STATISTIKA

Neprekidne slučajne
promenljive i njihove raspodele
verovatnoća

Doc. Dr Slađana Spasić

E-mail:
sladjana.spasic@singidunim.ac.rs

Predavanje 6
 SLUČAJNE
PROMENLJIVE

Slučajne promenljive
Slučajna promenljiva je promenljiva čija je
vrednost određena ishodom slučajnog
eksperimenta.
Označava se velikim slovima X, Y, Z,...
a realizovane vrednosti malim slovima x, y, z,,...
Može biti:
• diskretna (prekidna) slučajna promenljiva
• neprekidna (kontinualna) slučajna promenljiva.
Predavanje 6 / 1
 Osnovni pojmovi

Neprekidna slučajna promenljiva

Slučajna promenljiva koja može da uzme bilo
koju vrednost iz jednog ili više intervala naziva se
neprekidna slučajna promenljiva.
Pošto je broj vrednosti iz intervala koje može
uzeti neprekidna promenljiva beskonačan,
štaviše i neprebrojiv, to znači da neprekidna
slučajna promenljiva može uzeti neprebrojivo
mnogo vrednosti.

Predavanje 6 / 2
 Osnovni pojmovi

Neprekdna slučajna promenljiva

Primer: Vek trajanja sijalice. Pretpostavimo da je max vek
trajanja sijalice 500 sati. Neka X označava vek trajanja
slučajno izabrane sijalice te vrste. Onda X može da uzme bilo
koju vrednost iz intervala od 0 do 500. Na primer, vek trajanja
slučajno izabrane sijalice može biti 152 sata, 193 sata, 489.45
sati, itd.

0 500
Svaka tačka na ovoj liniji predstavlja moguću vrednost
za X kojim smo označili vek trajanja sijalice. Takvih
vrednosti ima beskonačno i one se ne mogu prebrojati.

Predavanje 6 / 3
 RASPODELA

Primeri neprekidnih slučajnih promenljivih

• Visina neke osobe

• Vreme potrebno za dolazak na posao
• Vreme potrebno za izradu testa
• Stvarna težina neke vrste keksa pakovanog u kutije od 300g
• Cene kuća na tržištu
• ....

Predavanje 6 / 4
 Neprekidna raspodela verovatnoća 1

Primer: Pretpostavimo da je 5000 studentkinja upisano na

fakultet i da je X neprekidna slučajna promenljiva koja
predstavlja težine ovih studentkinja. Tabela pokazuje
raspodele frekvencija i relativne raspodele frekvencija za X.
Reletivne frekvencije mogu biti korišćene kao verovatnoće.
Kako je reč o osnovnom skupu smatraćemo da su ove
verovatnoće tačne.

Predavanje 6 / 5
 Neprekidna raspodela verovatnoća 2
Tabela raspodele frekvencija i relativne raspodele frekvencija za X.
Tezina
studentkinja Relativna
u kg f frekvencija
Poligon relativnih frekvencija
59-60 0 0 0.25
60-61 90 0.018
61-62 170 0.034 0.2
Relativna frekvencija
62-63 460 0.092
63-64 750 0.15 0.15

64-65 970 0.194

0.1
65-66 760 0.152
66-67 640 0.128
0.05
67-68 440 0.088
68-69 320 0.064
0
69-70 220 0.044 59- 60- 61- 62- 63- 64- 65- 66- 67- 68- 69- 70- 71-
60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72
70-71 180 0.036
71-72 0 0
X

Predavanje 6 / 6
 Neprekidna raspodela verovatnoća 3
Kriva raspodele verovatnoce za težine

Glatki poligon je 0.25

aproksimacija 0.2
krive raspodele
verovatnoća 0.15

neprekidne
0.1
slučajne
promenljive X. 0.05

0
X

Predavanje 6 / 7
Osobine neprekidne raspodele verovatnoća

Raspodela verovatnoća neprekidne slučajne

promenljive ima sledeće karakteristike:
1. Verovatnoća da X uzme vrednost iz bilo kog
intervala se nalazi između 0 i 1.
2. Ukupna verovatnoća svih međusobno
disjunktnih (nepreklapajućih) intervala za slučajnu
promenljivu X je jednaka 1.

Predavanje 6 / 8
Osobine neprekidne raspodele verovatnoća
1. Verovatnoća da X uzme vrednost iz bilo kog intervala se
nalazi između 0 i 1.
0  P a  x  b  1
f(x) je gustina
raspodele
verovatnoća
posmatrane
slučajne
promenljive,
a F(x) je funkcija
raspodele. b
P a  x  b   f ( x ) dx  F (b )  F ( a )
a
Predavanje 6 / 9
 Osobine neprekidne raspodele verovatnoća
2. Ukupna verovatnoća svih međusobno disjunktnih intervala za
slučajnu promenljivu X je jednaka 1.

Ukupna površina
ispod krive f(x) je
jednaka 1


P    x      f ( x ) dx  1

Predavanje 6 / 10
 Neprekidne raspodele verovatnoća
Verovatnoća da X uzme vrednost unutar određenog intervala
jednaka je površini koja je ograničena krivom između granica
intervala [a,b].
b
P a  x  b   f ( x ) dx  F (b )  F ( a )
a

Predavanje 6 / 11
 Neprekidne raspodele verovatnoća
Primer o težinama studentkinja. Verovatnoća da se težina slučajno izabrane
studentkinje nalazi u intervalu od 63 do 68 kg je površina ispod krive
raspodela težina svih studentkinja od x=63 do x=68.

P 63  x  68 

Predavanje 6 / 12
 Neprekidne raspodele verovatnoća
Za neprekidne slučajne promenljive verovatnoća se uvek izračunava za neki
interval. Verovatnoća da neprekidna slučajna promenljiva uzme jednu
vrednost je uvek jednaka nuli. Uopšteno, uvek važi P{x=a}=0.

P x  68   0

Predavanje 6 / 13
 Neprekidne raspodele verovatnoća

Kako uvek važi P{x = a}=0.

Sledi, da uvek važi:

P a  x  b  P{a  x  b}

Jer, površine ispod krive za oba intervala su iste.

Predavanje 6 / 14
 Normalna raspodela

Normalna raspodela je navažnija i najčešće korišćena

raspodela verovatnoća. Veliki broj slučajnih pojava u realnom
svetu je normalno ili približno normalno raspodeljen.
Za neprekidne slučajne promenljive koje predstavljaju visinu i
težinu ljudi, rezultate na ispitu, vreme potrebno čoveku da
obavi neki posao, masu sadržaja u kutiji nekog proizvoda, itd.
smatra se da imaju približno normalnu raspodelu
verovatnoća.

Predavanje 6 / 15
 Normalna raspodela

Neprekidna slučajna promenljiva X koja ima normalnu

raspodelu verovatnoća naziva se normalna slučajna
promenljiva.

Njena aritmetička sredina označava se sa µ, a standardna

devijacija sa σ.
Normalna raspodela verovatnoća ili normalna kriva je
simetrična kriva u obliku zvona.

Predavanje 6 / 16
 Osobine normalne raspodele

Normalna raspodela verovatnoća ili normalna kriva

ima sledeće osobine
1. Površina ispod normalne krive je jednaka 1,
2. Kriva je simetrična u odnosu na aritmetičku
sredinu µ,
3. Dva kraja krive se protežu u beskonačnost tj.
normalna kriva je definisana na intervalu [-∞,+∞].

Predavanje 6 / 17
Normalna kriva
• Površina ispod
normalne krive je
jednaka 1.

• Kriva je simetrična u
odnosu na aritmetičku
sredinu µ.

• Površine ispod krive

koje su izvan µ ± 3σ
su približno jednake 0.

Predavanje 6 / 18
Pauza !
Funkcija normalne raspodele N(µ,σ)
Funkcija kojom je zadata normalna raspodela N(µ,σ) je:

( x )2
1 
f ( x)  e 2 2

 2
gde je x slučajna promenljiva,
µ je aritmetička sredina,
σ je standardna devijacija.
µ i σ su parametri normalne raspodele.
Predavanje 6 / 19
Kako promena standardne devijacije
utiče na grafik normalne raspodele?

m je aritmetička sredina
sx standardna devijacija

Predavanje 6 / 20
 Kako promena aritmetičke sredine
utiče na grafik normalne raspodele?

m je aritmetička sredina
sx standardna devijacija

Predavanje 6 / 21
Standardizovana normalna raspodela
Normalna Prevojna Prevojna
raspodela sa tačka tačka
aritmetičkom
sredinom µ=0 i
µ=0
standardnom
σ=1
devijacijom σ =1
naziva se
standardizovana
normalna
raspodela.
z

Predavanje 6 / 22
Standardizovana normalna raspodela
N(0,1)
z2
Funkcija kojom je
1 
zadata normalna
f ( z)  e 2

2
raspodela N(0,1) je:

gde je Z slučajna promenljiva sa

standardizovanom normalnom raspodelom.
Parametri normalne raspodele su µ = 0 i σ = 1.

Predavanje 6 / 23
 Osobine standardizovane raspodele N(0,1)
Funkcija N(0,1) ima sledeće osobine:
• Simetrična je oko µ = 0
• Kriva je u obliku zvona
• Najveća vrednost funkcije je u µ = 0
• Približava se asimptotski x osi , ali ne nikada ne seče
• Brojevi na x osi pokazuju za koliko je standardnih devijacija udaljena
veličina od srednje vrednosti µ
• Prevojna tačka je u µ ± σ
• Površina ispod bilo kog dela krive predstavlja verovatnoću da se x
nalazi unutar intervala koji odseca taj deo krive
• Površina ispod krive u intervalu (µ – σ, µ + σ ) jednaka je 0.682, dakle
verovatnoća da x uzme vrednost iz ovog intervala je 0.682
Predavanje 6 / 24
 Površina ispod standardizovane normalne krive
P=0,9131 je površina
ispod krive, za
vrednosti z<1,36
Ova površina se
očitava u tablicama
koje prikazuju
površine ispod
standardizovane
normalne krive za z

P z  1,36   0 ,9131
vrednosti
od – 3,49 do 3,49

Predavanje 6 / 25
 Primeri za korišćenje tablica
z 0 1 … 5 … 9

Primer 1: Odrediti -3,4 0,0003 0,0003 … 0,0003 … 0,0002

površinu ispod
standardizovane -3,3 0,0005 0,0005 … 0,0004 … 0,0003
normalne krive za
z<1,95. … … … … … … …

1,9 0,9713 0,9719 … 0,9744 … 0,9767

… … … … … … …

3,4 0,9997 0,9997 … 0,9997 … 0,9998

P z  1,95   P{ z  1,95}  0 ,9744

Predavanje 6 / 26
 Primeri za korišćenje tablica
z 0 1 … 7 … 9

Primer 2: Odrediti -2,1 0,0179 0,0174 … 0,0150 … 0,0143

površinu ispod
standardizovane … … … … … … …
normalne krive
za z > -2,17 do 0,0 0,5000 0,5040 … 0,5279 … 0,5359
z<0
… … … … … … …

P  2 ,17  z  3,4
0 0,9997 0,9997 … 0,9997 … 0,9998

 P{ z  0}  P{ z   2 ,17 }
 0 ,50000  0 ,0150  0 , 4850
Predavanje 6 / 27
 Standardizacija normalne raspodele
U praksi, normalna slučajna promenljiva x nije standardizovana,
već ima aritmetičku sredinu µ i standardnu devijaciju σ. Da bi
smo mogli da koristimo tablice za izračunavanje verovatnoća
izvršavamo transformaciju normalne slučajne promenljive x u
standardizovanu normalnu slučajnu promenljivu z.

Ovaj postupak se naziva standardizacija normalne raspodele.

Predavanje 6 / 28
 Standardizacija normalne raspodele

Neka normalna slučajna promenljiva x ima aritmetičku sredinu µ i

standardnu devijaciju σ. Tada možemo izvršiti transformaciju
normalne slučajne promenljive x u standardizovanu normalnu
slučajnu promenljivu z na sledeći način:

x
z

Slučajna promenljiva z ima raspodelu N(0,1).
Ovaj postupak se naziva standardizacija normalne raspodele.

Predavanje 6 / 29
 Primeri za standardizaciju normalne raspodele
Primer 3: Neka x ima raspodelu N(50,10). Standardizovati slučajnu
promenljivu x i odrediti površinu ispod normalne krive za x<55 i za x<35.

µ=50, σ=10 x 55  50

z   0,50
 10
P x  55   P{ z  0 ,50}  0 ,6915

x 35  50
z   1,50
 10
P x  35   P{ z   1,50}  0 ,0668

Predavanje 6 / 30
Primeri za standardizaciju normalne raspodele
Primer 4: Neka x ima raspodelu N(25,4). Standardizovati slučajnu
promenljivu x i odrediti površinu ispod normalne krive za 25<x<32 .

µ=25, σ=4 x 25  25

z   0,00
 4

x 32  25
z   1,75
 4

P 25  x  32   P{0  z  1,75}

 0 ,9599  0 ,50  0 , 4599

Predavanje 6 / 31
 Određivanje vrednosti z kada je poznata
površina ispod krive normalne raspodele
Videli smo kako se određuje površina ispod krive normalne
raspodele za vrednosti x ili z iz nekog intervala. To znači da
smo naučili da odredimo verovatnoću da normalna slučajna
promenljiva uzme vrednosti iz nekog intervala.

Međutim, sada ćemo videti kako se određuju vrednosti x ili z

ako je poznata površina ispod krive normalne raspodele. To
znači da treba odrediti interval u kome se nalazi normalna
slučajna promenljiva ako je data verovatnoća.

Predavanje 6 / 32
Određivanje vrednosti z kada je poznata
površina ispod krive normalne raspodele

Predavanje 6 / 33
 Određivanje vrednosti z kada je poznata površina
ispod krive normalne raspodele
Primer 5: Odrediti tačku z takvu da je površina ispod
standardizovane normalne krive ulevo od z jednaka 0,9251.

Kako je površina 0,9251 veća od 0,5 to je vrednost z > 0.

P{ z  ?}  0 ,9251 z 0 1 … 4 …

-3,4 0,0003 0,0003 … ... …

-3,3 0,0005 0,0005 … ... …

P{ z  1, 44}  0,9251 … … … … … …

1,4 ... ... … 0,9251 …

… …Predavanje
… 6 /…
34 … …
Određivanje vrednosti z kada je poznata površina
ispod krive normalne raspodele
Primer 6: Odrediti tačku z takvu da je površina ispod
standardizovane normalne krive udesno od z jednaka 0,0050.

Kako je površina udesno od z jednaka 0,0050 to sledi:

P{ z  ?}  0,0050

1  P{ z  ?}  0 ,0050
P{ z  ?}  0 ,9950
P{ z  2,58}  0 ,9950
Predavanje 6 / 35
 Određivanje vrednosti x za normalnu raspodelu
Primer 7: Neka x ima raspodelu N(50,10). Odrediti vrednost x takvu da je
površina ispod normalne krive ulevo jednaka 0,9997.

µ=50, σ=10 P x  ?  P{ z  ?}  0 ,9997

P x  ?  P{ z  3, 44}  0,9997
x    z  50  3,44  10  84,40

P x  84 , 40   0 ,9997

Predavanje 6 / 36
 Hvala
na pažnji !

Predavanje 6