Stana Lazendić *
SEKUNDARNA TRŽIŠTA
EFEKATA EU
Sekundarno tržište efekata EU predstavlja
jedno od najvećih tržišta kapitala i
samim tim njegova važnost i uticaj
na tržište kapitala Srbije i Crne Gore
je svakako ogroman. Jedino pravilnom
implementacijom tehnologije i metodologije
rada na sekundarnom tržištu efekata EU
mogu se očekivati pozitivni efekti u vidu
brzog razvoja sekundarnog tržišta efekata
Srbije i Crne Gore.
Metodološke napomene i osnovni
pristup
Anglo-saksonski i EU model tržišta
kapitala-komparativna analiza
Tržište kapitala je specijalizovano tržište
na kome javni i privatni sektor, pojedinci i
korporacije zadovoljavaju svoje potrebe vezane
za usmeravanje svog novca i kapitala, gde se
novac-kapital traži i nudi dugoročno na tzv.
primarnom tržištu kapitala, i na kome se trguje
već emitovanim hartijama od vrednosti na tzv.
sekundarnom tržištu kapitala. To je zajedničko
u principu za sva tržišta kapitala, a različitosti se
nalaze u samoj metodologiji rada kod pojedinih
tržišta zbog razlika u organizacionoj strukturi i
postupcima trgovine.
Među najvažnija tržišta se mogu ubrojati
tržišta SAD-a, Japana, Velike Britanije i
Evropske Unije na kojima se odvija dve
trećine trgovine ukupnog svetskog kapitala. I
kako smo već i napomenuli da su sva tržišta
podeljena na primarno i sekundarno radi što
* Fakultet tehničkih nauka Novi Sad
boljeg uočavanja sličnosti i razlika pojedinih
tržišta dajemo prikaz metodologije rada na
oba tržišta. Za uspešno delovanje i ostvarenje
ciljeva tržišta kapitala potrebna je podjednaka
razvijenost oba ova tržišta što je polazna osnova
u organizaciji rada ovim tržištima. Na ovom
mestu smo naveli osnovne sličnosti i razlike
Anglo-saksonskog i EU modela tržišta kapitala
koje su jasno vidljive, što će predstavljati
smernicu u daljem radu.
Tržište kapitala Evropske Unije:
karakteristike, struktura i finansijska
aktiva
Tržište kapitala je institucionalno
organizovan prostor sa svim potrebnim
elementima neophodnim za njegovo
funkcionisanje u tačno određenom vremenu
i podrazumeva određena pravila i uzanse
ponašanja učesnika. To je mesto na kome
se organizovano sreću ponuda i tražnja i na
kome kupac investicionih sredstava, odnosno
kapitala, može pribaviti taj kapital emitujući
40
 EMISIONO TRŽIŠTE - PRVA KUPOVINA (GROSISTA)

Indirektno uvođenje efekata na berzu Direktno uvođenje

Praksa u SAD Praksa u Engleskoj Praksa u EU Isto kod svih

Javna kupovina Javna kupovina Licitacija

Otkup % ili 100% Javni upis Upis USA i GB =

Emitenti, institucionalni
Preuzimanje Gotovinska kupovina Gotovinska kupovina
investotori
Sindikalizacija Agencijska kupovina Otkup % ili 100%
Konzorcijalna
Privilegovana kupovina Privilegovana kupovina Kod emitenta
kupovina
Kupovina nadmetanjem Tender kupovina Tender kupovina Evropska unija =
Komisiona kupovina Kupovina nadmetanjem Diskontna kupovina Emitent i poznati kupci
Diskontna kupovina Kupovina kapitalizacijom Kupovina konzorcijom
Kupovina opcijom
Akvizicijska kupovina
- varantom
Kupovina konzorcijom
Kupovina opcijom -
varantom

SEKUNDARNA TRGOVINA - KUPOPRODAJA - DETALJISTI

Regulisana berzanska kupoprodaja Neregulisana - slobodna trgovina

SAD GB EU SAD GB EU
Zvanična Agencijska Agencijska
Berzanska Berzanska tržišta Slobodna tržišta
berzanska tržišta tržišta tržišta
Vanberzanska
Vanberzanska Regulisana Šalterska Šalterska
regulisana
regulisana tržišta berzanska tržišta tržišta tržišta
tržišta
Vanberzanska Vanberzanska Svakog
Međubankarska Internet Internet pojedinačnog
neregulisana neregulisana
berzanska tržišta tržišta tržišta emitenta banke
tržišta tržišta
ili agenta
Vanberzanska i Vanberzanska i Nova berzanska Slobodna Slobodna
nova tržišta nova tržišta tržišta tržišta tržišta
Direktna tržišta Direktna tržišta

obveznice, tzv. zajmovni kapital, ili emitujući
akcije i druge hartije od vrednosti s pravom
učešća u dobiti, tzv. akcijski ili vlasnički kapital.
Shodno tome tržište kapitala je specijalizovano
tržište na kome se novac-kapital traži i nudi
dugoročno-primarno tržište kapitala, i na
kome se trguje već emitovanim dugoročnim
hartijama od vrednosti-sekundarno tržište
kapitala. Ono omogućava javnom i privatnom
sektoru, pojedincima i korporacijama, da vrlo
brzo menjaju strukturu svojih investicionih
portfelja, od vlasnika kapitala ili štediše pređu u
vlasnika potraživanja tj. zajmotražioca. Svojim
mehanizmom tržište kapitala omogućava
tim subjektima usmeravanje njihovog
kapitala u tom trenutku najrentabilnije i
najproduktivnije investicione projekte. U
svim zemljama Evropske Unije tržište kapitala
je institucionalizovano i putem institucija
nacionalne ekonomije zemalja članica ostvaruju
osnovu za funkcionisanje trzišta kapitala i kroz
njih ostvaruju svoje ciljeve.
Savremeni procesi internacionalizacije
nacionalnih finansijskih tržišta i velika
fluktuacija novca i kapitala koja ne priznaje
državne granice i nacionalna organičenja,
primorali su članice EU da svoju pravnu
regulativu u oblasti ukupne finansijske,

41
odnosno berzanske trgovine harmonizuju
na nadnacionalnom nivou, saglasno
direktivama EU. Time se jedinstvenom
regulativom na jedinstveni način preuređuje
postojeća nacionalna regulativa u savremenu
nadnacionalnu regulativu EU. Na taj način su
prava i obaveze svih investitora - ulagača novca
i kapitala u svim zemljama EU, ravnopravno
zaštićeni, a finansijska i berzanska trgovima
na tržištu kapitala EU jedinstveno regulisana.
Takav pristup ukazuje na niz pozitivno
ostvarenih efekata.
To pre svega znači da u izgradnji novog
jedinstvenog evropskog sistema finansijske
trgovine nisu ukinuti postojeći zakoni i drugi
propisi, već su isti harmonizovani sa novim
nadnacionalnim propisima. Iz tih razloga su u
novoj regulativi i dalje zadržani tradicionalni
nazivi za odrednice pojmova koji u savremenim
uslovima i praksi imaju mnogo šire značenje.
Npr. pod pojmom novog evropskog
berzanskog prava u teoriji i praksi se danas
ne podrazumeva skup pravnih normi kojima
se regulišu berzanske institucije i berzanska
delatnost već pravna regulativa kojom se
uređuju finansijska tržišta, finansijska trgovina
a samim tim se uređuje i jedinstveno tržište
kapitala EU.
Iz tih razloga, implementacija novog
evropskog berzanskog prava zahteva savršeno
dobro poznavanje savremenih tendencija u
teoriji i praksi, kao i profesionalno savremeni
pristup u primeni i tumačenju pravnih propisa
i ukupne regulative u oblasti finansijskih tržišta
a samim tim i tržišta kapitala EU.
Sa aspekta tržišne strukture kod jednog broja
autora tržište kapitala se često poistovećuje sa
tržištem hartija od vrednosti, međutim tržište
kapitala je širi pojam od tržišta hartija od
vrednosti. Tržište kapitala se u zavisnosti od
instrumenata kojima se trguje sastoji iz:
• tržište hartija od vrednosti -tržišta efekata,
• kreditnog tržišta (tržište bilateralnih
odnosa)
Prema tome tržište hartija od vrednosti
je specijalizovani deo tržišta kapitala,
organizovano trzište. Tržište hartija od
vrednosti se deli na:
• primarno (emisiono) tržište,
• sekundarno (prometno) tržište.
Primarno tržište hartija od vrednosti
obuhvata emisiju hartija od vrednosti i njihov
otkup od strane kupaca tzv. kupovina iz “prve
ruke”. Na sekundarnom tržištu se vrši njihova
preprodaja.
Finansijsku aktivu tržišta kapitala u EU čine
efekti. Efekti su hartije od vrednosti kojima se
trguje na tržištu kapitala ili efektnom tržištu
koje kao predmet investicionog ulaganja
potvrđuju pravo potraživanja ili učešća, i
sadrže bezuslovno, odnosno uslovno pravo na
stalni prihod i unutar jedne vrste odlikuju se
međusobnim pravom zastupanja. Pojam hartije
od vrednosti je širi od pojma efekti s obzirom
da efekti predstavljaju onaj deo hartija od
vrednosti kojima se trguje na tržištu kapitala i
to bez obzira na formu njegovog organizovanja.
Efekti su jedina vrsta dugoročnih hartija od
vrednosti i iz tih razloga su i transakcije koje
pripadaju ovom tržištu posebno zakonski
regulisane.
Svaki efekat se sastoji od omota i uloška.
Omot pismeno potvrđuje pravo potraživanja
ili učešća. S obzirom da postoje efekti sa
fiksnom kamatom i efekti sa dividendom, na
efektu mora postojati i uložak koji će sadržati
kamatne kupone (efekti sa fiksnom kamatom)
koji glase na fiksni novčani iznos, a ako se radi
o efektu sa dividendom mora sadržati kupone
za dividendu i oni ne glase na neki određeni
novčani iznos već potvđuju pravo na ostvarenu
dobit. Uložak sadrži i kupon za obnavljanje
koji se naziva talon i njime se stiče pravo za
kupovinu novih uložaka.
U praksi je podela efekata veoma opširna
i mnogobrojna i najpotpunijom podelom se
smatra podela prema vrsti prihoda. Prema
vrsti prihoda dele se u 3 grupe:
• efekti sa čvrstim prihodom u formi kamate
• efekti sa varijabilnim prihodom u formi
dividende
• efekti sa mešovitim prihodom u formi
kamate i dividende.
Efekti sa fiksnim prihodom pismeno
potvrđuju obligaciono-pravnu obavezu i
daju vlasniku pravo potražvanja u odnosu na
izdavaoca. Kod efekata sa fiksnim prihodom
pravo iz efekta se može ostvariti i u slučaju
stečaja onog koje taj efekat izdao, što nije slučaj
kod efekta sa varijabilnim prihodom. Prema
emitentu-izdavaocu sve hartije od vrednosti
možemo podeliti u 3 grupe:
42
 a. Efekti javno-pravnog izdanja
b. Efekti privatnog izdanja u koje spadaju
c. Efekti javnog i privatnog izdanja u
savremenim tržišnim uslovima
Predstavnik ovih efekata je akcija čije
posedovanje ne obezbeđuje vlasniku unapred
zagarantovan prihod već je on određen
rezultatima poslovanja privrednog subjekta
koji je do sopstvenog kapitala došao upravo
emisijom tih efekata. Visina prihoda je
osim toga zavisna i od odluke skupštine
svih vlasnika akcija. Akcija simbolizuje
vlasništvo nad određenim delom kapitala i
nad određenim delom imovine. Najznačajniji
organizacioni oblici u pogledu društvenog,
zajedničkog vlasništva su akcionarska i
suvlasnička društva. Akcionarska društva su
društva gde je osnivački-akcionarski kapital
podeljen na veći broj akcionara-vlasnika tog
kapitala, a sva ostala imovina van tog kapitala
je u vlasništvu akcionarskog društva. Kod
suvlasničkog društva svaki od suvlasnika unosi
svoju imovinu koja ne mora biti uplaćena samo
u kapitalu, već i unošenjem određene imovine
ili prava u to društvo.
Tržišne transakcije i tehnologija rada na
tržištu kapitala Evropske Unije
Pod poslovnim transakcijama na tržištu
kapitala podrazumevamo ukupnu realizovanu
tražnju u situaciji kada je ponuda kapitala veća,
tj. ukupnu realizovanu ponudu u slučaju kada je
tražnja za kapitalom na tržištu veća od ponude.
Ukupno realizovanu tražnju, odnosno ponudu,
čini ukupan broj tržišnih transakcija pomnožen
tržišnom vrednošću efekata. Poslovne
transakcije koje nemaju tržišni karakter ili su
realizovane van tržišnog mehanizma i svih
njegovih zakonitosti, ne spadaju u ukupnu
realizovanu ponudu-tražnju. U savremenim
uslovima poslovanja u tržišne transakcije na
tržištu kapitala spadaju i tzv. “špekulativne
poslovne operacije” čiji je cilj zarada na kursnoj
oscilaciji efekata koji su predmet trgovanja.
Obim tržišnih transakcija je osnovni
pokazatelj razvijenosti i veličine tržišta
kapitala u kvantitativnom pogledu. Pokazatelji
kvaliteta tržišta kapitala su svakako efikasnost,
racionalnost i legalnost realizacije tržišnih
transakcija na tržištu kapitala.
Svi poslovi koji se realizuju su poslovi
43
međusobnog poverenja i obostrane korisnosti.
Druga karakteristika je da ti poslovi imaju
karakter bankarskih poslova, a samo malim
delom karakter nebankarskih poslova.
Trgovina efektima - sekundarno
tržište efekata na primeru Evropske
Unije
Karakteristike poslova na sekundarnom
tržištu efekata
Poslovi trgovine sa efektima ili poslovi sa
efektima na sekundarnom tržištu su ukupne
tržišne transakcije između prodavca i kupca
koje karakteriše suprotnost interesa ove dve
strane. Poslovi na sekundarnom tržištu efekata
imaju pravi trgovački karakter gde se u ulozi
kupca, tj. ulozi prodavca može naći bilo koji
učesnika na tržištu novca i tržištu kapitala.
Svojm mehanizmom sekundarno tržište efekata
omogućava uspešno i nesmetano unovčavanje
efekata u gotovinu i gotovine u efekte. Vlasnik
efekta na taj način u svakom momentu dolazi do
gotovog novca, i suprotno. Motivi kupoprodaje
na sekundarnom tržištu efekata su sledeći:
• ekonomski motiv - kupac efekta ostvaruje
interes na osnovu prava iz efekta koji je veći
od zarade koja se ostvaruje ulaganjem novca
u štednju, depozite, kredite
• špekulativni - zarada po osnovu kursne
razlike efekata,
• likvidonosni motiv - ovo je motiv prinudnog
karaktera jer vlasnik prelazi iz potraživanja
u gotov novac zbog izmirenja dospelih
obaveza.
Poslovi trgovine na sekundarnom tržištu
efekata i vrste poslova
Poslovi sekundarnog tržišta efekata se dele
u dve osnovne grupe:
1. Neposredni poslovi
2. Posredni poslovi
Neposredno susretanje ponude i tražnje
predstavlja direktan poslovni kontakt između
kupca i prodavca efekta i oni su najčešće
sastavni deo vanberzanske trgovine (trgovina
koja se vrši van službenog berzanskog
prostora). Ovi poslovi su poznati kao poslovi
slobodnog tržišnog prometa.
Tržišne transakcije, gde se susret ponude
i tražnje vrši posredstvom neke posredničke
finansijske insitucije, predstavlja posredne
poslove, tj. poslove na međubankarskom
tržištu efakata. Ovi poslovi se mogu realizovati
berzanski i vanberzanski, što će zavisiti od
samih efekata i od odluke učesnika. Poslovi
trgovine sa efektima na međubankarskom
sekundarnom tržištu mogu biti sopstveni i
komisioni. Banka je dužna da kupcu ne otkriva
identitet prodavca i obratno.
Finansijski posrednik na sekundarnom
tržištu efekata može nastupati kao diler -
posluje u svoje ime i za svoj račun, ili kao broker
- kad posluje u svoje ime, a za tuđ račun. U
principu, posrednici su ovlašćeni za obavljanje
obe vrste posla, ali ih ne mogu obavljati u isto
vreme. Anglo-saksonski pristup kao dilerske
poslove predpostavlja komisione i sopstvene
poslove, a kao brokerske čiste posredničke
poslove. Međutim, kontinentalni pristup kao
dilerske poslove predpostavlja sopstvene, a
kao brokerske komisione i čiste posredničke.
U daljem radu mi ćemo ih razmatrati prema
kontinentalnom pristupu.
A Sopstveni poslovi:
• Poslove arbitrže
• Poslovi izvršenja naloga komitenta
• Poslovi korišćenja kursne razlike
• Poslovi plasmana kapitala
B Komisioni poslovi - ovi poslovi
podrazumevaju brokersku ulogu
posrednika
Ukoliko vlasnik efekta želi samostalno da
stupi u poslovne transakcije postoji mogućnost
da koristi banku kao savetnika, pri čemu
posrednik ne sme savetovati komitenta u
pravcu svojih ličnih interesa. Pored savetodavne
funkcije posrednik može obavljati i brokerske
transakcije po nalogu komitenta. U pogledu
kretanja kursa efekata u budućnosti sreću se
različita očekivanja. Da bi se kretanje kursa
na vreme uočilo nosioci ponude i tražnje se
obraćaju savetodavnom odeljenju finansijskog
posrednika radi donošenja prave poslovne
odluke i to bez obzira da li će nastupati
samostalno ili uz pomoć posrednika. Savetnik
u banci mora biti vrhunski poznavalac načina
utvrđivanja vrednosti efekta, naročito akcija.
On mora da poznaje sve faktore od kojih zavisi
dalje kretanje kursa, strukturu ponude i tražnje
kao i indekse kurseva. Posrednik na osnovu
dostupnih podataka vrednuje efekte. Postoje
dva postupka za procenu vrednosti akcija.
Objektivno vrednovanje akcije je manji problem
zbog karaktera prinosa koji ona obezbeđuje.
“Price-earnings ratio” (PER) ili koeficijent
kapitalizacije akcija je međunarodno priznato
sredstvo analize. To je odnos promptnog kursa
akcije i isplaćene dividende po akciji. Dakle,
PER predstavlja meru kapitalizazije akcije, tj
pokazuje koliko se puta dividenda sadrži u
tržišnoj vrednosti akcije. Proračunava se tako
što se tržišna vrednost jedne akcije deli sa
iznosom godišnje dividende po jednoj akciji.
Postupak ”Cash flow” označava čistu dobit
po akciji u određenom periodu koja se umanjuje
za iznos poreza i uplaćene dividende i uvećava
za amortizaciju iz istog izveštajnog perioda.
Ovo predstavlja finansijski rezultat emitenta
koji eventualno inicira investitora za ulaganja.
Da bi se objektivno sagledali faktori, u primeni
oba ova postupka primenjuje se komparativni
metod i upoređuju jedne akcije naspram drugih
i donosi odluka.
Informacije o kvalitetu emitenta kao i
efekata se prikupljaju, obrađuju i upoređuju sa
pokazateljima o dotičnom emitentu koji su važili
prilikom plasmana kapitala u efekte emitenta.
Dodro poznavanje tržišne vrednosti efekta,
naročito akcija zbog njihovog negarantovanog
prinosa i veće fluktacije, preduslov je za
uspešno ostvarenje savetodavne funkcije.
Tehnološki proces trgovine efektima na
sekundarnom tržištu efekata
Nakon savetovanja sa svojom bankom,
kupac, odnosno prodavac, donosi odluku o
svom nastupu na sekundarnom tržištu efekata
i ta odluka sadrži sva poslovna opredeljenja
koja smo pomenuli u prethodnom odeljku.
Nakon osnovnih opredeljenja kupac tj.
prodavac daje nalog berzanskom odeljenju
banke i to je sam početak ovog procesa.
Realizacijom dobijenih naloga, obračunom
tržišne transakcije i izvršavanjem svih prava
i obaveza iz kupoprodajnog ugovora, proces
trgovine sa efektima na sekundarnom tržištu
efekata se okončava.
Prijem i izvršenje kupoprodajnih naloga
komitenta
U većini slučajeva komitent naloge daje
u pisanoj formi, mada može i usmeno ali je
44
 potrebna pismena potvrda. Pismeni nalozi
važe do kraja meseca, ukoliko nije postavljen
rok izvršenja. Telefonski i telegrafski nalozi
važe samo za sledeći radni dan.
Da bi realizacija bila potpuno tačna, u nalogu
kupoprodajnog efekta mora biti tačno naznačen
naziv i drugi elementi koji su neophodni za
identifikaciju. Kod efekata sa fiksnom kamatom
posebno treba voditi računa jer treba razlikovati
njihove serije i kamatne rokove. Kupac kod
zvanično kotirajućih efekata mora jasno odrediti
da li želi jedinstveni ili varijabilni kurs. Ukoliko
to ne odredi banka će izvršiti ovaj nalog prema
njenim opštim uslovima poslovanja.
Obračun troškova za izvršenu transakciju
Kada izveštaj o izvršenju naloga od
berzanskog odeljenja stigne u odeljenje
za obračun troškova, onda ovo odeljenje
obaveštava kupca, odnosno prodavca o
izvršenju naloga. Obračun troškova za izvršenu
transakciju se vrši istog dana ili najkasnije dan
posle. Obračun troškova za izvršenu transakciju
se radi na osnovu nominalne vrednosti efekta i
kursa po kome se kupoprodajni posao zaključio.
Zvanični kurs je onaj kurs koji je zvanično
objavljen u kursnoj listi. Kursna vrednost kod
efekata sa fiksnom kamatom se koriguje za
nastale kamate. Obračun troškova za izvršenu
transakciju zavisi i od uslova u samom nalogu.
Tako imamo neto-obračun i bruto-obračun.
Isporuka efekata
Banka kod prodaje efekata za prodate efekte
tereti račun depoa prodavca i u toku od 3 do 5
dana mora te efekte isporučiti ili uknjižiti na
račun konta depoa kupca. kod kupovine efekata
ovi postupci su suprotnog karaktera. Kada
izvrši kontrolu kupljenih efekata banka iste
preuzima i knjiži u korist depoa konta kupca.
Ukoliko je banka kao komisionar kupila efekte
za komitenta mora mu dostaviti specifikaciju
kupljenih efekata najkasnije u roku od nedelju
dana. Tada kupac-komitent ima vlasništvo nad
efektima.
Obračunski i klirinški promet efekata na
sekundarnom tržištu
Obračunski i klirinški promet efekata je
skup operacija kojima se kupoprodajni ugovor
sprovodi u stvarnost. Tu dolazi do konačnog
45
izvršenja obaveza u odnosu između kupca i
prodavca. Kupac je dobio efekte i uvećao svoj
vlastiti portfelj efekata i smanjio novčanu masu,
a prodavac je za isti iznos umanjio imovinu
efekata, odnosno povećao novčanu imovinu.
Promet se ostvaruje uz prisustvo pravih efekata
u originalu i naziva se efektivni promet efekata
koji je danas veoma redak i ima samo teoretski
značaj.
Savremeni promet efekata podrazumeva
postojanje banke kao posrednika u odnosu
prodavac-kupac kao i postojanje instrumenata
za obavljanje tog prometa.
Depo račun ili depo konto vlasnika efekta je
osnovni instrument kojim se realizuje promet
efekata. On ima sve karakteristike kao i svaki
žiro tj. poslovni konto samo što se preko njega
realizuju kupoprodajni odnosi sa efektima.
Depo konto na taj način predstavlja priliv i odliv
efekata odnosno povećanje i smanjenje portfelja
sopstvenih efekata. Priliv i odliv se ostvaruje
bezgotovinski, povećanje ili smanjenje portfelja
efekata obračunski, dakle nema efektivnog
korišćenja efekata, i shodno tome ovu vrstu
prometa nazivamo obračunski promet efekata.
Obračunski i klirinški promet efekata se odvija
na sličan način kao i bezgotovinski i klirinški
promet efekata. S obzirom na napredak
elektronike i telekomu-nikacija način obrade
ova dva prometa se skoro i ne razlikuje.
Berze i berzansko poslovanje u EU
Anglo-saksonski i EU model berze -
komparativna analiza
Od samog nastanka berza je vezivana
za određeno mesto - mesto na kome su se
sastajali trgovci da bi trgovali međusobno. Ti
sastanci su održavani u određeno vreme i po
tačno utvrđenim pravilima koja su se morala
poštovati. Berza i dan danas podrazumeva
zgradu u kojoj je smeštena U savremeno doba
zahvaljujući računarskoj mreži koja povezuje
više berzi i koja omogućava trgovanja sa jednog
mesta na svim drugim, smanjuje se značaj
određenog mesta.
Berza je institucija finansijskog trzišta,
organizovani prostor na kome se trguje
standardizovanim tržišnim materijalom u
tačno određeno vreme po tačno utvrđenim
pravilima. Berza je nerazdvojni deo tržišta i
tržišne privrede i shodno tome predstavlja
bitan deo ukupnog tržišta. Na berzi se trguje
berzanskim materijalom koji mora biti strogo
standardizovan i tipiziran čime se omogućava
jednostavnost, brzina i efikasnost u poslo-vanju.
Berza hartija je imala vema progresivan razvoj
i evoluirala je u dve vrste specijalizovanih
berzi:
1. berzu hartija od vrednosti na tržištu novca
2. berzu hartija od vrednosti sa kojima se trguje
na tržištu kapitala.
Specijalizovana berza hartija od vrednosti na
kojoj se trguje hartijama od vrednosti koje su
predmet tržišta kapitala naziva se berza efekata
ili efektna berza.
Berza efekata je specijalizovana institucija
tržišta kapitala na kojoj se koncentriše
ponuda i tražnja kapitala i efekata. Na berzi
se svakog dana sastaju bankari u ulozi
investitora ili korisnika kapitala, poslovni ljudi
i špekulanti koji raspolažu različitim poslovnim
informacijama koje su im potrebne za uspešan
nastup na tržištu. Oni svoju zaradu ostvaruju
na kursnim razlikama ili na neki drugi način.
Zato važi mišljenje da su berze institucije
špekulativnog karaktera, što naravno nije
tačno. Berza ima stabilizacionu ulogu u svakoj
tržišnoj privredi.
Potrebno je istaći da postoji razlika između
berze efekata i ostalih delova tržišta kapitala
institucionalnog i neinstitucionalnog karaktera.
Pod berzom efekata se podrazumeva poslovna
zgrada u kojoj je organizovana trgovina
efektima gde se u tačno određeno vreme i
mesto koje se naziva pit ili ring u Francuskoj
parket, odvija kupoprodaja efekata. Ovde se
trguje samo onim hartijama od vrednosti koje
se nalaze na listingu berze.
Vanberzanska trgovina na tržištu kapitala je
ona koja se odvija van službenog prostora, van
berzanskog ringa i naziva se u praksi “trgovina
oko berze”, “van pulta”, “na kulisi” itd.
Trgovina na međubankarskom tržištu kapitala
ili “over the counter market”, koju smo ranije
pomenuli, je kupovina na šalterima banaka i
takođe spada u vanberzansku trgovinu.
“Crno tržište” ili “nezvanična trgovina”
ili “telefonska trgovina” predstavlja takođe
vanberzansku trgovinu i ona se obavlja na
razne načine - putem telefona, pismeno,
usmeno itd. Ovaj deo tržišta se uslovno naziva
neberzansko nacionalno tržište. Nosioci
poslovnih transakcija na njemu su profesionalni
učesnici koji se nazivaju brokerima i dilerima.
Bez obzira o kom se obliku radi trzište
kapitala se deli na:
• primarno trzište efekata - “kupovina iz
prve ruke” - poslovne operacije u vezi sa
emitovanjem efekata i njihov prvi otkup i
• sekundarno tržište efekata - “kupovina iz
druge ruke” - poslovne operacije u vezi sa
daljom kupoprodajom emitovanih efekata.
Sve berze efekata imaju jedinstvene ciljeve
i zadatke i veoma sličnu metodologiju i
tehnologiju rada. Razlike se mogu pronaći u
pogledu organizacione forme. Te razlike se
odnose na formu i način osnivanja, sticanja
članskog statusa, načinu upravljanja i
kontrole.
Shodno tome izdvojila su se 3 tipa berze
efekata i to:
1. Anglo-saksonski tip berze efekata,
2. Kontinentalni tip berze efekata i
3. Mešoviti tip berze efekata
Anglo-saksonski tip berze je privatna
institucija koja je osnovana kao akcionarsko
društvo. U pogledu proširivanja članstva,
berzanske regulative, načina poslovanja,
upravljanja i kontrole su veoma strogi. Banke
i drugi finansijski posrednici ne mogu biti
članovi berze. Uticaj države na poslovanje
berze je beznačajan. Broj članova berze je
unapred određen, a nove članove primaju samo
na slobodna mesta putem kooptiranja. Organi
rukovođenja i upravljanja se imenuju kao i u
akcionarskim društvima. Predstavnici ovog
tipa berzi su: London Stock Exchange (LSE),
New York Stock Exchange (NYSE), Tokio Stock
Exchange (TSE),
Kontinentalni tip berze je insititucija javno-
pravnog karaktera i osnovana je po posebnim
zakonima. Učešće države i njenih organa je
značajno u rukovođenju i upravljanju berzom.
Država imenuje članove berze, utvrđuje broj
članova koji nije fiksiran. Banke ne mogu biti
članovi berze. Tipični predstavnik ovog tipa
berze je Pariska berza (La Bourse des valeurs).
Ovom tipu pripadaju i berze Portugalije,
Španije, Italje i Belgije.
Mešoviti tip berze je mešavina prethodna
dva tipa. Berze ovog tipa osniva država koja
organizuje rukovođenje, upravljanje i kontrolu.
46
 Članovi berze su samo banke i druge finansijske
institucije čiji odabir vrši banka i njihov broj nije
ograničen. Poslovnu politiku i uslove poslovanja
kao i tehnologiju rada utvrđuje banka. Njihov
cilj nije stvaranje sopstvenog profita već svi
troškovi alimentirani su u formi kotizacije od
banaka. Predstavnici ovog tipa berzi se nalaze
u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji i to su Frank-
furtska berza i berza u Cirihu i Beču.
Učesnici na berzi efekata su profesionalna
lica koja se bave trgovinom efekata. To su samo
ona lica koja imaju dozvolu od strane nadležnog
organa. S obzirom na različitosti organizacionih
tipova berze različiti su i učesnici. Tako na
primer kod anglo-saksonskog tipa berze
učesnici i njihov broj su unapred utvrđeni i
njihov član ne sme biti banka. Zajedničko za
sve berze je to da njihove učesnike možemo
svrstati u tri grupe i to:
1. Berzanske posrednike ili mešetare koji se na
engleskom nazivaju brokeri, na nemačkom
makleri i senzali. To su interni učesnici na
berzi efekata.
2. Berzanske trgovce koji se u Americi nazivaju
dileri, u Londonu brokeri, tj. jobberi, a u
Nemačkoj hendleri. Oni su predstavnici
banaka, investicionih fondova i drugih
posredničkih institucija i čine grupu
eksternih učesnika na berzi i
3. Ostale učesnike od kojih su najvažniji
bankarski i drugi posrednici ali bez
ovlašćenja za trgovinu efektima, novinare i
posetioce. Član berze može biti samo pravno
lice koje je registrovano kao berzanski
posrednik i koje ispunjava sve druge uslove
predviđene pravilima berze. Berzanski
posrednici koji nisu članovi berze, a žele
da obavljaju poslove trgovanja na berzi,
moraju berzi dostaviti poseban zahtev
i dokumentaciju za obavljanje trgovine
na berzi. Upravni odbor berze odlučuje
o tom zahtevu, a odluku objavljuje u
službenom berzanskom glasniku i na
berzanskoj tabli. Brokeri berze su lica
zaposlena na neodređene vreme na berzi
i koja su ovlašćena za učešće u berzanskoj
trgovini. Brokeri članovi berze su lica koje
su članovi berze ovlastili za berzansku i
vanberzansku trgovinu. Nezavisni brokeri
su lica koje su berzanski posrednici ovlastili
samo za vanberzansku trgovinu. Berzanski
47
kontrolori su lica zaposlena na neodređeno
vreme na berzi i ovlašćeni su za kontrolu
trgovine na berzi. U dozvoli za trgovinu
se posebno navode ovlašćenja brokera
za obavljanje pojedinih oblika trgovine i
trgovine pojedinim tržišnim materijalom.
Berza vodi registar članova berze, registar
berzanskih posrednika koji nisu članovi,
a imaju dozvolu za trgovanje na berzi, i
registar brokera kojima je izdata dozvola za
trgovinu na berzi.
Glavna upravna tela na berzi su:
• Skupština akcionara,
• Nadzorni odbor,
• Direktor,
• Pomoćno odeljenje
Skupština berze je najviši organ upravljanja
berzom i ona donosi odluku o osnivanju berze,
njen Statut i Poslovnik i odlučuje o prestanku
rada berze.
Upravni odbor berze čine predstavnici
osnivača, predstavnici preduzeća čije se hartije
nalaze na listingu berze i investitora u hartije od
vrednosti. Član Upravnog odbora je i direktor
berze po dužnosti. Upravni odbor odlučuje
o prijemu novih članova i vrši kontrolu rada
berze.
Direktor berze je najviši operativni službenik
berze koga postavlja Skupština berze. On je
odgovoran za organizaciju poslova na berzi,
sprovođenje odluka Skupštine i Upravnog
organa berze.
Nadzorni odbor u ime Skupštine vrši
nadzor nad radom berze i kontrolu finansijskih
izveštaja kiji se podnose Skupštini na usvajanje.
Članove Nadzornog odbora postavlja Skupština
berze.
Od funkcionalnih potreba berze zavisiće i
prostorna organizacija. Kod svih berzi uočavaju
se zajedničke karakteristike koje se tiču
berzanske zgrade, vrste i rasporeda njihovih
prostorija. Svaka berzanska zgrada ima svoj:
• tržišni deo - koji je namenjen za trgovinu i
otvoren je za javnost,
• službeni deo - koji je namenjen za službene
potrebe i nije dostupan javnosti.
On se sastoji iz prostorija u kojima su
smešteni berzanski organi i službenici i od
prostorija za kancelarije članova berze.
Tržišni - trgovinski deo zgrade se sastoji od
jedne ili više berzanskih dvorana i od sporednih
prostorija.
Dvorana je glavna prostorija u kojoj se
odvija berzanski promet efekata, i ukoliko u
zgradi postoji više sala onda je svaka od njih
namenjena trgovini različitim vrstama hartija
od vrednosti. Berzanska dvorana ima tri dela
značajna za berzansku trgovinu:
Parket je tržišna površina na kome se
obavlja berzanska trgovina i pristup njoj
imaju samo ovlašćeni berzanski posrednici, a
ekskluzivnost pristupa određuju pravila svake
berze posebno. Na parketu se formiraju krugovi
(ring) u vidu uzvišenog kružnog postolja koji
je snabdeven telefonima i kompjuterima. Tu
su smešteni posrednici koji trguju malim
brojem tačno određenih hartija od vrednosti.
Krugove čine zainteresovani trgovci koji se
nadmeću, grupisani obično prema vrsti robe.
Čim posrednik - specijalista primi nalog za
kupovinu ili prodaju kojima se trguje, saopštava
ga dilerima i brokerima koji su okupljeni oko
postolja. Oni se onda u aukcijskom postupku
takmiče u davanju najpovoljnije ponude radi
zaključenja posla. Berzanskim poslovima
se podrazumevaju poslovi zaključeni samo
na parketu sale tokom radnog vremena sa
hartijama kotiranim na berzi.
Galerija postoji u svakoj berzanskoj dvorani
i namenjena je za posetioce, goste berze koji žele
da posmatraju odvijanje trgovine na parketu.
Među njima ima i ozbiljnih klijenata koji svojim
zastupnicima na parketu uobičajenim znacima
daju kupovne i prodajne naloge u zavisnosti od
kretanja kurseva na elektronskim tablama.
Elektronske table su okačene na zidovima
sale tako da ih mogu videti sva zainteresovana
lica bilo sa parketa ili sa galerije. Na njima
se stalno notiraju - beleže kursevi kotiranih
efekata i njihove promene tokom radnog
vremena berze.
Sporedne trgovinske prostorije smeštene
su neposredno uz berzansku dvoranu i služe
za obavljanje trgovinsko - pravnih aktivnosti u
berzanskom prometu.
Berzansko poslovanje Evropske Unije
Osnovni pristup
Pod berzanskim poslom se ranije
podrazumevalo da je to posao zaključen na
berzanskom sastanku u javnoj berzanskoj
dvorani u vreme koje je određeno za rad berzi.
Taj posao mora za podlogu svog poslovanja
imati predmet sa kojim se trguje na na toj
berzi. Ova definicija važi i danas, s tim da se
tehnika berzanskog poslovanja toliko razvila
da berzanski sastanak nije od ključnog značaja
za određivanje pojma berzanski posao. Pod
berzanskim poslovanjem se podrazumeva:
registracija berzanskog materijala sa kojim
se na berzi trguje - listing, utvrđivanje kursa,
cena tržišnog materijala koji se na berzi trguje
- kotacija, trgovina trižišnim materijalom
- berzanska trgovina, izvršavanje obaveza
učesnika na berzi po poslovima zaključenim na
berzi - kliring i saldiranje, javno objavljivanje
podataka o poslovanju na berzi - informisanje,
nadgledanje tržišta.
Ova pravila treba da obezbede uslove
za jednak pristup tržištu, profesionalizam
posrednika i njihovih zaposlenih, ispunjenje
propisanih zahteva posrednika u pogledu
obezbeđivanja propisane dokumentacije za
početak trgovanja, instrumente za obezbeđenje
kreditne sposobnosti posrednika i investitora i
rešavanje konfliktnih interesa među učesnicima
u trgovini. Ukupni berzanski poslovi koji
su predmet rada na svim berzama mogu se
podeliti na: promptne, kasa ili spot poslove na
berzi efekata i terminske poslove sa efektima.
Berzanski listing
Na berzi efekata trguje se samo onim
efektima koji za tu trgovinu imaju posebnu
saglasnost od same berze. Tu saglasnost izdaje
za to posebno formirana komisija koja je
zvanični organ svake berze i čiji je najčešći naziv
“Komisija za registraciju i dozvolu plasmana
na berzi efekata”. Zadatak ove Komisije je da
izvrši registraciju emisije, izda dozvolu da se sa
efektima te emisije može trgovati na berzi. Prvi
zadatak koji se odnosi na registraciju, berzanska
komisija vrši samo u onim zemljama u kojima
ne postoji državna komisija za registraciju
emisija kao što je to slučaj sa SR Nemačkom.
Sve efekte sa kojima se trguje na tržištu kapitala
možemo svrstati u dve osnovne grupe i to na:
1. efekte sa dozvolom trgovanja i
2. efekte bez dozvole trgovanja na berzi
efekata
Trgovina sa efektima koji imaju dozvolu za
kotaciju na berzi predstavlja zvaničan berzanski
48
 promet koji se realizuje u okviru berzanskog
pulta ili na berzanskom parketu.
Trgovina sa efektima koji nemaju dozvolu
za kotaciju na berzi se ostvaruje van pulta ili
parketa i naziva se vanberzanska trgovina
ili nezvanična trgovina. Ova vanberzanska
trgovina se može odvijati i u okviru berze ali van
službenog dela berze i naziva se još i trgovina
na “kulisi”. Ova nezvanična tržišta su verni
pratilac zvaničnih berzi efekata i predstavljaju
značajan faktor ukupnog prometa na tržištu
kapitala i sa obimom izvršenih transakcija
prevazilazi i zvanično tržište. Regulisanje
postupka za emisiju i plasman hartija od
vrednosti kojima se trguje na zvaničnom,
regulisanom i slobodnom berzanskom tržištu
SR Nemačke uređeno je Novim zakonom SR
Nemačke.
Utvrđivanje berzanskog kursa EU
Kada je izvršena registracija efekata i izdata
dozvola za prodaju pristupa se uvođenju
efekata na berzu koje obuhvata sve berzanske
poslove vezane za:
• utvrđivanje berzanskog kursa,
• realizacija kupoprodajnih naloga u okviru
zvaničnog berzanskog tržišta i po zvaničnom
berzanskom kursu,
• objavljivanje berzanskog kursa ili kursa po
kome se vrši kotacija efekata.
Kod prvog plasmana emisije utvrđivanje
berzanskog kursa vrši se na bazi procene
ponude i tražnje, na bazi efektivne ponude i
tražnje na berzi. Ovaj kurs se naziva i “emisiono
berzanski kurs”. Putem ovog kursa ostvaruje
se kupoprodaja i u okviru berzanskog i
vanberzanskog prometa. Berzanski kurs
služi kao jedan od osnovnih indikatora van-
berzanske kotacije. On je osnov revalorizacije
imovine i obaveza privrednih subjekata.
Berzanski kurs predstavlja faktičko stanje
ponude i tražnje za konkurentnim efektom u
okviru zvanične berzanske trgovine i to u tačno
određeno vreme. Tržišna vrednost efekta ili
njegova cena predstavlja njegovu faktičku
vrednost na tržištu kapitala. Zato se kaže da
je kurs efekta njegova cena na jednom tačno
utvrđenom mestu. Njegova tržišna vrednost je
njegova cena po kojoj se on kupuje i prodaje na
svim drugim mestima i na sve druge načine.
49
Berzansko trgovanje u EU
Trgovina na berzi može biti: berzanska i
regulisana vanberzanska.
Berzanska trgovina obuhvata sve ugovore
o kupoprodaji tržišnog materijala koji se
nalaze na zvaničnoj listi berze, zaključenog za
berzanskim pultom između brokera berze, kao
posrednika i brokera članova berze, kao kupca
i prodavca, na način i pod uslovima utvrđenim
na berzi.
Regulisana berzanska trgovina obuhvata
sve ugovore o prodaji tržišnog materijala koji
se nalazi na zvaničnoj ili nezvaničnoj listi berze
zaključenih na berzi, van berzanskog pulta,
između brokera članova berze.
Sistemi trgovanja
Sistemi trgovanja se mogu klasifikovati na:
1. Aukcije po pozivu (Call Markets) i
2. Kontinualna tržišta (continualus Markets).
Na “Call Markets” trgovina je dozvoljena
samo u specifičmom određenom vremenu. Na
ovakvom tržištu kada je neka akcija “pozvana”
pojedinci koji su zainteresovani za kupovimu ili
prodaju se nađu na tom mestu. Onda nastupa
aukcija kad se cene uzvikuju dok se tražena
količina ne približi ponuđenoj količini.
Na kontinualnim tržištima se trgovina
može pojaviti bilo kada. Mada investitori imaju
potrebu za ovakvim tržištima ova trgovina ne bi
bila moguća bez intermadijara koji su prisutni
na njima. Bez intermedijara neki investitor koji
želi da kupi ili proda neku hartiju od vrednosti
brzo može da proširi veliku sumu novca tražeći
dobru ponudu ili preuzme rizik kupujući neku
lošu.
Kod kontinualnih tržišta transakcija se
odvija kada se dve porudžbine upare. Na
taj način moguće je neposredno odvijanje
transakcija i informisanje o cenama tokom
radnog vremena. Kontinualna tržišta se dele
na dilerska i aukcijska.
Realizacija kupoprodajnih naloga
O realizaciji kupoprodajnih naloga smo
govorili i ranije, a sada sada ćemo njen postupak
ukratko objasniti kroz primer promptnog posla
radi boljeg razumevanja.
Investitor “X” iz Frankfurta koji želi da
kupi promptno 100 akcija kompanije Simens,
poziva telefonom svog lokalnog bankara i
raspituje se za cenu Simensovih akcija. Broker
putem kompjuterskog sistema saznaje da je
prodajna cena Simensovih akcija za jednu
akciju 50, a kupovina 50 1/4 nemačkih maraka,
i to saopštava investitoru “X”. Ovaj se odlučuje
za kupovinu i daje nalog brokeru. Broker kod
sebe upisuje nalog i kompjuterskim sistemom
prenosi instrukciju svom agentu, odnosno
predstavniku na berzi efekata u Frankfurtu
da ovaj izvrši kupovinu 100 akcija kompanije
Simens za investitora “X”. Agent odlazi na
berzu na kojoj se trguje Simensovim akcijama
i od berzanskog mešetara saznaje poslednju
kotaciju kursa tih akcija koji je iznosio 50 i 50
1/4 nemačkih maraka. Istovremeno na berzi
prijavljuje kupovinu 100 komada Simensovih
akcija i u nastojanju da postigne što bolje uslove
saopštava svoju kotaciju: “kupujem 100 po 50
1/8 nemačkih maraka”. Ako berzanski mešetar
u svojoj evidenciji ima i ponudu, tj, nalog za
prodaju tih istih akcija i po toj ceni, onda će on
izvikivanjem saopštiti “prodato 100 Simensovih
akcija po kursu 50 i 1/8 nemačkih maraka”. Na
taj način je kupoprodajna transakcija izvršena.
Automatizacija sistema trgovanja
Berze su se prestruktuirale uvodeći
elektronske sisteme trgovine. Suočene sa
konkurencijom koja ranije nije postojala,
berze uvođenjem automatizacije u poslovanju
značajno povećavaju svoju efeikasnost. Na
nekim berzama je i dan danas sačuvan i
tradicionalni sistem trgovine na parketu. Uprkos
zahtevima tržišta u pogledu konkurencije, otpor
prema stečenim pravilima je sprečio potpunu
automatizaciju sistema trgovine. Najtipičniji
predstavnici ovog sistema poslovanja su
Londonska berza, Njujorška, Tokijska, a od
1990. godine i Frankfurtska berza.
Berzansko informisanje
Za mnoge investitore tabele, finansijski
podaci i opšte ekonomsko izveštavanje
obezbeđuju informacionu osnovu za donošenje
odluka o investiranju. Koliko je živ promet na
berzama sa tradicionalno jakom tržišnom
privredom najbolje govori činjenica da se
berzanski indeksi koji predstavljaju indikator
kretanja cena hartija od vrednosti neprestano
izračunavaju i distribuiraju informacionim
sistemom berzi.
Radi uspešnog ostvarivanja savetodavne
funkcije banke na razvijenom tržištu kapitala
moraju savršeno poznavati način prikazivanja
tržišne vrednosti efekta, a to naročito važi za za
akcije zbog njihovog različitog i negarantovanog
prinosa i veće fluktuacije.
Milioni ljudi takođe žele biti informisani za
stanje i kretanje cena njihovih papira.
Najpogodniji načini za informisanje svih njih
su specijalizovane novine i časopisi (Wall Street
Jurnal, Financial Times, Bussines Week ...).
Posrednici pored časopisa naravno koriste i
konsalting kompanije sa svojim publikovanim
finansijskim izveštajima i pregledima, brokerske
firme i kompjuterske sisteme. Sve to sačinjava
informacioni sistem.
Terminski berzanski poslovi i terminske
berze u EU
I kako smo već rekli, sve berze sa aspekta
posla koji se obavlja, podelili smo na:
• promptne berze na kojima se obavljaju
promptni ili kasa poslovi i
• terminske berze na kojima se obavljaju
terminski berzanski poslovi.
Terminske berze su prvenstveno bile u sklopu
promptnih berzi kao njihov specijalizovani
deo, ali su sa razvojem savremenih berzanskih
poslova dobile svoju samostalnost u
organizacionom i funkcionalnom smislu. Prva
terminska berza osnovana je u Londonu kao
Commodity Future Exchange sredinom prošlog
veka, druga u Čikagu kao Chicago Board of
Trade početkom ovog veka, a kasnije je širom
sveta osnovano preko 20 terminskih berzi.
Predmet trgovanja na terminskim berzama
su standardizovani terminski kupoprodajni
ugovori u kojima se obaveze kupaca i prodavaca
ne izvršavaju promptno, već na tačno utvrđen
datum, ili na jedan dan u okviru utvrđenog
vremenskog perioda koji je u ugovoru određen.
To znači da je obaveza kupca da na dan
isporuke - preuzimanja efekata plati kupljene
efekte po ceni, odnosno terminskom kursu
koji je utvrđen na dan zaključenja ugovora, a
obaveza prodavca je da na dan naplate isporuči
prodate efekte. Ovaj oblik izvršavanja ugovora
na tačno određeni dan ima fiksni karakter i zato
se ovi poslovi nazivaju bezuslovni ili fiksni
terminski poslovi.
Drugi oblik realizacije ugovora gde se
obaveze mogu izvršiti svakog radnog dana u
okviru vremenskog perioda čiji je krajnji rok
fiksni ima varijabilni karakter i zato se ovi
50
 poslovi nazivaju uslovni ili terminski ugovori
sa opcijom. U okviru ovog ugovora jedan od
partnera ima opciju da svoja prava iz ugovora
ostvari od drugog partnera svakog radnog dana
koji njemu najviše odgovara.
Ove osobine predstavljaju osnovnu razliku
između opcionih i fiksnih ugovora. Prvi oblik
ugovora se koristi u terminskoj berzanskoj
trgovini obveznicama na specijalizovanim
efektnim (Financial Futures Exchanges), dok
se drugim oblikom ugovora trguje uglavnom
akcijama na specijalizovanim opcionim
berzama (Options Exchanges).
“Financial Futures Contracts” ili terminski
ugovor sa budućim fiksnim terminom izvršenja
je vrsta ugovora na kome se zasniva ukupna
trgovina i razvoj terminskog berzanskog tržišta.
U praksi se jednostavno naziva “�učers”.
“Option Contracts” ili ugovor sa opcijama
na kome se zasniva ukupna trgovina i razvoj
opcionog tržišta u praksi se naziva “opcija”.
Bez obzira o kom se obliku ugovora radi
predmet trgovine i predmet kupoprodajnog
ugovora su specifični i standardizovani efekti
koji su odobreni od strane nadležnih organa i
proglašeni podobnim upravo za ovu trgovinu
i ova tržišta.
Berzanske oscilacije u EU
Berza efekata u svakoj privredi predstavlja
jedan od indikatora stanja u privredi. Ona
je veoma važan segment svake nacionalne
ekonomije. Značaj berze proizilazi iz
mnogobrojnih činjenica:
1. Na berzi efekata dolazi do utvrđivanja
pravog i tržišnog stanja efekata
2. Berzanske cene efekata, odnosno berzanski
kursevi predstavljaju tržišni odnos ponude
i tražnje pa tako i realnu vrednost ukupnog
berzanskog materijala.
3. Korekcija berzanskog kursa je moguća
na svakom narednom sastanku, što je od
velikog značaja za uticaj na politiku cena.
Berza je nosilac stabilnosti ukupnog
privređivanja i privrednog razvoja uopšte. Skup
svih kretanja na berzi, bez obzira na pozitivne
ili negativne pojavne tendencije čine berzanske
oscilacije koje imaju svoj praktičan prikaz u
porastu ili padu kursa berzanskog materijala,
odnosno efekta. Berzanske oscilacije su dakle
posledica oscilacije kursa efekata sa kojima se
51
trguje na berzi.
Kursne oscilacije su tipičan primer nastao
dejstvom tržišnih elemenata. Ti razlozi se
nalaze u prevazi ponude nad tražnjom,
odnosno tražnje nad ponudom. Razlozi
kursnih oscilacija se nalaze i u tzv. berzanskim
poslovnim špekulacijama.
Tražnju na berzi formira želja investitora da
svoju postojeću imovinu očuva i uveća. Na taj
način svaka nova informacija vezana za emitenta
efekata ima veliki uticaj na već donete odluke
investitora. Sve korekcije određene poslovne
odluke imaju za cilj korekciju samog kursa
efekta, koji i prouzrokuje berzansku oscilaciju.
Shodno tome berza predstavlja ekonomski
barometar stanja u jednoj nacionalnoj privredi
i poslovnog odnosa vlasnika kapitala prema
datom stanju. Funkcije tog “barometra” mogu
se posmatrati na kratkororočni i dugi rok.
Oscilacije kurseva na tržištu obveznica
Kretanje kurseva na tržištu obveznica, tj.
berzanske oscilacije na tržištu obveznica su
rezultat mnogih faktora od kojih su najbitniji:
• kamatna stopa i njeno kretanje,
• poreska politika i njen instrumentarij,
• bonitet i poslovna sposobnost emitenta i
perspektive njegovog razvoja,
• stepen oscilacije na tržištu akcija,
• kretanje na drugim konkurentnim
tržištima.
Oscilacije kurseva na tržištu akcija
One su rezultat velikog broja faktora i kao
najvažnije izdvajamo:
• poslovne informacije i izveštaj o radu
akcionarskog društva,
• koeficijent kapitalizacije ili Price Earnings
Ratio-PER,
• nastali i očekivani privredni, ekonomski i
društveni odnosi i pojave,
• rast kamatnih stopa,
• poreska politika i kretanje na drugim
konkurentskim tržištima.
Zaključna razmatranja
U prošloj deceniji organizovana tržišta
kapitala - berze su preuzela bitnu ulogu u
sistemu međunarodnih finansija. Tržište
kapitala kojima upravljaju regulisane berze
uvećalo se u velikoj meri i poprima aktivnu
ulogu i povećanu odgovornost u svetskoj
ekonomiji.
Berze su postale visoko komercijalizovane
i sa svojim nivoom aktivnosti daju prikaz
zdravlja jedne nacionalne ekonomije.
U junu 2002. godine broj članova Svetske
federacije berzi je iznosio 56, sa tržišnom
kapitalizacijom 25.054 milijarde dolara.
Vrednost trgovanja akcijama iznosila je 35.826
milijardi dolara.
U procesima internacionalizacije
globalizacije dovelo se do velikih promena
u sferi svetskih finansija i pojavili su se
novi oblici finansijskih instrumenata,
usavršile informacione tehnologije, razvijeni
telekomunikacioni sistemi i sl. Došlo je i do
promena u strukturi finansija korporacija
za koje je postalo povoljnije da sredstva
prikupljaju emitovanjem akcija i obveznica,
nego da pozajmljuju direktno od banaka.
Zbog pritiska konkurencije bankama je
nametnuto stalno snižavanje cene koštanja
proizvoda stalnim inženjersko-tehnološkim
inovacijama proizvodnje i plasmanom tih
proizvoda. Stalno tržišno prestruktuiranje i
prilagođavanje doveli su do transformacije
savremenog industrijskog bankarstva u
sofisticirano inženjering i reinženjering
bankarstvo.
Kako se menjalo bankarstvo menjala
se i dilersko-brokerska profesija koje su se
sjedinile. Trgovina se odvija standardizovanim
finansijskim proizvodima. Visok tehnološki
razvoj omogućio je pružanje velikog broja
finansijskih usluga.
Evropska berzanska regulativa, skup
pravnih normi kojima se reguliše finansijska
trgovina, prošla je kroz iste faze kao i dilersko
brokerska delatnost.
Zemlje EU su svoju pravnu regulativu
u oblasti berzanske trgovine usaglasili sa
direktivama EU zato što velika fluktacija
kapitala na savremenim finansijskim tržištima
ne priznaje nacionalna ograničenja. Ovim putem
su prava i obaveze investitora u svim zemljama
EU ravnopravno zaštićena, a berzanska trgovina
jedinstveno regulisana. Odredbe ovih direktiva
su u sastavu nacionalnih zakona članica EU.
Razvijena evropska tržišta su prihvatila
model zajedničkog evropskog tržišta koji
i podrazumeva:
• kontinualan sistem trgovanja,
• pristup svih investitora tržištima,
• ekonomičnost,
• sprečavanje manipulacije cenama,
• pristup tržištu ravnopravan za sve.
Evropska tržišta u razvoju
Neka evropska tržišta u razvoju se razvijaju
relativno brzo i dobijaju sve veći značaj u okviru
svojih nacionalnig granica, ali još uvek nemaju
značajnu internacionalnu ulogu. Mnoge od
ovih zemalja u razvoju će morati najpre da se
pozabave sopstvenom organizacijom i razvojom
da bi ih doveli do nivoa ovih prvih. Nekima od
njih predstoji veoma dugačak put do razvijenog
tržišta kapitala jer stvaranje dobrog tržišta je
dugotrajan društveni i ekonomski proces u
kome se uspeh ne postiže preko noći i nikakvim
šemama, zakonima i propisima.
Literatura
1. Prof dr Života Ristić, Novo evropsko
berzansko pravo, Beograd, 2000.
2. Mr Saša M. Baltić, Emisija i plasman hartija
od vrednosti, Podgorica, 1998.
3. Prof dr Života Ristić, Uvođenje akcija na
barze, metodologija i postupak, Beograd
2000.
52
 Rezime

Radom je prikazana opšta metodologija rada sekundarnog tržišta efekata EU. Na osnovu opštih
teorijskih prilaza u radu na tržištu kapitala EU izvršena je analiza sekundarnog tržišta efekata i
objašnjeni načini i procedure poslovanja na istom. Cilj ovog istraživanja je pokušaj da se da odgovor
na to ko su učesnici na sekundarnom tržištu kapitala, koje su to vrste poslova koje oni obavljaju
i kakva se pravna regulativa koristi kako bi se zaštitili interesi svih učesnika na tržištu kapitala.
Sekundarno tržište efekata podrazumeva prodaju već emitovanih hartija od vrednosti preko
specijalozovanih finansijskih institucija. Kao tipični predstavnik svakako se može navesti berza efekata
koja je specijalizovana institucija tržišta kapitala na kojoj se koncentriše ponuda i tražnja kapitala i
efekata. Sekundarnom trgovinom efektima na tržištu kapitala EU kupci kapitala zadovoljavaju svoje
potrebe za nedostajućim kapitalom a prodavci prodajući taj isti kapital investiraju svoja sredstva
na najrentabiliniji način ukoliko je to u njihovom interesu. Primenom jedinstvene metodologije
i tehnologije rada na sekundarnom tržištu efekata nacionalna finansijska tržišta su izdignuta na
nadnacionalni nivo i kompletne pravne regulative zemalja članica EU su usaglašene sa direktivama
Evropske Unije. Sekundarno tržište efekata EU predstavlja jedno od najvećih tržišta kapitala i
samim tim njegova važnost i uticaj na tržište kapitala Srbije i Crne Gore je svakako ogroman. Jedino
pravilnom implementacijom tehnologije i metodologije rada na sekundarnom tržištu efekata EU mogu
se očekivati pozitivni efekti u vidu brzog razvoja sekundarnog tržišta efekata Srbije i Crne Gore.

Dra� outline

This paper shows methodology of work on secondary capital market of EU. Based on theoretical
approach of work on secondary capital market of EU analyses of primary obligation papers market
was shown together with the procedures of trading. The goal of this research was an a�empt to give
an answer who are the participants and what are the activities on secondary capital market and to
describe legal regulation which is used to protect the interest of all the participants on capital market.
Secondary capital market considers sale of earlier issued securities through financial institutions. As
a typical exponent we can specify securities stock exchange which is specialized financial institution
where demands and offers of capital and securities meet. On the secondary capital market of
European Union buyers of capital appear as users of capital and sellers of capital appear as investors.
Appliance of integral methodology and technology of work on secondary capital market, national
financial markets are li�ed on international level and complete legal regulatives are complied with
EU directives. Secondary capital market of EU is one of the largest capital markets and has a great
influence on capital market of Serbia & Montenegro for sure. Only with the right implementation of
technology and methodology of work on secondary capital markets in EU positive effects on capital
market of S&M such as quick development can be expected.

53