9661 ‘pesoog elo, BZTEUL BYIIPEUIOPL || SPLOT TELATAutor | iadavag Lararevié, Feddovni profesor Elektroteh Dr Stojan Radenovig, Yaaredni profesor Pritodno- Dr Slobodan Simi Fedovni profesor Dr Dobrilo 7 ‘edovni profesor Elektotehnithog fakulta Beograda nigkog fakulteta u Beogrady, ‘matematikog fakultets u Kragujeveu. rotehnichog fakulteta w Beogrady, ISBN 86-901677-1-4 ‘Firaz 200 primeraka. Stampa Zavod 2a grafidku tehniku Teh, nologko~metalurakog fal Karnedtijeva 4, Beogtad talarhog fs © 1996 Dien J. Merk bilo koji nati ae Aclovima = ne odobrenja autora Predgovor nnagem i stranim Pored no napisanih udzbenika Matematicke analize jeticima, pojava jedne nove knjige te viste krajem dvadesetag veka, zahteva ‘braclotenje, Osim zadovoljenja pragmatitne potrebe 2a udabenikom ki postojedi nastavni program, Zeleo sam da knjiga bude pokriti +» Korisna 2a primene, « ilustrovana primerimna, ‘+ 52 detaljno objainjenim fundamentalnim konceptima, redosledu prezentacije bi je i napisana, pokazalo se da Pregted (eorije i zadaci kori i studenti Matematike, kao 1 studenti drugih tehnickih fakulteta, Ova inyjiga je namenjena istom frugu korisnika, Od indenjera koji primenjuje matematilu viée se ne tradi da rutinski retava féxe probleme 2a koji je pot sjavom ragunarskih programa najkompiikovanije integrate i dri”. Ova obavena je nestala Dobar deo materije kajs se ilate w ovo} knjiz pripada Masténo} Matem analizi, Ima veé preko 300 godina od othriéa NeWTONa i LeiBntza, koja su, na- ravno, dopunjavana otkridima drugih matematitara. Od pojave prvog udibenika(6) "yupsssdau omqosg £8" (88) wowfod yusouso | sforaye 9 a (9) 209014 wesmson 82° (19 -sonyodat 0 aeys aopeueg 9'2°z (16) oureyduoy, Se) P22 (26) euaLoOad wHpINAIN N woR eMDUDHDAUOS £°2°2 (64) nod ywozoayee wax0nNg “=H EAN Bee (29) 1OHOHE REN Tee i. oqsoud ze au wOROUON STE ( : Seto ETS exon ypunsaanoy aue8O ZTE (Qt) wouwfod WaoU00 FePMEYE ETE S AOE rupee TE oad punTUEIED & (ee) afoquny susyeydwoy erg"L ‘foqung queer soe vey Ze°r (G1) wxouod yurouso power TET Sos foun Susyoyduoy taupe £°T wedns foaq royouy 1 ae ooo ngtpeue n poan, T settrinterinnens aqeuzo fegapeg owe WE 996L PENIG2p “Tz ‘npELBoog 1. -manttenst wou} ‘wune ipntnfjenyez “piasenave NvwOg WIE o¥soKtiae Jui ~{dtp ovowod of tus nua n ‘nzeunges wns aUapes ‘wu egop af wiAtuy, ‘UO “Was NVAL nyyey 8 ‘nfzi94 nugeuoy n avopesdn ns afoy ep ¢ § NVAOROTS "DIAONRUYY, Sig MIpeUAAEUL nudkoNNIg we 29 -deou0y nuotu eu ‘oRifuy fezapes wz 901 BUA onigoree & ! woyeuE eu op woxeus ns eu rfnfjaefod auo as wanfoy eu eysoun ‘afopy auant}y PU oUOrOdn 2e} of po pey ‘onenzas 9 aupaisodou n e700319 outpoan (86 urna apes 9¢ af0¥ NiseIqo ay9U FEpesAe-ousiAod ures ows ‘auoy og “epenset wSifuy af awoy n euotuins afzoI09¢ ofvis0d ouaepo sre ‘eynagn Rouaejs Zous vs owsiden TNO “pf95 96 Formalizam diferenci- 3 Diferencijalni razun 3.1 Invod fankeije 3. Problem tang anja (100) 34.3 Dierenetal (108) 3.2 Teoreme o srednjoj vrednosti u diferencijalnom ragunu .... 108 13 oda (115) 3.3.3 Uniformna ygeova teoremna (11 wrednjoj vrednost wa ivanje funkeija 143 iptote (143) 3.6.2 Postupak ipitivanj fonkeija (148) coer MB 17.2 Pareijalni ize 153, r 158 163 68) wel? ) 4.3.2 Vera inmedu odredenog i neodeedenog integrala (113) 4.3.3 Otobine neodredenog integrala i metadi integeacije (175) 4A Nesvojstver integral... a e 178 4.5 Integracija nekih Kiasa funkeija.... 181 4.5.4 Racionalne funkeije (182) 4.5.2 Neke,inacionalne™Funkeije (183) 4.5.3 Trigonometrijeke funksije (185) 4.5.4 Integral koji nso eementarne fonkeie (186) 4.6 Duzina luka krive i ostale primene cveeesneee BT 4.6.1 Dusina Iuka krive (187) 4.6.2 Ostale primene (189) 108 5.1 Uvod i osniovni pojmovi sess... coceeceeeeee OM 5.2 Positivai redovi : coseceesseseeeeeeeeeeese 200 SAA.A Uvod (216) 5.4.2 Uniformna Konvergencijanizova funkja (216) 5.4.3 Uniformna konvergencija redova (224) 6.1 Uvodni pojracvi i diferencijalne jednagine prvog reda.......240 6.1.1 Uvodni pojmovi (240) 6.1.2 Sednatina koja razdvaja promenljive (243) (6.1.4 Linear jeduadina prvog reda (248) cijalna jednatina (268) 6.3 Nepotpune jednatine ......20.0000+ coe 68 Registar imena -...00......000 am Registar pojmovanzieuy n poay T BART “pest ‘pestiong ‘peper 1 offsosy parford — ezyeuy LEUIOVETY “OPEN BEN mfy{uy wt as asoupo 78493 n ouTeA -wod os ofoy eu eyeeper poforg ‘nfngjaefod and yard od 98 9p8 nysou eu rns ouatugetqo ayeuzo aygyewioreur 912980) ‘wate: () (1+ ug)---¢-¢-T = iil + ue) (ug) 9 T= weed uy us enafoag ytupord cupee P ‘0 =0uiey | == u8s of o> 202 '[ = 2uie af epey <2 afoay unui foaq you 2 use pesder nfusgeus n 98 NSUOH =[t08-]'¢ = [19°¢) ‘round ey,“ wfo19 o9p o8— [2] efoqany ‘oud eu (=) n exe -so1d 2 2foy alogung wz wyeuny (2)f +2 {a> 25 yuasoayeenjod) (952 >>|} do any, (,uotonyeznjod) 109204) (95.25 9|} dow “(ren oronqer) yeomdeg (92) (a> 2>>|2) ame "(goasoquy tu2r0090) qeazoIuy (@'2) EC mpouist enoforg yas dys Soya) = ye dag ((2)q doe weresa 9 “eaaforg qunyaduioy anys reaafoag wuupeot dng aos 2, amis b “exoforg wrupoatd dys Ny -onafoug yrupe -efuagar yy aforayep ‘auia102) “ezeyop [ery er SUZ fex0u poan ae eunfox eu youl ounsezepeqo wozvur uo “(furSseu vu) ep] op 1921 09859 | ox 28 993a Glava 1. Uvod u Analizy 11 Kardinaini broj skupa Dal ida se dosetio. Javio je svim gostima i broj od one u kojoj dna soba viska, koju je wreo zakasneli gost, ta je i ako su sobe numerisane sa Deskonatnosti, jer beskonaéno ¥ i skupovi ne gine deo nage in matematicka analiza bavi iskijuéivo beskonaénim sku vi Teienaeil anal bri skucve bes kupovima, pravilno shvatanje ote vatnoati te upch uinvtavanju problema Aalize, voi oli govorineopeedene bekonaihskupores ns Ame: U Ima mnogo paradoksa koji su ve iu jedaog skupe prideufimo jedan element drugog skupa, iserpimo sve elemente jednog skupa. Na sliéan natin mouemo beskonaéne skupove. eas eee broj, u oznaci 10} preslikavanje koje svakom element fan element drugog skupa. ikava skup A na neki pravi podskup skupa B, a| va skup B aa skup A ili na neki njegov podskup, kardinalni broj od skupa B. ‘Ako se skup A sastoji od n elemenata (n € N), kazemo da je card A= n. rema tome, imaju isti har- dinalni broj ako i samo ako pripadaju istoj Kasi ckvivalencije u odvosu na o isanu relaciju. Za pojedine klase ekvivalencije ke meer vivalencije koristimo posebne nazive i ounake. Ako skup A ti Kardinalni bro} kao skup pritodnih brojeva N, kademo da je A prebral skup, tt oanaci card A = Np (cita om ale fi brojevacenatovanca hay Sts & ae mala). Kardinal brojskupe reali m 1.1 i ne definiSe pojam kardinalnog broja, ‘ardinalni broj’. Kardinalne brojeve treba shvatiti nei. a ititie) teoremi navodimo neke obine vezane an prebrojive skupove fini bijekae a ara 13. 1, Kardinalai broj skupa 3 ‘Teorema 1.1 1* Skupovi celih, parnih i neparaih brojeva su prebrojivi. 2° Neka jecatd A = Ry inekaje B = A* = Ax Ax---xA, Tadajecard B = Ro 8° Ako su Ay prebrojivi skupovi, onda je i njihova unija prebrojiv skup. 4 Skup ragionalnih brojeva je prebrojiv. lementi mogu pred- 1712-23, 3,44), smedu skupa celih i skupa prirodnih brojeva, Na sligan nagin, skupovi parnih i neparnih brojeva, n=2, Akoje card A= Np, on ‘a elementi skupa B su svi mognéi parovi elemenata skupa staviti u obliku sledeceg niza: (21,41), (21,42); (82143), (22,43), (aay2), (03, (nia je ureden po abiru indeksa: najpre ide par sa zbirom indeksa 2, pa zatim dva para sa zbirom 3, itd. ). Prema tome, skup B je prebrojiv. Dokas je analogan cx n>2. 3° Ako su Ay, Aa,-.. prebrojivi skupovi, onda je Aj = {as 0:2,0:3,--}. 2 unija fovih skupova mode se predstaviti w cbliku niza sn,125025,012,022,091, koji je ureden po zbiru br brojevi pripadaju ovor nizu, navedenog ni dobijetno nit {ra} svih brojeva prebrojiv. Kako ae skup svih recionalnih brojeva mode prikazati u obliku Om, Ara PB TSI fon je prebrojiv i dokaz je navréen. ©. Raziotrimo sada neke osobine skupova sa kardinalnim brojem ¢. ‘Teorema 1-2 1° Svaki beskonaéan, otvoren ili zatvoren) ima kkardinalni broj 2° Skup realnih brojeva ima veéi kardinalni broj od skupa prirodnih brojeva, He> Xo terval (konaé:aZe|uss}=@ ‘@Sz|uaz}=v myeon g 1 RS ures ©p > nok a>» af epu ‘ouqasnpu wap eyeAs NP 050 1 RsoUya|dusoy auiorsye po cues 1azwjod ‘ouzETEHOG “Z (usyeur yfoyeod oY qfensod ay ndnas| ndings! ®P*) sould (uanansyeur soysod os y adie e) wna 1 tCoysod au g¢ adnys a ¥) uinuseyeur sfoysod ‘>> (g3@\vam) ‘b=guy U=a0V ofep aye |snotony quar odnyspod suceadoa g 1 y ne ofy “yrowyaydatoy ¥WOIAY 2a (53 29) v 934 <> a= [32] zpur= Smt | 'f50(g3.q) v g30 > v= {592 |z}um = sat (qowoye wpeunsqeu par ousgiuyep UD S anys 1) ane ‘pts nfeusu 0: Qf 60 ~ 00 erat EN SUafjontOp new com { co eunyoquits ¥ affoeiado ajeyo “yuepaKeU LEO eee ann en ne i (040 ‘Y30) co-vuker =o. coF = ooF-” \00~ = 00-00 = 00 -00- '004 = 00-+00~ = 00:00 (130) coz = c0F0 ‘00 = 00-c0~ ‘oot = 00400 * c04 > com paoforq rusyopduioy | 10yeU ZT avtn ndings oF f 0 of wp ourouyeyst ep ounpee 0% ourzuy 9 (org uejea 7 ednys ojuounp ee OURS 28 HstI0y foug UOTE UMD, ~wAdfosg yEUIvOR ‘wodnys umuostgosd 98 oweatzeu 1 -y 08 oteaezeuz0 (oot 'co-) ny deg cok >>co~ (UD tA) va afoy et (00-) qsoure 894 snd ourwatres 2f04 ‘wloquuts exp ws ou oye ‘suens oBnup g -(“0} nau n nysow wo ‘uourewpop n HyreKap oFOUL OUTRUOEDA 9 po mf ‘xp wun forq uejeor epey oust 8 9U0} Hq “24ND sUTeUNTaP ceptuotny = YD Go Gesetpeiptteg = tet e-stpetyttog = to spaud nowt 26 1safo1q sod ep ousoupo ous au 28 vp “fy “Ox po on fox wufeuip rearayut wyezey dns ep Hyezeyod of oulfonop ‘gy MAOUSO EN, ov (E4230) * ey “ound ‘earsquy Bougeuoy nfepnys n Mefioyatiq wage, “Y wdnys 1 ope -toqut Soufjoaziord wpouiz} efiayatiq wfoysod ep yezeyed af ouljosog 41 “zeKOG nayeuy a pos, “1 eAeQ, y6 Glava 1. Uvod w Analiau Analogno, b € R. je gornia skupa § ako je 2 Ge Ee (We6-SMe20) sup 5=8 o> Wr €SN(z <0) 1.2.2_Kompleksni brojevi jcinfimum. Analogni uslovi ge mogu for gati i za supremum, kao 860 je navedeno u sledr =}, = #0 i za svaki prisadan-broj n> 2 vail da je i (tay > Lene. f Dokaz.Primetime.da se nsiednakost i ohija ako se primeni binomni razvoj (1 Zan = 2, nejednakott se svodi na 1+ 2z +2? > 1+ 2z, sto je taino za svako fkane-z SI, = £0, (A) vati va neko n € N. Tada paRtavinno da TAH ad ai aa neko $2) =)4 (nt lzene?> Len tle, CaF Orme darn ds walt obo SEO ina ach vim je dotaane da (4) adi sa eva. sinz s/as ada lS Waa Melnatest hia ine jie omc] <1 < Doladmesads njednaont (1) Ako ey protean brojei,primenom ferutesa preven le es pred ojo da bime-ssi= bog, nejednakosti (6), prvi fal kao apsolutna vrednost kosinuse, desne strane nije veéi od |z ~ yi/2, a drugi, je vefi ad 1, paje Sto je i trebalo dokazati.sjene'we oupatea oye “h) (V3aiGs) OFS &I="\ Par ep oaszEy ymin eu WUTUYop ETE par (oq ow WIIOATTONT Yt app ofirquny-porad py Toupypsho ot eper "| Wopolied vs vunipousd Pat oly, “Pofoquny woporred OMEN, tor e-efoqTN eupporied J af ep ous—ey “qseame “Osu “BT ep aes 0 Fg [org waar TOOT ERY 1 affoquny ausyejdunoy # auyveyy “¢'T ‘wxeupel oop od oop f eflaquay af ep ounzey vpey wes: oyaze (2)6=(2f (2) fog woe uspef ons tu inp woRHOP) > C1 dnys OnEPSAT wlOx eCrqun f dfioyuny ousya[duroy 1 oupeoy eT naqpeuy n pos, “T e421 a“ Glava 1. Uvod u Analicw 1.3.2 Neke klase realnih funkeija Stopena fankeija Stepena funkeja sa mnodenie: jiocem Koji je prirodan broj define se kao ponovijeno sy FER, REN, ER, 240. Ovim je defnisana stepena funkeja sa celim falotiocem, Stepena funksja sa racionalnim ialofiocem defnise se preko pojma korena. Mote se pokazati da 2a 2 € Ni ta svako dato x € R postojijedno i samo jedno y € Rtalvo da je wrt} = 2, Ovo proitilaai iz Binjeni mR, Dakle, n+ I-vi koren realnog broja z, u oanaci da je funkeija 2 = 22° monotono rast ima inveramu funkei MCN) definisemo pomoéu yoann es yas, Stepena funkeija sa parn opad lotiocem nije monotona na R,, ali je monotono 'a 2a z <0 i monotono rastuéa za.z > 0. Funkeija dobijena od posmatrane yn domena na z > 0 ima inverenu funkefju ~ to je koren parnog reda, koji 5, prema tome, definiSe kao pozitivno reSenje jednatine y2 = a: yar® es P=zAy>0. Koren parnog reda definisan je samo za x > 0. Sada motemo definisati stepenu funkeiju ta racionalnim izlotiocem: ent =(eMy, de su p,q u2ajamno prosticeli brojevi. Ako je p/q >.0, domen ove funkcije je R. kaua je neparan bioj (0,420) ako je neparan. Ako je w/a < 0, funkeia nije U matematici se define i stepena funkeija sa proizvoljnim realnim izlodiocem (Koji ne mora biti racionalan broj).. Vedina kt tome kako bi se definisao (a time i iratunao) ieraz, na pri Potrebu da izraéuna ovu vrednost, isratunaée je na kalkulatoru i dobiée da je 28 = s.sni997084 1.3. Realne i kompleksne funkeije 6 Ovo je, naravno, samo pribliina vrednost, sa odredenim brojem decimala. Ako uzmemo standardnu aproksimaciju V3 ~ 1.73, motemo izraéunati 5 ae 98 =) ime smo iaraz sveli na stepen sa racionalnim islotiocem. Ovako iaraéunate pri blidna vrednost, za 2¥9 iznosi 3.317, Ako uzmemo V3 sa vide decimalnih mesta, na primer, V3 % 1,732, dobijamo 2¥5 ~ 21782 = 212 sy 3.32188, Joé tatnije, imamo da je 2V9 as 2178006 — DIRE a 3.321995225, itd. Ovaj postupak nam mofe dati ideju kako bi se w opétem slue © definisanju ove i dn ‘Opéta stepena funkeija = ++ 2%, za a € R, definisana je eamo za z > 0 (t se mote naslutit aproksimacijama). Ako 4 > 0, ova funkeija je monotono rastuéa, dok je za a < 0 ona monotono opadajuéa. Polinomska i racionalna funkeija Ako je 1 pritodan broj nla, mote se defi funkeija ® P(e) = Ont" bagi l4taz+a0 (on #0), gde su ao,3,..-,dy realni brojevi. Ovo je polinom stepena n. Ona je definisana 2a svako 2 € R. su, sa ratunarske tazke gledista, najjednostavnije funkcije, jar se nj inraEunati samo primenom osnovnik operacija, ia) olinomska funkeija a takvih da je © Plo) = anle—a)lE—22)---(~ iq) ra svako 2 ER. 2 potinom igraéen u obliku (9) Kafemo da je faktorisan, a brojeve #1s.--125 nazivamo korenima ili mulama polinoma P. Oéigledno je P(z:) = 0 za evako een ‘Medu korenima mote biti medusobno jednakih brojeva. Ako se broj z pojavljuje + puta kao koren polinoma, kafemo da je to koren reda r. Dakle, korenureda r (ny av. ia cen) poiay- Dakle, part imaginarh ‘Ako ovde stavimno da je kotena reda s (s > 1) odgovara faktor ((z — =) =a +i, ?=a~if, dobijamo da je ((e= 22-3)" = (22 = 2084 (0? + HY) = He Ha, de je p= —2a,q = 07 + 6, pa je p*- 49 <0. Ova crobinn ne valine palinome sa kompleksnim koeficentina.(822 Gree (e-2)G- 2) a afvedeysea yea ‘gt yur1094 n wotopanen NydnsOd BULLY, (29, tH L(y T+29~ 279 vl T+29~ 229 +19) af ep oueepen wafuofipp ‘efirquny eatzdau ono af O7E U4 RO Ly Ee = ‘efiqury eursuorse: wep of expN “g sOUNEL eaesuyep F effoqury eupeuoroes of ofoy we F Dyers-ve prea OFeUpe! eM — (ost ) EES, fame } Sars {Tip aelGsOy twoparpo ns ouaNysUIpar | afew" pul VBE REE 2) 28) PENG EPT= EO pajany wae walyponse Texesd 2) Sra RUE ontop es pou eaqan upwomes waifpouseeaeaT TFS 4°t W100, =e on) ‘ofuopind 299poqe Ron Jol '27E}90 OAs wz ,oHUOUIE|D uAIP 218" nfefjaeysposd afioquny aupeuopes ang “waappuropzes unyupefoawd 96 nfentrer -a) 4K v eye afirquny sujeuoIeY NBT ‘(0> bp— Leet ee _(te4 eMt=2) iat wee eat-#) ee 142 * sound ey por fee ,27e24S" 99 01 OF"9 ‘MAsfjpoasou WH NPAs (BUOWLOD, tuousurzy uiopnfeseaodpo ws) a8 220urBflsquny wupeuoIzed eayljpoas wIEAS "AsF[POAS u atpyuny ousyopdwtoy # ouwoy “eT upafes nfetou noomour ¥ ND0xfoxq Yu (het yeah p= Pe pean Fete Ty ae ‘routtd ey -woseyuaus Yopod aeIHo39 28 0 Oe) ‘ofaquny oureuowes axed yewomod 12 su Htzojze! 99 ezour ely} euleKO!IeL ‘eeidau yeas “eaason a uouordns n exvad efi2{Uny eupeuoines 2 ¥p OWE, ‘noowuny n ewiouljod wuodaye po suru nooyoag, n WUOUod uodets af Oy *¥g) suoargod wureyna 0x99 13 # opens ex eummyep of eoquTY BAO “{o} AN DUE Eg F M90 F Ho op Laat ews IO SPT EF me eOE ysee (ey Htuofjpquny wouTEUOPes oureAIZeU waOUYad WAP ANH ON o 8H -2)+ (1-24 (I-A) set e— of ed 'E = 119 T= A ‘T= V of eurReUpel emia, Bono afuogeny ato~a@+y-= ‘Orgt-ye=0 ‘a+¥E-=1- V=I seUpof ougoenpout iq nfeiow ysoqeupot auenys ousep 1 sno] we wuLoMtjod yyuafiyeoy [9nfexEACIPO (+ 0-a4V-)¥(Qtat—Veet (gt VE-) EVER Et et oyeupot owefiqop suet ousop wiofuealpoas ¥ wofoazeyt a4 (1-294 (1-2)a+ (0-2 Ett et gonna 8 04.0 'a ‘y ereuafeyooy ofozeyeu BU 28 Ipors Wo|GONd fuafaeitOg “ofwoRY “-2) axouso eutuadsye od ewourjod nyygo n tyemdeU E+, — yx wou “p sounpe nad woupet eu rjuse{qo om wo id efono 2 -tyeupot ougomnpaus 0 + "ap 3 2 ofeas es (2) = (2 aeb eB 3) 0 (ERLE 2) (F2-2)- 2)*0 = (ld smyuygo 8 {Yyestdes ae 220Ur (6) eftoezuonyey ‘awos eusstd nayeuy ® poan “T eae ar18 Glava 1. Uvod u Analizw 2 = 0,2,3 nepostedno nalazimo da je A = 1/6, B = ~9/2, C = 28/3, pa vati jednakost:* 9 28 +iG- 1 I= EH Eksponeneijalna } logaritamska funketja, ija je prestikavanje z ++ 0 i definisano je Ine funkeije. Isto kao Ako je 6 > 0, eksponencijalna fun) za svako € R. Broj b naziva se cije, ovde za sada fecimalnim razvojem sa konaéno mnogo decimala mote i ovde poslufiti kao primer refavanja tog problema, b= 12 b= 1B b= 3 b=2 2 Slika 4, Eksponencijalna fankcija za razne vrednosti osnove b. Eksponencijalna fonkeija sa omovom b > 1 je mpnotono rastuéa na R, dok je cksponencijalna fonkelja sa 0 <6 < 1 monotono opadajuéa. Ako je 6= 1, onda je BF = 12a evako € R. Za evako « € R i ga svaku positivan osnovu vali da je 50. 'U matematici i njenim prizenama posebno je vadna eksponencijana funkelja sa osnovomn ¢ = 2.71828... Videéemo kasnije (primer 10) kako se broj ¢ defnie i jaraéunava, Za eksponencijalnu fankeiju sa osnovom ¢ koristi se i oznaka exp: yao = expe, Take FER vasa == Je jednakotpolinoms, pa mora da val a rvako Je dozvoljno uvrsit nayedene vrednosu (12) 1.3, Realne i kompleksne funkeije 19 Kako je eksponencijalna funkefja sa osnovor b % I'strogo monotona, ona ima inverznu funkeiju to je logaritamska funkcija. Imamo da je yeloys eo =e. Logaritamska funkcija se mode defnisati xa svaku pozitivay osnovu 6 # 1; njen ddomen je interval (0,-+00). Ako je 8 > 1, ova funkeija je monotono rastuéa, a za 0. 0), U veri sa eksponencijalnom funkcijom su t2v. Ihiperboligke funkeije: sinus , Kosinus, tangens i kotangens hiperboliki, One se definigu na sledeéi fret ote shes, che = ener fret eS ake SED(cy ahvetp ae o> sip =f %_) sayen ae > sto=A gj 9 hvfeo = eb seer =f 0 | 36 ngruyop URE weROTeHE EN z/a~ af one "(I- =) aft g[e— npouiat ov of (¢/28 tis)ussore ‘roustad ON, Cop nay atoquyep a04ex0 wtpaysod OB, afjoyuny oysftzyewouediny auzsonuy 20 1 c/scus xeupef enue fes'e/s-1 3 ox 22) saynusas oo sue =h ies guny efaquyop eustrerd vouiop Wioy eu OUES snus snre omeayzou nfoy ‘nloquny nuzze uojouowl af UIs + ‘exywunsod effoquny 40 28 oY [e/2°%/ afoyuny oyshnyaouediay ouzrnut ropsf'neUouoSIAL “2 PHS % affoyany ousyoyduioy # oupey “eT ‘aftoquny “sewitsd ey -eonuowtop auzsonul axouifa 9g eu euOOUOUL ood we one nes dou qu toauty maid po wupeu one ~~ i pod suns nfo 239 m5 | Sih os oahu sagem einen] ne oan Se uiespord conpeind 9 ues "oly qe ied pe Geet Br Deon er nenuyer2edou 2 yo svat ahh esteem cos cup eo ong ofioquny oxsfurrourouosyar, OLR Ts Un aeA +a) sages 26 01990 ‘t/(e-2+ 29) =A tp == amgeapet f afuopr ounnefouon yexiod ae oxy “(oor 'g] 88 woojouou of ye "yu womIOUOU af zp w+ x ftoqung (tap +2) =2 ys _ , ote ehgop os orth adhuse ‘Ays=2 > sys affoer mgowod 96 aguyep afjoquny & ‘eu au eyed m1 od afwu yu po wupetin,-aysfinjawoucdty 9 affoquny ayaqroquediy ‘oudoyeus ‘SCT nyfopo n ellusel a9eys0d vfLFofeue yop #1 oupaisodoyy “eure(ioyUny afors apigop ns affoquny ang, lurystiayourouogin ws 02 Glava 1. Uvod u Analizu Elementarne funkcije U matematici postoji tradicionalna podela na elementare i neelementarne funkcije, Definicija 1.4 Skup elementarnih funkcija cine ‘+ Stepena, racionalna, eksponencijalna i logaritamska funkeija ‘+ Thigonometriske funkeije i njthove inverzne funkeije. ++ Sve funkcije koje se dobijaju iz navedenib, primenom konaéno mnogo ‘osnovnih razunskih operacija i operacije kompozicje funkeija. Prve dve navedene klase funkeija nazivaju se osnovnim elementarnim funkei-| deli, mogu se definisat polazeéi od geometrijske lednost”, Koja opravdava aij U datoj definiciji smatra se da je domen fun definisane. Pod elementarnim funkcijama u sirem smishu podrazumevamo fone funkeije koje se od osnovnih elementarnih funkelja, pored osnovnih ratuoskih operacija i komporiciie, dobijaju i restrikefjom domens ili su deo po deo jednake tako dobijenim funkeijama, najvedi skup na kome st Primer 6. Funkeija f definisana sa f(z) = sin(e**8 06) je clementarna funkes, ija etiri osnovne elementarne funkeje. [Neka je {rq) ni racionalnih brojeva. Funkelja g definisana sa afm soiez=mm tey= {> ako je 2 iracionalan broj, nije elementarna funkeija, jer se ne mode dobiti od osnovnih elementarnih funkeija Primenom kenaéno mnogo operacija navedenih u defniiji 14. U striktnom sinistu, prema definiiji 1.4, funkeija definisana sa noe {Se 150 nije elementarna funkelja, ali jeste v girem smi Jama koje se od elementarnih dobijaju rest jer je deo po deo jednaka funkei- om domena. 0 emo pod elmentarnim fankjama podrasumevati funksje elemen- 1.3, Realne i kompleksne funkeije a Jedan veliki broj funkeija koje su vane u matemal m smialu. U daljem tek fagunavanja, nema : fost elementamne funkeije x + sin u i i neni primenama nisu jedan broj lementarne funkeije ni 1.3.3 Kompleksne funkcije U ovoj kisi neéemo detaljno prouéavati Kompleksne funkeije, koje imaju nix z= nimjivih osobina. ‘To je predmet dela matematike koji se 2ove Kompleksna liza, Medutim, upoznavanje sa korapleksnim funkeijama i njihovi svojstvima omoguéava da se bolje sagletaju osobine realnih funkei ih realnih funkcija koje se ne vide u realnom domenu. 'BuLERove formule e = cos y+ isiny, mate se definisati eksponen- net 2 etlcony tisiny), T= E+VEC. Na realnoj osi, tj. 2a y = 0, ova funkeija se svodi na realnu eksponencijalnu fankeiju 2+ . “Tyigonometijeke fonkelje, x ++ sin i z+ cosz definigu se pomoéu eksponenci- jalne funkeije na sledeti natin Kako je iz = i(x + iy) = ie — y, tz navedenib definicija mode se dobiti oblik sx imaginarnim delom rardvojenim realnit sing =sinzchy+icoszehy, cosz = coszchy~isinz shy. ‘Sve adicione formule vaie u eizmenjenom obliku i kompleksnom domens, kao i omovna jednekes. sin? z+ cos! 2 = L. Medutim, funkeije # — sini 2 r+ cosz nisu opraniene u kompleksnoj tavni. Na primer, ako je x = 1/2 + ilog(2n), ede je nr proisvolino veiki prrodan bro}, imamo da je sinz = n+ 1/(An) > n. Hiperbolizke funkeije definisu se na iti natin kao u realnom domenu: shee Odavde se dobija da je che=cosiz, she =—isinis, dime se objainjava slignost iamedu trigonometriskih i hiperboligkih funkcija. cija mote ee definisati polazeéi od EuueRove formule z = re", kao log? = logr +48. Ovde se pojavljuje problem zbog neodredenosti arguments Kompleksnog broja: ako je = = rei, onda je i z = re/#7*) 2a evaki ceo broj% ypu ou owfnayn 1 eun0jo0ud unyDT9uE rin ¢ unyea » HeasToag Wuyeat ndays eu as2.01d OUTER? oureaegnord ‘nuufod eu euesouser af eatfeue expryeusoyeur eIeQ) Ised0id TugTuetsy Zz PARID -efoquny quurerMoUDp yyfeso qtAs af>ruysp surfs afuortd ‘ouaga1 of oun 'nuowop wiousya|daiog n nsiuyop oUzoe3E Sufjonsp 3/e, ‘Uoéena ovobina da su za svako ¢ > 0 svi lanovi nit ‘ng na rastojanju manjem od € od taéke oko koje se ,gomilaju pojma konvergencije. im tn = ili ty +a ako nls ) (¥e > O}(Bno EN)(¥n > mo) femal 0. Nejednakost b < & fina je sa n> 1/e, pa ako stavimio np = [1/e] + 1, formalni uslov iz ispunjen: 1a svako dato € > 0 postoji ng takvo da za svako n> ng vati daje [ta O] 0)(ang €N)(Yn EN) 229 > [en —al [o> —¥2] af ep oFou 2g > |v — %2] ‘round wu ‘of ep TyETEIOd Nye af epey euretioenyys n woureyin ‘yeaifuowtid 099 wU0%A ouIsy [77 nUNDLORY, naaqentaye af 0x0 “ou ‘ovoys Q <7 oyens #1 28 epuo (2) 1288 OFe aor (1 = 9 %3) (2) 28 ee (0 < 2a)(u > 9e) @ oye oures 1 oye 0 ey extizonuoy ("2) BN 12 WHIOSORI, sag > |o—“al (ou Z ua) co -weyuSsaquoy affu 2701 epeduid nJout au 1 ‘pysersodyoud ‘apyeq “1 po afureur aurznp fo1q weanod uefjonzyoud 89 of 2p8 > 2> 9 et ousoupo “2 opeut vz nuoxoud onffonop $2 af>toyop auyEeeAtAye 2% Mowuyep aogen of ep oUlafngnfpye wHoso 4] "09 <2 02 font 09 epUo ‘0 oyge) fuoyo-e> (oye w arayeu wz YOU ‘xiBtonuoy (2) #0 sow wane ey (ives (42) a 9 nome oer ontoy‘apye| oy eloped Soyou tt af oye ‘opyeq“FW Ip Wz FIRES OFT FS ONTENTS TS HS Sear trz ie 1 3 aioy Ta *Y Oumnoy ws |(*H¥2) ene wouey a OTA wwe WUgeSS A “epwer mugs myouenteMr fx] WETTIG Tas 103s OFF UP HPA OTE TN 8 raoare rae “Te TORT 7 One 40-3 foxeAS 1 2s OP OMNES 1 OXY UEyUDSIEAUOH At “ourafngnfjyer “euyjoyo af eu1joyo-9 exeas ‘osnu1qe joyo fopeas nas oye 3 0 ey exBianuoy (42) me PINGS UAUSTEALANT $°z wORyOCT uipen 1popafs ew | LyBzeyst ZOU Zz ‘fiotayep 98 vd (24.049 —») 3 x we of euyuazeatays 9 > |v — "| ysoqeupetoyl 1 | g22]u sypuy pyeas oroys" ,gxofouq fupostad tas o10y6" af 078 ovy nasyoqUOY NF HNSHOY OUteD UtULIey rU9peA/) ‘oFouus oupeuoy wf uso wat mouse f48 nfeu nuiqoso ny oe ‘0291 of 018 aoueyp tas feu af oye cf nurqoso nfeust ef nujqoso wut Ou Z uv oye gf nurgoso nyou nfews vat LAOUEID IAs OLOYS ep ounZEY Fz -wurfod exou wap npaan 36 09 1D 0< Moyers ¥2 | = youu af ep afrzeyod 26 urpeH > 1-2 ss0qeupofou euatund Of < uve af wp ones (24 1)80I/2 30] = 0 < 2 opens v= ep fue ay, (2+ 1)80[/230] < te ‘efuesoUz=20] aod ‘ousoupo fou of wp owe “us oyeas e2 af ep ttarysodjaud zou 98 opxepQ LOT gypt BUT = ype BET = oy TW ppb C= 1% wroue]2 oxsfoxou yard owfeungeszy oysouin ‘eioy pasog “Ses > your e ‘< es Nyowrer a6 oxout (1) nm < EU “affeCL rsoo0id yupquesg °¢ eaB/) ha30 Glava 2, Graniéni proces sa indeksom vetim od nekog my nalaze u -okolini broja a. Isto tako, svi danovi niza sa indeksom veéim od nekog n; nalaze se u e-okolini broja b, To znati da se svi élanovi niza sa indeksom koji je veéi i od ni i od nz nalaze w obe okol je nemoguée jer smo. itabrali tak da one nemaju zajednitkih elemenata, Prema tome, nemoguce je dajea#b, 0 Za nit {zn} kagemo da je ogranigen niz ako je skup svih clemenata tog niza ograniten, fj. ako postoji neki realan broj M > 0 takav da je [za] 0, na primer € = 1 dlanovi tervals (a—1,+1), Ho je opnovna ideja i u dokasivanju gh rug tocemn Teco oat slededem: Ako caamo da je fa —8| <¢ i da je |b—el uE)(0 < A) _ | 28 159 po yan ape ouryp tas 01048 9 < yf OFWP OYEAs UE ‘ns OYE CO = Me ULI, uaz n ‘gsougeaoysoq wy waBroquoy (42) 2/0 ep owerey 9°z BRoragoc Hsoupasa ougiesd oureuoyseg ET'Z *W'0) 9 2 ousoupo 9S 219 Zz 0f » Z Mz of ep ize u oyeas o10¥8 32 wu! = Maun of EON “PeYOg 2p oursfngnfiqes JZ etuoi0a1 naouso vu 'y Ss 2 ep pets a], -w oes o10y8 wz (a) 3 “sy epey yuouae afepediad (2) vz1u Zouuadoawoy 140% 22 ehiqop 2g aura1099 22 “g= “Fun of yeds “u oeas v2 ionfpyes 26 spout au d < “2 2p apeeafeu ourey 47, nusaioRy, __@_wedofeae af re49p “d 5 v ousoupo 'd > v nfenys 1) 4 Z of ep oureun Fouezeyop naouso eu vd 'd ayers o1oys ex d < Uz 3f afeanys woujordns 7) “d = “run of epey ‘esyopur Soyau po gaagod d = Ye af OY “w oyeas o1oys ez d Z Ue of uP LD = Met af ep epys oumeysodyarg ; “yeaeyop ojeqeny ‘our ‘oped “u oes o1oys ex d < MZ af ep woxsessodtard ws io of 01 Btu oYAs cuoys ez d > Me af ep teu ()) pod Zouezeyop pws > DONG 14 OFY “U OeAs O1OyS er < Ye af ey LD = Yul af WIN ee monte jupey “1g ‘ousoyeue as afazexop (d > » feanys ve) oap Snag -ovezeyop afuspin af usta “Tuoyo foro n see EU 9° (#2) exru rnowerp tas osoys © 'd po was ns 9 wforg tujoyo-2 n areieu a8 soy nafo3q tag ¢/@—2) = 9 of ep ounurzy, -d < v af you Le = Hun af eN () “2X0, (dS) 4 Z “eum af epuo “u oxeas oxo4s v2 (dS) d Z *2 nf u oyeas oroys va (d >) d < Hz af oye F uepvadionuoy {42} su of oY eon afory () Ee wursx08y | louoys ez (d >) d < Mz of ope (d >) d < v= Ya “ex7et0d nffefar 2004 wosoun zejord wu 9s [soupo eUax0%9 ¥popaIg 2 0= "rug af ep owotgntpyee g'z auiare9y wowace nuepu fe ‘ae coquesdo (uns) of oy “Sos = Ye of ePN “TT sou 1% 2uuatoey naouso wu nu wy exSoauoy {2} aru 1 27y > [MA]-[¥2] = [¥e| af ep oureust ou Zu ve ‘ouroy wurary “2 > [#2] wsoxeupofou ireA Su Zw ex ep OAR, OU o3eod 0-< 2 oyeas e7 ep afnpays yu ey {2} 92 af ep ceqer 9 < WW fo1q wopear tfoqe0d ‘ffouodzesuoy 2] “1 oes ez py > [A] u uapquel8> (%f) af oxy “meAOC. “syu-ejnt yuoSt0Auoy 1919 eI0Ur 2u 2} of won 9% SURO, coat sw Mite = ounpuye wei uefosztoud (8) of eyou fox) aru “wura103} 27OpoTe 1p4Ay OL, 1P “wozIU iUsQHETO BouMLOd 2U-eIRU 2 OXY Dw eHFanUoy (2) AU ed “v= v4 (0 — zu = (e+ 2%) any of epey, “0 = (2 — 42) un of wyoU ‘oynmigg “9 = > — HeusH, = (02) wi] af ep ourmu jg 2u21023 naouso BN “2 = Yew af EIS “EHO, saqu-vjnu orouod of 2 yaw ¥ ‘euBroquoy (9~ M2) z1u oy” ows Foye 3 vey ex1Ts2AU0y (42) ry TE WaIOTOT], ‘exontu-e[ou oures ofweaegnord eu rnsone os ozo exon Yuquadsoauoy afuwrepnord 'oxerdeZ “raoRU-e{NU Az 1[NW ‘9y nfer,BseAU0 =oofed'g—v= (*r—"2)) ‘ep outyatysodyoud oP * JOP 9B0U a¢ ouxeysoUpet auiaie>4 auEAIOP 7] oweur'g = Yew {> = 8s ysouanysuspot o @'g BuIRI0=9 | co Afe = (oR) af ep ouezeyop af wriaQ “2 po ytaez au g nutey 11d rsaoaid tues) °g eARIEy ze34 Glava 2. Graniéni procesi Oéigledno je lim zy = —c0 ako i samo ako je lim(—z_) = +00. Svali vealni nis spade w jednu od tri kategorie + Konvergita ka nekom zealnom broju @ (konvergentan nit), + Konvergir ka doo (odreden divergentan nia), ‘+ Nema ni konanu ni beskonanu granignu vrednost (neodredeno divergentan nit). Primer 12. Za koje vrednosti q € Rje konvergentan geometrijski niz {q")? ko je q= 1, svi lanovi datog niza su jednaki 1, pa je i limg” = 1 J" za koji znamo da nema graniénu vrednost. je jasno ako se posmatra nig za, na primer, g = 1/2: Da bismo to i dokazali, uotimo da je loge Wh mlogla| a> (Oo. de je u poslednjoj nejednakosti promenie shog logs < 0. Prema tome, reo. ‘sa neparnim indek. lonaéno rastu, Prems tome, nig w ovom sluaju nema graniénu vednoct. Jr navedenog prozilai d je nie konvergentan zag €(—1,1]. Sledeéa teorema se lako dokazuje, ali je vadna zbog primena, Teorema 2.9 Ako je lms, = €Rilimyy = +eo, tada je Him(en +49) = 400, limaay = ane -00(2 #0), timZ* =0. Ako je lime, = 0 j ako su skoro svi clanovi niza {en} pos to. bade je 2.1. Realni nizovi 3 U nckim stuéajevima kombinacije dva niza, rezultat se ne moie unapred odrediti kao u sluéajevima opisanim u teoremi 2.9. Tada katemo da je granitna vrednost neodredena ili neodredenog tipa. To ne mati da ova granitna vrednost ne pastofi, vee sumo da se ne mote unapred odrediti primenom pravila poput nih koja su navedena u teoremi 2.9. ‘Na primer, ako jelim2n = limy, = +00, nit {2n/ya) mote biti konvergentar divergentan. Ovo je tv. neodredenost tipa co/00. U svakom konkretnom sluéaju, primenom nekih transformacija, odredujemo graniému vrednost datog iztaza _ Sn? $n 45 ee Primer 19, Taras 24 = Sop" 774 je neodredenoe tipa oo/co, je bof imenilac konvergiraju ka +00. Deljenjem brojioca i imenioca sa n? dobijamo da je an ottith eo Odavde, primenom pravila navedenih y teoremi 2.4 na strani 30, nalazimo da je limz,=3/2. 0 Postoji sedam tipova neodredenosti [Neodredeni su ierazi ipa 0 ©, oo! SE, §, 0-20, 20-00, 1°, 008, OF U sledecem odeljku dajemo dve teoreme koje se primenjuju 2a odredivanje sraninih vrednosti neodredenog tipa. 2.1.4 Dve teoreme o nizovima ‘Teorema © dva Zandara. Noka su {yn) i {2n) nizovi za koje im za =, gde je e€ B. Ako 2a skoro svako n vale nejednakosti Ya Sm Sens tada i nie {2_) ima graniénu vednost i vali da je lim2y =e. Dokaz. Neka je lim2, 42 fiksirano > 0 postoji ‘-okolini broja e i post imys =e. Pretpostavimo najpre da jee ¢ R. Tadao* ruapenes seyop of ots ‘Ou Zu wz 2¢ > fo — Tel of ep ures (9) 21 eps uw 9> Pre 73| fou Z u oupat ‘u offen ouljonop we ‘af ep atpote opyepo eM of ep ourew ‘con = "hy 2s jeoxeupefau efupsisod sf epuo't = watoe en pea 09 Z w or ‘ouoy wuroag . nu eyZqea > |o- af ep ayer 27 1foysod 9 < 2 ouesteyy ez ‘,5 Soqg, su oyeas e2 1 = "4G af oupoyiing “M8 /(I-¥ — We) = #7 of ope (0-H) WS=(¢- EER) o/s myypzes oumigydeyy “9 = 8 0 = OF 'wBoqEEL 1 €3 of oultzajaqo ‘eupetoy YsoUpZA wUD|UEA? LAO ‘ep aid{eu ounaeysodyard ¢ Se 1 (3) of ep owtyouig “u ovens wr g (2-1) “poreupsbor Srware ( ola ep aie eH He oe ¢(%2} mu rep of epeN “FE soe (er) 1 (8) roma gop 2f wurs10% wo 1u oxeas 2 ted oyee2 98 UD) “HeAIpergo oulerap oflusey outr» af 2929 afoy supiaa efuaposod apoyour sures n poan owes af gt'g wussI09y, 13 ‘ouBojeue ae afnzeyop oo- = 9 feanig ‘cot = zuiy af ep ize apyepo ‘y Z MZ He of ep wren (Sut) oun = Ou Zu ve epuo eu Z uve Mh Ze af oxy “tu Zu ee y eS UES > 9-2 _ of ep oureun tu) rout = Ou Z u es “opyep Sr 5 2 5 6 af wp teen Cu Zoyou po isasnog “(2-4 2'7 ~2) njwaroyur nfepediad ovoid jugs -g ene[p) faGlava 2. Granini procesi 1 vrednost u (6) beskonaéna, na primer +00 1 Aa je (29 = 24-1)/im— tami) > 020 svako 1. Za fiksirano Kf > 0 postoji neko ky takvo da je — =!" > K aa k 2 ko, paie won woe nos te hwo et mote . ~ ie oe pear TD nH Kako ya —+ +00, 28 dovoljno veliko n, resimo 2a > tto imamo da je paje, za n> mo, in Sega zakljuéujemo da j Srorzova teorema ke Je lake nadi limi, pretho« pravilu, koje se takode funkcija (videti 3.35). )/ (ass ~ ta) nego limzn/Yn- Citalac koji ima neka da je Srouzova teorema analogna L’HOsPrratovorn ma mnogo primenjuje 2a refavanje limesa kolignike Primer 16. Odredimo imn/2". Kako nis 2") monotono tedi ka +00, i kako je ntlan 1 lim SA = him A =0, uslovi 2a primenu Srotzove teoreme su iepunjeni, pa je i limn/2* = 0 2.1.5 Monotoni nizovi .7 Za nit {2q) kazemo da je monotono rastuéi (opadsjuci, neopada- nerastuéi) ako za skoro svako x € N vade redoun nejednakosti Fatt > Fn (Fatt < 2a, Zntt 2 tay Zags S Zn). a ni koji ima jednu od navedenih asobina kagemo da je monoton nis. U sledeéoj teoremi pojevijuja se pojmovi supremuma i infimuma niza. Pod supremumom niza podrazumevamo supremum skupa elemenata tog niza: as sup zy sup{z, [n €N). Infimum niza, inf 2q define se analogno, inf 25 = inf {zn | n € N). 2A. Realni njzovi 39 Ako je ait {2,}-monotono neopadajuti, tada je lima, = supa} x8 monotono| nerastuéi niz vagi da je limey = inf zn. ‘Monoton i ograniéen niz je konvergentan, i. ima konaénu graniénu vrednost. smonoton potevsi od n= 1 Pretpostavimo da je niz {z,} monotono neopadajué} supen = cE R. je (2n) neopadajuc strane, kako je ¢'= sup2s, immo da je m4 mo vate nejednakosti -e < 2m — <0, th [eae] <6 P Drogi deo tvrdenja (za monotono nerastaé nis) dokazuie se analog ograniéen odongo. Neks kv0 da je tny > ¢~€. Kako 2 onda iz pretpostavke da je ni monotono neopadajuiinlari da je sq > 20 svako n > no. Prema tome, ta svako IX > 0 postaji no takvo da je a, > IC 20 n> ng, ato mnati da je lim, = +00. U sluéaju kada je {2,,} monotone nerastuéi natin ee pokazuje da je limzq = oo. 0 Tr dokazane teoreme proiailazi postupak 2a nalagenje graniéne vrednasti mono- tonog i ogranigenog niza {24}, koji éemo opisati na jednom primeru. Primer 17. Niz (24) definisan je sa ” n1=0, s+ sledoéi dan niza iaraéunava pomoéu veé drede ju, Sn = f(eq—ty2a-2)---sFn-n)- lz formule (7) modemo nati prvih 4 2120, m=, 23= 5, Odavde modemo pretpostaviti da nije tetko i dokazati: z, > 0 je oti] indukeijom), dok iz 21 < Li San +4 4a, +5 tole se nediF op on ina sheplicitnom obi, ali nam to ovde wi aan <1 ee <1 4 Sag thc Aen 5 OS cl (21)“0 bi” =p ®) wopta) 2 nforg wourear ey extZsoauoy rfoy exoforg YUE 5 2 speam of 98 ep Urzeu vepomd wepor “HeSTIySP ona vysveUIoyne 29 nou! ou -qeuoper Oy "2 ‘nfesous 28 704 ‘aftoesado auAot 2 of 2p8 ‘0 wygo tre rysoas apoyer 98 nour nftgesodo Wu urofuapors STUY 2 pH ‘,0 waigo tea] iuyap owsts onesdex 1, ep © “efloyuny wuretououodsy® oquny ws ouregtodo 1 "QT 1G] BwueMENS wg T NALTPPO 1 eupor “(eve e1ePe* Hepla) 9819 TE Sh afestiionuoy opoyes fox aon nap 9sU0y TSferd N 26 ¥p ofey "wOds wl Ua “Tonog af fe" fo1q feunpeiny our gtd {af enous neoTwUpeL sHOELEYEP 21 vuaqqueaio of (2) au “ouioy wuorg —et=1 GD =1 set bala per ote z 1 T af ep owafnantyye2 tit Tere) ae BZ 4 et afopey eur wt eee + gedit poaetttt= (Ft) Ta-9* ourefigop efoaze SouwoUrg wousud ‘afte “tyn4ses ouOjouoNT {2} 2H of ed ope Leute tot (tty) ite 2 TS Cyugy que pt a gee < e 'g Zu ee of apsepo age et, (ML _,) “ . T (or wwenys wu 1 ets21004) eoqeupofou foxsfrrtnONw PUNE (ees) be = “ T gra ee of ep ouredqop eurefpeunosuen uysreqeSle UlUAC SOUPS w yoru supe “TZ qeneyod pus 0} owep org ovy ‘uapntesTo f ipmyees ouorouow y(u/t +1) = Hz mu af sal *\forsod yeoupein eugHes3 eA (mas (ot ¥dn) woupozn euzquedd ony snuyop 2 2 fox ‘euloste Zoupeunrap nzeq ex 01 Wor ‘efor soqey “2 1 1'9 taal uepof*euntreo] Zouposnd” “Az} exouso'2 org “2 efoaq wlrarayecy “6T JUNIE -enu effouaBanu0y azeyop 26 ep eurpeU po uepef oures yednys0d wago[at of ep oye) “wey aSzoAUoy O14 19 ep Ho}OUON [nq Biol atau ‘OUREIEN, (2 "T=2 ousoupo ‘9 z= 2 of ep oumzeyeu of 1 ‘2 wyeupaf of wp 1 {food wu0 ep oumaeyeodyard azaaoid 299 o7 nugiueid euiad uo ed ‘2 { 9 oustuauizteu exw inoue ne ep ‘ezEK jor suorruyap ‘youpaza 791 oft Mengotz (gotz ‘ee westuyop (%2) au af wey “9T FOUN sound weavysoupat Root = feygnd ‘7 det Joupoyreid 29q your oUstU sez ‘wexoyyduioy ouganodou Hepo(iz: a20u J] miawid n uapaneu edmIsod. o 1 = 2 af ep toeur o9g ‘1 191q op0ur ou 2 ‘uearyzod ats of oye, “T= 22 Af aPxEPO Str pres af ep owreliqop ‘oot + u ep oumnysnd (,) n ogy “9 = FUN, ‘af expN “ueyueBieAdoy { 2f uo “PaysEr oUPjOUOML | UaDLHBTE aU HEP af OFPNL Souporperd naouso eur ou7e) of 08 sty oye re Te vers eo ects sof tueaey “soupof of zeyocy “oyse1 cursors 21u ep o7 eu nfezeye eAoLE]? O1jo4aU WAL ‘uspuueigo af (¥2) 210 ‘pied -u oyeas e2 1 > “2 of ep ‘oftoynpuy aygneusyew woud ‘owfnantyeZ sovord yupiaery -Z EAR) ia Glava 2. Graniéni procesi Da biovo bila valjana definiija,ireba pokazati da limes u od inbora niza {r») koji konvergica ka 2. To se mote ur ofl ida ne savisi funkcije 2 ++ a definisane na skupu racional Drugi naéin (ckvivalentan navedenom) da se definite eksponencijaina funkeija, jeste da se stavi da je (9) a= sup oT = inf of, requce” rehree "a pokazati da supremum i infimum postoje i da su jednali, Logaritamska funkcijase definige kao funkeija inverana eksponencijalnoj, azati¢n se pomotu ove dvefunkeje mogu definisai jostle osnovne elementaene faakeje 120 ta je ved red ‘pena i racionalnih korena, Primer 21. Joé jedan natin da se definite ckeponencijalna funkeija sa osnovon ¢ este da se pode od definicionog limesa za broj e. Naime, definigemo (10) 8 tim (142) Poito prethodno dokalemo da limes ea dean strane jednakoeti postoji 2a svako = € R. Iz jednakosti (10), mogu se investi csobine cksponcncijane funkeje, na trimer, da je monotono rastuéa, da je ef =e = "49 itd. O ja 2.8 Neka su ni nizov {qi {bq} takvi da je Sar S 03S Sty Sty Sb ¥ fim(by On) = 0. Eamilijazatvoreaih interval {ag, bq], = 1,2, su kraj athe element nizova (an) i {54} naziva se f aa intervalat. eorema 219 Sraka familia umetnuihintrvala ime jednu i amo edn 2a |jednitku tazku. ’ * 2. Neka je data familia wmet tga gba mS 12s Prema an) ie anit (bn) je 9 niza eu ogranigena a1 i bi. Na osnovu teoreme 2.12, postoje konaéne graniéne veednosti ay i 6= limb. Kako je lim (by — aq) = 0, imamo da je a= 6, Ornagimo faniljom amet eegmenata. 21. Realni nizovi at ta zajednitku vrednost sac. Tat tome, tazka ¢ pripada svim interval ka je d proiavolna tatka koja pripads svim intervalima, Dokazaéemo da je ako € (0nybq] 28 svako m, onda je d gornja granita niza {oa} | ania {4}. Kako je supremum najmanja gornja, a infimum najveea donja granica, imamo da je d > ci d < c, odable je € = e. Dakle,c je jedina 2ajednitha tatha familie umetnutih intervala, 0 ‘Teoremu o umetnutim intervalima Koritigemo w sledegem odelku a i kasnije na nckaliko mest. = 0d 4a = inf bn, paje Oy <¢ < by iprema 2.1.6 Podnizovi {zdvojimo beskonaéno mnogo Aanova u istom redaslede w juju u datom nizu, dobijeni niz se naziva podnizom niza (z,) Na primer, ako s° izdvoje flanovi sa parnim indeksom, dabija se podnia {20 Trdvajanjem dlanova sa indeksom koji je prost bro} dobija se takode jedan pod ‘Otigledno, svaki nis ima beskonaéna mnogo podnizava, Formalna definicija padniza je sledeéa. ‘Ako iz niza kome se poj Definicija 2.9 Neka je {zq} dati nis i mek je my, n: nis priodni brojeva. Tada kademo da je (2,4) po Prema definicji 29, svaki prirodnih brojeva) Podniz {#q,) mote se posmatrati kao nis sa indeksom k = 1,2, tome, sve Sto je do sada reteno 2a nizove vatij ua podnizove Teorema 2.14 Mis (9) ima graniéna srednost a € RE afo samo akosvakiniegov podniz ima granignu vrednost Dokaz. Neka je (rq) dati nis i ncka je limzn = a. Pretpostavimo najpre da je @ ER. Neka je {2q,) proizvoljan podniz datog niza, Za gvako dato ¢ > 0 postoji ng takvo da je [zq — al <¢ 2a n> np. To 2 VW sluéaju a = too dokas je analogan. Obmuto tvedenje je troy '(2422} aqupod yg my ‘uit oupoj2t90 zu fea ~ suds te = 2 of een cee ug 2 ‘eyeowye oFouur ouzeuoysoq Ht ouzeU0y feanjs fq eyuouryD Soupaf oures po pues’ dnye ‘uequadieauoy (Hz) atu af OY apour days (ey “22 ‘esonupod qao%otu 1soupozn a Bape "4 = » apnq ep af apndowey jpod wut yodo fo “z1u wepat 2 r PO “0 ey oenBiantioy (2) 210 1q ‘wourosdns n ${42} want enous uoyseq yrejeu ae afoH UA D 94259 1 foysod exo epey, “9 = "sun oysod Woy v2 {™z} rupod wepaf wpes 7 juioion) euraig “wewUsZaNp oUpaiposd {Hz} xu af DAN “AOC ‘f auyjoyo wea szejeu (%z} weU 1x0U reuruos oe 220UL f] UPA ‘npqyees ouo ns ye 1}s0upo1a ouptres? nfeut vfoy wazupod ‘exp 299 y23pes uo epuo ‘wesua8saAIp ovspospoou (2) su af ofY GTZ BUIOODT, ‘qu ep atnpays aug) 0 “wens 9f zeyop optopo usgquesFoa ‘woag “IH¥u po won tu syopur a ‘2 af ope 109 wepof ounoqent z po go ns Hoy wzIU eUNTUDUIO,D NpoHy aU quowop uelfoariord “2 af wPN “(wimuISyeUr “fy “uINUNDAdns UEZELOY ‘iu 1q wounnjord n) ¥ po yea ne Hoy eztu eyeuauIo|> oom oupeuoyseq HoIsod 3 foaq wepomud pes ex wpe, “oBz0pe usp}ueroou (42) z1u af vp owtaeyeodyad pod uequofionuoy wapes uo 21°z yuoi09) eurosd ‘uopuesso 21U oF oxy “zexo {soupssa nugiuesd nuryeuoy “$9 MI] nugeuoy ews Hfoy ztupod wepof req sespes zyu FUeas PEAS BT'z eUIOIORT, af ses FonossvuLSUaIE -ONVZTOR TIPSPOd WU: 1 “(*2) ex Soyep aupod weustionvoy ("2) af ed 2 = “sy 1 3 erepueg exp o foro ewido = "gun = Tout of oyey "4 S Sez 5 2 Sp fea NED 4 ofvas ee es Hz zeqeu [144g¢TH} noe epuo ‘[tg!ta} 3 “He oueiqest of oe coudoreue ourefjasyseu offep nfbynansuoy “Tu < tu wiosyspuy es [69'to] 5 2 quatuaja uepat S aon {oreod eiou “ztu Zorep weuoune oBouus oueuoysog (itoynnsoy {creel ase ore 4 to] party sped oy eatu Sopep yecupolichonerond = of B24 2 wy wsHsoauoy f0y (42) wa supod wep epescmpesinneacs, 2 9989 feun JPAI9)UY 180 “Eg yulo109) eutarg “epearq enoud oysoy oftu afoy we 'g"[ = w afloqmaysuoy anyon Waleed unt ‘eye oupofon of epuo a soa qe qi = to ap ounen ty (2) au pepe ou ipo ougosnpot Hosus 1 ou oupeoy cures tut woqeat erg 2S 4119 ofougtoestofersod ep eeue ap, -wonweite fos) me ot og s1upod wesuod, 1 wurazoog toy eur a1 uapiesBo 1ye4g “Aes Aosses}sioVoA4-oueZ|OG, J ‘s2ttpod Fouywofuonuoy fouoys286 0 musi nurea napot ounfep epg © “40 ywoupasn su supod wept epounts oe ore wueuoy) eoupese moped uy aa uojoous tyne C12 taeeyy aoreee e asoupana nugn ot sper ‘4 3 » ysoupors uziues? eu ztupod aofetu wepof oye | uojouou {2} ne tw OY BYE emtosoo, “WUor09) e92pops Ipiay O48 ovy “eas 2f oulfonop axozta auonouout vz, Dy ‘atu efuodiaxtoy rofapiagn o Hysoupatn founnwes9 foys ey ewsyppu uitredou et ‘tured ws xu affouadoauoy 21 25 098 oe) o4509 96 HetI04 STZ euNai0gy, -Pod Soupsf oures ysouposa nugiuea# oureu2 wp = Meu fof Feaostupod ysfoas w whan ov 1 ‘9 ysoupaia nupmaesd ewy yrs po tyeas oye spond opour {42} stu ov oY g1°z eurozo3y, “(887 Yerepez epi) yeynzax ipopals wean npOWY “O = eur af =p eur ep exoW ou 04 'D yeoupasn fs amex? uy {2} ezyu 2rupod uepot oxy sooord iupnreip \ % wae,46 Glava 2. Graniéni procesi Podnizova datog niza je G = Primer 23. Keo Sto snamo, skup t mote se ure rebrojiv; prema tome, niz svih racionalaih brojeva. Svaki realan ‘8, 64 proizvoljnom taznaiéu, aproksimir decimaln apis re- inog broja z nalazi koji Konvergiraju ka :t00. Dak racionalnih brojeva je skup FL. ‘Mote se pokazati da skup svih gran ‘minimalni i maksimalni eletnent. Nj vrednosti podnizova datog niza ima i 12 dajemo pasebne ns Definicija 2.10 Nola je {zq) dati ‘niegovih podnizova. Najmanji el {n) i obeledavamo sa lim 29 ili Jlimes superior, u oznaci lim. it i neka je G skup graniénih vrednosti| rent skupa G nazivamo limes inferior niza En, Najveci element skupa G nazivamo| imsup 2a, 8 superior mogu bi 18a, Koff ne fi ne mora posto} Postoje, brojevi ili 00. Za razliku od imes superior i limes infetior uvek 2 svako€> 0 samo nano mnogo tanova ni —€ ili voce od fim tq +e. a (#5) Je opanien ao samo ako eu {20} moée biti manje od 2m konaéni, Ir definicije inlaai da je tim 2_ } Koja imaju graniéne vrednost 9, ovo je potrebaa i dovoljan uslov da niz one raaliite. Prema ‘teoremama 2.14 5 {2q) nema graniénu vrednost. (i) Dokazaéemo samo taéno ako je turdenje koje se odnosi na lim se. n= +00, Neka je jlo beskonagno mno ova is, onda bismo od ath mogl da mi ma podnis, nazovimo ga {sm , takav da ms = bE M +e. Ovs je kontraditeia sa pretpostavkom doe Mf antes franiéna veednest nekog podnisnnisa {on}. Prem ome mero ooo eet 25)- Prema tome, samo konaéno mao orn inno Bweie of nmap”) rma me so koaEao mnogs 2.2, Nizovi u metzidkim prostorima a ‘Tredenje kaje se odnosi na Jim rq dokazuje se analogno. ) Ako enix (25) ogranizen, onda j sleduje da su lim 20 q konaéni. Na osn¢ J on ogranigen. 2.2 Nizovi u metrickim prostorima 2.2.1 Metricki prostor onvergencie je od inter pstraktne prirode, nati da su tatke 2,12 sa np. Ova osobina je line skupove ukoliko na se da se rastojanje moze 1lova opisana u sledeéo} Definicija 2.11 Neka je dat neprszan skup X i funkeijad> X x X r+ R, tako| da za svako 2,y,2€X vati FP dey) >0, d(z,y)=0 o> =y 2 dey)=d P dle,x) Sd(z,2) + dle) (nejednakost crougla). =) (simetriénost), Tada katemo da je d rastojanje ili metrika na skupu X, a uredeni par (X,d) nazivamo metrickim prostoro U skupovima R, R? i R* (ij. na pravoj, u ravni ili u prostoru), rastojanje iamedu dve tazke je dutina duti Koja ih spaja (na pravoj), (ota) + (02 — “> [te — 2] yen ofoy we ha + 2 = 2 exaforg yuayordinoy Gas dros ousoupo “nay af Os +02 = Or a4zey Oyo euetdo w[Fny Woyzour wouRtEDIGON ws O NANA fL “nny af wn WoyLTIW WOePIEARE Bs AL ndays q)“BfFny 26024" of w(FN4 WonyaUE WOASPIFING WS CL NINE A ag day auyoyo etienesnuad af zr {eveyep w uapaan af OTe auyoye unefod ‘stioy euiaig “(gz wens WU fz efeujep) afiuss yestuyop of owe ore 3» at emo af oo e+ 9°29) 01 2 > |o—2| gee 94 ve opin, pes efoy ¥]5ny VUDI0470 BYEAS af D 942W9 BULIOTO ‘0 ('a)P fx 32} = oto 0, To anadi da je ogr ‘mode smestiti unutar nekog konaénog otvorenog interval R interval ima ulogu kugle, pritodno je uvesti sledeéu def Definieija 2.13 Skup Aw metsidkom prostoru je ogranigen ako posteji neka hhugla K takva da je AC K. Primer 28. Skup svih taéaka proizvolinog trougla u R? je ograniéen skup; jedna ‘kugla koja ga sadréi je, na primer, unutragnjost krudnive opisane oko trougla Skup svih taéaka neke prave w I je neograniéen skup, jer ne postoji kugla, Konaénog polupreénika koja sadrli clu pravu. © 2.2. Nizovi u metritkim prostorima A [Definicija 2.14 Neka je (X,d) metritki prostor. Za skup A CX kaéemo da je Jotvoren skup ako zajedno sa svakom svojom tatkom sadrii i neku njenu okolinu. |Skup A je zatvoren skup ako je njegov komplement (u odnosu na X) otvoren Primer 29. U metrizkom prostoru (Rd), gde je d euklidska metri interval je otvoren skup. Zaista, neka je (0,8) proizvajan otvore Je 20 proizvoljna tazka u (¢,8). 2a ¢ UDBIOAUO, \a'e)p ~ (9"2)p1 + ep outnantiqee ‘9 = (0 2)p wy of one 2d ‘effous9zeau0y, p ea2yye2 tMoruyep ‘(o"z)p 5 \(9"e)p — (4°¥2)PL ‘yp 5 (a'9) “zp 5 @ ep owe ‘forex “mea Jp ‘eifno% ysoyeupofou wUTDH ee eu ysord UIYpIENOUE R HAOSIN ZZ Xx ednys yom ufjoazsosd q2f p8"(g'n)p = (9"*2) ‘ursi094 fogopeys n af vyep wUIqoso wupoy ueatqedouou f ugpeor ‘a= (0%%z)pum => v= Yeu ‘eAoUU ylupeor affouDBI0ANOY out n eau afiouaBuantoy afweartdst uurefod IN “Yn ovy tamu jyueBLeatp oUap21po ugeuoysaq utefod agluyop at nfepn|s uroyed0 8 98 vd ‘eyja1od effonjartfoysod ep tiour ou nioyso1d woysinow wouljonzioud f) (%z} ex npgoupaza woupquvsd owisyeaz 9 = “2 TUL of ep acyey swnoay wuywer afpusdieauoy 21 nfFojoutuiay YonfesepspeZ REO —__ ureyaBiatp (°2) 21 2f ep owaeey “9 = “zum af ep of) x 2 Jou ory ‘weyuadianuoy of xp owezey X 3 0 ry2e) foyou Hy w1onUoy 2 >(0'e)p (eu Z ua)(N 3 UENO < 3A) 1°X ednys "2 oid ovy ‘natu woujees ouForeue ‘oe eurroysord wpjgisyeur n eaoztu wfiouaBseauoy §°Z"z Wary woupoud oye afy sen app X nd wolfonnocd n (#5) BAL “eyeuoura|dusoy oyard a6 afareyop oxodnys ouaz0Kq02 wt tsoupo 98 afoy afuopzay, (Ep) muorsord woyptuyoul m1 us.0%0 of wd“ Int oyzes afons ayeas nuljoyo ayou # apes pr dnys ‘owor YUE “YD A> A af oureull 2d ‘gn izxpee a8 efoy “p puujau n 9 ayZey 4 PUNjoyo TToysod 'suyuayeatayD tp 1p aqme ne OFA “VD af wp wayR v axDe7 1 BUNfOYO Horsod upEL, “y- dns e328) vuljonztond » af eyau t (Ip*x) n days UeLONo ¥ of BON “zeIOG xa (co10nyes)uatonyo ¥ af ypuo (tp) mropsoud worptaourn (4ot0nyes)U>t0K70 3 SY dns of ope 1 x ndnge ou oytziou oopuoyesyo fp ip ns oxy T2-E Curozooy, so0rd yupuies “Z was) zs ,{ 54 Glava 2. Granitni procesi Prema deficit Konvergencie, nz {(Pn,tn)) konven svako € > 0 postoji no takvo da je 8) ako za ay te)s(@,8)) = VEm~eP HOSE tN ZMo, odnosno ako ee skoro sve tadke (2q,ya) nalaze unutar kruga polupreénika © sa centrom u (a,8). smenom euklidske metrike saekvivalentnom metrikom dm, Nalaaime de (20, ) onvergira ka (2,8) ako i samo ako ji ng takvo da zan > mo ati da je max{len — isto, ako i samo ako za > no vaie obe nejednakoet fa niz {(En,¥n)} konvergira ka (a, 5) Vopéte, u P ‘samo ako je limzy = ru R, nije tetko dokazati da je metrika — val} ekvivalentna euklidskoj metrici. Na isti natin kao u dvodimenzionainom sluéaju ‘odavde proizilazi da nis tataka prostora R® konvergira ka nekoj taZki tog prostora ako { samo ako nizovi odgovarajucih koordinats konvergiraju, Konvergenci niza kompleksnih brojeva Skup C kompleksnih brojeva mote se posmatrati kao skup uredenih parova (z, y), ‘gde su 2,y realni i imaginarni deo kompleksnog broja z. Ako se u skup C uvede ceuklidska metrika RR? Prema tome, niz kom| samo ako je lim Re Zn = Drojeva {zn} honvergita ka z= 2+ iy ako i IM za = y. Primes 33, Nea je ze = 1+ i;%;, 0 = 1,2,... Kako je limRe zy = 0i Timm Zq = 1, dati niz konvergira ka br a U kompleksnom doments mogu se p ednostavnim problemima, kao Sto se vi eoéekivane komplikacije uw naizgled x sledeseg primera, nit 2q = g" sa Kompleksnim nis [g"| teli beskonafnosti, Odavde sleduje da dati 2a eva karapleksan broj x imamo da je [29 ~ 21 > iz = 2 akoi samo akojetim|zyzl = 0, odnosno q = cosa + fsina za neko a € (0,22). U sju Je 2_ = cosa. isin na, pa je dati niz konvergentan ako i samo ako 2.2. Nizovi u meteitkim prostorima 38 su nizovi {eoena} i {sinna} Konvergentni. Pokazaéemo da je to moguée sama 2a a=0,t).aq=). [Neka je limsinna = ¢, Tada je, za svako fksi Tim (ein(a + Bor lit sinna)=0, — odnosno alin (sin orcas ka + cosnasin ka ~ sin na) = 0. Ako je 6 = 0, onda. svako k, odakle Alo je 0 ncosna = 1, pa iz (14) dobijamo da je sinka = 0 2a = Dili a= x (u intervala 0,28))- i (14) dobijamo da je e gli, (coska-+etg narsin ke —1) = 1, pai, 2a sinker #0, limetg nar = ctg ke, m0 neko a € (0,27) vos = (~Fea wp ousafegnf|zex “elap Sono myysz0d wu efuaponat f aftoqUyeP Zp acfauoayy @f (%2) mu yg Med US ASO teu tfoysod oye ‘oynuigg “Mf = 4 es oye ‘ouioy wurong. “yn wy w1FL0AN0, 0 of epuo “(g1) 1204 ep avyey {%4} ‘ouafunds f epuo ‘xafANOAVD 2 (vasetsnpp il = tuyop AOI “e4OG vs uvstuyep (ME) 21u ep naojen of wepuopeAtAye Tz SND Hopes es “a5 (He 'tt¥2)p sn) fea NID woyeas o10ys ve ep svyey (4) u-vjnu spear sfoysod ofe oures 1 oe afanonvg of {2} ZIN 12° euIOxORy,| “popoys af aafantonyg apnq atu ep aopsn ifuaneiedo wepop. 'uE)(0 < 28) a> (4zttez)p (N3 9A)(Ou uA) oupusyeatay: a> (Yz"a)p (du Z u'usa)(9ug)(0 < 2A) 2a oye anu act| -Aypneg 2f ep ourogey (p'x) noysoxd woyngou n (%2} stu ¥Z BLE fIOIEyOC, -wufepeuz wutoon wulqoso eo af ep owapapIA -nfuefoysex WoUqosnpour woeUL sjoud WU ne BuuteyapU UIIYIPA OUonop Ws xW FoUnUABLaAUOY IAOUDpD "ALEC a= S48 > (earap a (emzyp s (22) vz ¢/2> (2'¥2)p of e904 po reyuadranuoy (%2} 210 of PYON qsoujjduoy 9°¢'e of ep oureun Ou Zw sypu asd Ou of wyou ‘9 <2 oep wy “= ME soupota nupiuei8 wu nsoupo n Hoi0Kye af Hoy dnys of oF :dnys uotonyea" natzeu afuepavide afep 9g wurosony cg “dnys uazoayes of ed *y ndnys epediid wfuvxejwodeu wxzey wyeas epes 'y ndnge epedid pox) ¥ wdnys wyegey eztU ouusBioquoy BoyEAE ysoUpsIA wUDIEAT OYE ‘ornNIqQ, 4 ‘wuupoysoud wintspous AORN GE . V3 9 67-2 1wo109) euroud vd 4¢°¢ autos0% nAcuso Sy AY tanae wfeeretquoieu wer of » ‘nfeonis wowyordns (yy ndnye epecind Sa ae Po wupet » wan af epuo ‘epeze) YNDHZe1 oFouw oueuoy ous wat tux OAV (2 = zum af eyeu sy ednys Boustonyss etepey ate (42) af wN "BOpOEE ¥ ndnys epedud spores y ednys wyezey vate Zousuasio4 ~e04 Foyeas ysoupous wunaesd ope Ouest ofe uasonyee of y dnyg gare wutatony, oy f23pes toy days at ep peur ey, “efreary 1rd 6@°2 ause100) 2 ‘dnys uaioato of, ‘ot40) ewatg °ay ndnys 0 {ephes 9 [04 ousoupo ‘y 21 ge apes ou wfo4 = 4209 elfoxo wupef oye way mys ufrexepuodeu ean of oxesodyad of “eug "¥ sdnys wey waljonso 3 of PRN "WoIOND AY nye af ep ouscupo ‘uotOAyee Y Onye af ep hescton SEAL “wiimaetquodeu 42 sfons ans mapes Y dnys ep epes outaeyodion, VD» 'o1yeq -woxne) Bfempenuoy af oy v ‘uoxoxyes ola y dngs ep feu epuo 5 2d ‘yn euezapes fu o aye eutjoyo wupottu ep I9eUR oF Dime apes vox TEOYO eA OTe “YD Lap fh oman ouersodnng y Seat em SAL Ynys Sowionee wventucdee pes» a epoulnepoding ene “efovaepur “OF nfzey nfous nyeas pes oye omnes oye uotonyer of Ynys at ease, “y eanye Mowe eye)» af ed (0 meupt using nBou 20 fo) “2) en yeaa In toy eee» 2984 Hoyo fomeas nas epe 9 wy eat on ye "Ye Ee four oueaoyiog tip Hoy (H2} sl ood Os tata Mensur od wed onompau he er Sono unig. ay of ed ‘w/t > (o'3)p af wp pen ofoy er 3 we eqeyey a stad cup FA of rw OWELGOP O¥RE, 2 # Se'y 9 Fe oumsoqert (0)"y Any A “(6/2 zystt sare eons 3 oe she Lop a wen ural io) 94 Sy 3s ane nat outer» dma av vlesasquses seeks SS fpeeeearraoae youu ones pe fq stowed oye ours oye y wdnys efueasjuoseu expe) af b eypey, ¥E'z wUmosoce, ‘sovosd yupruesy “g eae] ! mre) GEARED) fa58 Glava 2. Graniéni-procesi Teorema 2.28 U proizvolinom metrickom prostoru (X, d), svaki konvergentan iz Je Cavenyjev, ” a acne Navedino sada ve coke Catch sno toe vate w poiolnom me rickom prostoru. 7 * , 7 7 ‘oorema 2:29 1 Sali Cavcnv nee ograien 2 Alo Cave en az ima onvergntan Dodi nda j on Kovegetan, Dokaz, 1° Neka je (2n} CAUCHYjev nit u metritkom prostoru (X,d). Tada se; na primer, 2a € = 1, sve tatke a, san > no nalaze re = d{tng, 34) 2a. = 1,...yng~Lineka jer = max(I, alanovi niza nalaze w kugli K, (2m, 2 Neka je (=n} proiavoljan Cavett com proston Podnis {04} konvergira ka nekom a € X. Za filsirano © > 0 neha je mg brirodan broj da vaii (1s) emt) ng Za isto fksirano © modems nati takyo ky da je an den.se)<£ — 2a,.b> ko, odnosno ne > may. imenom nejednakosti 4) < 2e, dime je dokazano da je Kao at Odgovor zavisi od 1 nekim odtezan, ‘0g prostora; u nekira prostorima odgovor je potvrdan, a Primer 36. Neka je X = (0,1) sa euklidskom metrikom d i neka jez, = = 1,2... Kako je ati nib onvegentan na Tey on jet Caveniiey ta Ree Prema tome i na X; medutim on ne konvergira na X. * " ua ‘Definicija 2.19 Kazemo da je me svaki Caveuyjev nia konvergentan. prostor (Xd) kompletan ako jeu njemu Za skup AC X kaiemo da je kompletan skup ako je metriéki prostor eae wpletan skup ako je metri¢ki prostor (A,d) nije kompletan skup, jer smo u rgentan. Sada éemo pokazati da iskom metsikom kompletan. 2.2, Nizovi u metri¢kim prostorima Oo [Teorema 2.20 Cauchyjev kriterijum Konvergencije nizova. Realan n 'Gén] Je Fonvergentan ako i samo ako je CAUCHY{ev. Dokaz. Neks je nis eal brojeva {2a} CaUcHYjev. Prema 1° teoreme 2.29, posmatrani ni je ogranigen, pa prema BOLZANO-WetensTRassovom stave na strani 44, on ima jedan konvergentan poduiz, Sada prema stavu 2° tore 2.2, zakjudujemo da je (an) Konvergentan nit Obrnuts tvrdenje vadiw svakor metrckom prostoru(Leorema 2.28). © Kako se konvergencija u R" iu C svodi na konvergenciju njoj ekvivalentnom metrikom. ‘Teorema 2.31 Neka je (X,d) komplotan metricki prostor. Skyp A C X je kor pletan ako i samo ako je tatvoren Dokae. Neka je (X,d) kompletan metscki prostor i neka je AC X. Pretpostavimo da je A kompletan skup. Neka je {zn} niz tataka skupa A, koji je Konvergentan w metrickom prostoru (X,d). ‘Tada je (za) C. pa njegova graniéaa vrednost pripada sky vvrednost svakog svog konvergentnog niza, pa je zatvore Obrnuto, neka je A zatvoren skup i neka je (2a) proinvoljan Cavonyjev nie tazaka skupa A. Zbog kompletnosti prostora (X,d), postoji liinzq = a, a zbog atvorenosti skupa A je a € A {gentan u metritkom prostora (A,d), pa je A kompletan skup. Primer 37. Kompletni skupovi u R su, na primer, intervali oblika [a 00,8}. 0 Osobina kompletnosti je od inter ber efoktivnog nalatenja njegovog tan je od fundamentalnog 2nazaje nunjericka analiza, automatsko upravljanje, obrada signala i drugim. Navedimo samo jedan primer ne ulazeéiu detalje (koracima), dobijamo nis So, taslove pod Kojima je niz (Sq} Konvergentan wA= 2 fg = (A2)p af ep ouwuny'y > 5 ‘yoxepsodyasd od 'af oxey “0 = (H'2)p af ep ET < 10 # (C'2)p ML af wp LpeUs org “(Bta)pb 5 ((A)s‘(2)f)p = (6'2)p af epey, ape euponjodan spo 334 of ey “fsfuecengeod eyge eunotyodou eupals af ep epee ouHEEyOg (ayy = 2 ous00p0 ‘9 = (G24 )p afore oue enw of (ce) wmgeupoou po see a ((2)/"2)P OTOL cot mu peg ge (e't-¥s)pB+ (%2'2)p5 @) (sma) p+ (2a) = (Sp + (22) S ((2)f 2) 5 0 af ep ounrud sf sfuesenpoat expe euienyodou = of sp erejop ou oc “Ye uy = = fonod (py) exopnnd cua duoy 3097, “= satsuonvo (%2) af ep (29 se WJ ¢ oto onauuad) ouathanqez 9H, certeyphl s eit 2h pe cok mu pen on (eette)p 5 (sp aa (az) (21d BH Dy abe (EMEP gy Bt bE DS (newgtimatvayp 4g (cea Tgp + (Ia ap 5 (tte2 Hz)p oe) a INL 3 4 ouljoaztoid 1 z Zu wz owehigop ‘e[Snon nsoxeupfou wousus Bau (ee "te)p,_bS (Me E)p (02) af ep (wofoynpur) ourfnan(pyex aprepo (eztt¥s)pd 5 ((es)f (12) sp = ("442 2)p of ep oureus syenuoy f af oyey ‘au Ao{attONYD (81) AU of wp odfeu ourozerey0q “ze pare “pgau (lata)p-—t 5 (2s)p (x) ssoxeupofou 11 oufjoasion! qeaqesy sou Lx vyIe) wuyoQ0d 96 2p2 tees 900 ag “X Tu) (aypatee ya ) 5 ouwsragep 21 toupotn euptued® af 2 expen eunoryodey “x 3 2 nyze1 nuyayodau nuonys pot eur {epey (pix) esoysord efixyenuoy f af wyou Fuo}so1d ppeneW awed oy (p'x) af efeni “HyQuy fouyasyodon 0 aBys AOTDEULE ZE"Z eUHOL0OT, 9 uirojsord wryprsau m oy “ee ‘fuoges ouspevond wiser woxdnsod uta af ep 26 eat + ofareioues woupidour wy ae wueuaud natapayy “epe aveyoU (2)) 2 thes actor ee Poteu np tipoop sou nde f enoes unease Mame Foe (8° 2)pb 5 (A (=) woywupofou izes y 3 fi'z oyeas we wp A048)" > b> 9b fo1q unyworsfopsod lore (p'x) wiorsoud Zoyonnows wfioywannoy af x m+ x: f oftwanyyog, leyp = 2 sittannierd eworoe (wtousry yy) wwouoayodon oursyzeu (2)f = = aureupelafuagos oytas “x 3 (x)f" x m exeyysord ¥.afoy afaeneyysand J of eyou 1 soyord nypnou (p'x) of eyeN + o'e ehorayogy a fod wiou 4p axe ou ovoid ofugn 21 oupnfou quan eutonoad omeeen a oma 2 ea Zouopeiny nfoussontoy ef won pote wt 9 os not ee woup|duoy woufonsond m mezeop | 3 oumpemmuny woe dee ee ~wofinuoy ee onfon aulonop atep “eso epee cuss toy os ona 2 gpet after ound Y26-1 == Hf op ounontyee ed “WET 98 WET = 82 ‘tee = Pe e1eT = 8s “Ogg = te = te 4 oF wigop “L428 = maygo n andeu ntoy ep 2200 au ep oupasize st fo} ez eurpeUpot os oye “wrynpayy “nftoger wy 22 ae or a a a afep ‘T= tx 24201 po ougod os oye ‘ftveiot pornyy “9 < z es maze) Iowrid napa {gz = Meet = A end op ous oyeed weleene T > ¢2 = # nauigo n of omgideu 1 9 = 1 — 2 gz nurjeupot ouferyewsog, nusuiid wouspaned 8 084 0490p oye) oan apuoI>qURY aU aise! poreUL “wn Npepy e}f = trove ue peuopatn uupeiod os oan eureupot ea ureaogtduiogetceh 1 reae=a our ae oyeno woveytoey al udoep *s au wureutop th op npgouze es aulzeupot ousted slung Pe 2 3F 8 “(see DY = se6rt (remap 1 ey) of ep peur or ge6'] = #2 =F of OMey S861 = 82 ‘SeeT = 82 yep T = tet ‘gpg T= bx Gog T tz gate Sie (orewysap ¢ vu oyeunzeret) 214 ou (*2)f = M42 njusead od “py ‘6061 = (E2)f = Se “g = (12) f = tr oute, {t/a = ts of ep ow “(x'9) npeasoyutn tzepeu autgeupofafuasos x ep eyyesd watueanrys “1+ 209 = (2)f of op8 “(2)f = = nyigo n nutzeupet oungideg, wfioesoa! porout “47 ‘euypeupt ofuenosor ez poyou ueleindod t ueneyoupotuepet ouimounng “9 = [+2 ~ Fue aumyeupaf ofuogor afnsosozut seu vp otmtanreodye] PIRes fougarjodou o avys aoyoeumy 9°7°z wsov0d rupquvig “2 wae/ 092. Nizovi u metriékim prostorima 6 - Glava 2. Graniéni procesi ETL jetrigkim pr 3 Ako posmatramo R? sa metrikom d= d,, imamo da je 6 mote dobiti ako se, 2a flsirano n w nejednakosti ia k + 4-00. Tada d(=q,2n44) — d(2n,2) (prema teoremi 2.22 na strani jednakost (19) je dekazana, 0 sles S(e2.32))= Hlsinyn ~ sinyal + feos zn — enzo ja f(z) = YEFT preslikava interval X = {0, +00) u sebe, taénije, §(X) = [1,+00) CX. Skup X je zatvoren podskup skupa R, pa je i kompletan, Kako je, 2a 2,y € X, © =u < | pri éemu je EAPO T EDA ERT GIB Sg ine strani 0, kao funkcja f Je kontakcia skupa x. Prema tome, ulovi Baxaciovogslava. sa {eons —coszal = [sin(x/2~21)-sn(/2-23 I iepunjeni i ednatina = = f(2), odnomno =° ~ z~ 1 = 0 ima resenje hoje so dobia mkcija f ofigledno prsikava kvedrat D = [ kvadrat ao granina vredost itera smo to pokazli na potetku ovog Prema ton, kontreljne prema Ba jedinstveno refenje jednaéine (x,y) = f(z,y), odnosno sistema Ako se jednstina 29 — 2 ~—1 = 0 napige w obliku 2 = 2% ~ 1, videli smo da iteracioni nix ne konvergira. Objasnimo to sa glediita BaNacHovog stava, Neka 1 a1 ie (2) = 2° ~ 1. Kada bi funkcija g bila kontrakcija nekog skupa X nenegativnih iad meee are ra, onda bi, 28 neko q <1 vatita nejednakost nm Nepokretna tazka (x,y) je granitna vrednost niza defaisanog sa WII =~ vl = le ve? + aut 94) < ale yf 2a svako 2, € X, (eum)ED, — 2ngn=Asintny tear = Loose, (n> 1), P+zyty? <4< 1. Akosuziy veliod 1, ovo je nemoguée; " , 2 s nepokretna tatka funkeije 9 je ita kao i nepokretna tazka funkeije J Ger se dobija kao 2), a to je, kao Ho emo vide 1.324 > 1. Odavde vidimo da g nije kontrakeija i to je razlog 2adto pe konvergica Ako wimemo da je (21, 1) = (0,0), prvih nekoliko anova niza su (0.164, 0.333), (0.164, 0.329), (0.161, 0.929), (0.161,0.329),... 0 dokasivanje konvergencije niza, kao i za tnu tazku mosemo naéi na drugi natin, 0, BANACHoY stav moge se ko nalaienje graniéne vrednesti ako nepol Trlotigemo ideju na sledeéem primeru. Primer 40. Pomoéu nejednak mote se proceniti greska aproksimacije u svakom koraku iteracije, U primeru 39 za funkeiju f(z) = Y= nasli emo da je 7 = 1/3. Prema nejednakesti (19), imamo da je Primer 42. Posmatrajmo niz definisan sa 1 = vie poe Ovo je ofigledno iteracioni nie 2a refavanje jednatine x = (2), gde je J(@) = fa|\l + 2). Konvergenciju datog niza mozemo utvrditi ako dokademo da je J lraicds ntog Howse hap tof su tthe. Roto e [0 1 6 1a dali je f kontrakeija na skupu A = (1/3, 1) vidimo da je J rastuéa fonkeifa, pa je, 2 1 nals bre als py fe — 2. Ako za poéetnu tatku umemo 21 = I,ondaje zp = L 0.63/3"~*. Iz ove nejednakasti mote se unapred ode 1 koji je potreban da bi se dostigla zadata tatnast. 0. dobijamo da je faq 2] < Naglasimo da su uslovi navedeniu BaNACiTovom stavu samo dovoiasteracioni - nit mote da konvergia jako oni nis ispunjen. svako 2, prods idea je das i ,_ Dajemo sada jedan primer primene BANACHovog stava za dvodimentionalne ‘Ako uodimo da je f(z) = 1— nizove => 1/3, yates} Primer 41. Neka je f(z) > §1/3) = rey ee (2,y) = (Say, cose Sto zajedno sa veé oéenom nejednakoséu f(z) < 1 daje S( Nea) = (4,42) yyeas ep ousoupo ‘uepyediioy y dnys af wp ryemyop wqauL, “2eaEYodpod uepeu0y [pee Featiyod ywo10A4o A089fu VYeAe ep nusqosD wuIL Y Amys wYEU ‘oHMULGO, “geauyodpod nye Souryediuoy QuaLsyod mosoaI0 LYEAs LP OVEEEYOP af LILA, wezeuoy pee 1 eeodnfs po wots yo {Uz} nu *y edge oot 08 gots au Ifa po wupate jt exyaperdnjog (2) ofan, ‘ate poupoza 9 ex puters “('7) Benoa 2 ‘nt 38 eo 2 ex uso1dnyod eH Must 269 2 sipod 2d af ong ‘zentnyod Foysp 2 enodnys OFOUU OupvOy We EDYod O8F iq) wrentojod x1 eodnys oFouus oupeUOY es CUE hh po opens a6 1 epey|-Y dngs ACenteyod afoy 2 eyenxdnjod azetoy owed 3 ofeis ez “naysfons WOURTEYOP wing 2eAE{od od umjeuoy (frsod Ose p our GAG BP EAL CAA SUT CAA HL 9 M2 we ot OR, WALDO VEATD A*DEED ump cay =a W-3 ot ated sanoud mapraesy) -% BARI) v966 Glava 2. Graniéni procesi odnis koji Konvergita ke nekoj taéki tog skupa. Neka Fe (2n} proizvoljan nis taéaka skupa A. Ako nit {29} sadrfi samo konaéno muoge cohvergentan. Pretpostavimo stoga da niz {z_} sadrii tagaka. Ako nijedan podnis ovog niza ne Konvergira ka nekoj taki it skupa A, onda bi se oko svake tacke a € A mogle opi koja sadeti samo konaéno mnogo elemenata niza (20). Skup svih pokrivad skupa A; p ceo skup Ava takva kugla sadrdi beskonaéno mnogo elemenata niza {2}, ito je kontradikcija so Pretpostavkam ds aijedan podnie poematrenog niza ne konvergira ka neko} tack skupa A. Dakle, svaki nit tafaka skupa A ima bar jedan takay podnin, pa je shup A kompaktan, "0 Primnetimo da je u teoremi poktivaé kompaktinog skupa te}, Primer 44, Pot nije kompaktan, Jedan otvoreni pokrivaz 10 da je pokrivat otvoren. Na primer, je familija skupova koji sadrde sam. Ovakav pokrivad, naravno, ne sadrai konaéan podpokrivae, n=2,3 Pretpostas Je N= max a ovaj pokrivaé eadrai konagan podpoktivat In, Instn Neka, soon). Tada je O.9C In Vig¥-Uin =tv= (fut), Ho je nemoguce, Prema tome, interval (0,1) nije kompaktan skup. © loge teoreme proiailaai da nijedan otvoreni inter volinom metrickom prostoru, nije kompaktan, |, Pa ni otvoren skup w Toorema 2.35 Seaki kompaktan skup je zatvoren Dokaz. Neka je A kompaktan skup i noka je 29 Familijakugi'sacentcom w 20 polupretnicima 1,3, skupa A; kako on sadrti konatan podpokriva®, nds poste sadri ceo skup A, pa je on ograntcen Dokatiin da je A zatvoren shup. Ako je ty € A i ako pesto ima = @, tada in definicife ompaktnosti seduje da je a € A. To anal dasha A sadrli ie sccke tadke nagomilavaja, pa je to zatvononshup. to teoremi 2.35 me vadi uw edan otvoreni poktivaé jedna kugla u kojoj se ‘Tvedenje obr ju, ali vati u skupu Rea primera 43, idskom metrikom, a dokazuje oe Primenom metrike dy, koja je ekvivalentna svodenjem na dokazani sluéaj » = euklidskoj 2.2. Nizovi u metritkim prostotima or ‘Teorema 2.36 U prostoru R" se euklidshom metrikom, skup je kompaktan ako i samo ako je zatvoren Tt primera koje smo do sada d pajmova ha #o st Honpietnst Skup isto fo i zavoren, a kom *Metutin, aje tke a vim makin presario, Usodeje ov pojmora omoguéava nam da na jedinaten natin, peimenom ‘sib teorema, 2vevaino 1a. aleite metrickeprostore.Tedvajane neki asoina atvorenihekupova Ri nihovo ‘asiikovanje pod nazivima Kompletnost i kompaktnost je primer uspeine i korisne sgeneralizacije jeu prostorima RY kornpletan i'zatvoren i ograniéen. 2.2.8 Normirani prostor skom prostoru moguée je definis: finisana nenegs za proivoljne x,y,z € X vali 2B ifae| # etl Funkeija x Za razliku od metrike, koja se moze definisati na protzvolinom nepraznom sk norma se define samo na vektorskim prostorima, na Kojima je definisano snnodenje skalarom i koji sadrte ni prostori su, prema tome, bogatiji otobinama od met Il mote se uvesti metrika d pomoén