualnom nasilju
Materijali u kojima se razmatra seksualno nasilje treba da konstatuju činjenicu da se ono može dogoditi
bilo kome: muškarcima, ženama, dečacima, devojčicama, kao i osobama koje svoj rodni identitet
smatraju nebinarnim.
Da bi bile što dostupnije, informacije moraju biti raspoložive na različitim jezicima, kao i u formama
i medijima koje dečaci i mladići redovno koriste, poput postera, brošura, letaka/flajera, objava na
društvenim mrežama (Facebook, Instagram, TikTok, YouTube) i kratkih video snimaka (sa titlovima za
osobe sa oštećenjem sluha).
Postarajte se da materijali budu na različitim jezicima i da uvažavaju različite nivoe pismenosti,
nacionalnosti, rodne identitete i seksualne orijentacije.
Koristite informativne i edukativne materijale (uključujući studije slučaja tokom obuka) koji opisuju
i uključuju dečake i muškarce koji su preživeli seksualno nasilje kako bi dečaci i mladići mogli da se
poistovete sa njima i kako bi razumeli da i dečaci i mladići mogu imati takvo iskustvo.
Budite svesni delikatnih kulturoloških pitanja (na primer, u pogledu korišćenja reči kao što su „seks”
ili „silovanje”), jer one mogu predstavljati tabu temu i dovesti do toga da se dečaci i mladići povuku,
naročito ako se ove reči koriste javno.
Uvek naglasite važnost dobijanja medicinske pomoći u roku od 72 sata od silovanja kako bi se
eventualna opasnost od infekcije HIV-om ili od neke druge polno prenosive bolesti svela na minimum,
jer ta informacija može spasiti nečiji život.
Postavite informacije (u obliku postera, brošura, letaka/flajera, video ili glasovnih poruka) na posećena
mesta, kao što su muški toaleti, informativni pultovi za novopridošle izbeglice i migrante, registracioni
punktovi, učionice i prostori u kojima se okupljaju dečaci i mladići, uključujući i mesta na koja izbeglice i
migranti odlaze neposredno po ulasku u zemlju.
Dodajte i informacije o uobičajenim fizičkim i psihološkim reakcijama na seksualno nasilje i o tome kako
kontrolisati emocije i ponašanje; te informacije mogu pomoći da se normalizuju reakcije preživelih i
smanje stigme i strahovi.
Informišite dečake i mladiće koji su u pokretu o uslugama koje su im raspoložive u okolnim državama.
23
� U Italiji je Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) pokrenuo kampanju

informisanja dečaka i muškaraca koji su preživeli nasilje o njihovim pravima i načinu na koji mogu
dobiti pomoć.
� UNICEF u Italiji koristi onlajn platformu U-report on the move za razmenu jednostavnih informacija o
seksualnom nasilju, uključujući i video materijale u kojima se mladi obraćaju svojim vršnjacima.
� Organizacija Lekari bez granica (Médécins Sans Frontières – MSF) pokrenula je 2017. godine aktivnosti
na podizanju svesti o seksualnom nasilju nad muškarcima i dečacima (kao i nad ženama i devojčicama)
na brodu Aquarius, angažovanom na misijama potrage i spasavanja na Mediteranu. Te aktivnosti su
obuhvatale i informisanje o različitim vrstama seksualnog nasilja koje muškarci i dečaci doživljavaju,
kao i o tome zašto je važno da preživeli dobiju medicinsku pomoć. Kao posledica toga, udeo muškaraca
koji su se obratili za medicinsku pomoć nakon što su preživeli seksualno nasilje značajno se povećao –
sa 3% u 2017. na 33% u 2018. godini.41
� Fondacija Centar Nadja iz Bugarske je nacionalni koordinator za aplikaciju Miniila, koju je razvila
organizacija Missing Children Europe (MCE). Miniila je aplikacija za mobilne telefone namenjena
maloletnicima bez pratnje koji su u pokretu, a koja im pruža informacije o raspoloživim uslugama u
različitim evropskim državama.
� Grčka NVO Faros je napravila video priču pod nazivom StaySafe (na različitim jezicima), koja se bavi
seksualnom eksploatacijom i konkretno je namenjena dečacima i mladićima izbeglicama i migrantima.
24
POSTUPANJE PRILIKOM
POVERAVANJA DEČAKA I
MLADIĆA O PRETRPLJENOM
SEKSUALNOM NASILJU42
Svako ko radi sa dečacima i mladićima može doći obuka o PPP nije apsolutni preduslov za pružanje
u situaciju da mu se oni povere o pretrpljenom podrške preživelima, ona se izričito preporučuje.
seksualnom nasilju. Zato svi zaposleni i volonteri Psihološka prva pomoć je naročito korisna u slučajevima
treba da prođu obuku o osnovnim načelima pristupa poveravanja o seksualnom nasilju (uključujući seksualnu
usmerenog ka preživelom i o psihološkoj prvoj pomoći eksploataciju) koje se dogodilo u prošlosti, npr. u državi
(PPP) kako bi delotvorno reagovali na takvo saznanje. porekla preživelog ili za vreme njegovog putovanja
U okviru PPP koriste se četiri postupka: priprema, ka Evropi, kao i u slučajevima kada se zlostavljanje
posmatranje, slušanje i povezivanje. Iako formalna dogodilo nedavno, odnosno i dalje traje.
Detaljnije smernice za PPP potražite u priručniku How to support survivors of gender-based violence
when a GBV actor is not available in your area: A step-by-step guide for humanitarian practitioners
(Kako podržati osobe koje su preživele rodno zasnovano nasilje kada nema specijalizovanih pružalaca
usluga u toj oblasti: vodič za humanitarne radnike) i preuzmite aplikaciju.
Priprema43
Priprema je suštinski važna za adekvatno postupanje prilikom poveravanja
U idealnom slučaju, trebalo bi preduzeti sledeće pripremne korake od samog početka definisanja programa
za rad sa dečacima i mladićima kako biste i vi i svi drugi zaposleni bili spremni za slučaj kada vam se neko
poveri o seksualnom nasilju. Ako to još uvek nije urađeno u vašem konkretnom slučaju, uz podršku svoje
organizacije i u koordinaciji sa odgovarajućim stručnjacima za ovu oblast (kao što su stručnjaci za rodno
zasnovano nasilje i zaštitu dece) založite se da se to uradi što je pre moguće. Važno je obezbediti da
informacije o raspoloživim uslugama budu uvek ažurne.
Upoznajte se sa dostupnim servisima na koje nego što počnete sa podizanjem svesti ili pružanjem
je potrebno uputiti dečake i mladiće koji su usluga, jer će vam te informacije pomoći da povežete
preživeli seksualno nasilje (uključujući seksualnu preživele sa raspoloživim uslugama. Proverite sa svojim
eksploataciju) i sa ključnim akterima, uključujući i nadređenima da li u vašem području rada već postoji
one zadužene za vođenje i koordinaciju slučaja44 važeća mapa servisa i upućivanja koja obuhvata dečake
Trebalo bi mapirati postojeće organizacije koje se i muškarce koji su preživeli seksualno nasilje i, ako ne
bave rodno zasnovanim nasiljem, uključujući službe postoji, založite se za njeno uspostavljanje.
za zaštitu dece, službe za zaštitu izbeglica i migranata
te službe za zaštitu zdravlja i mentalnog zdravlja, kao Možda u vašem području rada mapa servisa i
i važeće procedure upućivanja. To se mora obaviti pre upućivanja ne funkcioniše ili ne postoje bezbedne,
25
poverljive i delotvorne usluge za preživele muškog bezbednih prihvatilišta, nedovoljni kapaciteti

pola (uključujući pripadnike LGBTIQ populacije, pružalaca usluga za brigu o preživelima muškog
mladiće koji se bave prodajom seksa i adolescente koji pola (uključujući pripadnike LGBTIQ zajednice) ili
su seksualno eksploatisani u kontekstu prodaje seksa). nedostatak obučenih kulturoloških medijatora/
U takvim slučajevima, uz podršku svoje organizacije, prevodilaca.
potražite druge službe koje bi mogle pružiti podršku
preživelima, poput psihosocijalnih službi, zdravstvenih Neka vaša organizacija obrati pažnju na eventualne
klinika, službi za žrtve trgovine ljudima ili žrtve torture, nedostatke i neka se založi za otklanjanje onih
službi za pripadnike LGBTIQ populacije, klinika za najbitnijih, npr. tako što će se angažovati na jačanju
lečenje HIV-a, lokalnih organizacija za seksualne kapaciteta postojećih pružalaca usluga, obezbeđivanju
radnike, organizacija civilnog društva, javno-privatnih većih resursa, prilagođavanju postojećih usluga
partnerstava, usluga na internetu i dr. Važno je da se ne kada je to moguće i bezbedno, kao i na zagovaranju
ograničavate konvencionalnim načinima razmišljanja i kod republičkih vlasti da se poštuju i primenjuju
da razmotrite sve potencijalne opcije! postojeći standardi i načela (poput dokumenta OHCHR
Recommended principles to guide actions concerning
Utvrdite nedostatke osnovnih usluga. Važno children on the move and other children affected by
je biti svestan eventualnih nedostataka, npr. u migration45).
zdravstvenim uslugama, uslugama psihosocijalne
podrške, bezbednosti i sigurnosti, kao i uslugama Uključite dečake, mladiće i druge pružaoce usluga u
pravne pomoći za dečake i mladiće koji su preživeli utvrđivanje i otklanjanje prepreka za pristup uslugama,
seksualno nasilje. To mogu biti nedostatak npr. u okviru obuka ili radionica za podizanje svesti.
Važno: Vaša organizacija ili služba treba da raspolaže ažurnim informacijama o upućivanju
u drugim zemljama, kao i da zna kako se obavlja upućivanje na druge usluge ili organizacije
u zemljama tranzita ili odredišta, odnosno kako se pružaju informacije o tome.
Primer dobre prakse
U Srbiji su članovi Radne grupe za rodno zasnovano nasilje, zajedno sa konsultantom kojeg je
angažovao UNFPA, pripremili Dodatni odeljak o prevenciji i zaštiti dečaka adolescenata i muškaraca od
rodno zasnovanog nasilja (Additional section on prevention and protection of adolescent boys and men from
GBV) kao prilog Standardnim operativnim procedurama Republike Srbije za prevenciju i zaštitu izbeglica
i migranata od rodno zasnovanog nasilja. U tom dodatnom odeljku akcenat je stavljen na postojeće
nedostatke u postupanju sa dečacima i muškarcima koji su preživeli seksualno nasilje i predloženi su načini
za otklanjanje tih nedostataka.
Posmatranje46
Posmatranje, tj. posvećivanje velike pažnje dečacima i mladićima sa kojima radite,
pomoći će vam da budete spremni za pružanje podrške kada zatreba.
Posebnu pažnju posvetite dečacima i mladićima kojima će možda biti potrebna podrška, kao što su mladi
sa invaliditetom ili pripadnici LGBTIQ zajednice. Diskretno i sa poštovanjem priđite onima kojima je možda
potrebna podrška ili koji imaju probleme. Zapamtite – vaša uloga nije da pronalazite osobe koje su
preživele seksualno nasilje, već da budete dostupni i pripremljeni u slučaju da vam se neko poveri.
26
Nema pravila u pogledu toga da li dečaci i muškarci preveliku sramotu ili stres da bi govorili o tome. Neki
koji su preživeli nasilje više vole da se povere muškarci i dečaci radije pričaju kako su doživeli torturu,
muškarcu ili ženi. Svaki preživeli će o tome imati bez izričitog pominjanja seksualnog nasilja. Imajte u vidu
svoj stav, koji treba poštovati. Neki dečaci i muškarci da tortura često sadrži elemente seksualne prirode.
će možda radije razgovarati sa ženskom osobom o
svojim iskustvima, dok će drugi izabrati da se povere Dečaci adolescenti i mladići koji su preživeli
muškarcu – stvar je samo u tome kome veruju. Pružaoci seksualno nasilje retko se otvoreno poveravaju o
usluga treba da obezbede podjednaku zastupljenost tome. Umesto toga, oni će možda opisivati ono što im
oba pola prilikom zapošljavanja ili izbora ljudi za rad sa se dogodilo koristeći određene izraze ili eufemizme.
dečacima i mladićima. Oni u svojim redovima treba da Među izrazima i eufemizmima koje su pružaoci usluga
imaju obučene i saosećajne ženske i muške zaposlene/ pomenuli sreću se, na primer, „bol koji su mi naneli nikad
volontere, kulturološke medijatore i prevodioce, neću zaboraviti”, „doživeo sam poniženje na najličniji
staratelje i druge osobe koje mogu da ostvare interakciju način”, „ponašali su se prema meni kao prema ženi”,
sa dečacima i mladićima i sa njima stvaraju odnose „radili su mi nešto što nisam želeo”, „radili su mi nešto što
poverenja. muškarac obično radi ženi prve bračne noći”, „ponašao
se prema meni previše fino/prijateljski/pažljivo”, „prišao
Mnogi radnici na prvoj liniji kažu kako im se dečaci i mi je sa leđa” ili „upoznao sam jednog muškarca i otišli
mladići često poveravaju za vreme pauza ili po završetku smo kod njega kući”. Možda će govoriti o iskustvu
radionica o životnim veštinama i drugih edukativnih nekog „prijatelja”. Može se, međutim, desiti i da navedu
radionica. Ukoliko vi vodite radionice, obavezno konkretne detalje, poput mesta gde se seksualna
učesnicima stavite do znanja da mogu sa vama eksploatacija odigrala, dobijenog iznosa novca i toga
proćaskati tokom pauza ili na kraju obuke. Pokušajte da da li je korišćen kondom. To može biti znak da, zapravo,
zapodenete razgovor i sa onima koji su povučeni i ne govore o sopstvenom iskustvu.
učestvuju mnogo u aktivnostima i sa onima koji imaju
puno pitanja. Isto tako, ako mlad muškarac ili dečak odjednom ima
više novca, bolju odeću ili nove stvari poput mobilnog
Poveravanje je proces.47 Za poveravanje o seksualnom telefona i patika, bez očiglednog objašnjenja kako je do
nasilju, uključujući seksualnu eksploataciju, često je njih došao, to takođe može (ali ne mora nužno) ukazivati
potrebno vreme. Preživeli će možda davati nagoveštaje na seksualnu eksploataciju.
o tome ili će postavljati pitanja o nečemu što su „čuli da
se dogodilo nekom drugom/dobrom prijatelju” kako Muškarci i dečaci koji su preživeli seksualno nasilje
bi proverili reakciju osobe sa kojom pokušavaju da možda će pomenuti određene fizičke ili mentalne
razgovaraju o svom iskustvu. tegobe. Imajte u vidu da žalbe na fizičke probleme
(poput bola u leđima, stomaku i drugim delovima
Preživeli se možda neće direktno poveravati. Oni tela) za koje ne postoji objašnjenje mogu biti u vezi sa
će možda reći „ne mogu da vam kažem šta se desilo” ili seksualnim nasiljem. Neki preživeli će možda pokazivati
„dečacima se događaju užasne stvari”. Razlog nije uvek izražen bes ili homofobiju, a neki će se požaliti kako im se
odsustvo volje da se priča o tome, već može biti u pitanju „čini da gube razum” ili na druge psihološke poteškoće.
i osećaj nesposobnosti da se sopstveno iskustvo pretoči Vi biste, kao radnik na prvoj liniji, trebalo da budete
u reči. Preživeli možda ne znaju kako da kategorišu to svesni ponašanja, izraza i žalbi koje mogu ukazivati na to
iskustvo (na primer, možda nisu sigurni da se radilo o da je dečak ili muškarac bio izložen seksualnom nasilju.
seksualnom zlostavljanju ili nisu svesni da se takvo nasilje Ako mladić pomene bilo kakav fizički bol, ponudite mu
može dogoditi i muškarcima i dečacima) ili osećaju da ode na pregled kod lekara.
Važno: Kao radnik na prvoj liniji, važno je da stalno imate na umu ove probleme, izraze i
eufemizme kako vam ne bi promakli znaci seksualnog nasilja ili poveravanje mladića o
seksualnom nasilju. Ipak, vodite računa da ne donosite nikakve pretpostavke i budite svesni da
za ponašanje konkretne osobe mogu postojati i druga objašnjenja. NIKAD ne vršite pritisak
na osobu da vam se poveri o seksualnom nasilju ili ispriča više nego što je spremna da podeli
sa vama, jer to može uzrokovati veliku štetu.
27
Slušanje48
Ostanite smireni, podržavajte i slušajte preživelog, bez osuđivanja ili ispitivanja.

Ako vam se preživeli poveri, nemojte ga pritiskati da vam detaljno priča o incidentu i nemojte mu davati
konkretne savete šta treba ili ne treba da uradi. Pustite preživelog da ispriča svoju priču i nemojte ga
prekidati. Način na koji priča svoju priču može biti zbunjujući i možda vam neće sve biti potpuno jasno, ali
ga pustite da priča. Kasnije možete pažljivo postaviti nekoliko pitanja da biste razjasnili šta se dogodilo. Samo
imajte u vidu da vama detaljne informacije nisu potrebne i da nije vaš posao da „otkrijete istinu”.
U slučajevima kada imate zakonsku obavezu prijavljivanja slučaja, možda ćete morati da prekinete preživele
kako vam ne bi ispričali sve pre nego što budu upoznati sa vašom obavezom. Sa svim informacijama koje
preživeli podeli sa vama postupajte poverljivo, ali mu predočite i ograničenja u pogledu poverljivosti u
kontekstu vašeg rada. Detaljnije informacije date su u okviru „Obaveza prijavljivanja seksualnog nasilja” na
strani 32.
Važno: Zapamtite da NE SMETE NIKOME NAŠKODITI! Savetovanjem preživelih bi trebalo da

se bave isključivo kvalifikovani stručnjaci.
Način na koji odreagujete na poveravanje može naglasite da on nije kriv za ono što se dogodilo i
snažno uticati na oporavak preživelog. Odgovor pun da zbog toga nije „ništa manje muškarac/dečak”;
podrške može doprineti procesu oporavka i isceljenja, podržite ga tako što ćete istaći njegovu hrabrost
dok negativan ili omalovažavajući odgovor bez poruke da vam se poveri o incidentu, kao i njegovu
podrške može naneti veliku štetu. U interakcijama sa otpornost i snagu da se nosi sa tim iskustvom
preživelim važno je uvek primenjivati pristup usmeren (možda je mlad, ali je već dosta toga prošao pa može
ka preživelom (pogledajte odeljak „Osnovna načela” i te kako pokazati neverovatnu otpornost i zrelost);
na strani 13), a kada on završi sa pričom, treba koristiti naglasite da ga ovo iskustvo neće definisati kao
i izjave koje doprinose isceljenju (vidi u nastavku). Evo čoveka, podsećajući ga da je i dalje ista osoba
šta treba uraditi: kao i pre incidenta. Takvo iskustvo je sada deo
njegovog života i ono se ne može promeniti, ali
uverite preživelog da mu verujete i da su se može prevazići;
njegova osećanja (npr. „gubljenje razuma”, pomenite da su mnogi drugi muškarci i dečaci
osećanje krivice ili sramote) i reakcije (npr. ljutnja, prošli kroz slična iskustva (nije sam u tome) i da
strah, noćne more, osećaj neobjašnjivog bola) su mnogi našli načine da se nose sa tim i izgradili
normalni odgovori na seksualno nasilje; uspešne živote;
koristite izjave koje doprinose isceljenju, kao objasnite preživelom da može dobiti poverljivu
što su „verujem ti”, „žao mi je što ti se to dogodilo”, podršku bez osuđivanja (kada je to primereno);
„to nije tvoja krivica” i „drago mi je što si mi to naglasite da obraćanje nadležnim službama ne
rekao”; znači da kasnije neće moći da nastavi putovanje.
Detaljnije smernice o tome kako reagovati kad vam se neko poveri, uključujući smernice o
poverljivosti i saglasnosti za adolescente, možete naći u odeljcima „Slušanje” i „Podrška deci i
adolescentima mlađim od 18 godina” priručnika GBV Pocket Guide (dostupan u PDF formatu
i kao aplikacija za pametne telefone).
28
Povezivanje49
Kada pružate podršku preživelom, ohrabrite ga da samostalno donosi odluke o

narednim koracima, o tome kome da se obrati, kada i kako da to učini.
NIJE VAŠ POSAO DA DAJETE SAVETE (npr. vaše mišljenje ili predloge o tome šta preživeli treba ili ne treba
da uradi). Međutim, jeste vaša odgovornost da pružite tačne informacije o raspoloživim uslugama i podršci,
pri čemu morate jasno ukazati na svoju obavezu prijavljivanja, kada takva obaveza postoji (pogledajte okvir
„Obaveza prijavljivanja seksualnog nasilja” na strani 32). Uvek pitajte preživelog (ili njegovog nenasilnog
roditelja/staratelja, u skladu sa situacijom) za saglasnost pre nego što ga uputite dalje. Uvek poštujte njegove
želje i ne vršite pritisak da traži usluge ili podršku ako ih ne želi ili nije spreman za to. Objasnite da usluge
može zatražiti i kasnije.
Svim preživelima informacije o uslugama treba pružati Osobama koje su preživele seksualno nasilje često
na jeziku koji razumeju i na način koji razumeju su potrebne različite vrste usluga kao podrška
(uključujući informacije u usmenom i pisanom obliku, u procesu oporavka i smanjenju rizika od daljeg
slike, znakovni jezik itd.) i koji je primeren njihovom nasilja. Mape usluga i upućivanja bi trebalo da
uzrastu i stepenu razvoja.50 obuhvate sve raspoložive usluge u sledećim sektorima:
Seksualno nasilje, a naročito silovanje, predstavlja akt koji zahteva hitnu medicinsku
pomoć, najbolje u prva 72 sata nakon incidenta, radi što manje transmisije HIV-a
(postekspoziciona profilaksa – PEP), lečenja potencijalnih polno prenosivih infekcija,
Zdravstvena zaštita
saniranja drugih povreda ako ih ima i prikupljanja forenzičkih dokaza za potrebe
sudskih procesa, ako osoba to želi. Za transrodne muškarce i dečake adolescente
hitna kontracepcija može biti od velike važnosti za prevenciju trudnoće.
Zaštita mentalnog Potrebna je podrška za krizne situacije, ali i dugoročnija emocionalna i praktična
zdravlja i psihosocijalna podrška, kako bi se pomoglo preživelom (i njegovoj porodici, u skladu sa situacijom)
podrška u procesu oporavka.
Potrebno je obezbediti zaštitu preživelih koji su u riziku od daljeg nasilja (i njihovih

Bezbednost i sigurnost porodica, u skladu sa situacijom). To može podrazumevati preseljenje, smeštaj u
sigurne kuće i ustanove za zbrinjavanje ili podršku policije.
Podrška pravosudnih organa ili organa unutrašnjih poslova potrebna je da bi se

Pravna pomoć preživelima pomoglo da ostvare zakonska prava i zaštitu, npr. putem krivične
istrage i krivičnog gonjenja.
Važno: Ukoliko se iskustvo preživelog podudara sa definicijom torture, treba razmotriti

upućivanje u specijalizovane službe za žrtve torture i istražiti konkretne raspoložive pravne
opcije.
Detaljnije smernice o pružanju međuresornih usluga za muškarce, dečake i pripadnike LGBTIQ

zajednice koji su preživeli seksualno nasilje možete naći u publikaciji WRC Addressing Sexual Violence
Against Men, Boys, and LGBTIQ+ Persons in Humanitarian Settings: A Field-friendly Guidance Note by
Sector (Odgovor na seksualno nasilje nad muškarcima, dečacima i LGBTIQ+ osobama u vanrednim
situacijama: terenski vodič po sektorima).
29
Vaša organizacija ili služba treba da utvrdi i pruži preseljenje, integraciju u lokalnu zajednicu ili povratak
informacije o mogućnostima za sticanje obrazovanja i u matičnu državu, kao i pomoć u pribavljanju
sredstava za život kao podršku preživelima (i njihovim dokumentacije).
porodicama, u skladu sa situacijom) za samostalan,
bezbedan i dostojanstven život. Takođe, treba da pruža Nakon upućivanja osobe treba da postoji povratna
informacije o trajnim rešenjima kada takva rešenja informacija od pružalaca usluge da li se upućena osoba
postoje (npr. o procesu dobijanja azila, uključujući javila.
Važno: Nakon upućivanja preživelog NEMOJTE ga kontaktirati kako biste saznali šta se dalje
dogodilo (npr. pozivanjem ili slanjem poruke). Ovo se nikako ne preporučuje jer može dovesti
preživelog u rizik da ga nasilnik ili druge osobe koje bi mogle saznati za seksualno nasilje
ponovo povrede, bilo fizički bilo psihološki. Ukoliko niste voditelj konkretnog slučaja, ne treba
da očekujete nikakve detaljne informacije od pružalaca usluga kod kojih ste uputili preživelog, osim potvrde
da im se upućena osoba javila.
Detaljnije smernice o tome kako povezati preživele sa međuresornim uslugama, uključujući

smernice o poverljivosti i saglasnosti za adolescente, možete naći u odeljcima „Povezivanje” i
„Podrška deci i adolescentima mlađim od 18 godina” priručnika GBV Pocket Guide (RZN džepni vodič)
(dostupan u PDF formatu i kao aplikacija za pametne telefone).
Podrška dečacima i mladićima u tranzitu koji su preživeli

seksualno nasilje51
Kada pružate podršku preživelima koji smatraju da su u tranzitu, ovo su ključni koraci koje treba da
preduzmete:
da kod preživelih stvorite osećaj da su bezbedni na mestu gde se trenutno nalaze;
da im pružite psihološku prvu pomoć, uključujući izjave koje doprinose isceljenju i informacije
o strategijama pozitivnog suočavanja sa situacijom i o načinima otklanjanja simptoma vezanih za
traumu, kao što su akutna uznemirenost i autodestruktivno ponašanje;
da pomognete preživelima da dobiju odgovarajuće usluge pružajući im (ili njihovim porodicama,
u skladu sa situacijom) informacije o raspoloživim uslugama i podršci u mestu gde se trenutno nalaze,
kao i u drugim državama tranzita ili odredišta.
Ako mladić koji je preživeo seksualno nasilje pristane da bude upućen drugoj službi ili organizaciji
u nekoj drugoj državi tranzita ili odredišta, možete da sprovedete sledeće osnovne korake:
pozovite telefonom predstavnika te službe ili organizacije;
prenesite mu bitne informacije o slučaju;
pitajte preživelog da li možete da pošaljete informacije i u pisanom obliku (npr. elektronskom
poštom) predstavniku te druge organizacije ili službe.
Detaljnije smernice o prekograničnom zbrinjavanju, bezbednosti i ublažavanju rizika potražite u

priručniku GBV AoR Cross-Border Care, Safety and Risk Mitigation for Child and Adolescent Survivors
on the Move: Practical Guidance for Frontline Services and Workers (Prekogranična zaštita, bezbednost
i smanjivanje rizika za decu i adolescente u pokretu koji su preživeli nasilje: praktični vodič za radnike na
prvoj liniji).
30
Važno: Možda ćete se vi i vaše kolege osećati obeshrabreno jer niste u mogućnosti da
dečacima i mladićima izbeglicama i migrantima pružite dugoročniju podršku zato što su u
pokretu. Ipak, zapamtite da je svaka podrška koju pružite značajna.
Primer dobre prakse
U Grčkoj, organizacija Lekari bez granica (MSF) nudi sveobuhvatni paket zdravstvene zaštite koji obuhvata
vakcinaciju, profilaksu radi sprečavanja polno prenosivih infekcija i podršku u očuvanju mentalnog zdravlja
osobama koje su preživele seksualno nasilje (do 6 seansi). U okviru tog paketa preživeli dobijaju savete kako
da leče svoje simptome, između ostalog i tokom putovanja, te kako da smanje dalji rizik. Svi neophodni
lekovi se obezbeđuju za nekoliko narednih meseci ukoliko je potrebno da preživeli nastavi započeto lečenje
i dok je u pokretu. Takođe, MSF obezbeđuje preživelima brošuru sa informacijama o bezbednom putovanju
(po potrebi) i mestima na kojima mogu dobiti besplatnu zdravstvenu zaštitu u Evropi.52
Napomena o uključivanju roditelja ili staratelja53

Detetova nenasilna porodica ili staratelj mogu imati Prilikom interakcije sa roditeljima ili starateljima
ključnu ulogu u oporavku preživelog od seksualnog u sklopu reagovanja na poveravanje deteta o
nasilja, pa je zato važno da se i oni uključe. Roditelji seksualnom nasilju, svaki vaš postupak treba da
i zakonski staratelji takođe imaju pravo da donose bude u skladu sa osnovnim načelom najboljeg
odluke koje se tiču brige o detetu do njegovog interesa deteta.
punoletstva, u skladu sa domaćim zakonima.
Važno: U odlučivanju treba da učestvuju samo nenasilni roditelji/staratelji, i to samo ako je

to u najboljem interesu deteta.
Detaljnije smernice o tome kako da reagujete kad vam se povere deca i adolescenti možete naći
u odeljku „Podrška deci i adolescentima mlađim od 18 godina” priručnika GBV Pocket Guide (RZN
džepni vodič) (dostupan u PDF formatu i kao aplikacija za pametne telefone).
31
Obaveza prijavljivanja seksualnog nasilja54
Obaveza prijavljivanja proističe iz nacionalnih zakona i propisa koji obavezuju određena tela i/
ili stručna lica (npr. zdravstvene radnike) da prijave postojanje ili sumnju na postojanje slučaja
seksualnog nasilja organima unutrašnjih poslova ili službama dečje zaštite, čak i bez saglasnosti
preživelog.
Obaveza prijavljivanja slučajeva seksualnog nasilja, naročito kada je reč o preživelima koji su odrasle
osobe, potencijalno može potkopati pristup usmeren ka preživelom, jer se prijavljivanjem
mogu prekršiti pravila o poverljivosti i načelo informisane saglasnosti, odnosno može se pokazati
nepoštovanje želja, prava i dostojanstva preživelog.
Obaveza prijavljivanja povlači i niz potencijalno negativnih posledica za preživele, poput

odvraćanja preživelih od poveravanja o seksualnom nasilju ili korišćenja usluga, kao i njihovog daljeg
izlaganja nasilju i povređivanju.
Ipak, radnici na prvoj liniji treba da budu upoznati sa obavezom prijavljivanja seksualnog nasilja
nad odraslima i decom te sa postupcima prijavljivanja u kontekstu svog posla i treba jasno da ih
predoče preživelima.
Iako treba poštovati državne zakone koji propisuju obavezu prijavljivanja, važno je istaći da
obaveza prijavljivanja ne mora uvek biti u najboljem interesu preživelog i da ga čak može
dovesti u opasnost ako mere koje bi garantovale njegovu bezbednost i dostojanstvo ne postoje ili
nisu dovoljne. Zato bi radnici na prvoj liniji trebalo da prijavljuju slučajeve seksualnog nasilja
svom nadređenom i da se konsultuju o daljem postupanju. Kada je reč o obaveznom prijavljivanju
slučajeva preživelih koji su deca, uvek bi se prvenstveno trebalo voditi najboljim interesom
deteta.
32
PRILOZI
Prilog 1. Potencijalne posledice seksualnog nasilja
po muškarce i dečake55
Polno prenosive infekcije, uključujući HIV

Povrede (uključujući ožiljke) na genitalijama ili rektumu
Druge fizičke povrede
Oštećenje reproduktivne sposobnosti
Fizičke
Problemi sa mokrenjem ili stolicom
Hronični bol (npr. bol u leđima, glavobolje)
Seksualna disfunkcija
Trudnoća kod transrodnih muškaraca i dečaka adolescenata
Osećanja sramote, krivice, straha, besa, poniženosti, bespomoćnosti, beznadežnosti i

zbunjenosti
Anksioznost
Depresija
Suicidne misli
Posttraumatski stresni poremećaj
Autodestruktivno ponašanje (npr. zloupotreba psihoaktivnih supstanci)
Promene raspoloženja
Noćne more
Nesanica
Psihološke
Ponovno proživljavanje traumatičnih osećanja/događaja (flešbekovi)
Gubitak koncentracije
Slušne i vizuelne halucinacije
Gubitak samopoštovanja
Emocionalna praznina
Strah od nekih ljudi koji preživelog podsećaju na nasilnika/nasilnike
Problemi sa pažnjom
Problemi u ishrani (npr. kompulsivno prejedanje ili gubitak apetita)
Odsustvo brige o sebi
Disocijacija
Poteškoće u održavanju odnosa

Bračni i porodični problemi
Stigmatizacija
Okrivljavanje
Ismevanje i ponižavanje
Progon
Pretnje smrću
Nasilje od strane članova porodice i zajednice
Društvene Nasilno ponašanje prema drugima
Agresivni ispadi
Averzija prema dodirivanju od strane drugih
Povlačenje
Izolovanje
Delinkvencija
Problemi u ponašanju
Neposlušnost i nepoštovanje autoriteta
Bežanje iz ustanove / od kuće
Nesposobnost za rad
Gubitak sredstava za život
Ekonomske Promene uspeha u školi i na poslu
Povećano izostajanje iz škole, sa posla ili propuštanje usluga koje koristi
Napuštanje školovanja ili usluga (poput usluge smeštaja)
33
Prilog 2. Definicije i pojmovi

Seksualno zlostavljanje deteta je „svaki oblik polne radnje sa detetom koju vrši odrasla osoba ili drugo
dete koje nad njim ima moć. Prema ovoj definiciji, moguće je da dete seksualno zlostavlja drugo dete.
Seksualno zlostavljanje dece često podrazumeva telesni kontakt. To može biti seksualizovano ljubljenje,
dodirivanje i oralni, analni ili vaginalni seks. Ipak, seksualno zlostavljanje ne podrazumeva uvek telesni
kontakt. Primoravanje dece da prisustvuju silovanju i/ili drugim činovima seksualnog nasilja, primoravanje
dece da gledaju pornografiju ili pokazuju intimne delove svog tela, pokazivanje intimnih delova tela detetu,
vršenje verbalnog pritiska na dete da stupi u seksualni odnos i eksploatacija dece u prostituciji ili pornografiji
takođe predstavljaju činove seksualnog zlostavljanja.”56
Rodno zasnovano nasilje (RZN) je „krovni termin koji obuhvata svaki čin nanošenja štete nekoj osobi protiv
njene volje, zasnovan na društveno utvrđenim (tj. rodnim) razlikama između muškaraca i žena. Pojam ’rodno
zasnovanog nasilja’ prvenstveno se koristi kako bi se naglasila činjenica da strukturne, rodno zasnovane
neravnoteže moći između muškaraca i žena širom sveta izlažu žene riziku od višestrukih oblika nasilja.
U skladu sa Deklaracijom o eliminaciji nasilja nad ženama (1993), to obuhvata radnje koje nanose fizičku,
psihičku ili seksualnu štetu ili patnju, pretnje takvim radnjama, prinudu i druge vrste lišavanja slobode, bilo u
javnom ili privatnom životu.”57
LGBTIQ je engleski akronim koji se koristi u ovom priručniku i odnosi se na gej, biseksualne, transrodne,
interseks i kvir osobe. Slovo „L”, koje označava lezbijke, u akronimu LGBTIQ se ne odnosi na populaciju kojom
se bavi ovaj priručnik za rad na terenu (dečaci adolescenti i mladi muškarci), ali se ovaj akronim koristi u ovoj
publikaciji jer je dobro poznat među radnicima na prvoj liniji u kontekstu migracija u Evropi. Transrodnost je
„krovni termin za ljude čiji se rodni identitet i/ili ekspresija razlikuju od kulturoloških očekivanja zasnovanih
na polu koji im je utvrđen na rođenju. Transrodnost ne podrazumeva nijednu posebnu seksualnu
orijentaciju”.58 Interseksualnost je pojam koji označava širok spektar prirodnih telesnih varijacija koje se
razlikuju od kulturološki utvrđenih standarda muškog i ženskog pola. Dok su neke od ovih karakteristika
vidljive (npr. neke varijacije polnih organa), druge uopšte ne moraju biti vidljive (npr. hromozomske
varijacije).59 Pojam kvir se odnosi na osobe fluidnih rodnih identiteta i seksualnih orijentacija.60 Nebinaran je
„pridev koji opisuje osobu koja se ne izjašnjava isključivo kao muškarac ili žena. Nebinarne osobe mogu svoj
identitet smatrati istovremeno muškim i ženskim, negde između ta dva identiteta ili potpuno izvan ovih
kategorija. Iako se mnoge nebinarne osobe izjašnjavaju i kao transrodne, to nije slučaj kod svih”.61
Mladić je termin koji u ovom priručniku označava mlade izbeglice i migrante muškog pola. Ujedinjene nacije
definišu mladost kao period između 15. i 24. godine. Dakle, on obuhvata starije adolescente muškog pola
(15–17), koji su maloletni i zbog toga imaju pravo na zaštitu u skladu sa Konvencijom o pravima deteta, kao i
mlade muškarce (18–24 godine).62
Migrant je, prema definiciji Međunarodne organizacije za migracije (IOM), „svaka osoba koja menja ili je
promenila svoje uobičajeno mesto prebivališta, krećući se preko državne granice ili unutar države, bez obzira
na to (1) koji je pravni status te osobe, (2) da li je to kretanje dobrovoljno ili nevoljno, (3) šta su uzroci kretanja
ili (4) koliko dugo ostaje na novoj lokaciji”.63
Silovanje se definiše kao „penetracija, čak i minimalna, penisa ili drugog dela tela u vaginu, anus ili usta, pod
fizičkom ili nekom drugom prinudom. To obuhvata i penetraciju u vaginu ili anus nekim predmetom. Pojam
silovanja obuhvata i silovanje u braku i analno silovanje/sodomiju”.64
Izbeglica je termin koji opisuje „osobu koja ne može ili ne želi da se vrati u svoju matičnu državu usled
opravdanog straha od progona zbog svoje rase, veroispovesti, nacionalnosti, pripadnosti određenoj
društvenoj grupi ili političkog uverenja”. Izbeglice su zaštićene Konvencijom o statusu izbeglica iz 1951. godine
i Protokolom uz nju iz 1967. godine.65
Seksualna eksploatacija je „svaka učinjena ili pokušana zloupotreba položaja ranjivosti, neravnoteže moći
ili poverenja u seksualne svrhe. To obuhvata i sticanje novčane, društvene ili političke koristi od seksualnog
iskorišćavanja druge osobe. Neke vrste prisilne/prinudne prostitucije spadaju u ovu kategoriju”.66
Seksualna eksploatacija dece podrazumeva korišćenje dece u prostituciji, koja je definisana u članu 2.
Opcionog protokola uz Konvenciju o pravima deteta kao „korišćenje deteta u seksualnim aktivnostima za
novčanu ili bilo koju drugu naknadu”.67
34
Seksualno nasilje odnosi se „u najmanju ruku na silovanje / pokušaj silovanja, seksualno zlostavljanje
i seksualnu eksploataciju. Seksualno nasilje je ’svaki seksualni čin, pokušaj stupanja u seksualni čin,
nepoželjni seksualni komentari ili udvaranje, ili trgovina seksualnošću neke osobe primenom prinude,
pretnje povređivanjem ili fizičke sile od strane bilo koje osobe bez obzira na njen odnos sa žrtvom, u bilo
kom okruženju, između ostalog i kod kuće, na poslu i drugde’. Seksualno nasilje se javlja u mnogo oblika,
uključujući silovanje, seksualno ropstvo i/ili trgovinu ljudima radi seksa, prisilnu trudnoću, seksualno
uznemiravanje, seksualnu eksploataciju i/ili zlostavljanje, kao i prisilni abortus”.68
Preživela/i je osoba koja je pretrpela rodno zasnovano nasilje ili seksualno nasilje. Ovaj termin ističe
otpornost osobe i zato se u sektorima psihološke i socijalne podrške radije koristi nego termin žrtva. 69
Tortura je „svaki čin kojim se nekoj osobi namerno nanosi veliki bol ili patnja, kako fizička tako i psihička, u
cilju dobijanja informacija ili priznanja od nje ili nekog trećeg lica, njenog kažnjavanja za delo koje su izvršili
ona ili neko treće lice ili za čije izvršenje su osumnjičeni, ili zastrašivanja ili prinude nje ili nekog trećeg lica,
ili iz bilo kog drugog razloga zasnovanog na bilo kom obliku diskriminacije, kada taj bol ili patnju nanosi
službeno lice ili bilo koje drugo lice koje deluje u službenom svojstvu ili na njegov podsticaj ili sa njegovim
izričitim ili prećutnim pristankom. Ovaj pojam se ne odnosi na bol ili patnju koji su rezultat isključivo
zakonskih sankcija, koji su neodvojivi od tih sankcija ili koji te sankcije prouzrokuju”. U određenim situacijama
seksualno nasilje nad muškarcima i dečacima u kontekstu migracija može predstavljati torturu. 70
Dečaci bez pratnje su maloletna lica o kojima se ne stara odrasla osoba koja je za to odgovorna u skladu sa
zakonom ili običajima. 71
Mladi koji prodaju seks je termin čiju upotrebu preporučuje Svetska zdravstvena organizacija kada se
govori o osobama uzrasta od 10 do 24 godine, uključujući decu od 10 do 17 godina koja su seksualno
eksploatisana, kao i mlade odrasle osobe od 18 do 24 godine koje su seksualni radnici. 72 U ovom priručniku
se, kada se govori o maloletnim licima, koristi fraza „adolescenti muškog pola koji su seksualno
eksploatisani u kontekstu prodaje seksa”.
Prilog 3. Korisni materijali

Addressing Sexual Violence Against Men, Boys, and LGBTIQ+ Persons in Humanitarian Settings: A Field-
friendly Guidance Note by Sector (Women’s Refugee Commission, 2021)
Boys on the move: A trainer’s handbook for implementation of a Life Skills Programme for Unaccompanied
Male Adolescents (UNFPA and UNICEF, 2019)
Boys on the move: A trainer’s handbook for implementation of a Life Skills Programme for Unaccompanied
Adolescents Boys and Young Men (UNFPA and UNICEF, 2019)
Cross-Border Care, Safety and Risk Mitigation for Child and Adolescent Survivors on the Move: Practical
Guidance for Frontline Services and Workers (GBV AoR, 2020)
GBV Pocket Guide (GBV Guidelines and GBV AoR, 2018)
GBV Constant Companion (Shelter Cluster, 2019)
Need to Know Guidance: Working with Men and Boy Survivors of Sexual and Gender-based Violence in
Forced Displacement (UNHCR, 2012)
Supporting Survivors of Violence: The role of linguistic and cultural mediators. A training curriculum with a
focus on gender-based violence and sexual violence against men and boys (Women’s Refugee Commission
and UNICEF, 2021)
10 Insights from Discussions with Boys and Young Men Traveling to Italy on Sexual Violence (Women’s
Refugee Commission and UNICEF, 2019)
12 Questions and Answers About Sexual Violence (UNICEF 2018)
35
Reference UNICEF and REACH, ‘Children on the move in Italy and Greece’,
Geneva, 2017 (www.unicef.org/eca/reports/children-move-
italy-and-greece);
1 UNHCR, UNICEF and IOM, ‘Refugee and Migrant Children UNFPA, UNICEF, UNHCR and IOM, ‘Migrants’ and refugees’
in Europe: Accompanied, Unaccompanied and Separated: separated children, boys and young men exposure to sexual
Overview of Trends January to June 2020’, Geneva, 2020 violence’, New York, 2018;
(https://data2.unhcr.org/en/documents/details/85196). UNHCR, UNICEF and IRC, ‘The Way Forward to Strengthened
UNHCR Serbia, ‘Monthly Updates’ (January to June 2020), Policies and Practices for Unaccompanied and Separated
na osnovu podataka Komesarijata za izbeglice i migracije Children in Europe’, Geneva, 2017 (www.refworld.org/
Republike Srbije (KIRS). docid/59633afc4.html);
2 UNICEF, ‘Hidden in plain sight: A statistical analysis of violence Freccero, J. et al., ‘Sexual exploitation of unaccompanied
against children’, New York, 2014 www.unicef.org/documents/ migrant and refugee boys in Greece: Approaches to
hidden-plain-sight-statistical-analysis-violence-against- prevention’, PLoS Med, 2017 Nov 22;14(11):e1002438 (https://
children pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29166401/).
3 World Health Organization, ‘Violence against women’, Geneva, 6 CARE and Promundo, ‘Men and boys in displacement, 2017;
2017. Digidiki, Vasileia. and Jacqueline Bhabha, ‘Emergency within
4 Inter-Agency Standing Committee, ‘IASC Six Core Principles an emergency’, 2017;
Relating to Sexual Exploitation and Abuse’, New York, 2019. Save the Children et al., ‘Out of Sight, Exploited and Alone:
5 Martin, S. for UNICEF ECARO, ‘Overview: Working with Men A Joint Brief on the Situation of Unaccompanied and
and Boy Survivors of Sexual Violence’, UNICEF Regional Office Separated Children in Bulgaria, the Former Yugoslav Republic
for Europe and Central Asia, Geneva, 2018, (interni dokument); of Macedonia, Serbia and Croatia’, New York, 2017 (https://
UNICEF and International Rescue Committee, ‘Caring for reliefweb.int/report/serbia/out-sight-exploited-and-alone-
Child Survivors of Sexual Abuse: Guidelines for health and joint-brief-situation-unaccompanied-and-separated);
psychosocial service providers in humanitarian settings’, UNFPA Serbia, ‘Boys on the Move: Assessing the Situation
New York, 2012 (www.unicef.org/media/73591/file/IRC-CSS- and Needs of Unaccompanied (Specifically Male) Adolescent
Guide-2012.pdf.pdf ); Migrants and Refugees in Serbia’, Belgrade, 2017;
Women’s Refugee Commission, “More Than One Million UNICEF and REACH, ‘Children on the move in Italy and Greece’,
Pains”: Sexual Violence Against Men and Boys on the Central 2017.
Mediterranean Route to Italy, New York, 2019 (www. 7 Women’s Refugee Commission, ‘More than One Million Pains’,
womensrefugeecommission.org/research-resources/more- 2019.
than-one-million-pains-sexual-violence-against-men-and- 8 Reques, Laura. et al., ‘Episodes of violence suffered by migrants
boys-on-the-central-mediterranean-route-to-italy/); transiting through Libya: a cross-sectional study in “Médecins
Sexual Violence Research Initiative, ‘Care and Support of Male du Monde’s” reception and healthcare centre in Seine-Saint-
Survivors of Conflict-Related Sexual Violence: Briefing Paper’, Denis, France’, Confl Health 2020 Feb 28; 14:12 (https://
Pretoria, 2010; pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32140175/).
CARE and Promundo, ‘Men and boys in displacement: 9 Belanteri, Rea et al. ‘Sexual violence against migrants and
Assistance and protection challenges for unaccompanied asylum seekers. The experience of the MSF clinic on Lesvos
boys and men in refugee contexts’, London, 2017 (https:// Island, Greece’, PLOS ONE, 2020 (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.
promundoglobal.org/resources/men-boys-displacement- gov/32941533/).
challenges-refugee-contexts/); 10 Family for Every Child, ‘Caring for Boys Affected by Sexual
Family for Every Child, ‘Caring for Boys Affected by Sexual Violence’, 2018.
Violence’, Auckland, 2018 (https://www.familyforeverychild. 11 Jones, Lisa, et al., ‘Prevalence and risk of violence against
org/caring-for-boys-affected-by-sexual-violence); children with disabilities: a systematic review and meta-
Digidiki, Vasileia, and Jacqueline Bhabha, ‘Emergency within analysis of observational studies’, The Lancet, Volume 380,
an emergency: The growing epidemic of sexual exploitation Issue 9845, str. 899–907, 8. 9. 2012. (www.thelancet.com/pdfs/
and abuse of migrant children in Greece’, Harvard FXB Center journals/lancet/PIIS0140-6736(12)60692-8.pdf ).
for Health and Human Rights, Boston, MA, 2017 (https://fxb. 12 UNICEF, ‘Gender-based Violence in Emergencies Operational
harvard.edu/2017/04/17/new-report-emergency-within-an- Guide’, New York, 2019 (www.unicef.org/documents/gender-
emergency-exploitation-of-migrant-children-in-greece/); based-violence-emergencies-operational-guide);
Arsenijević, Jovana et al., ‘“I feel like I am less than other UNICEF, ‘UNICEF GBViE Programme Framework’, 2018;
people”- Health-related vulnerabilities of male migrants
Women’s Refugee Commission, ‘“More Than One Million Pains’,
travelling alone on their journey to Europe’, Social Science
2019;
and Medicine, Volume 209, July 2018, str. 86–94 (www.
sciencedirect.com/science/article/pii/S0277953618302818); CARE and Promundo, ‘Men and boys in displacement’, 2017
Digidiki, Vasileia. and Jacqueline Bhabha, ‘Sexual abuse and 13 Freccero, J. et al., ‘Sexual exploitation of unaccompanied
exploitation of unaccompanied migrant children in Greece: migrant and refugee boys in Greece: Approaches to
Identifying risk factors and gaps in services during the prevention’, 2017.
European migration crisis’, Children and Youth Services Review, 14 Ibid.;
Volume 92, September 2018, str. 114–121 (www.sciencedirect. fokus grupe i intervjui sa ključnim sagovornicima.
com/science/article/abs/pii/S0190740917308526);
15 Freccero, J. et al., ‘Sexual exploitation of unaccompanied
IRC and METAdrasi, ‘UNCERTAIN FUTURES: A briefing note migrant and refugee boys in Greece: Approaches to
on the situation for unaccompanied and separated refugee prevention’, 2017;
children in Greece’, Athens, 2017 (https://metadrasi.org/
en/uncertain-futures-a-briefing-note-on-the-situation-for- Abualsameed, S., ‘UASC and Worst Forms of Child Labor and
unaccompanied-and-separated-refugee-children-in-greece/); sexual exploitation in Greece: Mission Report’, 2017;
fokus grupe i intervjui sa ključnim sagovornicima.
36
16 Leach, Chelsea, Anna Stewart, Stephen Smallbone, ‘Testing 23 Family for Every Child, ‘Caring for Boys Affected by Sexual
the sexually abused-sexual abuser hypothesis: A prospective Violence’, 2018;
longitudinal birth cohort study’, Child Abuse and Neglect, Josenhans, Valentine et al., ‘Gender, rights and responsibilities:
Volume 51, January 2016, Pages 144-153 (www.sciencedirect. The need for a global analysis of the sexual exploitation of
com/science/article/abs/pii/S0145213415003828); boys’, Child Abuse & Neglect, Volume 110, Part 1, December
Family for Every Child, ‘Caring for Boys Affected by Sexual 2020, 104291 (www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/
Violence’, 2018; S0145213419304673);
Radford, Lorraine, Debra Allnock, Patricia Hynes, ‘Promising Sivagurunathan, Marudan et al., ‘Barriers and facilitators
Programmes and Practices to Respond to Child Sexual Abuse affecting self-disclosure among male survivors of child sexual
and Exploitation’, UNICEF, New York, 2015 (www.unicef.org/ abuse’, 2018;
media/66741/file/Promising-programme-responses.pdf ); Key informant interviews.
Culture of Care project, Funded by the Rights, Equality and 24 Culture of Care project, ‘Creating a Culture of Care Against
Citizenship (REC) Programme of the European Union, ‘Creating Sexualized Violence: A Handbook for Professionals Working
a Culture of Care Against Sexualized Violence: A Handbook for with Boys*’, 2018;
Professionals Working with Boys*’, Brussels, 2018.
Barnardo’s, ‘Hidden in plain sight: A scoping study into the
17 Ibid.; Family for Every Child, ‘Caring for Boys Affected by Sexual sexual exploitation of boys and young men in the UK’, London,
Violence’, 2018. 2014 (www.barnardos.org.uk/hidden-plain-sight-soping-
18 Women’s Refugee Commission, ‘“More Than One Million study-sexual-exploitation-boys-and-young-men).
Pains”’, 2019; 25 Chynoweth, Sarah et al., ‘A social ecological approach to
Culture of Care project, ‘Creating a Culture of Care Against understanding service utilization barriers among male
Sexualized Violence: A Handbook for Professionals Working survivors of sexual violence in three refugee settings: a
with Boys*’, 2018; qualitative exploratory study’, Conflict and Health 2020,
The Children’s Society, Victim Support, National Police Chiefs’ 14:43 (https://conflictandhealth.biomedcentral.com/track/
Council, ‘Boys and Young Men at Risk of Sexual Exploitation: pdf/10.1186/s13031-020-00288-8.pdf );
A Toolkit for Professionals’, Morpeth, 2018 (https://www. Sexual Violence Research Initiative, ‘Care and Support of Male
northumberland.gov.uk/NorthumberlandCountyCouncil/ Survivors of Conflict-Related Sexual Violence: Briefing Paper’,
media/Child-Families/Safeguarding/Boys-and-Young-Men- 2010;
Toolkit.pdf ); CARE and Promundo, ‘Men and boys in displacement’, 2017;
Family for Every Child, ‘Caring for Boys Affected by Sexual Inter-Agency Standing Committee, ‘Interagency Gender-
Violence’, 2018; Based Violence Case Management Guidelines’, New York,
Key informant interviews. 2017 (https://reliefweb.int/report/world/interagency-gender-
19 Culture of Care project, ‘Creating a Culture of Care Against based-violence-case-management-guidelines).
Sexualized Violence: A Handbook for Professionals Working 26 UNICEF and International Rescue Committee, ‘Caring for
with Boys*’, 2018; Child Survivors of Sexual Abuse: Guidelines for health and
The Children’s Society, Victim Support, National Police Chiefs’ psychosocial service providers in humanitarian settings’, 2012;
Council, ‘Boys and Young Men at Risk of Sexual Exploitation: A UNFPA, ‘The Inter-Agency Minimum Standards for Gender-
Toolkit for Professionals’, 2018; Based Violence in Emergencies Programming’, New York, 2019
Family for Every Child, ‘Caring for Boys Affected by Sexual (www.unfpa.org/minimum-standards).
Violence’, 2018; 27 Ibid;
Sivagurunathan, Marudan et al., ‘Barriers and facilitators Inter-Agency Standing Committee, ‘Guidelines for Integrating
affecting self-disclosure among male survivors of child sexual Gender-Based Violence Interventions in Humanitarian Action:
abuse: The service providers’ perspective’, Child Abuse & Reducing risk, promoting resilience and aiding recovery’,
Neglect, 2019 Feb;88:455-465 (https://pubmed.ncbi.nlm.nih. New York, 2015 (https://gbvguidelines.org/wp/wp-content/
gov/30219431/); uploads/2015/09/2015-IASC-Gender-based-Violence-
Key informant interviews. Guidelines_lo-res.pdf );
20 Mitchell, Katherine, et al., ‘Rethinking research on sexual Inter-Agency Standing Committee, ‘Interagency Gender-Based
exploitation of boys: Methodological challenges and Violence Case Management Guidelines’, 2017;
recommendations to optimize future knowledge generation’, GBV AoR Helpdesk, ‘Principles for Working with Survivors’,
Child Abuse & Neglect, Volume 66, April 2017, Pages London, 2020 (www.sddirect.org.uk/our-work/gbv-in-
142-151 (www.sciencedirect.com/science/article/pii/ emergencies-helpdesk/).
S0145213417300303); 28 Izuzeci od obaveze čuvanja poverljivosti izloženi su u
Key informant interviews. poglavlju 2, str. 6 dokumenta UNHCR, ‘SGBV Prevention and
21 UNFPA, UNICEF, UNHCR, and IOM, ‘Migrants’ and refugees’ Response: Training Package’, 2016.
separated children, boys and young men exposure to sexual 29 UNICEF and International Rescue Committee, ‘Caring for
violence’, 2018; Child Survivors of Sexual Abuse: Guidelines for health and
The Children’s Society, Victim Support, National Police Chiefs’ psychosocial service providers in humanitarian settings’, 2012.
Council, ‘Boys and Young Men at Risk of Sexual Exploitation: A 30 O ograničenjima poverljivosti u slučajevima dece koja su
Toolkit for Professionals’, 2018; preživela nasilje, videti poglavlje 4, str. 96 dokumenta IRC i
Key informant interviews. UNICEF, ‘Caring for Child Survivors of Sexual Abuse: Guidelines
for health and psychosocial service providers in humanitarian
22 Women’s Refugee Commission, ‘“More Than One Million
settings’, 2012.
Pains”’, 2019;
31 United Nations, ‘Convention on the Rights of the Child’, New
Key informant interviews.
York, UN, 1989 (www.ohchr.org/en/professionalinterest/
pages/crc.aspx).
37
32 United Nations, ‘Optional Protocol on the sale of children, Sexual Violence Research Initiative, ‘Care and Support of Male
child prostitution and child pornography’, New York, UN, 2000 Survivors of Conflict-Related Sexual Violence: Briefing Paper’,
(https://ohchr.org/EN/ProfessionalInterest/Pages/OPSCCRC. 2010;
aspx). The Children’s Society, Victim Support, National Police Chiefs’
33 United Nations, ‘Sustainable Development Goals’, New York, Council, ‘Boys and Young Men at Risk of Sexual Exploitation: A
UN, 2015 (https://sdgs.un.org/goals). Toolkit for Professionals’, 2018;
34 The Alliance for Child Protection in Humanitarian Action, UNICEF, ‘A child is a child: Protecting children on the move
‘Minimum standards for child protection in humanitarian from violence, abuse and exploitation’, New York, 2017
action’, Woking U.K., Alliance Secretariat, 2019 (https:// (https://data.unicef.org/resources/child-child-protecting-
alliancecpha.org/en/CPMS_home). children-move-violence-abuse-exploitation/);
35 Canning, Victoria, ‘Unsilencing Sexual Torture: Responses UNICEF and REACH, ‘Children on the move in Italy and Greece’,
to Refugees and Asylum Seekers in Denmark’, The British 2017;
Journal of Criminology, Volume 56, Issue 3, May 2016, UNHCR, ‘Working with Men and Boy Survivors of Sexual and
str. 438–455 (https://academic.oup.com/bjc/article- Gender-Base Violence in Forced Displacement’, Geneva, 2012
abstract/56/3/438/2462528); (https://unhcr.csod.com/content/unhcr/publications/1222/
Women’s Refugee Commission, ‘“More Than One Million Need%20to%20Know%20Guidance%20-%20Working%20
Pains”’, 2019; with%20Men%20and%20Boy%20Survivors%20of%20
Asquith, Stewart, Elspeth Turner, ‘Recovery and Reintegration Sexual%20and%20Gender-based%20Violence%20in%20
of Children from the Effects of Sexual Exploitation and Related Forced%20Displacement,%20July%202012.pdf );
Trafficking’, Report commissioned by the Oak Foundation UNHCR, UNICEF and IRC, ‘The Way Forward to Strengthened
Child Abuse Programme, 2018 (https://childhub.org/sites/ Policies and Practices for Unaccompanied and Separated
default/files/library/attachments/953_asquith_08_recovery_ Children in Europe’, 2017;
reintegration_1009_original.pdf ); intervjui sa ključnim fokus grupe i intervjui sa ključnim sagovornicima.
sagovornicima.
37 Action for Children, ‘Keeping myself safe: Practitioner’s toolkit
36 Action for Children, ‘Keeping myself safe: Practitioner’s toolkit for developing effective relationships with vulnerable young
for developing effective relationships with vulnerable young people’, 2014;
people’, Watford, 2014 (https://media.actionforchildren.org.uk/
Culture of Care project, ‘Creating a Culture of Care Against
documents/keeping_myself_safe_tookit_final.pdf );
Sexualized Violence: A Handbook for Professionals Working
CARE and Promundo, ‘Men and boys in displacement:’, 2017; with Boys*’, 2018;
Chynoweth, Sarah, et al., ‘A social ecological approach to UNICEF and International Rescue Committee, ‘Caring for
understanding service utilization barriers among male Child Survivors of Sexual Abuse: Guidelines for health and
survivors of sexual violence in three refugee settings’, 2020; psychosocial service providers in humanitarian settings’, 2012;
Culture of Care project, Creating a Culture of Care: A Lewing, Ben. et al., ‘Building Trusted Relationships for
Supportive Environment to Face Sexualized Violence’, 2018; Vulnerable Children and Young people With Public Services’,
Family for Every Child, ‘Caring for Boys Affected by Sexual 2018;
Violence’, 2018; The Children’s Society, Victim Support, National Police Chiefs’
GBV AoR Helpdesk, ‘Cross-Border Care, Safety and Risk Council, ‘Boys and Young Men at Risk of Sexual Exploitation: A
Mitigation for Child and Adolescent Survivors on the Move: Toolkit for Professionals’, 2018;
Practical Guidance for Frontline Services and Workers’, 2020 UNHCR, UNICEF and IRC, ‘The Way Forward to Strengthened
(www.sddirect.org.uk/media/1956/practical-guidance-for- Policies and Practices for Unaccompanied and Separated
cross-border-continuity-of-care-and-safety-for-child-survivors. Children in Europe’, 2017;
pdf );
fokus grupe i intervjui sa ključnim sagovornicima.
Inter-Agency Standing Committee, ‘Interagency Gender-Based
38 https://onthemove.ureport.in/opinion/3293/
Violence Case Management Guidelines’, 2017;
39 WRC and UNICEF, ‘Supporting Survivors of Violence: The role
International Rescue Committee and UNICEF, ‘Caring for
of linguistic and cultural mediators. A training curriculum with
Child Survivors of Sexual Abuse in Humanitarian Settings: A
a focus on gender-based violence and sexual violence against
Review of Promising Practices to Improve Case Management,
men and boys’, New York, 2021 (womensrefugeecommission.
Psychosocial & Mental Health Interventions, and Clinical Care
org/research-resources/supporting-survivors-of-violence-
for Child Survivors of Sexual Abuse’, New York, 2011 (www.
the-role-of-linguistic-and-cultural-mediators-training-
humanitarianresponse.info/sites/www.humanitarianresponse.
curriculum/);
info/files/documents/files/Advancing%20the%20
Field%20-%20Caring%20for%20Child%20Survivors%20 Translators Without Borders, ‘Field Guide to Humanitarian
of%20Sexual%20Abuse%20in%20Humanitarian%20 Interpreting and Cultural Mediation’, Danbury, CT, 2017
Settings%2C%20UNICEF%2C%202011.pdf ); (https://translatorswithoutborders.org/field-guide-
humanitarian-interpreting-cultural-mediation/);
UNICEF and International Rescue Committee, ‘Caring for
Child Survivors of Sexual Abuse: Guidelines for health and UNICEF GBViE Helpdesk, ‘Working with mediators and
psychosocial service providers in humanitarian settings’, 2012; translators’, New York, 2018 (https://www.sddirect.org.uk/
media/1562/unicef-helpdesk-rapid-programme-support-
Lewing, Ben et al., ‘Building Trusted Relationships for
translators-v2.pdf );
Vulnerable Children and Young people with Public Services’,
Early Intervention Foundation, London, 2018; fokus grupe i intervjui sa ključnim sagovornicima.
Sivagurunathan, Marudan., ‘Barriers and facilitators affecting 40 CARE and Promundo, ‘Men and boys in displacement’, 2017;
self-disclosure among male survivors of child sexual abuse’, Chynoweth, Sarah, et al., ‘A social ecological approach to
2018; understanding service utilization barriers among male
survivors of sexual violence in three refugee settings, 2020;
38
Culture of Care project, ‘Creating a Culture of Care Against 46 GBV Guidelines and GBV AoR, ‘How to support survivors of
Sexualized Violence: A Handbook for Professionals Working gender-based violence when a GBV actor is not available in
with Boys*’, 2018; your area, 2018;
GBV AoR Helpdesk, ‘Cross-Border Care, Safety and Risk intervjui sa ključnim sagovornicima.
Mitigation for Child and Adolescent Survivors on the Move: 47 UNICEF and International Rescue Committee, ‘Caring for
Practical Guidance for Frontline Services and Workers’, 2020; Child Survivors of Sexual Abuse: Guidelines for health and
Sivagurunathan, Marudan, ‘Barriers and facilitators affecting psychosocial service providers in humanitarian settings’, 2012;
self-disclosure among male survivors of child sexual abuse’, Women’s Refugee Commission, ‘“More Than One Million Pains’,
2018; 2019;
Sexual Violence Research Initiative, ‘Care and Support of Male Sexual Violence Research Institute, ‘Care and Support of Male
Survivors of Conflict-Related Sexual Violence: Briefing Paper’, Survivors of Conflict-Related Sexual Violence: Briefing Paper’,
2010; 2010;
The Children’s Society, Victim Support, National Police Chiefs’ UNHCR, ‘Working with Men and Boy Survivors of Sexual and
Council, ‘Boys and Young Men at Risk of Sexual Exploitation: A Gender-Based Violence in Forced Displacement’, 2012;
Toolkit for Professionals’, 2018;
intervjui sa ključnim sagovornicima.
UNICEF and REACH, ‘Children on the move in Italy and Greece’,
48 GBV Guidelines and GBV AoR, ‘How to support survivors of
2017;
gender-based violence when a GBV actor is not available in
UNHCR, ‘Working with Men and Boy Survivors of Sexual and your area’, 2018;
Gender-Based Violence in Forced Displacement’, 2012;
UNHCR, ‘Working with Men and Boy Survivors of Sexual and
Women’s Refugee Commission, ‘“More Than One Million Pains’, Gender-Base Violence in Forced Displacement’, 2012;
2019;
fokus grupe i intervjui sa ključnim sagovornicima. 2019;
41 Women’s Refugee Commission, ‘“More Than One Million Pains’, Inter-Agency Standing Committee, ‘Interagency Gender-Based
2019. Violence Case Management Guidelines’, 2017;
42 GBV Guidelines and GBV AoR, ‘How to support survivors of International Rescue Committee and UNICEF, ‘Humanitarian
gender-based violence when a GBV actor is not available in Settings: A Review of Promising Practices to Improve Case
your area: A step-by-step guide for humanitarian practitioners’, Management, Psychosocial & Mental Health Interventions,
2018 (https://gbvguidelines.org/wp/wp-content/ and Clinical Care for Child’, 2011;
uploads/2018/03/GBV_PocketGuide021718.pdf );
Sexual Violence Research Institute, ‘Care and Support of Male
UNHCR, ‘Working with Men and Boy Survivors of Sexual and Survivors of Conflict-Related Sexual Violence: Briefing Paper’,
Gender-Based Violence in Forced Displacement’, 2012; 2010.
UNICEF and International Rescue Committee, ‘Caring for 49 GBV Guidelines and GBV AoR, ‘How to support survivors of
Child Survivors of Sexual Abuse: Guidelines for health and gender-based violence when a GBV actor is not available in
psychosocial service providers in humanitarian settings’, 2012; your area, 2018.
Women’s Refugee Commission, ‘“More Than One Million Pains’, 50 Inter-Agency Standing Committee, ‘Guidelines for Integrating
2019; Gender-Based Violence Interventions in Humanitarian Action:
intervjui sa ključnim sagovornicima. Reducing risk, promoting resilience and aiding recovery’, 2015.
43 UNICEF and International Rescue Committee, ‘Caring for 51 GBV AoR Helpdesk, ‘Cross-Border Care, Safety and Risk
Child Survivors of Sexual Abuse: Guidelines for health and Mitigation for Child and Adolescent Survivors on the Move:
psychosocial service providers in humanitarian settings’, 2012; Practical Guidance for Frontline Services and Workers’, 2020;
GBV Guidelines and GBV AoR, ‘How to support survivors of intervjui sa ključnim sagovornicima.
gender-based violence when a GBV actor is not available in 52 MSF-Greece, ‘Travel Medicine Brochure’, 2019 (interni
your area’, 2018; dokument)
Inter-Agency Standing Committee, ‘Interagency Gender-Based 53 GBV Guidelines and GBV AoR, ‘How to support survivors of
Violence Case Management Guidelines’, 2017; gender-based violence when a GBV actor is not available in
GBV AoR Helpdesk, ‘Cross-Border Care, Safety and Risk your area, 2018;
Mitigation for Child andnt Survivors on the Move: Practical UNICEF and International Rescue Committee, ‘Caring for
Guidance for Frontline Services and Workers’, 2020. Child Survivors of Sexual Abuse: Guidelines for health and
44 Osobama koje su preživele seksualno nasilje često je potrebna psychosocial service providers in humanitarian settings’, 2012;
podrška više pružalaca usluga. Vođenje slučaja je pristup International Rescue Committee and UNICEF, ‘Humanitarian
koji se često primenjuje da bi se obezbedilo informisanje Settings: A Review of Promising Practices to Improve Case
preživelih o svim raspoloživim opcijama podrške, kao i Management, Psychosocial & Mental Health Interventions,
koordinirano i delotvorno praćenje njihovog slučaja i pružanje and Clinical Care for Child Survivors of Sexual Abuse’, 2011.
pomoći. Prema ovom pristupu, jedna agencija, organizacija
54 UNICEF and International Rescue Committee, ‘Caring for
ili institucija (najčešće ona koja inače pruža usluge socijalne
Child Survivors of Sexual Abuse: Guidelines for health and
zaštite ili psihosocijalne podrške) preuzima odgovornost
psychosocial service providers in humanitarian settings’, 2012;
koordinisanja svih aktera uključenih u slučaj.
International Rescue Committee and UNICEF, ‘Humanitarian
45 OHCHR, ‘Recommended Principles to Guide Actions
Settings: A Review of Promising Practices to Improve Case
Concerning Children on the Move and Other Children
Management, Psychosocial & Mental Health Interventions,
Affected by Migration’, Geneva, 2016 (www.ohchr.org/
and Clinical Care for Child Survivors of Sexual Abuse’, 2011;
Documents/HRBodies/CMW/Recommended-principle_
EN.pdf ).
39
British Red Cross and International Committee of the Red 60 Human Rights Campaign, ‘Glossary of terms’, 2020.
Cross, ‘Revictimised: The humanitarian consequences of 61 Ibid.
mandatory reporting of sexual violence’, London 2019 (https://
62 United Nations Department of Economic and Social Affairs,
safeguardingsupporthub.org/documents/revictimised-
‘Definition of youth’, New York, 2015.
humanitarian-consequences-mandatory-reporting-sexual-
violence). 63 IOM, ‘Key Migration Terms’, 2011 (www.iom.int/key-migration-
terms).
55 Digidiki, Vasileia, and Jacqueline Bhabha, ‘Emergency within
an emergency’, 2017; 64 Inter-Agency Standing Committee, ‘Guidelines for Integrating
Gender-Based Violence Interventions in Humanitarian Action:
UNICEF and Inernational Rescue Committee, ‘Caring for
Reducing Risk, Promoting Resilience and Aiding Recovery’,
2015.
psychosocial service providers in humanitarian settings’, 2012;
65 UNHCR, ‘Introductory Note to the Convention and Protocol
Kapur, Amrita, and Kelli Muddell, ‘When No One Calls It
Relating to the Status of Refugees’, 2010.
Rape: Addressing Sexual Violence Against Men and Boys
in Transitional Contexts’, New York, International Center for 66 Inter-Agency Standing Committee, ‘Guidelines for Integrating
Transitional Justice, 2016 (www.ictj.org/publication/sexual- Gender-Based Violence Interventions in Humanitarian Action:
violence-men-boys); Reducing Risk, Promoting Resilience and Aiding Recovery’,
2015.
Moynihan, Melissa, et al., ‘A systematic review of the state of
the literature on sexually exploited boys internationally’, Child 67 United Nations, ‘Optional Protocol to the Convention on
Abuse & Neglect, 2018 Feb;76:440-451 (https://pubmed.ncbi. the Rights of the Child on the involvement of children
nlm.nih.gov/29245141/); in armed conflict’, New York, 2000 (www.ohchr.org/EN/
ProfessionalInterest/Pages/OPACCRC.aspx ).
Sexual Violence Research Insitute, ‘Care and Support of Male
Survivors of Conflict-Related Sexual Violence: Briefing Paper’, 68 Inter-Agency Standing Committee, ‘Guidelines for Integrating
2010; Gender-Based Violence Interventions in Humanitarian Action:
UNHCR, ‘Working with Men and Boy Survivors of Sexual and
2015.
Gender-Based Violence in Forced Displacement’, 2012;
69 Inter-Agency Standing Committee, ‘Interagency Gender-Based
UNICEF, ‘Research on the Sexual Exploitation of Boys:
Violence Case Management Guidelines’, 2017.
Findings, ethical considerations and methodological
challenges’, New York, 2020 (https://data.unicef.org/resources/ 70 United Nations, ‘Convention against Torture and Other Cruel,
sexual-exploitation-boys-findings-ethical-considerations- Inhuman or Degrading Treatment or Punishment’, New York,
methodological-challenges/); 1984 (www.ohchr.org/EN/ProfessionalInterest/Pages/CAT.
aspx)
2019. 71 International Committee of the Red Cross, ‘Inter-agency
Guiding Principles on Unaccompanied and Separated
56 UNICEF and International Rescue Committee, ‘Caring for
Children’, Geneva, 2014 (www.icrc.org/en/publication/1101-
inter-agency-guiding-principles-unaccompanied-and-
psychosocial service providers in humanitarian settings’, 2012.
separated-children).
57 Inter-Agency Standing Committee, ‘Guidelines for Integrating
72 World Health Organization, ‘Technical Brief: HIV and
Gender-Based Violence Interventions in Humanitarian Action:
Young People Who Sell Sex’, Geneva, 2015 (www.who.int/
publications/i/item/WHO-HIV-2015.7).
2015.
58 Human Rights Campaign, ‘Glossary of terms’, Washington DC,
2020 (www.hrc.org/resources/glossary-of-terms).
59 Ibid.;
Inter-Agency Standing Committee, ‘Interagency Gender-Based
Violence Case Management Guidelines’, 2017.
40
41
42

Podrška Dečacima I Mladićima Izbeglicama I Migrantima Koji Su Preživeli Seksualno Nasilje Ili Su U Riziku Od Njega

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Podrška Dečacima I Mladićima Izbeglicama I Migrantima Koji Su Preživeli Seksualno Nasilje Ili Su U Riziku Od Njega

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Podrška dečacima

Posebnu zahvalnost upućujemo svim institucijama i organizacijama koje su učestvovale u konsultacijama.

Sredstva obezbeđena od strane

Osnovna načela i globalni standardi 13

Kako pružiti podršku dečacima i mladićima koji su

Postupanje prilikom poveravanja dečaka i mladića

CILJ PRIRUČNIKA ZA RAD

Podaci na kojima se zasniva

Morali su [muškarci i dečaci] to da rade [da čine seksualno nasilje nad

(Adama iz Gambije, 20 god., fokus grupa u Italiji)

Izvodi iz istraživanja o seksualnom nasilju nad muškarcima

Neke grupe mladića su posebno podložne seksualnom nasilju, uključujući

Oni [mladići izbeglice i migranti] to rade [prodaju seks] zbog svoje

Specifični faktori ugroženosti LGBTIQ izbeglica i migranata12

Dobre prakse za zaštitu dečaka i mladića izbeglica

Evo nekoliko primera:

� Pokazalo se da programi u okviru kojih se obezbeđuju novčana davanja uz edukaciju iz životnih

Primeri dobre prakse

Dečaci i mladići se ne vide kao grupa podložna seksualnom nasilju

Možda se [oni koji su preživeli seksualno nasilje] plaše da će, ako

Pregled literature i konsultacije sa organizacijama Zbog takvih negativnih stavova i zabluda, uz

Efekti seksualnog nasilja su značajni i raznovrsni

Njegova ličnost [ličnost preživelog] potpuno se promenila: bio je tiha

Mitovi o seksualnom nasilju, muškarcima i dečacima

MIT Dečaci koji su preživeli seksualno nasilje će verovatno postati nasilnici.

MIT Seksualno zlostavljanje dečaka od strane žena nije seksualno nasilje.

MIT Dečaci adolescenti mogu svojevoljno da prodaju seks.

MIT Mladići treba da budu dovoljno snažni da se izbore sa nasilnikom.

Programima i pružaocima usluga treba pomoći da pruže podršku

Dečaci i mladići izbeglice i migranti nailaze na brojne prepreke u pristupu

Moguće je da dečaci i mladići koji su doživeli ili doživljavaju

 osećaju sramotu, krivicu i optužuju sebe jer su „dozvolili” da se nasilje dogodi;

 strahuju da im se neće verovati, da će biti predmet osude ili podsmeha;

Čak i ako ja nemam taj problem [seksualno nasilje] i samo želim da

Ako neko kaže nekom drugom šta mu se dogodilo, to više neće

(Adama iz Gambije, 20 god., fokus grupa u Italiji)

» Načelo 2: poverljivost. Poverljivost doprinosi  ima pravo, u skladu sa svojim uzrastom i

» Obezbediti odgovarajuću poverljivost. » Jačati otpornost deteta. Svako dete ima

Globalni standardi koji su uspostavili odgovornosti u pogledu

KAKO PRUŽITI PODRŠKU

Upozorenje o ohrabrivanju preživelih da se povere35

Stvaranje poverenja i migrantima ukazuju na nepoverenje kao jedan

Šta bi uradila deca izbeglice i migranti?37

 oko 50% ukupnog broja ispitanika bi zatražilo stručnu pomoć;

Pored kulturoloških medijatora i prevodilaca,  da pokažete empatiju i prihvatanje, na primer,

Važno: Da bi gradili podržavajuće okruženje u kojem će preživelima biti lakše da se povere,

Značaj kulturoloških medijatora i prevodilaca39

 Dokument UNICEF-ovog sektora za podršku u oblasti rodno zasnovanog nasilja u vanrednim

Oni [kulturološki medijatori] predstavljaju uzor jer su – uprkos

Primeri dobre prakse

Recite šta ćete uraditi i uradite to

Lakše mi je da verujem nekome ko dolazi u kamp svakodnevno,

Razmislite o ambijentu interakcije sa dečacima i mladićima

Primeri dobre prakse

Nadovezujte se na postojeće programe i pristupe

Primeri dobre prakse

Vrsta aktivnosti Primeri aktivnosti Stvaranje podržavajućeg okruženja

§ Kursevi jezika § Svest o seksualnom nasilju može se povećati prilikom razgovora

§ Informativni sastanci o § Informativni sastanci i radionice o realnosti i normama u državi

§ Radionice o oblastima § Svest o seksualnom nasilju se može povećati (a zablude

Pružajte informacije i podižite svest

Na primer, ako krenem da se registrujem u policiji ili da se prijavim za

(Gulam iz Avganistana, 18 god., fokus grupa u Srbiji)

Osnovna načela i globalni standardi 13

osećaju sramotu, krivicu i optužuju sebe jer su „dozvolili” da se nasilje dogodi;

strahuju da im se neće verovati, da će biti predmet osude ili podsmeha;

» Načelo 2: poverljivost. Poverljivost doprinosi ima pravo, u skladu sa svojim uzrastom i

oko 50% ukupnog broja ispitanika bi zatražilo stručnu pomoć;

Pored kulturoloških medijatora i prevodilaca, da pokažete empatiju i prihvatanje, na primer,

Dokument UNICEF-ovog sektora za podršku u oblasti rodno zasnovanog nasilja u vanrednim

Pružanjem informacija o seksualnom nasilju pojma seksualnog nasilja;

Obaveza prijavljivanja povlači i niz potencijalno negativnih posledica za preživele, poput

Polno prenosive infekcije, uključujući HIV

Osećanja sramote, krivice, straha, besa, poniženosti, bespomoćnosti, beznadežnosti i

Poteškoće u održavanju odnosa