Poslovna Matematika

Prof.
dr Živorad Petrović
Četvrto izdanje
Fourth edition
POSLOVNA MATEMATIKA
MATHEMATICS FOR ECONOMICS, BUSINESS,
MANAGEMENT AND OTHER SCIENCES
UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE

U BANJA LUCI
- 2012 -
I z d a v a č:
UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE

Ul. Jovana Dučića 23a
Banja Luka
Prof. dr Živorad Petrović
POSLOVNA MATEMATIKA
Četvrto izdanje 2012
Fourth edition 2012
R e c e n z e n t i:
Prof. dr Velimir Pavlović
Prof. dr Luka Filipović
Štampa:
PPGP „Komesgrafika“, d.o.o. Banja Luka
Tiraž:
300 primeraka
PREFACE
In the Fourth Edition of Mathematics for Economics, Business, Managemnt and

other sciences, we have maintained the point – of view of the three two editions. The
mathematics needed for the study of economics, business,management and other scie-
nces continues to grow annually, placing ever more demands on students and Univer-
sity alike. This book, is designed the students of University of business studies in Ba-
nja Luka, to help them understand the basic concepts and techniques of different areas
of standard mathematics that have been applied for several years. In fact, this edition
has devided in two mainly parts: Basic mathematical tools in business practice and
Chosen mathematical tool for business practice. This second part of book introduces
the small changes in three chapters,one on basic matrix algebra, one on uses equations
in matrix algebra, one on Input–Output analysis. This edition contains many problems,
all solved in considerable detail.
PREDGOVOR
U četvrtom izdanju Poslovne matematike istakli smo stanovište prva tri izdanja.
Matematika je potrebna na studijama za ekonomiju, biznis, menadžment i druge nau-
ke. Tražnja za njom godišnje raste sve više i od strane studenata na Univerzittu. Ova
knjiga, udžbenik, je namenjena studentima Univerziteta za poslovne studije u Banja
Luci, da im pomogne da razumeju osnovne koncepte i tehnike Poslovne matematike,
koja se koristi već više godina na Univerzitetu. Zapravo, ovo izdanje je podeljeno na
dva dela: Osnovni matematički alat u poslovnoj praksi i Izabrani matematički alat za
poslovnu praksu. Ovaj drugi deo knjige uvodi male promene u tri glave: Osnovi matri-
čne algebre, Upotreba jednačina u matričnoj algebri i Input-Output analiza. Ovo izda-
nje sadrži mnoge probleme koji su svi, do najsitnijeg detalja, rešeni.
Autor
SADRŽAJ
DEO PRVI
(PART ONE)
OSNOVNI MATEMATIČKI ALAT U POSLOVNOJ PRAKSI

(BASIC MATHEMATICAL TOOL FOR BUSINES PRATICE)
GLAVA I
LINEARNA FUNKCIJA f(X) SA PRIMENAMA ........................................................ 11

(LINEAR FUNCTION WITH APPLICATIONS)
1.1. Osnovni termini ...................................................................................................... 13
1.2. Funkcije od jedne realne ekonomske promenljive i aplikacije ............................... 14
1.3. Linearna funkcija u poslovnoj praksi ...................................................................... 16
1.4. Walrasian i Marshallian linearna tržišna ravnoteža ................................................ 53
1.5. Elastičnost tražnje i ponude .................................................................................... 58
GLAVA II
OSNOVNE NELINEARNE FUNKCIJE f (x) SA APLIKACIJAMA ......................... 71

(BASIC NONLINEAR FUNCTIONS WITH APPLICATIONS)
2.1. Kvadratna, kubna i druge polinomne funkcije u poslovnoj praksi ......................... 73
2.2. Eksponencijalne funkcije i njihove aplikacije u ekonomiji .................................... 98
2.3. Logaritamske funkcije i njihove primene u ekonomiji ........................................... 109
2.4. Hiperbolne funkcije oblika a/(bx+c) i njihove aplikacije u ekonomiji ................... 116
GLAVA III
UVOD U FINANSIJKU MATEMATIKU ..................................................................... 123

(INTRODUCTION TO THE FINANCIAL MATHS)
3.1. Brojni nizovi i redovi i njihove primene u praksi ................................................... 125
3.2. Procentni račun ....................................................................................................... 140
3.3. Prost interesni račun ................................................................................................ 148
3.4. Složeni interesni račun ............................................................................................ 158
3.5. Investicioni zajmovi i konverzija zajmova ............................................................. 180
3.6. Neto sadašnja vrednost i interna stopa rentabilnosti investicionog projekta .......... 185
GLAVA IV
UVOD U DIFERENCIJALNI RAČUN SA OSNOVNIM PRIMENAMA ................. 193

(INTRODUCTION TO THE DIFFERENTIAL CALCULUS WITH BASIC
APPLICATIONS)
4.1. Izvod funkcije od jedne realne promenljive i Diferenciranje ................................. 195
4.2. Pravila diferenciranja .............................................................................................. 197
4.3. Diferenciranje funkcije ukupnih prihoda i marginalni prihod ................................ 205
4.4. Diferenciranje funkcije ukupnih troškova i marginalni troškovi ............................ 208
4.5. Marginalne ekonomske funkcije i optimizacija profita .......................................... 209
4.6. Elastičnost tražnje i diferenciranje .......................................................................... 211
GLAVA V
OPTIMIZACIJA FUNKCIJE f(x) DIFERENCIRANJEM I APLIKACIJE ............. 213

(OPTIMIZATION FUNCION USING DIFFERENTIONAL CALCULUS AND
APPLICATIONS)
5.1. Potrebni i dovoljan uslov za maksimum funkcije f(x) sa aplikacijama u
ekonomiji ................................................................................................................. 215
5.2. Potreban i dovoljan uslov za minimum funkcije f(x) sa aplikacijama u
ekonomiji ................................................................................................................. 217
5.3. Potreban i dovoljan uslov za tačku infleksije funkcije f(x) sa primenom u
ekonomiji ................................................................................................................. 219
5.4. Diferenciranje funkcije dobiti i optimizacija profita .............................................. 211
GLAVA VI
DIFERENCIRANJE FUNKCIJA OD VIŠE REALNIH PROMENJLJIVIH SA

PRIMENAMA U POSLOVNOJ PRAKSI ..................................................................... 223
(DIFFERENTIATION FUNCTION OF SEVERAL VARIABLES WITH
APPLICATIONS IN BUSINESS PRACTICE)
6.1. Parcijalno diferenciranje, totalni diferencijal i aplikacije ....................................... 225
6.2. Parcijalni izvodi drugog reda i aplikacije ............................................................... 228
6.3. Optimizacije funkcije od dve realne promenljive bez ograničenja sa primenama
u ekonomiji .............................................................................................................. 232
6.4. Optimizacija funkcije od dve realne promenljive sa ograničenjem i primena u
ekonomiji ................................................................................................................. 235
GLAVA VII
INTEGRACIJA FUNKCIJE f(x) SA APLIKACIJAMA U POSLOVNOJ

PRAKSI ............................................................................................................................. 239
(INTEGRATION FUNCION WITH APPLICATIONS IN BUSINESS PRACTICE)
7.1. Integracija stepene funkcije i aplikacije .................................................................. 241
7.2. Integracija osnovnih transcedentnih funkcija sa primenama .................................. 244
7.3. Integracija složene funkcije i aplikacije .................................................................. 248
7.4. Određeni integral sa primenama u ekonomiji ......................................................... 252
DEO DRUGI
(PART TWO)
ODABRANI MATEMATIČKI ALAT ZA POSLOVNU PRAKSU

(CHOSEN MATHEMATICAL TOOLS FOR BUSINESS PRACTICE)
GLAVA VIII
OSNOVI MATRIČNE ALGEBRE I APLIKACIJE .................................................... 257

(BASIC MATRIX ALGEBRA)
8.1.Definisanje i termini ................................................................................................ 259
8.2. Dimenzije i klasifikacija ......................................................................................... 259
8.3. Neke interesantne matrice ....................................................................................... 260
8.4. Sabiranje i oduzimanje matrica ............................................................................... 262
8.5. Množenje matrica skalarom .................................................................................... 264
8.6. Množenje matrica .................................................................................................... 265
GLAVA IX
UPOTREBA JEDNAČINA U MATRIČNOJ ALGEBRI ............................................ 269

(USING EQUATION IN THE MATRIX ALGEBRA)
9.1. Uvod ........................................................................................................................ 271
9.2. Determinante i linearna nezavisnost ....................................................................... 276
9.3. Determinante trećeg reda ........................................................................................ 277
9.4. Načini izračunavanja vrednosti determinante trećeg reda ...................................... 280
9.5. Rešavanje sistema linearnih jednačina pomoću Kramerovog pravila .................... 282
9.6. Rešavanje sistema linearnih jednačina pomoću inverzne matrice .......................... 284
GLAVA X
INPUT-OUTPUT ANALIZA .......................................................................................... 291

(INPUT-OUTPUT ANALYSIS)
10.1. Uvod ...................................................................................................................... 293
10.2. Matrica tehničkih koeficijenata, ukupna tražnja i ponuda .................................... 293
10.3. Input-Output analiza ............................................................................................. 294
LITERATURA (LITERATURE) ................................................................................... 299

DEO PRVI
OSNOVNI MATEMATIČKI ALAT U POSLOVNOJ PRAKSI
Glava I: Linearna funkcija f(X) sa primenama

Glava II: Osnovne nelinearne funkcije f(X) sa aplikacijama
Glava III: Uvod u finansijsku matematiku
Glava IV: Uvod u diferencijalni račun sa osnovnim primenama
Glava V: Optimizacija funkcije f(X) diferenciranjem i aplikacije
Glava VI: Diferenciranje funkcija od više realnih promenljivih sa primenama
u poslovnoj praksi
Glava VII: Integracija funkcije f(X) sa aplikacijama u poslovnoj praksi
PART ONE
BASIC MATHEMATICAL TOOLS IN BUSINESS PRACTICE
Chapter I: Linear funcion with applications

Chapter II: Basic nonlinaer funcions with applications
Chapter III: Intrduction to the financial maths
Chapter IV: Intrduction to the diffrential caculus with basic applications
Chapter V: Optimization function using differential calculus and applications
Chapter VI: Differentiation function of several variables with applications in
business practice
Chapter VII: Integration function with applications in business practice
GLAVA I
LINEARNA FUNKCIJA f(x) SA PRIMENAMA
Sadržaj:
1.1. Osnovni termini 1.4. Walrasian i Marshallian

1.2. Funkcije od jedne realne ekonomske linearna tržina ravnoteža
promenljive i aplikacije 1.5. Elastičnost tražnje i ponude
1.3. Linearna funkcija u poslovnoj praksi
Cilj ove glave je da studenti:
 Upoznaju se sa osnovnim terminima o funkcijama, sa posebnim osvrtom

na pojam i svojstva funkcije od jedne realne promenljive;
 Prihvate realan stav o funkciji od jedne realne ekonomske promenljive i
njenoj primeni;
 Suštinski i praktično shvate značaj ravnoteže funkcije tražnje i funkcije
ponude na tržišu pomoću Walrasian i Marshallian ekonomsko-matematičkog
modela;
 Uoče praktični značaj elastičnosti funkcije tražnje i funkcije ponude za
poslovanje osnovnog privrednog subjekta.
Glava I
1.1. OSNOVNI TERMINI
Funkcije od jedne realne promenljive. Funkcija je pravilo (rule), u oznaci ne-

kog slova, najčešće latiničnog slova (f) koje pokazuje da svaka vrednost promenljive
veličine (x), koju zovemo argument funkcije, daje samo jednu vrednost [f(x)], koju
nazivamo vrednost funkcije. Funkciju od jedne realne promenljive, u opštoj formi, je-
dnostavno predstavljamo u vidu jednakosti:
y= f(x) (1.1)
Funkcija napisana u vidu prethodne jednakosti se čita: „(y) je funkcija od (x)”.
Skup mogićih vrednosti (x) iz skupa realnih brojeva na brojevnoj pravoj (number
line), najčešće se naziva područje definicije (domain of function). Skup mogućih vre-
dnosti zavisne promenljive (y) od pravila (f), u koje je uključena nezavisna promenlji-
va (x), zovemo kodomen funkcije ili skup svih mogućih vrednosti f(x) (the range of a
function ).
Funkcije se, najlakše i najrađe, definišu pomoću algebarskih formula. Ilustracije

radi, funkcija f(x)=2x+5, je jednostavno pravilo koje poručuje: uzmi bilo koji realni
broj umesto (x), pomnoži ga sa brojem 2, a onda tom proizvodu dodaj broj 5.
Navedena funkcija f(x) može biti ne samo linearna, već i bilo koja druga nelinea-
rna funkcija f(x). Uz klasične transcedentne funkcije (eksponencijalna i logaritamska)
u praksi se, najčešće, zapravo najviše, koriste sledeće algebarske funkcije:
Funkcija konstante: f(x) = a

Linearna funkcija: f(x) = a+bx
Kvadratna funkcija: f(x) = ax2+bx+c, (a≠0)
Kubna funkcija: f(x) = ax3+bx2+cx+d, (a≠0)
Polinomna funcija
stepena n: f(x) = anxn+an-1xn-1+...+a0, (an≠0)
(n = nenegativni celi broj)
Racionalna funkcija f(x) = u(x)/v(x), [v(x)≠0]
13
Glava I
1.2. FUNKCIJA OD JEDNE REALNE EKONOMSKE PROMENJIVE I

APLIKACIJE
Funkcije od jedne realne ekonomske promenljive. Neka su zadati neprazni

skupovi ekonomskih promenljivih (x=x1,x2,...xn) i (y=y1,y2,...yn), čiji su elementi realni
brojevi. Ako po nekoj proceduri ili pravilu (f): svakom elementu skupa (x=x1,x2,...xn)
pridružimo tačno po jedan element skupa (y=y1,y2,...yn), onda se, za proceduru ili pra-
vilo (f), može reći: da oni predstavljaju preslikavanje (funkciju) elementa skupa (x=x1,
x2...xn) u skup (y=y1,y2,...yn). Ovo preslikavanje se, simbolima matematičke logike, mo-
že predstaviti
f :x y f :R R (1.2)
gde je
(xR) (yR) (x,y)f
odnosno gde elementima podskupa nezavisne ekonomske promenljive (x=x1,x2,...xn) se
pridružuju korespondirajući elementi zavisno ekonomske promenljive (y=y1,y2,.. yn) u
vidu podskupa uređenih parova (x1,y1; x2,y2; ... xn, yn), koji pripadaju skupu realnih bro-
jeva i nazivaju se funkcijom od jedne realne ekonomske promenljive. U poslovnoj pra-
ksi, međutim, nije retkost da se susrećemo sa funkcijama od dve ili više realnih ekono-
mskih promenljivih. One se, naravno, uz određene uslove u praksi mogu simplifikovati
i svesti na funkcije od jedne realne ekonomske promenljive. Reč je, svakako o slede-
ćim najelementarnijim funkcijama od jedne realne ekonomske promenljive: (1) funkci-
ja tražnje; (2) funkcija ponude; (3) funkcija proizvodnje, (4) funkcija ukupnih prihoda;
(5) funkcija prosečnih prihoda; (6) funkcija ukupnih troškova; (7) funkcija prosečnih
troškova; (8) funkcija dobiti.
(1) Funkcija tražnje. Funkcija tražnje Q=f(P,Y,Ps,Ta,A,...) izražava zavisnost

količine prodate (tražene) robe (Q) od cene te robe (P), dohotka potrošača te robe (Y),
od cene substituta te robe (Ps) od ukusa ili preferencija potrošača prema robi (Ta), od
nivoa reklame (A). Pošto, u praksi, nivo prodate robe ili nivo tražnje za određenom
robom najviše zavisi od nivoa konkurentnosti robe na tržištu, odnosno od cene (price)
te robe (P), navedena Walrasian funkcija tražnje se može definisati u vidu jednakosti
Q=f(P). Drugim rečima, funkcija tražnje predstavlja zavisnost količine prodate (traže-
ne) robe (Q) od cene te iste robe (P). Funkcija tražnje se u savremenoj stručnoj litera-
turi često predstavlja i u inverznom obliku P=q(Q), odnosno kao zavisnost cene pro-
date (tražene) robe (P) od količine (guantity) te prodate (tražene) robe (Q). Ovakav
oblik funkcije, u praksi, zovemo Marshallian funkcija tražnje.
14
Glava I
(2) Funkcija ponude. Funkcija ponude (supply function) Q=f(P,C,Po,Te,N,...)

predstavlja zavisnost količine proizvedene (ponuđene) robe od cene proizvodnje te ro-
be (P) troškova proizvodnje (C), cene drugih roba (Po), nivoa tehnologije (Te), broja
proizvođača na tržištu (N), i drugih faktora. Budući da nivo proizvodnje (ponude) roba
(Q), praktično, najviše zavisi od cene proizvodnje te robe (P), spomenuta Walrasian
funkcija ponude se može prezentovati u vidu jednakosti Q=f(P). Odnosno, funkcija po-
nude Q=f(P) izražava zavisnost količine proizvedene (ponuđene) robe (Q) od cene pro-
izvodnje te robe (P). Ona se, u savremenoj stručnoj i poslovnoj praksi često prikazuje i
u inverznoj formi P=q(Q), kao zavisnost cene proizvodnje određene robe (P) od količi-
ne proizvodnje (ponude) te iste robe (Q). Takvu formu funkcije, u praksi, zovemo Ma-
rshallian funkcija ponude.
(3) Funkcija proizvodnje. Funkcija Q=f(t) se zove funkcija proizvodnje. Ona

izražava zavisnost fizičkog obima proizvodnje (Q) od vremena (t) za koje je roba pro-
izvedena.
(4) Funkcija ukupnih prihoda. Funkcija TR=P·Q=p·f(P), gde je (P) cena pro-
date robe, (Q) je količina prodate robe (za kojom postoji tražnja), odnosno tražnja
Q=f(P), (TR) su ukupni prihodi (total revenue); naziva se funkcija ukupnih prihoda
(total revenue function).
(5) Funkcija prosečnih prihoda. Ova funkcija se izražava jednokošću

AR=TR/Q, gde su (TR) ukupnih prihodi, (Q) količina prodate robe; (AR) su prosečni
prihodi (average revenue).
(6) Funkcija ukupnih troškova. Jednakost TC=f(Q); gde su (TC) ukupni troško-
vi (total cost), (Q) količina proizvodnje; naziva se funkcija ukupnih troškova. Ukupni
troškovi se sastoje od fiksnih troškova (fixed cost) i varijabilnih troškova (variable
cost). Matematički se, najčešće izražavaju jednakošću TC=FC+VC. Ovde je (TC) oz-
naka za ukupne troškove (total cost), (FC) je oznaka za fiksne troškove (fixed cost),
(VC) je oznaka za varijabilne troškove (variable cost).
(7) Funkcija prosečnih troškova. Funkcija oblika AC=TC/Q; gde su (AC) pro-
sečni troškovi (average cost), (TC) ukupni troškovi (total cost), (Q) količine proizve-
dene robe; naziva se funkcija prosečnih troškova (AC). Analogno, funkcija prosečnih
fiksnih troškova (average fixed cost function) se izražava jednakošću AFC=FC/Q; gde
su (AFC) prosečni fiksni troškovi, (FC) fiksni troškovi, (Q) količina proizvedene robe.
Slično, funkcija prosečnih varijabilnih troškova (average variable cost) se definiše je-
dnakošću AVC=VC/Q; gde su (AVC) prosečni varijabilni troškovi, (VC) ukupni vari-
jabilni troškovi, (Q) količina proizvedene robe.
(8) Funkcija dobiti. Definiše se jednakošću Y=TR-TC; gde je Y – dobit (yield),

(TR) ukupni prihodi (total revenue), TC ukupni troškovi (total cost).
15
Glava I
1.3. LINEARNA FUNKCIJA U POSLOVNOJ PRAKSI
Sa terminom funkcija (ili preslikivanje) upoznali smo se u prvom odeljku ove

glave. U ovom odeljku ćemo nešto više pažnje posvetiti: 1) pojmu i osnovnim svoj-
stvima linearne funkcije, 2) te nekim osnovnim primenama linearne funkcije u poslov-
noj praksi.
1) Pojam i osnovna svojstva linearne funkcije. Linearna funkcija f:x→y je, u

strukturi funkcija od jedne realne promenljive, najjednostavniji oblik funkcije f(x).
Uprkos jednostavnosti, u poslovnoj praksi ima značajnu primenu. Najčešće je reč o
primeni linearne funkcije f(x) na: funkciju troškova itd.
(1) Pojam linearne funkcije. Ako funkciju f:R→R izrazimo u vidu pravila
f(x)=ax+b (ili y=a+bx što je čest slučaj u poslovnoj matematici), gde su (a) i (b) realni
brojevi, onda takvu funkciju nazivamo linearna funkcija.
(2) Načini zadavanja linearne funkcije.
(a) Kada funkciju f:x→y izrazimo u obliku f(x)=ax+b, tada kažemo da je line-
arna funkcija f(x) predstavljena analitički. Primera radi, funkcija y=f(x)=2x+5 je anali-
tička forma prikaza linearne funkcije od jedne realne promenljive u takozvanom eksp-
licitnom obliku (y=ax+b). Za usporedbu, funkcija TC=f(Q)=2Q+5 je analitički ekspli-
citni oblik prezentovanja linearne funkcije ukupnih troškova (linear total cost functi-
on).
(b) Tablični način zadavanja linearne funkcije f(x). Ako su funkcijske vredno-
sti linearne funkcije y=f(x) rezultat zadatih vrednosti nezavisno promenljive (x), kao u
tablici 1.1.
Tablica 1.1.
x = x0, x1, x2, ... xn

f(x) = f(xo), f(x1), f(x2), ... f(xn)
Tada kažemo da je reč o linearnoj funkciji y=f(x) koja je tablično zadata. Za ilust-
raciju, spomenutu linearnu funkciju ukupnih troškova TC=2Q+5 tablično ćemo pred-
staviti kao u tablici 1.2.
16
Glava I
Tablica 1.2.
Q Varijabilni troškovi TC=2Q+5 Tačke uređenih
(količina (2 evra po jedinici TC=VC+FC parova
proizvodnje) proizvodnje) (y=2x+5) (Q,TC)
0 0 TC=0+5=5 (0,5)
1 1. (2)=2 TC=2+5=7 (1,7)
2 2. (2)=4 TC=4+5=9 (2,9)
3 3. (2)=6 TC=6+5=11 (3,11)
4 4. (2)=8 TC=8+5=13 (4,13)
c) Grafički prikaz linearne funkcije f(x). Ako funkciju f:x→y, zadatu pravilom
f(x)=ax+b, gde su parametri (a) i (b) realni brojevi, izrazimo preko njenog grafika, on-
da kažemo da je linearna funkcija predstavljena grafički. Pod grafikom (G) linearne
funkcije f(x), sa domenom i kodomenom u skupu realnih brojeva (R), podrazumevamo
skup tačaka uređenih parova (x,y) u pravouglom koordinatnom sistemu (oxy) za koje
vredi:
G=[(x,y)R2xR, y=ax+b] (1.3)
Dva su metoda grafičkog predstavljanja linearne funkcije f(x)
Metod 1.
Ilustracije radi, funkciju ukupnih troškova TC=2Q+5 možemo prikazati grafički
pomoću tablično predstavljenih tačaka uređenih parova u tablici 1.2. (Q,TC):[(0,5),
(1,7), (2,9), (3,11), (4,13), ...] tako što vrednost nezavisno promenljive (Q = 0, 1, 2, 3,
4, ...) nanosimo na apscisnu osu a funkcijske vrednosti zavisno promenljive (TC = 5,
7, 9, 11, 13, ...) nanosimo na ordinatnu osu pravouglog koordinatnog sistema, kao što
to pokazuje grafik 1.1.
Grafik 1.1. Grafik 1.2.
TC y
B C D E B C D E
TC=2Q+5 y=2x+5
13 (y=ax+b) 13 (y=ax+b)
11 11
9 9
FC=5 FC=5
7 7
5 5
Količina
(quantity) x
0 1 2 3 4 (-2,5) -2 -1 0 1 2 3 4
17
Glava I
Iz grafika 1.1. je vidljivo da tačka A(0,5), B(1,7), C(2,9), D(3,11), E(4,13) zado-
voljavaju jednačinu y=ax+b=TC=2Q+5 i da pripadaju jednoj pravoj i obrnuto; koordi-
nate svih tačaka zadovoljavaju jednačinu y=ax+b=TC=2Q+5. Očito je, bez ulaženja u
dodatne dokaze, da je grafik linearne funkcije y=ax+b, a>0, prava linija. Analogno,
ovaj stav vredi i za grafik linearne funkcije y=ax+b, a<0.
Metod 2.
Zadata funkcija ukupnih troškova TC=2Q+5 (grafik 1.1.), odnosno linearna funk-
cija y=ax+b u opštem smislu značenja se može grafički predstaviti i drugom metodom
(grafik 1.2.) Sastoji se od sledećih nekoliko koraka.
1K: Linearna funkcija y=ax+b zadaje se u formi konkretnog pravila f(x). Primera
radi, neka je zadata navedena linearna funkcija y=f(x)=2x+5.
2K: Izračunava se nula funkcije y=ax+b, odnosno traži se rešenje jednačine
f(x)=0. Sledi f(x)=2x+5=0→x=5/2=-2,5. Realni broj (x=-2,5) predstavlja odsečak, koji
grafik linearne funkcije y=2x+5 gradi na apscisnoj osi pravouglog koordinatnog siste-
ma, odnosno označava presečnu tačku F(-2,5; 0) njenog grafika i apscisne ose pravou-
glog koordinatnog sistema.
3K: Određuje se tačka preseka A(0,5) grafika funkcije (y=ax+b=y=2x+5) i ordi-
natne ose pravouglog koordinatnog sistema. To se postiže tako što se, primera radi, za
zadatu funkciju ukupnih troškova (TC=f(Q)=2Q+5), za nezavisnu promenljivu (Q=0),
određuje vrednost konstante zavisne promenljive (y=b) kod linearne funkcije ukupnih
troškova (TC=5). Realni broj (TC=5) predstavlja odsečak, koji grafik linearne funkcije
ukupnih troškova (TC=2Q+5) gradi na ordinatnoj osi pravouglog koordinatnog siste-
ma, odnosno određuje tačku preseka A(0,5) njenog grafika i ordinatne ose pravouglog
koordinatnog sistema. Isti stav vredi i za funkciju y=2x+5 predstavljenu grafikom 1.2.
4K: Spajanjem presečnih tačaka linearne funkcije y=ax+b na apscisnoj i ordinat-
noj osi pravouglog koordinatnog sistema (iz 2. koraka i 3. koraka) dobija se njen grafik
u vidu prave linije (kao u grafiku 1.1. i grafiku 1.2.).
(3) Koeficijent smera pravca. Realni broj (a) kod funkcije (y=ax+b) naziva se
koeficijent smera pravca odgovarajuće prave, realni broj (a) predstavlja jednakost
a=tg, odnosno tangens ugla što ga pravac čini sa pozitivnim smerom apscisne ose
pravouglog koordinatnog sistema.
(4) Konstanta linearne funkcije. Realni broj (b) kod funkcije (y=ax+b) najčešće
nazivamo konstantom linearne funkcije. Realni broj (b) predstavlja odsečak na ordina-
tnoj osi (0, b) koordinatnog sistema, koji sa njom gradi grafik linearne funkcije (kao u
grafiku 1.1. i grafiku 1.2.).
(5) Paralelnost pravaca. Neka su zadati pravci Y=a1x+b1 i Y=a2x+b2. Oni su pa-
ralelni ako je a1=a2 (odnosno koeficijenti smera jednaki). Slikovitiji prikaz ovog stava,
predstavljamo grafikom 1.3. i grafikom 1.4.
18
Glava I
y y
b>0 b>0
b=0 b=0
b<0
b<0
y=ax+b, a<0
b
α α α
α
0 y=ax+b, a>0 x x
(6) Paralelnost prave sa apscisnom osom. Linearne funkcije y=f(x)=ax+b se za

vrednost realnog broja (a=0) svodi na y=b, čiji je grafik paralelan sa apscisnom osom
koordinatnog sistema (kao u grafiku 1.5.).
Grafik 1.5.
y
y=f(x)=b, a=0
0 x
S druge strane, naglašavamo, bez dodatnih dokaza, da prava paralelna sa ordina-

tnom osom koordinatnog sistema ne predstavlja grafik nijedne linearne funkcije
y=ax+b ili y=a+bx.
(7) Stav da je funkcija F:R→R strogo rastuća ako vredi implikacija
(x1,x2R) (x1<x2→f(x1)<f(x2),
i da je funkcija F:RR strogo opadajuća ako je ispravna implikacija
(x1,x2R) (x1<x2→f(x1)>f(x2),
se može primeniti i na linearnu funkciju y=ax+b.
19
Glava I
Bez ulaženja u dodatne dokaze, treba istaći stav da je linearna funkcija y=ax+b
strogo rastuća za vrednost realnog broja (a>0) i strogo opadajuća za vrednost realnog
broja (a<0).
(8) Međusobna normalnost pravih. Neka su zadate dve prave y=a1x i y=a2x,
gde su realni brojevi (a1) i (a2) različiti od nule. Ako je jedna od njih normalna na aps-
cisnu osu, a druga paralelna apscisnoj osi pravouglog koordinatnog sistema ili kada
njihovi koeficijenti prava ispunjavaju uslov u vidu jednakosti (a1=1 a2=-1), tada se ka-
že da su dve prave normalne jedna na drugu. Dakle koeficijenti smera (a1) i (a2) spo-
menutih pravih su različitih znakova, odnosno (a1a2<0) kao u grafiku 1.6.
Grafik 1.6.
y
y=a1x
a1
x
a2
y=a2x
2) Neke osnovne primene linearne funkcije f(x) u ekonomiji. Linearna funkci-

ja y=f(x)=a+bx ima brojne primene u oblasti ekonomije. Najvažnije su, svakako, apli-
kacije linearne funkcije f(x) na: funkciju tražnje, funkciju ponude, funkciju ukupnih
troškova, i funkciju ukupnih prihoda.
(1) Linearna funkcija tražnje. Najjednostavniji model funkcije tražnje izražava
se u vidu jednakosti:
Qd=f(P)=a+(-b)P=a-bP (1.4)
gde je
Qd= količina prodate (tražene) robe u svojstvu zavisne ili endogene promenljive,
P = cena (price) prodate (tražene) robe na tržištu,
f = funkcionalni operator ili pravilo pomoću koga se vrednost domena funkcije
D:pR transformišu u funkcijske vrednosti f(P)
a = konstanta ili tačka preseka grafika linearne funkcije f(P) i ordinatne ose
pravouglog koordinatog sistema,
b = koeficijent smera linearne funkcije tražnje f(P).
20
Glava I
Jednakost (1.4.), poznata je u ekonomiji kao „zakon tražnje”. Osnovna ekonom-

ska postavka „zakona tražnje” sadržana je u hipotezi: o postojanju negativne međuza-
visnosti između kvantitativne tražnje za robom i cene te iste robe na tržištu. Naime,
ako cena tražene robe (P) uz ostale konstantne uslove raste, tada će količina robe za
kojom postoji tražnja na tržištu opadati. Primera radi, ako funkciju tražnje za nekom
robom na tržištu izrazimo u konkretnoj formi Qd=f(P)=400-4P, tada negativnu među-
zavisnost između zavisne ekonomske promenlјive (Qd) i nezavisne ekonomske prome-
nlјive (P) predstavлјa negativni koeficijent smera uz nezavisno ekonomsku veličinu
(P) u vidu realnog broja (-4). To, nadalјe, znači ako se cena robe na tržištu poveća za
jednu novčanu jedinicu, tada će se količina robe za kojom postoji tražnja na tržištu
smanjiti za 4 merne jedince. Ilustrativniji prikaz navedenog primera prikazaćemo gra-
fikom 1.7.
U tom smislu, primenom metode 2 za konstruisanje grafika 1.7., formulisaćemo
tačke preseka funkcije tražnje Qd=400-4P sa apscisnom i ordinatnom osom pravouglog
koordinatnog sistema kao u sledećem:
Qd=400-4P
(a) Presek Qd=f(x) sa x–osom:
za Qd=0→0=400-4P→4P=400→p=100
(b) Presek Qd=f(P) sa y–osom:
za P=0→Qd=400-4(0)=400→Qd=400
(c) Spajanjem tačke preseka Qd=f(P) sa apscisnom osom
(p=100, Qd=0) i tačke preseka Qd=f(P) sa y–osom (P=0,
Qd=400) dobija se grafički prikaz linearne funkcije tražnje (Grafik 1.7.).
Ovakav način grafičkog predstavljanja linearne funkcije tražnje Qd=f(P) ne retko
se u ekonomskim aplikacijama zamenjuje inverznim postupkom pomoću inverzne fun-
kcije tražnje p=f--1(Q)=q(Q). Na primer, inverzna funkcija tražnje od spomenute funk-
cije tražnje Qd=400-4P dobija se sledećim jednostavnim postupkom:
Rešavanjem po (P) sledeće jednakosti:
Qd=400-4P→4P=400-Q
→P=100-0,25Q
Funkcija Pd=q(Q)=100-0,25Q predstavlja linearnu inverznu funkciju tražnje od
zadate linearne funkcije tražnje Qd=f(P)=400-4P. Treba uočiti: da je i inverzna funkcija
tražnje P=q(Qd) strogo opadajuća funkcija kao i funkcija tražnje Qd=f(P), kao što to
pokazuje grafik 1.8. S tim u vezi, primenom metode 2 za konstituisanje grafika 1.8.,
formulisaćemo tačke preseka inverzne funkcije tražnje Pd=100-0,25Q sa apscisnom i
ordinatnom osom pravouglog koordinatnog sistema kao u sledećem:
Pd=100-0,25Q
21
Glava I
(a) Presek Pd=q(Q) sa x–osom:

za Pd→0=100-0,25Q→0,25Q=100→Q=400
(b) Presek Pd=q(Q) sa y–osom
za Q=0→Pd=100-0,25(0)=100→Pd=100
(c) Spajanjem tačke preseka Pd=q(Q) sa apscisnom osom (Q=400, Pd=0) i tačke
preseka Pd=q(Q) sa ordinatnom osom (Q=0, Pd=100) dobija se grafički prikaz inverz-
ne funkcije tražnje Pd=100-0,25Q (grafik 1.8.)
Q (Quantity) P (Price)
400 100
Qd=400-4P 80
300 Pd=100-0,25Q
60
200
40
100
20
P (Price) Q (Quantity)
20 100 100 400
U vezi sa izloženim o linearnoj funkciji tražnje, smatramo za potrebnim da se na-

glasi i sledeće. Naime, konvencija je među analitičarima ekonomske teorije i prakse da
se, zbog istorijskih razloga ne pravi kvalitativna razlika između termina „funkcija traž-
nje” i „inverzna funkcija tražnje”. Usprkos tome, napominjem stav predstavnika mate-
matičke ekonomije: da jednakost oblika Qd=f(P) predstavlja funkciju tražnje (Walrasi-
an function), dok jednakost u formi Pd=qQ) prezentuje inverznu funkciju tražnje, od-
nosno Marshallian function.
Primer 1.1.
Linearna funkcija tražnje Pd=q(Q)
Z a d a t a k:
Neka je zadata sledeća funkcija tražnje za određenom robom na tržištu

Pd=200-0,5Q
a) Odredi nagib (koeficijent smera) i tačke preseka funkcije tražnje Pd=q(Q)=
= 200-0,5Q sa (x) i (y) osom pravouglog koordinatnog sistema.
22
Glava I
b) Koliko iznosi kvantitativna tražnja za robom na tržištu kada cena tražene robe
iznosi 5 evra.
c) Predstavi grafički navedenu funkciju tražnje po metodu 1.
d) Izrazi zadatu funkciju Pd=q(Q)=200-0,5Q u formu Q=f(P) i predstavi grafički

po metodu 2.
R e š e nj e:
(a)
(1) Nagib funkcije tražnje Pd=q(Q) i njenu tačku preseka sa y-osom pravouglog
koordinatnog sistema možemo izvesti kao u sledećem:
P =200+(0,5) Q
. . . .
. . . .
P = a + (-b) Q
. . . .
. . . .
y=c + m X
Za Q=0 sledi da je odsečak na ordinatnoj osi pravouglog koordinatnog sistema

jednak realnom broju 200. Nadalje, to znači da je cena tražene robe na tržištu P=200
novčanih jedinica kada je količina robe na tržištu Q=0. Nagib navedene funkcije traž-
nje P/Q=-0,5. Ovaj nagib pokazuje da cena robe, za kojom postoji tražnja na tržištu,
opada za 0,5 novčanih jedinica (recimo evra) kada se količina tražene robe na tržištu
poveća za jednu jedinicu mere (komad, tona i.t.d.).
(2) Tačku preseka linearne funkcije tražnje oblika Pd=q(Q) sa apscisnom osom
nalazimo na sledeći način:
Zadate funkcije tražnje Pd=200-0,5Q za P=0 se transformiše:
za Pd=0 →0=200-0,5Q
→0,5Q=200
→Q=400
(b)
Kvantitativna tražnja (Qd) za nivo cene od (P=5 €) evra izračunava se tako što se
vrednost cene (P=5 €) supstituiše u funkciju tražnje:
Pd = 200-0,5Q
5 = 200-0,5Q
0,5Q = 200-5
Q = 195/0,5=390 mernih jedinica.
23
Glava I
(c)
Metod 1. Zadatu funkciju tražnje P=200-0,5Q za područje definicije 0Q400,
predstavićemo grafikom 1.9. a na osnovu
Tablica 1.3
Količina
Cena
(Q)
0 200
100 150
200 100
300 50
400 0
Grafik 1.9.
Pd (Price)
200
150 D: Pd=a+(-b)Q
Pd=200-0,5Q
100 Nagib=-b=-0,5
50
Q (Quantity)
100 400
(3) Grafički prikaz funkcije tražnje obima Q=f(P)=400-2P obavićemo pomoću

metoda 2:
za P=0→Q=400-2P=400
→Q=400
gde je (Q=400) tačka preseka funkcije tražnje Q=f(P) sa ordinatnom osom pravouglog
koordinatnog sistema.
Za Q=0→0=400-2P
→2P=400
→p=200
24
Glava I
gde je (P=200) tačka preseka funkcije tražnje Q=f(P) sa apscisnom osom pravouglog
koordinatnog sistema. Spajanjem tački preseka (P=0,Q=400) i (P=200,Q=0) na ordi-
natnoj i apscisnoj osi, dobija se grafički prikaz funkcije tražnje Q=f(P)=400-2P kao u
grafiku 1.10.
Grafik 1.10.
Q (Quantity)
a/b=400
400
300 D: Qd=400-2P
Qd=a/b-1b·P
200 Nagib=-1b=-2
100
P (Price)
200
Primer 1.2.
Linearna funkcija tražnje Qd=f(P)
Prodata roba u jednom preduzeću predstavljena je sledećom funkcijom tražnje:

Qd=700-2,5P
gde je (P) cena prodate robe u evrima, a (Q) količna prodate robe u kilogramima.
Z a d a t a k:
a) Odredi nagib (koeficijent smera) i tačke preseka funkcije tražnje Qd=f(P) sa (x)
i (y) osom pravouglog koordinatnog sistema.
b) Koliko evra iznosi cena za prodatu količinu robe od 350 kilograma.
c) Prikaži grafički funkciju tražnje Qd=f(P)=700-2,5P
d) Predstavi zadatu funkciju tražnje Qd=700-2,5P u inverznoj formi Pd=q(Q), te
je prikaži grafički.
R e š e nj e:
(a)
(1) Nagib funkcije tražnje Qd=f(P) i njenu tačku preseka sa y-osom pravouglog
koordinatnog sistema izračunaćemo po sledećoj proceduri:
25
Glava I
Q = 700-2,5P
. . . .
. . . .
. . . .
Q = a +(-b)P
. . . .
. . . .
y=c+mX
Za P=0 sledi da je odsečak na ordinatnoj osi pravouglog koordinatnog sistema
jednak realnom broju 700. Nadalje, to znači da je količina prodate robe na tržištu
Q=700 kilograma kada je cena robe P=0.
Nagib navedene funkcije tražnje Q/P=-2,5. On pokazuje da količina robe, za
kojom postoji tražnja na tržištu, opada za 2,5 kilograma kada se cenovna tražnja za ro-
bom poveća za jedan evro.
(2) Tačku preseka linearne funkcije tražnje Qd=f(P) sa apscisnom osom pravo-
uglog koordinatnog sistema određujemo kao u sledećem:
Zadata funkcija tražnje Qd=700-2,5P za Q=0 se transformiše:
Za Qd=0→0=700-2,5P
→2,5=700
→P=280
(b)
Cenovna tražnja (Pd) za nivo prodate robe od (Q=350kg) izračunava se tako što
se ovaj nivo prodate količine robe na tržištu suptituiše u funkciju tražnje:
Qd=700-2,5P
350=700-2,5P
2,5P=700-350
P=350/2,5=140 evra.
(c)
Metod 1. Zadatu funkciju tražnje Qd=f(P)=700-2,5P za područje definicije
OP280 grafički ćemo izraziti grafikom 1.11. a na osnovu tablice 1.4.
Tablica 1.4
Cena (P) Količina (Q)

0 700
70 525
140 350
210 175
280 0
26
Glava I
Metod 2. Za zadatu funkciju tražnje Qd=700-2,5P, tražimo tačke preseka ove fu-
nkcije sa apscisnom i ordinatnom osom pravouglog koordinatnog sitema. Tako dobi-
jene tačke spajamo pravom u pravouglom koordinatnom sistemu, koju nazivamo gra-
fikom Qd=f(P). Sve ovo ilustrovano je grafikom 1.11, a na osnovu sledeće procedure:
1K: Za Qd=0→0=700-2,5P
→2,5P=700
→P=280 evra
2K: Za P=0→Qd=700-2,5(0)=700 kg
→Qd=700 kg
3K: Dakle, tačke preseka funkcije Qd=f(P) sa apscisnom osom pravouglog koor-
dinatnog sistema je (P=280E,Q=0), a sa ordinatnom osom pravouglog koordinatnog
sistema je (P=0,Qd=700 kg).
Grafik 1.11.
Q (Quantity)
700
D: Od=700-2,5P
525 Qd=a+(-b)P
Nagib:=-b=-2,5
350
175
P (Price)
0 280
(d)
Zadatu funkciju tražnje Qd=f(P)=700-2,5P, izrazićemo u njenoj inverznoj formi
Pd=Q(Q) na sledeći način:
Qd=700-2,5P
→2,5P=700-Q
→Pd=280-0,4Q
Dakle, inverzna funkcija od zadate funkcije tražnje Qd=f(P) je funkcija tražnje
Pd=q(Q)=280-0,4Q.
Grafik funkcije tražnje Pd=q(Q)=280-0,4Q ilustrovaćemo grafikom 1.12. a na
osnovu metoda 1 i metoda 2.
27
Glava I
Metod 1. Ako izaberemo područje domena funkcije Pd=Q(Q) da se kreće u inter-

valu 0Q700; onda tražnju Pd=Q(Q)=280-0,4Q, možemo prikazati kao u tablici 1.5.
Tablica 1.5.
Količina Cena
(Q) (P)
0 280
175 210
350 140
525 70
700 0
Metod 2. Za funkciju tražnje Pd=q(Q)=280-0,4Q izračunavamo brojne vrednosti

preseka ove funkcije sa (x) i (y) osom, pravouglog koordinatnog sistema
1K: Za Pd=0→0=280-0,4Q
→0,4Q=280
→Q=700 kg
gde (Q=700, Pd=0) predstavlja tačku preseka funkcije tražnje Pd=q(Q) sa (x) osom pra-
vouglog koordinatnog sistema.
2K: Za Q=0→Pd=280-0,4(0)
→Pd=280 evra
gde (Q=0Pd=280) predstavlja tačku preseka funkcije tražnje Pd=q(Q) sa (y) osom pra-
vouglog koordinatnog sistema.
Grafikon 1.12.
Pd (Price)
280
210 D: Pd=q(Q)=280-0,4Q
Pd=q(Q)=a+(-b)Q
140 Nagib:=(-b)=-0,4
70
Q (Quantity)
170 700
28
Glava I
Primer 1.3.
Fitovanje linearne funkcije tražnje
Jedno preduzeće ostvaruje prodaju svoje robe na tržištu u iznosu od 200 jedinica,
pri prodajnoj ceni od 20 evra, a 250 jedinica pri prodajnoj ceni od 10 evra. Menadž-
ment traži od odeljenja za internu reviziju da, na osnovu spomenutih koordinata (Q,P)=
=(200,20)=A i (Q,P)=(250,10)=B, aproksimiraju linearnu funkciju tražnje oblika: P=
=g(Q)=a-bQ.
R e š e nj e:
1K: Formulišemo ulazne podatke:
(1) Za Q=200→P=20
(2) Za Q=250→P=10
2K: Za željenu formu funkcije tražnje P=q(Q), a na osnovu podataka iz prvog
koraka, sledi sistem jednačina:
Za P=a-bQ=Q(Q)
→20=a-200b (1)
→10=a-250b (2)
3K: Rešavamo sistem jednačina:
20=a-200b (1)
10=a-250b (2)
(a) Iz (1) dobija se:
a=20+200b
(b) Smenom (a) u jednačinu (2) dobija se:
10=20+200b-250b
10=20-50b
50b=10
b=1/5=0,2
(c) Uvrštavanjem b=0,2 u (a) dobija se:
a=20+200b
→a=20+200(0,2)
→a=20+40=60
(d) Uvrštavanjem izračunatih vrednosti a=60 i b=0,2 u funkciju tražnje
P=q(Q), dobija se fitovana funkcija tražnje:
P=a-bQ→P=60-0,2Q
To znači, ako se na tržištu poveća prodaja za jednu jedinicu robe, da će se cena te
robe smanjiti za 0,2 novčane jedinice.
29
Glava I
4K: Aproksimiranu ili fitovanu linearnu funkciju tražnje P=q(Q)=60-0,2Q, gde

(Q) predstavlja količinu prodate robe, a (P) cenu prodate robe na tržištu, grafički ćemo
pomoću metoda 2 prikazati kao u grafikonu 1.13.
Metod 2. Za fitovanu linearnu funkciju tražnje P=60-0,2Q, izračunavamo tačke

preseka sa (x) i (y) osom pravouglog koordinatnog sistema:
(1) Za P=0→0=60-0,2Q→0,2Q=60→Q=300
gde je (Q=300, P=0) tačka preseka funkcije tražnje P=q(Q) sa (x) osom pravouglog
koordinatnog sistema.
(2) Za Q=0→P=60-0,2·(0)=600→P=60
gde je (Q=0,P=60) tačka preseka funkcije tražnje P=q(Q) sa (y) osom pravouglog ko-
ordinatnog sistema.
(3) Spajanjem tački preseka (1) i (2) pomoću prave dobija se grafik fitovane line-
arne funkcije tražnje P=q(Q)=60-0,2Q (predstavljen grafikom 1.13.).
Grafik 1.13.
P (Price)
60
D: Pd=q(Q)=60-0,2Q
Pd=q(Q)=a+(-b)Q
20 Nagib:=(-b)=-0,2
10
Q (Quantity)
0 200 250 300
(2) Linearna funkcija ponude. Elementarni model funkcije ponude f(P) izraža-
va se u vidu jednakosti u Walrasian formi:
Qs=f(P)=a+bP (1.5)
gde je:
Qs = proizvedena količina robe koja se može ponuditi tržištu
a = realni broj (konstanta)
b = pozitivni koeficient smera uz nezavisnu ekonomsku promenljivu (cenu)
P = cena proizvedene robe koja se može ponuditi tržištu.
Funkcija ponude (1.5.) se vrlo često u praksi prezentuje u inverznoj formi (Mar-
shallian formi) Ps=q(Q). Ako je modelujemo pomoću linearne funkcije
Ps=c+dQ
30
Glava I
gde su (c) i (d) konstante, onda dobijamo linearnu Marshallian funkciju ponude:
Ps=g(Q)=c+dQ (1.6.)
Ako je c>0, onda je odsečak na ordinatnoj osi pravouglog koordinatnog sistema
grafika ove funkcije (1.6.) pozitivan realni broj. Funkcijske vrednosti Ps=q(Q) su po-
zitivni realni brojevi za područje domena funkcije D:Q(0,).
Ako je d>0, onda je nagib funkcije Ps/Q pozitivan realni broj. Cene (P) funk-
cije ponude Ps=q(Q) rastu za (d) novčanih jedinica ako ponuda količine (Q) proizve-
dene robe poraste za jednu jedinicu mere.
Linearna funkcija ponude (1.5.) i (1.6.) u ekonomskim aplikacijama se najčešće
predstavlja kao u grafikonu 1.14 u grafikonu 1.15.
Ps=c+dQ
Nagib:=d
Qs=a+bP
Nagib:=b
0
0
Primer 1.4.
Fitovanje linearne funkcija ponude Qs=f(P)
Proizvođač određene robe startuje sa proizvodnjom te robe tek onda ako je cena
proizvodnje po jedinici proizvodnje veća od 7 evra. Proizvođač planira da za svako po-
većanje cene po jedinici proizvoda udvostruči proizvodnju robe (proizvoda).
Z a d a t a k:
a) Skiciraj kvalitativni grafik funkcije ponude Qs=f(P),
b) Predstavimo funkciju ponude u konkretnoj linearnoj analitičkoj formi
Qs=f(P)=a+bP,
c) Koliko iznosi količina proizvedene robe (Q) pri ceni proizvodnje jedinice robe
(P=21) evra,
d) Izrazi zadatu funkciju ponude Qs=f(P)=a+bP u njenoj inverznoj formi P=q(Q),
te je predstavi grafički.
31
Glava I
R e š e nj e:
(a) Grafik funkcije Qs=f(P) se skicira tako što se na (y) osu stavljaju funkcijske
vrednosti Qs=f(P), a na (x) osu pravouglog koordinatnog sistema vrednosti izabranog
domena funkcije ponude za nezavisnu ekonomsku promenljivu (P). Naime, pri ceni
proizvodnje (P=7€) evra nema proizvodnje, pa je količina proizvodnje (ponude) jedna-
ka nuli (Qs=0), Stoga cena (P=7€) evra predstavlja nulu funkcije Qs=f(P), odnosno
tačku preseka grafika funkcije Qs=f(P) sa (x) osom pravouglog koordinatnog sistema.
Tako dobijamo koordinatnu tačku (x,y)=(P,Q)=(7,0). Iz tačke preseka funkcije ponude
Qs=f(P) sa (x) osom pravouglog koordinatnog sistema (p=7,Q=0), povučemo pravu
liniju sa nagibom (Q/Pb=2) u vidu linearne funkcije Qs=a+bP. Ovu funkciju ponu-
de, za proizvođačke cene (P<7€) evra i udvostručenu proizvodnju, možemo prikazati u
vidu jednakosti Qs=-2a+2P, odnosno kao funkciju Qs=-2(7)+2P.
Nula funkcije iz ove jednakosti se može izraziti kao:
Za Qs=0→0=-2·(7)+2P
→0=-14+2P
→2P=14
→P=7 evra
(b) Slično, tačka preseka funkcije ponude Q=f(P)=a+bP sa (y) osom pravouglog
koordinatnog sistema će biti negativni realni broj, i to u tački (x,y)(P,Q)=(0,-14). To
je zato što iz jednakosti za nulu funkcije 0=-2(7)+2P, sledi da se konkretna funkcija
ponude može izraziti u linerno analitičkoj formi:
Q=-14+2P čiji se grafik seče sa (y) osom, za (P=0), u tački (x=0, y=-14)(P=0,Q=-14)
jedinica proizvodnje. Pošto u ekonomskoj praksi ne postoje negativne vrednosti koli-
čina, izračunata tačka preseka sa (y) osom ima matematički ali ne i ekonomski značaj
(grafik 1.16.).
(c) Za cenu proizvodnje (P=21 evra funkcija ponude Qs=-14+2P će imati kore-
spondirajuću funkcijsku vrednost (Qs=28) jedinica proizvodnje. Koristeći navedenu
jednakost, za (P=21€) evra, dobija se:
Qs=-14+2P će imati (Qs=28) jedinica proizvodnje.
(d) Zadata funkcija ponude Qs=f(P)=-14+2P se u njenoj inverznoj formi može iz-
raziti kao u sledećem:
1K: Qs=-14+2P
-2P=-14-Q
-P=-7-0,5Q
Ps=7+0,5Q
2K: Za Ps=0→0=7+0,5Q
→0,5 Q=-7
→Q=-14
32
Glava I
3K: Za Q=0→Ps=7+0,5·(0)=7
→Ps=7
4K: Spajanjem tački preseka iz drugog i trećeg koraka dobija se grafik funkcije
ponude Ps=q(Q)=7+0,5Q.
Grafička ilustracija funkcije ponude Qs=-14+2P i funkcije ponude (u inverznoj

formi) Ps=7+0,5Q predstavljena je grafikom 1.16. i grafikom 1.17.
28
Qs=14+2P
Nagib:=2 21
Ps=7+0,5Q
Nagib:=0,5
0 7 -14 0 28
21
Primer 1.5.
Linearna funkcija ponude Ps=q(Q)
Proizvodnja određene robe data je funkcijom ponude Ps=12+0,6Q, gde je Q neza-

visno promenljiva ekonomska veličina količine proizvedene robe, a Ps zavisno prome-
nljiva ekonomska veličina cene proizvedene (ponuđene) robe u jednom preduzeću:
Z a d a t a k:
a) Odredi nagib i tačke preseka funkcije ponude Ps=q(Q)=12+0,6Q sa koordina-
nim osama pravouglog koordinatnog sistema.
b) Nacrtaj grafik funkcije Ps=q(Q)=12+0,6Q za područje domena funkcije
0Q100 za D:Q(0,100).
R e š e nj e:
(a)
Nagib funkcije P/Q je koeficijent smera uz nezavisno promenljivu ekonomsku
veličinu Q i iznosi 0,6.
33
Glava I
Presek funkcije ponude Ps=q(Q)=c+dQ sa (y) osom pravouglog koordinatnog si-

stema je:
za d=0→Ps=12+0,6(0)=12.
Presek funkcije ponude Ps=q(Q)=c+dQ sa (x) osom pravouglog koordinatnog si-
stema je:
za Ps=0→0=12+0,6Q
→0,6Q=-12
→Q=-20
Presek funkcije ponude u tački (Q=-20,Ps=0) značajan je sa matematičkog stano-
višta, ali ne i sa metematičko-ekonomskog aspekta. Zato što negativne vrednosti koli-
čina (Q=-20) nisu realne veličine za ekonomsku praksu.
(b)
Spajanjem tački preseka funkcije Ps=q(Q)=12+0,6Q sa (x) i (y) osom pravouglog
koordinatnog sistema, u koordinatnim tačkama (Q=0, P=12) i (Q=-20, P=0), dobija se
njen grafički prikaz kao u grafikonu 1.18.
Grafikon 1.18.
P (Price)
72
Ps=12+0,6Q
Ps=c+dQ
c=12
12 Nagib=d=0,6
Q (Quantity)
0
-20 100
(3) Linearna funkcija ukupnih troškova (Linear total cost function). Ako fu-
nkciju ukupnih troškova TC=f(Q) modelujemo pomoću linearne funkcije TC = f(Q) =
= a+bQ, dobijemo linearnu funkciju ukupnih troškova:
TC=a+bQ (1.7)
gde je:
TC = ukupni troškovi (total cost)
Q = količina proizvodnje određene vrste robe
b = nagib funkcije ukupnih troškova TC/Q
a = konstanta ili odsečak na (y) osi pravouglog koordinatnog sistema.
34
Glava I
Ukupni troškovi se sastoje od dve komponente: fiksnih (nepromenljivih) i varija-

bilnih (promenljivih) troškova. Zato se ukupni troškovi često izražavaju u formi slede-
će jednakosti:
TC=FC+VC (1.8)
gde su:
TC = ukupni troškovi (total costs)
FC = fiksni troškovi (fixed costs)
VC = varijabilni troškovi (variable costs)
Ukupni troškovi se ne retko u praksi modeluju pomoću linearne funkcije (1.7.).
Primera radi, funkcija ukupnih troškova predstavljena u obliki TC=10+5Q je linearna
funkcija ukupnih troškova, oblika TC=f(Q)=a+bQ gde je: (a=FC=10); (bQ=VC=5Q);
a(b=5) je nagib funkcije ukupnih troškova TC/Q, odnosno koeficijent smera linea-
rne funkcije ukupnih troškova TC=f(Q)=a+bQ.
Primer 1.6.
Linearna funkcija ukupnih troškova
TC=f(Q)=a+bQ
Jedno preduzeće za određenu proizvodnju ima fiksne troškove od 15 evra i vari-

jabilne troškove od 3 evra po jedinici proizvoda.
Z a d a t a k:
(a) Na osnovu iznetih činjenica izrazi analitički funkciju ukupnih troškova
TC=f(Q)=a+bQ
(b) Predstavi grafički funkciju ukupnih troškova TC=f(Q)=a+bQ.
R e š e nj e:
(a)
1K: Ulazni podaci: FC=15€;VC=3Q€
2K: Za 1 jedinicu Q→VC=3(1)
Za 2 jedinice Q→VC=3(2)
Za Q jedinica →VC=3(Q)
3K: Dakle, ako se proizvodnja poveća za (Q) jedinica, ukupni troškovi će se po-
većati za (3Q) evra. Odnosno, za ukupne troškove (TC) vredi jednakost:
TC=15+3Q (1)
Uočimo, da je jednakost (1) identična jednakosti y=15+3x, gde je (yTC) a (xQ).
35
Glava I
(b)
Funkcija ukupnih troškova TC=f(Q)=15+3Q se grafički predstavlja tako što se na
(y) osu nanose ukupni troškovi (TC), a na (x) osu pravouglog koordinatnog sistema
količine proizvodnje (Q).
Metod 1. Ako izaberemo područje domena funkcije TC=f(Q) da je (0Q5)
odnosno da je D:Q(0,5), onda funkcijske vrednosti kodomena funkcije troškova
TC=f(Q)=15+3Q možemo predstaviti kao u tablici 1.6.
Tablica 1.6
Količina Varijavilni troškovi TC=FC+VC (Q, TC)

(Q) (tri evra po jedinici) (y=15+3Q) (x, y)
0 0 TC=15+0 =15 (0,15)
1 1(3)=3 TC=15+3 =18 (1,18)
2 2(3)=6 TC=15+6 =21 (2,21)
3 3(3)=9 TC=15+9 =24 (3,24)
4 4(3)=12 TC=15+12=27 (4,27)
5 5(3)=15 TC=15+15=30 (5,30)
Na osnovu ovih podataka iz tablice 1.6. može se konstruisati grafik funkcije

ukupnih troškova TC=f(Q)=15+3Q.
Metod 2. Ako nađemo tačke preseka funkcije TC=15+3Q sa koordinatnim osama
pravouglog koordinatnog sistema i spojimo ih pravom linijom, dobićemo grafik funk-
cije ukupnih troškova TC=f(Q)=15+3Q. Spomenute tačke preseka dobijamo kao u sle-
dećem:
Za Q=0→TC=15+3·(O)=15
→TC=15 evra, (1)
Za TC=0→0=15+3Q (2)
→3Q=-15
→Q=-5,
gde je: (Q=-5) tačka preseka funkcije TC=15+3Q sa (x) osom ili nula funkcije TC=f(Q);
dok je TC=15 evra, tačka preseka fukcije TC=f(Q) sa (y) osom pravouglog koordina-
tnog sistema. Tačke preseka (Q=0, TC=15) i (Q=-5,TC=0) predstavljaju matematičko
ali ne i ekonomsko rešenje za konstruisanje grafika linearne funkcije TC=f(Q). To je
zato što je nula funkcije TC=15+3Q, za TC=0, negativni realni broj (Q=-5), te stoga u
ekonomskoj praksi nema potrebnu „specifičnu težinu”. Ipak, povlačenjem prave linije
kroz tačke preseka (Q=0,TC=15) i (Q=-5,TC=0) dobijamo grafik funkcije ukupnih tro-
škova TC=15+3Q, kao što je predstavljeno grafikom 1.19.
36
Glava I
Grafik 1.19.
TC
30
TC=15+3Q
FC=15
15
Q (Quantity)
0
-5 5
Primer 1.7.
Linearna funkcija ukupnih troškova
TC=f(Q)=a+bQ
Jedna kompanija ostvaruje proizvodnju po jedinici proizvoda uz fiksne troškove

od 12 evra i varijabilne troškove od 2 evra po jedinici proizvodnje.
Z a d a t a k:
a) Na temelju ulaznih podataka izrazi analitički funkciju ukupnih troškova oblika
TC=f(Q)=a+bQ
b) Prikaži grafički funkciju ukupnih troškova TC=f(Q)=a+bQ
R e š e nj e:
(a)
1K: Ulazni podaci: FC=12€; VC=2Q€;
2K: Za 1 jedinicu Q→VC=2(1)
Za Q jedinica →VC=2(Q)
3K: Dakle, ako se proizvodnja poveća za (Q) jedinica, ukupni troškovi će se povećati
za 2Q evra. Odnosno za ukupne troškove (TC) vredi sledeća jednakost:
TC=12+2Q (1)
37
Glava I
Uočimo, da je jednakost (1) identična jednakosti (2)

y=12+2X, gde je (yTC) a (XQ).
(b)
Funkcija ukupnih troškova TC=f(Q)=12+2Q se grafički predstavlja tako što se na
(y) osu nanose, ukupni troškovi (TC), a na (x) osu pravouglog koordinatnog sistema
količine proizvodnje (Q).
Metod 1. Ako izaberemo domen funkcije TC=f(Q)=12+2Q da je (0Q6), odno-
sno da je D:Q(0,6), onda funkcijske vrednosti kodomena funkcije troškova
TC=12+2Q možemo prikazati kao u tablici 1.7.
Tablica 1.7.
Varijabilni troškovi TC=FC+VC Tačka

Q
(2 evra po jedinici) (y=12+2Q) (Q, TC)
0 0 TC=12+0=12 (0,12)
1 2(1)=2 TC=12+2=14 (1,14)
2 2(2)=4 TC=12+4=16 (2,16)
3 2(3)=6 TC=12+6=18 (3,18)
4 2(4)=8 TC=12+8=20 (4,20)
5 2(5)=10 TC=12+10=22 (5,22)
6 2(6)=12 TC=12+12=24 (6,24)
Na osnovu ovih podataka iz tablice 1.7. može se konstruisati grafik funkcije uku-
pnih troškova TC=12+2Q.
Metod 2. Ako nađemo tačke preseka funkcije TC=12+2Q sa koordinatnim osama
pravouglog koordinatnog sistema i spojimo ih pravom linijom, dobićemo grafik funk-
cije ukupnih troškova TC=12+2Q. Spomenute tačke preseka dobijamo kao u sledećem:
Za Q=0→TC=12+2(0)=12
→TC=12 evra,
Za TC=0→0=12+2Q
→2Q=-12
→Q=-6
gde je tačka (Q=-6, TC=0) tačka preseka funkcije TC=12+2Q sa (x) osom ili nula fun-
kcije TC=f(Q); dok je (Q=0,TC=12€) tačka preseka funkcije TC=f(Q) sa (y) osom pra-
vouglog koordinatnog sistema. Tačke preseka (1) i (2) predstavljaju matematičko nee-
konomsko rešenje za konstruisanje grafika funkcije TC=f(Q)=12+2Q. To je stoga što
je nula funkcije TC=f(Q) negativan realni broj (Q=-6); a negativne količine nemaju
smisla, jer ne postoje u realnom ekonomskom životu.
38
Glava I
Povlačenjem prave linije kroz tačke preseka (Q=-6,TC=0) i (Q=0,TC=12€) dobi-

ja se grafički prikaz funkcije TC=f(Q)=12+2Q, kao što je to prikazano u grafiku 1.20.
Grafik 1.20.
TC (Total costs)
24
TC=12+2Q
VC=2Q
FC=15
12
Q (Quantity)
0
-6 6
(4) Linearna funkcija ukupnih prihoda. Preduzeće ostvaruje prihode prodajom

robe po ceni za kojom postoji tražnja na tržištu. Zato se ukupni prihodi, najčešće
izražavaju u vidu jednakosti:
TR=PQ (1.9)
gde je:
p = cena (Price) robe za kojom postoji tražnja na tržištu,
Q = količina (Quantity) robe za kojom postoji tražnja na tržištu,
TR = ukupni troškovi (Total revenue).
Ukoliko je cena svake jedinice prodaje na tržištu ista, ukupni prihodi (1.9) se mo-
gu modelovati pomoću linearne funkcije
TR=PQ (1.10)
gde je:
Po = konstantna cena (Price) robe za kojom postoji tražnja na tržištu,
Q = količina (Quantity) robe za kojom postoji tražnja na tržištu,
TR = ukupni prihodi (Total revenue).
Za ilustraciju, ako konstantna cena robe, za kojom postoji tražnja na tržištu, izno-
si (Po=5 €) evra; onda funkcija ukupnih prihoda (total revenue function) se može pri-
kazati u vidu jednakosti:
39
Glava I
TR=0+5Q=5Q
. . ..
. . ..
. . ..
y=c+mx=mx.
Funkcija y=c+mx=mx je prava linija sa ishodištem na početku koordinatnog
sistema (0,0), pri čemu odsečak na y osi ima vrednost nula (c=0).
Primer 1.8.
Linearna funkcija ukupnih prihoda TR=Po·Q
Jedno preduzeća prodaje svoju robe na tržištu po ceni od 5 evra po jedinici pro-
daje.
Z a d a t a k:
(a) Na osnovu navedenih podataka izrazi analitičku funkciju ukupnih prihoda
TR=f(Q)=PoQ.
(b) Predstavi grafički funkciju ukupnih prihoda TR=f(Q)=PoQ
R e š e nj e:
(a)
1K: Ulazni podaci: Po=5€, Q=količina prodate robe u jedinicama mere.
2K: Za 1 jedinicu→TR=5(1)
Za 2 jedinice→TR=5(2)
Za 3 jedinice→TR=5(3)
Za Q jedinicaTR=5(Q).
3K: Dakle, ako se prodaja na tržištu poveća za (Q) jedinica prodaje, ukupni pri-
hodi će se povećati za 5Q evra. Odnosno, funkcija ukupnih prihoda se može prikazati
u sledećoj analitičkoj formi
TR=PoQ=5Q (1)
Uočimo, da je navedena jednakost (1) identična jednakosti y=5x, gde je (yTR) a
(xQ).
(b)
Funkcija ukupnih prihoda TR=f(Q)=5Q se grafički prikazuje tako što se na (y)
osu nanose ukupni prihodi (TR), a na (x) osu pravouglog koordinatnog sistema količi-
ne prodate robe (Q), za kojima postoji tražnja na tržištu.
40
Glava I
Metod 1. Ako izaberemo domen funkcije TR=f(Q) da je OQ6, odnosno da

Q(0,6); onda funkcijske vrednosti kodomena funkcije ukupnih prihoda TR=f(Q)=5Q
možemo prikazati kao u tablici 1.8.
Tablica 1.8.
Tačka
Q TR=PoQ=5Q
(Q, TR) (x, y)
0 TR=5(0)=0 (0,0)
1 TR=5(1)=5 (1,5)
2 TR=5(2)=10 (2,10)
3 TR=5(3)=15 (3,15)
4 TR=5(4)=20 (4,20)
5 TR=5(5)=25 (5,25)
6 TR=5(6)=30 (6,30)
Na osnovu podataka iz tablice 1.8 može se konstruisati grafik funkcije ukupnih

prihoda TR=5Q, kao što je to predstavljeno u grafiku 1.21.
Grafik 1.21.
TR (Total revenue)
30
TR=f(Q)=5Q
5
Q
0 6
41
Glava I
REŠENI PROBLEMI
Linearna funkcija u praksi
1.1. Zadata je sledeća funklcija tražnje u Marshallian formi Pd(Q):

Pd=20-0,4Q
(a) Iz zadate funkcije tražnje odredi odgovarajuću Walrasian algebarsku formu
funkcije tražnje Qd=q(P).
(b) Odredi preseke obeju funkcija sa osama Cartesian koordinatnog sistema i ski-
ciraj njihove grafike.
R e š e nj e:
(a)
1K: Zadatu funkciju Pd(Q) rešiti po Q.
Pd=20-0,4Q
0,4Q=20-P/:0,4
5
Q=50- P
2
2K: Rešenje po Q iz prethodnog koraka pišemo kao Warlasin algebarsku formu
funkcije tražnje, odnosno:
5
Qd=50- P
2
(b)
3K: Naći tačke preseka sa vertikalnom i horizontalnom osom Cartesian koordina-
ntnog sistema za obe forme funkcije tražnje.
1) Za Marshallian formu Pd(Q)
Pd=20-0,4Q
(1) Presek sa vertikalnom osom dobijamo iz uslova Q=0. Odatle sledi, da je
Pd=20 presek na vertikalnoj osi, jer je
Pd=20-0,4(0), Q=0
Pd=20
(2) Presek sa horizontalnom osom dobijamo iz uslova Pd=0, koji često zovemo
nula funkcije Pd(Q). Odavde sledi:
Pd=20-0,4Q, Pd=0
0=20-0,4A
0,4Q=20
Q=50
42
Glava I
2) Za Walrasian formu Od(P)

5
Qd=50- P
2
(1) Presek sa vertikalnom osom Cartesian kooredinatnog sistema dibijamo iz
uslova P=0. Odatle sledi da je Qd=50 presek na vertikalnoj osi Qd, jer je
5
Qd=50- (0), P=0
2
Qd=50
(2) Presek sa horizontalnom osom Cartesian koordinatnog sistema dobijamo iz u
uslova Qd=0, koji nazivamo nula funkcije Qd(P). Nadalje sledi:
5
Qd=50- P, Qd=0
2
5
0=50- P
2
5
P=50
2
P=20
4K: Na osnovu predhodnog koraka skiciramo sledeće odvojene grafike funkcije
Pd(Q) i Qd(P), kao što sledi:
Pd Qd
(0,50) 5
Qd=50- P
Pd=20-0,4Q 2
(0,20)
Q P
0 (50,0) 0 (20,0)
1.2. Neka je aproksimirana sledeća funkcija tražnje u Marshallian prezentaciji

Pd(Q):
Pd=480-4Q
(a) Iz zadate funkcije tražnje odredi inverznu Walrasian algebarsku formu funkci-
je tražnje Qd(P).
43
Glava I
(b) Naći preseke obeju funkcija sa osama Cartesian koordinatnog sistema i skici-
raj njihove grafike.
R e š e nj e:
(a)
1K: Zadatu funkciju Pd(Q) rešiti po Q:
Pd=480-4Q
4Q=480-P/:4
1
Q=120- P
4
2K: Rešenje po Q iz prethodnog koraka pišemo kao inverznu Walrasian algebars-
ku formu funkcije tražnje Qd(P), odnosno:
1
Qd=120- P
4
(b)
tnog sistema za obe forme funkcije tražnje.
1) Za Marshallian formu Pd(Q)
Pd=480-4Q
(1) Presek sa vertikalnom osom se dobija iz uslova Q=0. Odatle sledi, da je
Pd=480 presek na vertikalnoj osi, jer je
Pd=480-4(0), Q=0
Pd=480
(2) Presek sa horizontalnom osom dobijamo iz uslova Pd=0, koji obično naziva-
mo nula funkcije Pd(Q). Odavde dobijamo sledeće:
Pd=480-4Q, Pd=0
0=480-4Q
4Q=480
Q=120
2) Za Walrasian formu Qd(P)
(1) Presek sa vertikalnom osom Cartesian koordinatnog sistema dobiijamo iz
uslova P=0. Odatle sledi:
1
Qd=120- P, P=0
4
Qd=120
44
Glava I
(2) Presek sa horizontalnom osom Cartesian koordinatnog sistema dobijamo iz

uslova Qd=0, kao što sledi:
1
Qd=120- P, Qd=0
4
1
0=120- P
4
1
P=120
4
P=480
4K: Na osnovu prethodnog koraka skiciramo sledeće odvojene grafikone funkci-
ja Pd(Q) i Qd(P), kao što sledi:
Pd Qd
Pd=480-4Q 1
(0,480) Qd=120- P
4
(0,120)
Q P
0 (120,0) 0 (480,0)
1.3. Neka je zadataka sledeća aproksimirajuća Walrasian funkcija tražnje Qd(P):

Qd=240-8P
(a) Iz zadate funkcije tražnje odredi odgovarajuću Marshallian alegabrsku formu
funkcije tražnje Pd=q(Q).
(b) Oredi preseke obeju funkcija sa osama Cartesian koordinatnog sistema i ski-
R e š e nj e:
(a)
1K: Zadatu funkciju Qd(P) rešiti po P.
Qd=240-8P
8P=240-Q/:8
1
P=30- Q
8
45
Glava I
2K: Rešenje po P iz prethodnog koraka pišemo u Marsalian formi funkcije traž-

nje
1
Pd=30- Q
8
tno sistema za obe forme funkcije tražnje.

Qd=240-8P
(1) Presek sa vertikalnom osom dobijamo iz uslova P=0. Odatle sledi, da je
Qd=240 presek na vertikalnoj osi, jer je
Qd=240-8(0), P=0
Qd=240
(2) Presek sa horizontalnom osom dobijamo iz uslova Qd=0, koji uobičajeno zo-
vemo nula funkcije Qd(P). Odavde sledi:
Qd=240-8P, Qd=0
0=240-8P
8P=240
P=30
2) Za Marshallian formu Pd=q(Q)

1
Pd=30- Q
8
(1) Presek sa vertikalnom osom Cartesian koordinatnog sistema dobijamo iz
uslova Q=0. Odavde sledi da je Pd=30 presek na vertikalnoj osi Pd, jer je
1
Pd=30- (0), P=0
8
Pd=30
(2) Presek sa horizontalno osom Cartesian koordinatnog sistema dobijamo iz
uslova Pd=0, koji nazivamo nula funkcije Pd=q(Q). Nadalje sledi:
1
Pd=30- Q, Pd=0
8
1
0=30- Q
8
1
Q=30
8
Q=240
4K: Na osnovu prethodnog koraka skiciramo sledeće odvojene grafike funkcija
Qd(P) i Pd(Q), kao što sledi:
46
Glava I
Qd Pd
1
(0,240) Qd=240-8P Pd=30- P
8
(0,30)
P Q
0 (30,0) 0 (240,0)
1.4. Neka je zadata sledeća fitovana Walrasian funkcija tražnje Qd(P):

Qd=32-0,8P
(a) Iz zadate funkcije tražnje odredi odgovarajuću inverznu funkciju i navedi ka-
ko se ona u praksi naziva.
(b) Odredi preseke obeju funkcija sa osama Cartesian koordinatnog sistema i ski-
R e š e nj e:
(a)
1K: Zadatu funkciju Qd(P) rešiti po P.
Qd=32-0,8P
0,8P=32-Q/:0,8
10
P=40- Q
8
5
P=40- Q
4
5
P=40- Q
4
2K: Rešenje po P predstavlja odgovarajuću inverznu funkciju Pd-q(Q), koju, naj-
češće, nazivamo Marhalian algebarske forme funkcije tražnje, odnosno:
5
Pd=40- Q
4
tnog sistema za obe forme funkcije tražnje.

Qd=32-0,8P
47
Glava I
(1) Presek sa vertikalnom osom dobijamo iz uslova P=0. Odatle sledi, da je

Qd=32 presek na vertikalnoj osi, jer je
Qd=32-0,8(0), P=0
Qd=32
(2) Presek sa horizontalnom osom dobijamo iz uslova Qd=0. Odavde sledi:
Qd=32-08P, Qd=0
0=32-0,8P
0,8p=32
320
P=
8
P=40
2) Za Marshallian formu Pd=q(Q)
5
Pd=40- Q
4
(1) Presek sa vertikalnom osom Cartesian koordinatnog sistema dobijamo iz
uslova Q=0. Odavde sledi da je Pd=40 presek na vertilanoj osim Pd, jer je
5
Pd=40- (0), Pd=0
4
5
0=40- Q
4
5
Q=40
4
Q=40
4K: Odgovarajući grafici obeju funkcija su:
Qd Pd
(0,40) 5
Qd=32-0,8P Pd=40- Q
4
(0,32)
P Q
0 (40,0) 0 (32,0)
1.5. Fitovati funkciju tražnje konkretnog privrednog subjekta na približno utvrđe-

nim i relativno stabilnim kordinatama A(Q1,P1)≡A(100,80) i B(Q2,P2)≡B(400,20) po-
moću:
48
Glava I
(a) Marshallian funkcije tražnje Pd=f(Q),

(b) Walrasian algebarske funkcije tražnje Qd=q(P) i
(c) skicirati grafike obeju funkcija tražnje.
R e š e nj e:
(a)
1K: Na osnovu uvrđenih koordinata dvaju tačaka treba odrediti parametre Mar-
shallian funkcije tražnje u opštoj formi
Pd=a-bQ
2K: Formulišimo sistem jednačina
20=a-400b (1)
80=a-100b (2)
3K: Iz jednačine (1) izrazimo parametar a, kao što sledi:
a=20+400b (3)
4K: Smenom (3) u (2) dobija se:
80=(20+400b)-100b
80=20+300b
60=300b
6
b=
30
b=0,2
5K: Smenom (b) u (3) dobija se vrednost parametra (a)
a=20+400b, b=0,2
a=20+400(0,2)
a=20+80
a=100
6K: Sada zapisujemo fitovanu algebarsku Marhallian formu kao:
Pd=100-0,2Q
(b)
1K: Na osnovu fitovane Marshallian funkcije tražnje rešavanjem po (Q) dobija se
inverzna Walrasian algebarska forma funkcije tražnje Qd=q(P), na što sledi:
Pd=100-0,2Q
0,2Q=100-P/:0,2
Q=500-5P
2K: Utvrđena fitovana funkcija tražnje u Walrasian formi može se zapisati kao:
Qd=500-5P
49
Glava I
(c)
1K: Odrediti tačke preseka na Cartesian koordinatnom sistemu za Marshallian
formu funkcije tražnje
Pd=100-0,2Q
(1) Tačka vertikalnoj preseka:
Za Q=0, sledi da je
Pd=100-0,2(0), Q=0
Pd=100
(2) Tačka horizontalnog preseka:
Za Pd=0, sledi da je
0=100-0,2Q, Pd=0
0,2Q=100
Q=500
(3) Grafik skicirane Marshallian funkcije tražnje je sledeći:
Grafik 1.30.
Pd
Pd=100-0,2Q
(0,100) 1
Q
0 (500,0)
(c)
2K: Odrediti tačke preseka na Cartesian koordinatnom sistemu za Walrasian fito-
vanu formu funkcije tražnje
Qd=500-5P
(1) Tačka vertikalnog preseka:
Za P=0, sledi da je
Qd=500-5(0), P=0
Qd=500
Za Qd=0, sledi da je
0=500-5P, Qd=0
5P=500
P=100
50
Glava I
(3) Grafik skicirane Walrasian funkcije tražnje je sledeći:
Grafik 1.31.
Qd
(0,500)
Qd=500-5P
(100,0)
P
1.6. Fitovati funkciju ponude konkretnog privrednog subjekta na osnovu empi-

rijske činjenice da je proizvodnju moguće povećati za 0,8% ako se cena proizvodnje
povećava za 1% od nivoa marginalnih troškova u iznosu od 10 evra.
(a) Odrediti algebarsku Walrasian formu Qs=f(P),
(b) Algebarsku Marhallian formu Ps=q(Q) i
(c) Skicirati grafike obeju funkcija ponude.
R e š e nj e:
(a)
1K: Na osnovu empirijski utvrđenih uslova treba odrediti parametre (a) i (b) u
Walrasian formi funkcije ponude
Qs=a+bP
(1) Na osnovu postavke za P>10 €, parametar b=0,8. Odatle sledi:
Qs=0,8a+(0,8)P, P=10
(2) Ako je P=10 € , onda imamo nulu funkcije, odnosno Qs=0, pa je
0=0,8a+0,8P
0=0,8a+0,8(10)
0=0,8a+8
-8=0,8a/·10
-80=8a
a=-10
(3) Na osnovu parametra a=-10 i b=0,8, možemo odrediti algebarsku Walrasian
formu funkcije, kao što sledi:
Qs=-10+0,8P
51
Glava I
(b)
2K: Rešavanjem po (P) Walrasian forme funkcije ponude dobijamo eksplicitnu
jednakost koju zovemo Marshallian forma funkcije ponude:
10+Q=0,8P/:0,8
100 10
+ Q=P→Ps=12,5+1,25Q
8 8
(c)
vanu formu funkcije ponude
Qs=-10+0,8P
(1) Tačka vertikalnoj preseka:
Za P=0, sledi da je
Qs=-10+0,8P, Qs=0
0=10+0,8P
10=0,8P/:0,8
10
=P
0,8
P=12,5
(3) Grafik skicirane Walrasian funkcije ponude je sledeći:
Grafik 1.32
Qs
Qs=-10+0,8P
P
(12,5;0
(0;-10)
(c)
vanu formu funkcije ponude
Ps=12,5+1,25Q
52
Glava I
(1) Tačka vertikalnog preseka:

Za Q=0, sledi da je
Ps=12,5+1,25Q, Q=0
Ps=12,5+1,25(0)
Ps=12,5
Za Ps=0, sledi da je
Ps=12,5+1,25Q
-12,5=1,25Q
Q=-10
(3) Grafik skicirane Marshallian forme funkcije ponude je sledeći:
Grafik 1.33.
Ps
Ps=12,5+1,25Q
(0;12,5)
Q
(-10;0)
1.4. WALRASIAN I MARSHALLIAN LINEARNA TRŽIŠNA

RAVNOTEŽA
Tržišna ravnoteža - to je aksiom od koga polaze sve ekonomske analize pona-

šanja privrednih subjekata na slobodnom konkurentskom tržištu. Stav je ovog opšte
prihvaćenog aksioma u oblasti matematičke ekonomije: da je tržišna (ekonomska) ra-
vnoteža tačka preseka grafika funkcije tražnje i grafika funkcije ponude za određenim
robama na slobodnom konkurentskom tržištu.
Reč je, naime, o dva vrlo često primenjivana u praksi linearna modela tržišne ra-
vnoteže: (a) Walrasian modelu, i (b) Marchallian modelu.
(a) Walrasian model. Ako funkciju tražnje i funkciju ponude izrazimo kao funk-
ciju od cene, onda dobijemo sistem jednačna
Qd=do+d1P (do>0,d1<0) (1.11)
53
Glava I
Qs=So+S1P (So>0, S1>0) (1.12)

[Qd(P)=Qs(p)] (1.13)
koji nazivamo Walrasian model tržišne ravnoteže (ili equilibrium price - Eo).
Ako se uz sistem jednačina (1.11) i (1.12) postavi uslov jednakosti funkcije traž-
nje Qd(P) i funkcije ponude Qs(P), odnosno da je Qd(P)=Qs(P), onda rešenje Walrasian
modela predstavlja ravnotežnu cenu (P) i ravnotežnu količinu robe (Q), čija je tražnja i
ponuda na tržištu u ravnoteži.
(b) Marshallian model. Ako funkciju tražnje i funkciju ponude izrazimo kao fu-
nkcije od količine, onda dobijemo sistem jednačina:
Pd=-do/d1+(1/d1)Q (1.14)
Ps=-so/s1+(1/s1)Q (1.15)
Pd(Q)=Ps(Q) (1.16)
koji nazivamo Marshallian model tržišne (ekonomske) ravnoteže (ili equilibrium quan-
tity - Eo).
Naime, ako se uz sistem jednačina (1.14) i (1.15) postavi i uslov jednakosti funk-
cija tražnje Pd(Q) i funkcije ponude Ps(Q), odnosno da je Pd(Q)=Ps(Q), tada rešenje
Marshallian modela predstavlja ravnotežnu količinu (Q) i ravnotežnu cenu (P) robe,
čija je tražnja i ponuda na slobodnom tržištu u ravnoteži.
Primer 1.9.
Walrasian model
Jedno preduzeće kontinuirano ostvaruje realizaciju svoje proizvodnje, koja se

izraziti pomoću Walrasian modela, odnosno preko sledeće funkcije tražnje i funkcije
ponude:
Qd=200-2P (1)
Qs=20+2P (2)
Z a d a t a k:
(a) Izračunaj cenovnu ravnotežu (ili equlibrium-Qo) u algebarskoj formi
(b) Prikaži grafički rešenje Walrasian modela.
R e š e nj e:
(a)
Cenovna ravnoteža se ostvaruje u uslovima jednakosti funkcije tražnje Qd(P) i fu-
nkcije ponude Qs(P), odnosno tada kada je ispunjen uslov
54
Glava I
Qd(P)=Qs(P) (3)
1K: Smenom jednakosti (1) i (2) u jednakost (3), dobija se:
200-2P=20+2P
200-20=2P+2P
180=4P
P=45 cenovna ravnoteža (Equilibrium price -Eo)
2K: Iznos cenovne ravnoteže (P=45) novčanih jedinica uvrstimo u jednačinu (1)
ili (2). Ako (P=45) novčanih jedinica uvrstimo u jednačinu (1), dobijemo sledeće reše-
nje za količine:
Q=200-2P=200-2·(45)
Q=110 jedinica robe
Tako smo dobili tačku tržišne ravnoteže – Eo sa koordinatama
E0(P1Q)E0(45,110).
(b)
Grafičko rešenje Walrasian modela prikazaćemo kroz nekoliko koraka.
1K: Odredimo tačne preseke funkcije tražnje Qd=200-2P sa koordinatnim osama
pravouglog koordinatnog sistema i povežimo ih pravom linijom.
Za P=0→Qd=200-2·(O)=200 (1)
Za Qd=O→O=200-2P
→2P=200
→P=100 novčanih jedinica
2K: Odredimo tačke preseka funkcije ponude Qs=20+2P sa koordinatnim osama
pravouglog koordinatnog sistema i povežimo ih pravom linijom.
Za P=O→Qs=20+2·(O)=20 (2)
Za Qs=O→O=20+2P
→2P=20
→P=-10
Tačka preseka funkcije ponude QS(P) sa (x) osom (P=-10,Qs=0) je matematičko
neekonomsko rešenje, jer u realnom životu ne postoje negativne cene.
3K:Na osnovu rezultata iz prethodnih koraka konstruiše se grafik cenovne ravno-

teže (equilibrium price) funkcije tražnje Qd(P) i funkcije ponude Qs(P) Walrasian mo-
dela, kao što je to predstavljeno u grafiku 1.34.
55
Glava I
Grafik 1.34.
Q (Quantity)
200
Qs=20+2P
E0(P=45,Q=110)
(Equilibrium price)
Qd=200-2P
20
P (Price)
-10 0 100
Primer 1.10.
Marshallian model
Jedna kompanija ostvaruje realizaciju svoje proizvodnje na tržištu, koja se može

opisati pomoću sledeće funkcije tražnje Pd(Q) i funkcije ponude Ps(Q):
Pd=200-0,5Qd (1)
Ps= 20+0,5Qs (2)
Z a d a t a k:
a) Izračunaj kvantitativnu ravnotežu (equilibrium quantity – Eo) u algebarskom
obliku
b) Predstavi rešenje Marshallian modela grafički.
R e š e nj e:
(a)
Kvantitativna tržišna ravnoteža (equilibrium quantity) ostvaruje se u uslovima
jednakosti funkcije tražnje Pd(Q) i funkcije ponude Ps(Q), odnosno tada kada je ispu-
njen uslov:
Pd(Q)=Ps(Q) (3)
1K: Smenom jednakosti (1) i (2) u jednakost (3), dobija se
200-0,5Q=20+0,5Q
200-20=0,5Q+0,5Q
Q=180 jedinica mera
56
Glava I
2K: Iznos kvantitativne tržišne ravnoteže (Q=180) jedinica robe treba uvrstiti u
jednačinu (1) ili (2). Ako (Q=180) jedinica robe uvrstimo u jednačinu (1), dobićemo
sledeće rešenje za tržišnu cenu:
Pd=200-0,5Q
=200-0,5·(180)
=200-90
=110 novčanih jedinica
Tako smo dobili tačku tržišne ravnoteže – Eo sa koordinatama
Eo(Q,P)Eo(180,110)
(b)
Grafičko rešenje Marshallian modela predstavićemo kroz sledeće korake:
1K: Odredimo tačke preseka funkcije tražnje Pd=200-0,5Q sa koordinatnim osa-
ma pravouglog koordinatnog sistema i povežimo ih pravom linijom.
Za Q=0→Pd=200-0,5·(Q)=200
Za Pd=0→O=200-0,5· Q
→0,5Q=200
→Q=400 kvantitativnih jedinica
2K: Odredimo tačke preseka funkcije ponude Ps=20+0,5Q sa koordinatnim osa-
ma pravouglog koordinatnog sistema i povežimo ih pravom linijom.
Za Q=0→Ps=20+0,5·(0)=20
Za Ps=0→0=20+0,5 Q
→0,5Q=20
→Q=-40
3K: Na osnovu rezultata iz prethodnih koraka konstruiše se grafik kvantitativne
tržišne ravnoteže funkcije tražnje Pd(Q) i funkcije ponude Ps(Q) Marshallian modela,
kao što je to prikazano u grafikonu 1.35.
Grafikon 1.35.
P (Price)
200
Ps=20+0,5Q
E0(Q=180, P=110)
110 (Equilibrium price)
Pd=200-0,5Q
20
Q (Quantity)
-40 0 180 400
57
Glava I
1.5. ELASTIČNOST TRAŽNJE I PONUDE
1) Elastičnost u opštem smislu značenja. Elastičnost je jedna od najvažnijih po-

jmova u ekonomskoj analizi. U praksi se najčešće, koristi kao mera uticaja promene
egzogene nezavisne ekonomske promenljive na zavisnu endogenu ekonomsku prome-
nljivu. Neka promena egzogene ekonomske promenljive od (x) do (x1) uslovljava pro-
mene endogene ekonomske promenljive od (y) do (y1). Označimo ove promene sa
x=x1-x i y=y1-y. Ako ove relativne promene izrazimo pomoću razlomaka, tada dobi-
jamo količnike x/x i y/y. Ako sada relativnu promenu zavisne endogene ekonomske
promenljive stavimo u odnos sa relativnom promenom nezavisne egzogene ekonom-
ske promenljive u vidu razlomaka (y/y)/(x/x), onda ovakav razlomak nazivamo koe-
ficijentom elastičnosti. Oznaka koeficijenta elastičnosti najčešće se predstavlja sa slo-
vom grčkog alfabeta (y,x).
Predpostavimo da se egzogena ekonomska promenljiva (x) promeni za jedan
odsto, onda tu promenu možemo prikazati jednakošću:
x 1
  1%
x 100
U skladu sa ovim, koeficijent elastičnosti u opštoj formi, možemo izraziti u vidu
sledeće formule:
%y y x
 Y ,x    (1.17)
% x x y
(2) Elastičnost tražnje. Elastičnost funkcije tražnje se često razmatra u obliku
elastičnosti linearne funkcije tražnje u odnosu na cenu. Izražava se u vidu sledeće je-
dnakosti:
%Qd  Q P
 d,p    (1.18)
% P P Q
gde je:
Qd/P=-b (negativan broj), jer se linearna funkcija tražnje izražva jednakošću
Qd=a-bP
Qd = promena endogene ekonomske promenljive (promena količine - Qd)
P = promena egzogene ekonomske promenljive (promena cena - P)
P = cena (price) robe za kojom postoji tražnja na tržištu
Q = količina (quantity) robe za kojom postoji tražnja na tržištu
d,p = oznaka elastičnosti tražnje ozbirom na cenu.
3) Elastičnost ponude. Slično, elastičnost funkcije ponude obzirom na cenu, u

oznaci (s,p), možemo predstaviti u vidu sledeće jednakosti
58
Glava I
%Qs Q P
 s, p    (1.19)
%P P Q
gde je:
Qs/P = d (pozitivni broj), jer se linearna funkcija ponude izražava jednakošću
Qs=c+dP,
Qs = promena endogene ekonomske promenljive (promene količine – Qs),
P = promena egzogene ekonomske promenljive (promene cene – P),
P = cena (price) proizvedene robe koja se može ponuditi tržištu,
Q = količina (quantity) proizvedene robe koja se može ponuditi tržištu
(s,p) = oznaka elastičnosti ponude obzirom na cenu.
4) Nekoliko važnih stavova. Ističemo, bez posebnih dokaza, najvažnija svojstva

elastičnosti funkcije od jedne realne promenljive.
(1) Funkcija y=f(x) je elastična, ako je apsolutna vrednost koeficijenta elastično-
sti |d,p|>1.
(2) Funkcija y=f(x) je neelastična, ako je apsolutna vrednost koeficijenta elasti-
čnosti |d,p|<1.
(3) Funkcija y=f(x) ima jediničnu elastičnost, ako je apsolutna vrednost koficije-
nta elastičnosti |d,p|=1.
Primer 1.11.
Elastičnost funkcije y=f(x)=a+bx
Neka je zadata funkcija f(x) kao u sledećoj jednakosti

y=10-2x
Z a d a t a k:
a) Izračunaj vrednost elastičnosti funkcije y=10-2x za x=3, te interpretiraj rezultat
b) Za koju vrednost egzogene promenljive (x) elastičnost funkcije f(x) ima jedini-
čnu vrednost.
R e š e nj e:
(a)
1K: Ako se nezavisna egzogena promenljiva funkcije f(x) poveća za jednu jedini-
cu, vrednost funkcije f(x) će se smanjiti za dve jedinice jer nagib funkcije
y=a-bxy=10-2x iznosi
y=a-bxy=10-2x iznosi
b=y/x=-2
59
Glava I
2K: Analognom primenom formule (1.26) dobija se vrednost elastičnosti:

y x 3 6
 y,x    2    1,5
x y 10  2  (3) 4
x1%, y1,5
Dakle, ako se egzogena promenljiva (x) poveća za jedan odsto (1%), endogena
promenljiva (y) će se smanjiti za 1,5 odsto (1,5%). Ovakva konstatacija, u praksi, se
prikazuje na način predstavljen u ovom koraku, odnosno kao
x1%, y1,5.
(b)
1K: Polazimo od (3) svojstva o elastičnosti funkcije od njene realne promenljive,
odnosno od sledeće jednakosti
y x
  1
x y
2K: Uvrštavanjem rezultata iz prvog koraka pod (a), dobija se
x
 2  1
10  2 x
 2x
 1
10  2 x
 2 x  10  2 x
4 x  10
10
x  2,5
4
x  2. 5
Dakle, za vrednost egzogene promenljive (x=2,5), elastičnost funkcije
y=f(x)=10-2x ima jediničnu vrednost
Primer 1.12.
Elastičnost funkcije tražnje
u odnosu na cenu Od(P)
Roba jednog preduzeća na tržištu zadovoljava sledeću funkciju tražnje

Qd=8-P
gde je:
Qd = količna robe na tržištu za kojom postoji tražnja
P = cena prodate robe, izražena u evrima, za kojom postoji tražnja na tržištu
60
Glava I
Z a d a t a k:
(a) Izračunaj elastičnost tražnje u odnosu na cenu: (α1)P=3E; (α 2)P=6€
(b) Uz koju cenu je elastičnost funkcije tražnje Qd=f(P) jedinična?
(c) Uz koju cenu je elastičnost funkcija tražnje Qd=f(P) perfektna?
(d) Uz koju cenu je elastičnost funkcije tražnje Qd=f(P) perfektno neelastična?
R e š e nj e:
(α1)
1K: Ako se nezavisna egzogena ekonomska promenljiva (P) funkcije tražnje
Qd(P) poveća za jedan evro, količina robe za kojom postoji tražnja na tržištu (Qd) će se
smanjiti za jednu jedinicu mere. To je zato što nagib funkcije tražnje Qd=f(P)=α-bP,
odnosno Qd=8-P iznosi
Qd
b  1
P
2K: Primenom formule elastičnosti tražnje u odnosu na cenu (1.18), odnosno
smenom cene P=3€ u jednakosti (1.18) dobija se
 Qd P 3 3
 d,p    (1)    0,6
P Qd 83 5
P1%, Qd0,6
Dakle, ako se cena robe za kojom postoji tražnja (P) poveća za 1%, onda će se
količina robe za kojom postoji tražnja na tržištu (Qd) smanjiti za 0,6%
(α2)
1K: Primenimo formulu za elastičnost funkcije tražnje u odnosu na cenu (1.18)
2K: Ako uvrstimo vrednost koeficijenta smera funkcije f(P)=Q=bP=8-P, odnosno
b=-1, i vrednost cene (P=6E) u formulu (1.18); dobije se:
 Qd P 6 6
 d,p    (1)    3
P Qd 86 2
P1%, Qd3%
Dakle, ako se cena robe za kojom postoji tražnja na tržištu (P) poveća za 1%, ta-
da će se količina robe za kojom postoji tražnja na tržištu smanjiti za 3%.
(b)
1K: Elastičnost funkcije tražnje u odnosu na cenu (d,p) ima negativnu jediničnu
vrednost ako je zadovoljena sledeća jednakost:
Qd P
 d,p    (1)
P Qd
61
Glava I
2K: Uvrštavanjem vrednosti koeficijenta smera funkcije tražnje f(P)=8-P u izno-

su b=Qd/P=-1 u jednakost (1) iz prvog koraka dobija se:
Qd P
  (1)
P Qd
P
(1)   1
8 P
P
 1
8 P
-P=-8+P
8=2P
P=4 evra
Dakle, uz cenu (P=4€) evra elastičnost date funkcije tražnje Qd(P) je jedinična.
(c)
1K: Ako je koeficijent elastičnosti tražnje beskonačan, odnosno kada je (d,p=-)
tada je funkcija tražnje Qd(P) potpuno elastična u odnosu na promenu cene.
Pri ovakvoj elastičnosti se podrazumeva: da bi eventualno povećanje cene robe
za kojom postoji tražnja na tržištu za 1%, izazvalo beskonačno veliko smanjenje traž-
nje za količinom iste robe na tržištu.
2K: Uslov za potpunu elastičnost funkcije tražnje Qd(P) u odnosu na cenu (d,p)
sadržan je u sledećoj jednakosti:
Q P
  
P Q
3K: Primenom (b=Qd/P=-1)u jednakosti (1) iz prethodnog koraka dobija se:
P
(1)   
8 P
P
Za 8-P=0→  
0
→P=8 evra
Prema tome, funkcija tražnje Qd=8-P, uz cenu (P=8€) evra, bi bila perfektno ela-
stična.
(d)
1K: Ako je koeficijent elastičnosti funkcije tražnje Qd(P) u odnosu na cenu (d,p)
jednak nuli, tada se kaže da je funkcija tražnje Qd(P) potpuno (perfektno) neelastična u
odnosu na promenu cene.
62
Glava I
2K: Uslov za potpunu neelastičnost funkcije tražnje Qd(P) sadržan je u sledećoj

jednakosti
 Q P
 0
P Qd
3K: Primenom (b=Q/P=-1) u jednakost (1) iz prethodnog koraka, dobija se:

P
(1)  0
8 P
P
0
8 P
→P=0
Dakle, uz cenu od (P=0€) evra funkcija tražnje Qd=8-P bi bila perfektno (potpu-
no) neelastična. To, nadalje, znači da promena date cene za 1%, nema nikakvog uticaja
na promenu količine tražene robe na tržištu.
Primer 1.13.
Elastičnost inverzne funkcije tražnje
u odnosu na cenu Pd(Q)
Jedno preduzeće na tržištu ostvaruje prihode zahvaljujući adekvatnoj tražnji, koja

se može opisati sledećom inverznom funkcijom tražnje
Pd=2700-0,4Q
gde je:
Pd = cena prodate robe za kojom postoji tražnja na tržištu
Q = količina robe ne tržištu za kojom postoji adekvatna tražnja
Z a d a t a k:
(a) Odredi koeficijent elastičnosti inverzne funkcije tražnje Pd(Q) u odnosu na
cenu:
(a1) za nivo cene od (P=2000€) evra
(a2) za nivo cene od (P=900 €)evra
(a3) za nivo cene od (P=600 €) evra
(b) Ako cena robe na tržištu poraste za 10%, izračunaj procentualnu promenu ko-
ličina robe na tržištu:
(b1) za nivo cene od (P=2000€) evra
63
Glava I
R e š e nj e:
(a)
(a1)
Za cenu od (P=2000€) evra, količine tražene robe na tržištu (Qd) izračunava se
tako što se iznos cene (P=2000€) evra uvrsti u zadatu inverznu funkciju tražnje Pd(Q):
Pd=2700-0,4Q
→2000=2700-0,4Q
→0,4Q=2700-2000
→0,4Q=700→Q=1750 jedinica robe.
Dakle, kvantitativna tražnja robe na tržištu, pri ceni od (P=2000€) evra, iznosi
(Qd=1750) jedinica robe.
Koeficijent elastičnosti u tački (P=2000, Q=1750) se izračunava na sledeći način:
1K: Iz zadate inverzne funkcije tražnje Pd(Q) sledi:
Pd=g(Q)=a-b(Q)=2700-0,4Q
Pd
→b   0,4
Q
1  Pd  1
→  
b Q 0,4
2K: Primenom formule za koeficijent elastičnosti (1.18) sledi:
 Q P
 d,p  
P Q
 1 Po
→ d,p  
0,4 Qo
 1 2000
→ d,p  
0,4 1750
=-3,575
P1%, Q3,575%
Dakle, ako se cena robe na tržištu sa nivoa P=2000 evra poveća za 1%, količina
tržišne robe na tržištu će se smanjiti za 3,575%.
(a2)
Za cenu od (P=900 €) evra, količina tražene robe na tržištu (Qd) izračunava se ta-
ko što se iznos cene (P=900 €) evra uvrsti u zadatu inverznu funkciju tražnje Pd(Q):
Pd=2700-0,4Q
64
Glava I
→900=2700-0.4Q
→0,4Q=2700-900
→0,4Q=1800
→Q=4500 jedinica robe
Prema tome, kvantitativna tražnja robe na tržištu, pri ceni od (P=900 €) evra, iz-
nosi (Qd=4500) jedinica robe.
Koeficijent elastičnosti u tački (P=900, Qd=4500) se izračunava na sledeći način:
Pd=g(Q)=a-b(Q)=2700-0,4Q
Pd
→b   0,4
Q
1  Q  1
→  
b Pd 0,4
1
→  2,5
b
2K: Primenom formule za koeficijent elastičnosti (1.18), sledi:
Q P
 d,p  
P Q
 Q PO
→ d,p  
P QO
 1 900
→ d,p  
0,4 4500
=-0,5
P1%, Q0,5%
Dakle, ako se cena robe na tržištu sa nivoa (P=900 €) evra (poveća za 1%, količi-
na tražene robe na tržištu će se smanjiti za 0,5%.
(a3)
Za cenu od (P=600 €) evra, količina tražnje robe na tržištu (Qd) izračunava se ta-
ko što se iznos cene (P=600 €) evra uvrsti u zadatu inverznu funkciju tražnje Pd(Q):
Pd=2700-0,4Q
→600=2700-0,4Q
→0,4Q=2700-600
→0,4Q=2100
→Q=5250 jedinica robe
65
Glava I
Dakle, kvantitativna tražnja robe na tržištu, pri ceni od (P=600 €) evra, iznosi
(Qd)=5250) jedinica robe.
Koeficijent elastičnosti u tački (P=600, Qd=5250) se izračunava na sledeći način:
Pd=g(Q)=a-b(Q)=2700-0,4Q
Pd
→b   0,4
Q
1  Q  1
→  
b Pd 0,4
1
→  2,5
b
2K: Primenom formule za koeficijent elastičnosti (1.18) sledi:
 Q P
 d,p  
P Q
 Q PO
→ d,p  
P QO
 1 600
→ d,p  
0,4 5250
=-0,285
P1%, Q0,285%
Prema tome, ako se cena robe na tržištu sa nivoa (P=600 €) evra poveća za 1%,
količina tražene robe na tržištu će smanjiti za 0,285%.
(b)
(b1)
Da bismo izračunali procentualnu promenu količine tražene robe na tržištu pri
povećanju cene (P=10%) sa nivoa cene od (P=2000 €) evra, postupićemo na sledeći
način:
1K: Pođimo od formule za koeficijent elastičnosti (1.18):
Q %
 d,p  (1)
P %
→ Q %  P%   dp (2)
66
Glava I
2K: Primenom jednakosti (2) iz prethodnog koraka, uvrštavanjem(P=10%) i

(d,p=-3,575), dobićemo odgovarajuće promene količine robe (Q) na tržištu u proce-
ntima:
tQ(%)=10%·(-3,575)=-35,75%
P10%, Q35,75%
Dakle, povećanje cene robe sa nivoa (P=2000 €) za 10%, izazvaće smanjenje
količine tražene robe na tržištu za 35,75%.
(b2)
povećanju cene (P=10%) sa nivoa cene od (P=900 €) evra, postupićemo na sledeći
način:
1K: Krenimo od formule za koeficijent elastičnosti (1.18)
Q %
 d,p  (1)
P %
→ Q %  P%   d . p (2)
2K:Primenom jednakosti (2) iz prethodnog koraka, uvrštavanjem (P=10%) i
(d,p=-0,5) dobijamo odgovarajuću promenu količine (Q) robe na tržištu u procentima:
Q(%)=10%·(-0,5)=-5%
P10%, Q5%
Dakle, ako se cena robe sa nivoa (P=€ evra) poveća za 10%, količina tražene
robe na tržištu će se smanjiti za 5%.
(b3)
povećanju cene (P=10%) sa nivoa cene od (P=600 €) evra, primenićemo sledeću pro-
ceduru:
1K: Primenimo formulu sa koeficijentom elastičnosti (1.18):

Q %
 d,p  (1)
P %
→ Q %  P%   d . p (2)
2K: Primenom jednakosti (2) iz prethodnog koraka, uvrštavanjem (P=10%) i

(d,p=-0,285) dobijamo odgovarajuću promenu količine robe (Q) na tržištu u procen-
tima).
Q(%)=10%·(-0,285)=-2,85%
P10%, Q2,85%
67
Glava I
Primer 1.14.
Elastičnost funkcije ponude Qs(P)
Jedna kompanija ostvarila je svoju produkciju zahvaljujući adekvatnoj ponudi na

tržištu, koja se može opisati sledećom funkcijom ponude:
Qs=500+0,5P
gde je:
Qs = količina proizvedene robe kojom se ostvaruje adekvatna ponuda robe na
tržištu
P = cena proizvedene robe po jedinici mere, izražena u novčanim jedinicama
(evrima)
Z a d a t a k:
(a) Odredi koeficijent elastičnosti u odnosu na cenu (s,p) za nivo proizvodnje po
jedinici mere (Qs=550) jedinica proizvodnje.
(b) Ako cena proizvedene robe poraste za 15%, izračunaj procentualnu promenu
količine proizvedene (ponuđene) robe za tržište.
R e š e nj e:
(a)
Za proizvodnju od (Qs=550) jedinica proizvoda, nivo proizvodne cene (Ps) izra-
čunava se tako što se iznos (Qs=550) jedinice proizvoda uvrsti u zadatu funkciju ponu-
de Qs(P), odnosno:
Qs=500+0,5Ps
→550=500+0,5Ps
→0,5Ps=550-500
0,5Ps=50
Ps=100 € (evra)
Dakle, cena proizvedene (ponuđene) robe za tržište, pri količini ponude od
(Qs=550) jedinica proizvoda, iznosi (Ps=100 €) evra.
Koeficijent elastičnosti ponude u odnosu na cenu (s,p) u tački (P=100, Q=550)
izračunava se na sledeći način:
1K: Iz zadate funkcije ponude Qs(P) sledi:
Qs=500+0,5P
→Qs=C+dP=500+0,5P
→Qs/P=0,5
2K: Primenom formule za izračunavanje koeficijenta elastičnosti (1.19) dobija
68
Glava I
Qs P
 s, p  
P Q
Qs PO
→  s, p  
P QO
100
→  s , p  0,5 
550
→  s , p  0,09
P1%, Q0,09%
Dakle, ako se cena proizvedene (ponuđene) robe (P=100 €) poveća za 1%, količi-
na ponuđene robe za tržište će se povećati za 0,09%.
(b)
Da bismo izračunali procentualnu promenu količina ponuđene robe na tržištu pri
povećanju cene proizvodnje od (P=15%), postupićemo na sledeći način:
1K: Krenimo od formule za koeficijent elastičnosti ponude (1.19):
Qs %
s 
P %
→ Qs  P%   s , p
2K: Primenom jednakosti (2) iz prethodnog koraka, uvrštavanjem (P=15%) i
(s,p=0,09), dobićemo odgovarajuće promene količina ponuđene robe (Q) na tržištu u
procentima:
S(%)=15%·0,09=1,35%
P15%, Q1,35%
Dakle, povećanje proizvođačke cene robe od 15%, imaće za posledicu povećane
količine proizvedene (ponuđene) robe za tržište za 1,35%.
69
GLAVA II
OSNOVNE NELINEARNE FUNKCIJE f(x) SA APLIKACIJAMA
Sadržaj:
2.1. Kvadratna, kubna i druge poli- 2.3. Logaritamske funkcije i njihove

nomijalne funkcije u poslovnoj primene u ekonomiji
praksi 2.4. Hiperbolne funkcije oblika
2.2. Eksponencijalne funkcije njihove a/(bx+c) i njihove aplikacije u
aplikacije u ekonomiji ekonomiji
 Savladaju najvažnije nelinearne polinomijalne funkcije f(x) za poslovnu

praksu (kvadratna i kubna funkcija);
 Shvate i koriste praktične aplikacije eksponencijalnih funkcija f(x) u rea-
lnom ekonomskom životu;
 Uoče veliku ulogu logaritamskih funkcija f(x) u modelovanju realnih eko-
nomskih problema;
 Zapaze vrlo veliki značaj takozvanih pravougaonih hiperbolnih funkcija
f(x) u modelovanju realnog privrednog ambijenta.
Glava II
2.1. KVADRATNA, KUBNA I DRUGE POLINOMNE FUNKCIJE U

U POSLOVNOJ PRAKSI
1) Pojam. Reč je o algebarskim funkcijama f(x). One mogu biti cele i izražene u
vidu polinoma. Primera radi, funkcija y=f(x)=x2-9x+8 je polinom drugog stepena (kva-
dratna funkcija) i cela funkcija. Algebarska funkcija f(x), ako je zadata kao količnik n-
tog i m-tog stepena, naziva se razlomljena algebarska funkcija. Ilustracije radi, poli-
nom oblika:
x 2  5x  4
f ( x) 
x 3  9 x 2  8x
je razlomljena algebarska funkcija f(x), gde polinom u brojiocu – predstavlja kvadratnu
funkciju, a polinom u imeniocu – prezentuje kubnu funkciju.
Polinomi drugog i trećeg stepena funkcije f(x), imaju izuzetno veliku primenu u
ekonomiji. Stoga ćemo o tome, u tekstu koji sledi, posvetiti potrebnu pažnju.
2) Kvadratna funkcija. Funkcija oblika

y=f(x)=ax2+bx+c, xR (2.1)
(koja se često u ekonomskim implikacijama i u statistici predstavlja u formi (y=a+bx+
cx2), gde su (a), (b), (c) realni brojevi i (a0) naziva se kvadratna funkcija f(x). Često
se konstanta (a) uz kvadratni član trinoma (2.1) naziva koeficijent kvadratnog člana, ili
samo kratko kvadratni koeficijent. Konstanta (b) uz linearni član trinoma (2.1) naziva
se koeficijent linearnog člana, ili samo kratko linearni koeficijent. Treći slobodni član
(c) trinoma (2.1) se, najčešće, naziva samo kratko konstanta.
(1) Kvadratna jednačina

(a) Pojam. Ako kvadratnu funkciju (2.1) izrazimo u obliku jednakosti:
ax2+bx+c=0 (2.2)
onda takvu jednakost nazivamo kvadratna jednačina po (x), sa koeficijentima (a), (b),
(c). Kvadratna jednačina (2.2) se često naziva i potpuna kvadratna jednačina jer je
(a0), (b0), (c0). Slično, razlikujemo i tri forme nepotpune kvadratne jednačine:
1. ax2=0, b=0, c=0 (2.3)
2. ax2+bx=0, c=0 (2.4)
3. ax2+c=0, b=0 (2.5)
73
Glava II
(b) Koreni ili rešenja. Kvadratna jednačina (2.2) u opštem slučaju se rešava po-
moću sledeće jednakosti:
 b  b 2  4ac  b D
x1, 2    (2.6)
2a 2a 2a
Potkorena veličina jednakosti (2.6) u oznaci D=b2-4ac, naziva se diskriminanta
kvadratne funkcije f(x). Rešenje kvadratne jednačine (2.2.) pomoću jednakosti (2.6)
zavisi od predznaka diskriminante kvadratne funkcije f(x). Tri su moguća predznaka
diskriminante (D) kvadratne funkcije f(x):
1. Ako je D>0, onda je rešenje kvadratne jednačine (2.2) izraženo preko dve real-
ne nule funkcije f(x), odnosno preko dva realna različita broja.
2. Ako je D=0, onda je rešenje kvadratne jednačine (2.2) izraženo preko dve iste
realne nule funkcije f(x), odnosno dva rešenja su predstavljena pomoću jednog realnog
broja.
3. Ako je D<0, tada je rešenje kvadratne jednačine (2.2) izraženo u vidu dva ko-
njugovano-kompleksna broja.
Primer 2.1.
Nepotpune forme kvadratne
funkcije f(x)
Reši sledeće jednačine:

(a) 3x2=0 (b) 2x2-50=0
(c) 2x2+50=0 (d) 2x2-50x=0
R e š e nj e:
(a) 3x2=0 (b) 2x2-50=0
x2=0/3 2x2=50
x2=0 x2=25
→x1,2=0 →x1,2=5
(realni koren ili rešenje) (dva realna korena ili rešenja)
(c) 2x2+50=0 (d) 2x2-50x=0
2x2=-50 x(2x-50)=0
x2=-25 ↓ ↓
→x1,2=   25 x1=0
x1,2=5 i (2x-50)=0
Dva su imaginarna korena ili rešenja x2=50/2=25
(x1=5 i, x2=-5 i ) Dva su realna korena ili rešenja
(x1=0, x2=25)
74
Glava II
Imaginarni broj, u oznaci (i), izražavamo kao:
i 2  1  (i) 2  1  i   1
Primer 2.2.
Potpune forme kvadratne
funkcije f(x)
Nađi korene ili rešenja sledećih jednačina:

(a) x2+7x+6=0
(b) x2+8x+16=0
(c) x2+4x+8=0
R e š e nj e:
(a) x2+7x+6=0
 b  b 2  4ac
x1, 2 
2a
a=1, b=7, c=6
 7  49  24
x1, 2 
2
75
x1, 2 
2
75
Koren 1  x1   1
2
75
Koren 1  x2   6
2
Koreni (x1) i (x2) su realni i različiti
(b) x2+8x+16=0
 b  b 2  4ac
x1, 2 
2a
a=1, b=8, c=16
 8  64  64
x1, 2 
2
8 0
x1, 2 
2
80
Koren 1  x1   4
2
80
Koren 1  x2   4
2
Koreni (x1) i (x2) su realni i isti
75
Glava II
(c) x2+4x+8=0
 b  b 2  4ac
x1, 2 
2a
a=1, b=4, c=8
 4  16  32
x1, 2 
2
 4   16
x1, 2 
2
 4  4i
x1, 2 
2
 4  4i
Koren 1  x1   2  2i
2
 4  4i
Koren 2  x2    2  2i
2
Koreni (x1) i (x2) su konjugovano kompleksni.
2) Grafik i svojstva kvadratne funkcije f(x)=ax2+bx+c
(a) Grafik kvadratne funkcije f(x). Mnoga svojstva funkcija f(x) su vidljiva iz
njihovih grafika. Osnovna svojstva kvadratne funkcije f(x) ilustrovaćemo pomoću nje-
nog grafika. Koristeći izloženi metod 1 ili metod 2 o skiciranju kvalitativnog grafika
funkcije f(x), o čemu je bilo reči u prethodnoj glavi, konstruisaćemo kvalitativni grafik
kvadratne fukcije f(x). Pri tome ćemo, nužno, povesti računa o sledećem:
 Na osnovu zadatog ili izabranog domena kvadratne funkcije f(x), neophodno
ju je tabelarno prikazati u vidu koordinatnih tačaka (x,f(x)(x,y);
 Izračunati tačke preseka kvadratne funkcije f(x) sa (x) osom i (y) osom pravou-
glog koordinatnog sistema, odnosno odrediti nule ili korene (rešenja) kvadratne funk-
cije f(x) tj. kvadratne jednačine i naći tačku preseka kvadratne funkcije f(x) sa (y) osom
pravouglog koordinatnog sistema;
 Odrediti vrednost koordinata (x,y) stacionarne tačke maksimuma ili minimuma
kvadratne funkcije. Koordinatne tačke ekstrema kvadratne funkcije f(x) izračunavamo
(navodimo bez dokaza) na osnovu jednakosti:
 b  D
 xT  , yT  
 2a 4a 
 Grafik kvadratne funkcije f(x) zavisi (navodimo bez dokaza) od predznaka

kvadratnog koeficijenta (a>0, a<0) i diskriminante (D>0, D=0, D<0) kvadratne fun-
kcije f(x). Slikovitiji izraz ovog stava prikazali smo u grafiku 2.1.
76
Glava II
Grafik 2.1.
a>0
a<0
D>0 D=0 D<0
Primer 2.3.
Skiciranje grafika kvadratne
funkcije f(x)=x2
(a) Skiciraj kvalitativni grafik funkcije y=x2 i y=-x2 na istom grafičkom prikazu
R e š e nj e:
(a)
1K: Izabrati, proizvoljno, definiciono područje za zadate kvadratne funkcije f(x).
Neka je izabrano područje definicije D:x(-4,4).
2K: Predstavimo zadate kvadratne funkcije f(x) tabelarno, na način kao što je to
prikazano u tablici 2.1.
Tablica 2.1.
x f(x)=x2 f(x)=(-1)·(x2)
-4 (-4)2=16 (-1).(-4)2=-16
-3 (-3)2=9 (-1).(-3)2=-9
-2 (-2)2=4 (-1).(-2)2=-4
-1 (-1)2=1 (-1).(-1)2=-1
0 (0)2=0 (-1).(0)2=0
1 (1)2=1 (-1).(1)2=-1
2 (2)2=4 (-1).(2)2=-4
3 (3)2=9 (-1).(3)2=-9
4 (4)2=16 (-1).(4)2=-16
3K: Na osnovu podataka iz tablice (2.1.) konstruišimo kvalitativni grafik (2.2),

kao što sledi:
77
Glava II
Grafik 2.2.
y
16 y=x2
-4 0 4 x
y=-x2
-16
Primer 2.4.
Kvalitativni grafik funkcije f(x)=ax2
Skiciraj kvalitativni grafik na istom dijagramu, za sledeće funkcije f(x), ako je

njihovo područje definicije D:x(-3,3):
(a) y=x2,
(b) y=-2x2,
(c) y=0,5x2.
R e š e nj e:
(a
1K: Za zadato (izabrano) područje definicije D:x(-3,3) izračunajmo funkcijske
vrednosti y=x2.
2K: Sve podatke iz prvog koraka prikažimo kao u sledećoj tablici:
Tablica 2.2.
x y=x2
-3 (-3)2=9
-2 (-2)2=4
-1 (-1)2=1
0 (0)2=0
1 (1)2=2
2 (2)2=4
3 (3)2=9
78
Glava II
(b)
1K: Za zadato (izabrano) područje definicije D:x(-3,3)izračunajmo funkcijske
vrednosti y=-2x2.
2K: Sve podatke iz prvog koraka predstavimo kao u sledećoj tablici:
Tablica 2.3.
x y=-2x2
-3 (-2)·(-3)2=-18
-2 (-2)·(-2)2=-8
-1 (-2)·(-1)2=-2
0 (-2)·(0)2=0
1 (-2)·(1)2=-2
2 (-2)·(2)2=-8
3 (-2)·(3)2=-18
(c)
1K: Za zadato (izabrano) područje definicije D:x(-3,3)izračunajmo funkcijske

vrednosti y=0,5x2.
2K: Sve podatke iz prvog koraka prikažimo kao u sledećoj tablici:
Tablica 2.4.
x y=0,5x2
-3 (0,5)·(-3)2=4,5
-2 (0,5)·(-2)2=2
-1 (0,5)·(-1)2=2
0 (0,5)·(0)2=0
1 (0,5)·(1)2=0,5
2 (0,5)·(2)2=2
3 (0,5)·(3)2=4,5
Završni korak: Na osnovu tabelarnih podataka pod (a), (b), (c), konstruišimo
zajednički kvalitativni grafik za sve tri zadate kvadratne funkcije f(x), na način kao što
je to predstavljeno u grafiku 2.3.
79
Glava II
Grafik 2.3.
y
y=x2
9
4,5
4 y=0,5x2
1
-3 -2 -1 0 1 2 3 x
-2
-8
y=-2x2
-18
Primer 2.5.
Kvalitativni grafik funkcije
f(x)=ax2+bx+c
Zadata je funkcija oblika y=2x2-8x+6

Zadatak:
a) Skiciraj kvalitativni grafik funkcije f(x) za izabrano područje definicije
D:x(0,6)
b) Izračunaj nule funkcije f(x), odnosno korene ili rešenja zadate funkcije f(x),
izražene u obliku kvadratne jednačine f(x)=0.
c) Odredi koordinate (x,y) za stacionaru tačku ekstrema zadate kvadratne funkcije
f(x).
d) Izmeri rastojanje između vrednosti nula funkcije f(x) u odnosu na vrednost (x)
koordinate stacionarne tačke ekstrema zadate funkcije f(x).
Rešenje:
(a)
1K: Za zadato (izabrano) područje definicije D:x(0,6) izračunajmo funkcijske
vrednosti y=2x2-8x+6.
2K: Sve podatke iz prvog koraka predstavimo kao u sledećoj tablici:
80
Glava II
Tablica 2.4.
x y=2x2-8x+6
0 6
1 0
2 -2
3 0
4 6
5 16
6 30
(b)
1K: Nule zadate funkcije f(x)izračunavamo iz uslova f(x)=0
2K: Iz konkretizacije prvog koraka sledi: f(x)=2x2-8x+6=0
3K: Primenom formule (2.6) za rešavanje kvadratne jednačine dobijamo sledeće:
 b  b 2  4ac
x1, 2 
2a
a=2, b=-8, c=6
 8  64  48
x1, 2 
4
84
x1  1
4
84
x2  3
4
Vrednost (x1=1) je prva nula zadate funkcije f(x), odnosno koren 1 ili rešenje 1
zadate kvadratne jedinačine f(x)=0. Vrednost (x2=3) je druga nula zadate funkcije f(x),
odnosno koren 2 ili rešenje 2 zadate kvadratne jednačine f(x)=0. Obe navedene nule
funkcije f(x), mogu se i direktno očitati iz tablice 2.4.
Naime, funkcijske vrednosti f(x), u tablici 2.4, imaju vrednost nule u koordina-
tnim tačkama (x1=1, y1=0) i (x2=3, y2=0).
(c)
1K: Koordinate stacionarne tačke ekstrema zadate kvadratne funkcije f(x) izraču-
navamo na osnovu jednakosti (2.7).
2K: Primenom jednakosti (2.7) dobijamo:
81
Glava II
b  (8) 8
xT  → xT   2
2a 2(2) 4
D
yT  → D  b 2  4ac
4a
→ D  (8) 2  4  (2)  (6)
→ D  16
 16
yT   2
4  (2)
Pošto je a=2>0, sledi da zadata kvadratna funkcija y=2x2-8x+6 ima minimum u
tački min f(xT=2, yT=-2).
(d)
Rastojanje obe nule zadate funkcije y=2x2-8x+6 u odnosu na (x) koordinatu tačke
minimuma ove funkcije je isto, i iznosi
|x1-xT|=|1-2|=|-1|=1,
|x2-xT|=|3-2|=|1| =1,
Sledi da je:
|x1-xT||x2-xT|.
Završi korak: Na osnovu podataka iz tablice 2.4 i izračunatih koordinata stacio-
narne tačke ekstrema (xT=2, yT=-2), konstruišemo kvalitativni grafik zadate funkcije
f(x), na način kao što je to prikazano u grafiku 2.4.
Grafik 2.4.
y
6
y=2x2-8x+6
x1=1
x2=3
x
-4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 6
-2
(xT=2, yT=-2)
(b) Osnovna svojstva kvadratne funkcije. Na osnovu prezentovanih grafika

kvadratne funkcije f(x) u praktičnim primerima, uočimo neka važnija svojstva ove fun-
kcije. Navodimo ih bez dodatnih dokaza.
82
Glava II
Svojstvo 1. Kvadratna funkcija f(x)=ax2+bx+c ili f(x)=a+bx+cx2) je kontinuirana

kriva linija ili samo kontinuirana kriva.
Svojstvo 2. Kvadratna funkcija f(x) je definisana na području realnih brojeva
D:(-,).
Svojstvo 3. Kvadratna funkcija f(x) ima samo jednu stacionarnu tačku ekstrema
(tačku maksimuma ili tačku minimuma).
Svojstvo 4. Ako je kvadratni koeficijent (a) kvadratne funkcije f(x) pozitivan rea-
lni broj, onda je otvor grafika kvadratne funkcije f(x) okrenut prema gore, a ona ima
tačku minimuma.
Svojstvo 5. Ako je kvadratni koeficijent (a) kvadratne funkcije f(x) negativan rea-
lni broj, tada je otvor grafika kvadratne funkcije f(x) okrenut prema dole, a ona ima ta-
čku maksimuma.
Svojstvo 6. Kvadratna funkcija f(x) je parna funkcija. Simetrična je u odnosu na
vertikalnu pravu, povučenu kroz stacionarnu tačku ekstrema (tačku maksimuma ili ta-
čku minimuma).
Svojstvo 7. Tačka preseka grafika funkcije f(x)=ax2+bx+c sa (y) osom pravouglog
koordinatnog sistema je u tački (x=0, f(x)=c).
Svojstvo 8. Koreni ili rešenja kvadratne jednačine ax2+bx+c=0 grafički se pred-
stavljaju kao tačke preseka grafika kvadratne funkcije f(x) sa (x) osom pravouglog ko-
ordinatnog sistema.
Postoje dva realna korena ili rešenja kvadratne jednačine f(x)=0. To su:
x1=x2, za D=0
x1x2, za D>0
Oba realna korena ili rešenja su simetrična u odnosu na vertikalnu pravu, povu-
čenu kroz tačku ekstrema (maksimuma ili minimuma) kvadratne funkcije f(x).
(3) Primena kvadratne funkcije f(x) u ekonomiji. Kvadratna funkcija f(x) u sk-
lopu nelinearnih polinomijalnih algebarskih funkcija, ima najveću primenu u ekonomi-
ji. Reč je o primeni kvadratne funkcije oblika f(x)=ax2+bx+c ili f(x)=a+bx+cx2 na: kva-
dratnu funkciju tražnje Pd(Q)=αQ2+bQ+C ili Qd(P)=αP2+bP+C; kvadratnu funkciju
ponude Qs(P)= αP2+bP+C ili Ps(Q)= αQ2+bQ+C, kvadratnu funkciju ukupnih troškova
TC=αQ2+bQ+C; kvadratnu funkciju ukupnih prihoda TR=αQ2+bQ+C i.t.d.
Radi se, dakle, o nelinearnim funkcijama od jedne realne ekonomske promenljive
u formi kvadratne funkcije f(x). U odeljku 1.3 prethodne glave, upoznali smo se sa li-
nearnom formom ovih funkcija u poslovnoj praksi. Ovde ćemo se, međutim, više po-
zabaviti sa onim primenama kvadratne funkcije f(x) od kojih poslovna praksa ima
„najviše koristi”. Sve ovo ilustrovaćemo primerima koji slede.
83
Glava II
Primer 2.6
Tržišna ravnoteža kvadratnih funkcija
ponude Ps(Q) i tražnje Pd(Q)
Ponuda i tražnja za određenom robom predstavljeni su u vidu sledećih jednačina:

Ps=Q2+3Q+5 (1)
Pd=Q2-6Q+14 (2)
gde jednačina (1) predstavlja funkciju ponude Ps(Q), a jednačina (2) funkciju tražnje
Pd(Q).
Z a d a t a k:
(a) Nađi tačku tržišne ravnoteže (Q,P) za navedenu robu.
(b) Skiciraj kvalitativni grafik tržišne ravnoteže za navedenu robu u intervalu de-
finicionog područja D:Q(0,3).
R e š e nj e:
(a)
1K: Uslov za tržišnu ravnotežu je Ps=Pd
2K: Na osnovu jednakosti iz prvog koraka sledi:
Q2+3Q+5=Q2-6Q+14
Q2-Q2+3Q+6Q=14-5
9Q=9
Q=1
3K: Kada je Q=1 jedinica robe, cena ponude i cena tražnje je ista i iznosi
Ps=Pd=9 novčanih jedinica.
(b)
1K: Za interval područja definicije D:Q(0,3) izračunajmo funkcijske vrednosti
za kvadratnu funkciju ponude Ps(Q) i kvadratnu funkciju tražnje Pd(Q), kao u sledećoj
tablici:
Tablica 2.5.
Q Ps=Q2+3Q+5 Pd=Q2-6Q+14
0 5 14
1 9 9
2 15 6
3 23 5
84
Glava II
2K: Na osnovu podataka iz tablice 2.5. konstruišemo kvalitativan grafik kvadrat-

ne funkcije ponude Ps(Q) i kvadratne funkcije tražnje Pd(Q), na način kao što je to pre-
dstavljeno u grafiku 2.5.
Grafik 2.5.
P
23
Ps=Q2+3Q+5
14
Tržišna
9 ravnoteža
Pd=Q2-6Q+14
5
Q
0 1 2 3
Dakle, tržišna ravnoteža za robom je u tački (Q=1,P=9). Za količinu robe Q=1

merne jedinice, cena ponude i tražnje je ista i iznosi Ps=Pd=9 novčanih jedinica.
Primer 2.7.
Kvadratna funkcija ukupnih prihoda
TR=f(Q)
Neka je funkcija tražnje Pd(Q) za nekom robom izražena u vidu jednačine

P=100-4Q (1)
gde je: (P) oznaka za cenu izraženu u hiljadama evra; (Q) je oznaka za količinu robe,
za kojom postoji tražnja na tržištu, izraženu u tonama.
Z a d a t a k:
a) Odredi funkciju ukupnih prihoda TR=f(Q), nule funkcije TR=f(Q), i tačku
ekstrema funkcije TR=f(Q) sa koordinatama (Qo,TRo).
b) Skiciraj kvalitativni grafik funkcije ukupnih prihoda TR=f(Q) za interval do-
mena funkcije D:Q(0,30)
R e š e nj e:
(a)
1K: Funkciju ukupnih prihoda određujemo pomoću jednakosti 1.9, odnosno na
osnovu jednakosti
TR=P·Q
85
Glava II
2K: Uvrštavanjem zadate funkcije tražnje (1) u jednakost iz prethodnog koraka

dobijamo funkciju TR=f(Q):
TR=(100-4Q)·Q=100Q-4Q 2 (2)
3K: za vrednost funkcije ukupnih prihoda TR=f(Q)=0, tražimo nule funkcije:
TR=100Q-4Q2
0=100Q-4Q2
0=Q(100-4Q)
↓
Q1=0
0=100-4Q2
4Q2=100
↓
Q2=25.
Dakle, nule funkcije TR =f(Q) su Q1=0 i Q2=25.
4K: Tačka ekstrema (maksimuma) funkcije ukupnih prihoda TR=100Q-4Q2 ima
horizontalnu koordinatu tačno na polovini između vrednosti nula funkcije TR=f(Q).
Odatle sledi: da vrednost horizontalne koordinate ekstrema (maksimuma) funkcije
TR=f(Q) iznosi Qo=(Q1+Q2)/2=(o+25)/2=12,5
Funkcijska vrednost tačke ekstrema (maksimuma) funkcije ukupnih prihoda
TR=100Q-4Q2 u tački (Q=12,5) iznosi
TR=100Q-4Q2
=100.(12,5)-4·(12,5)2
=1250-625=625 hiljada evra.
Dakle, funkcija TR=100Q-4Q2 ima lokalni maksimum u tački (Q=12,5 tona,
TR=625 hiljada evra).
(b)
1K: Za interval područja definicije funkcije TR=f(Q) u oznaci D:Q(0,30), izra-
čunajmo funkcijske vrednosti TR(Q) kao u sledećoj tablici:
Tablica 2.6.
Q TR=100Q-4Q2
0 0
5 400
10 600
12,5 625
15 600
20 400
25 0
30 -600
86
Glava II
2K: Na osnovu podataka iz tablice 2.6 konstruišimo kvalitativni grafikfunkcije

ukupnih prihoda TR=f(Q), na način kao što je to prikazano u grafiku 2.6.
Grafik 2.6.
max f(Q=12,5;TR=625)
TR=100Q-4Q2
600
Q1  0 
400  nula funkcije
Q2  25 
0 5 10 12,5 15 20 25
Primer 2.8.
Izračunavanje praga (tačke) renta-
bilnosti proizvodnje ili prometa
Prag rentabilnosti. Pod ovim pojmom u ekonomskoj analizi, najčešće, se po-

drazumeva minimalan obim proizvodnje ili prometa robe privrednog subjekta, pri ko-
me ukupan prihod (Total revenue) pokriva ukupne troškove (Total cost) u poslovanju
(odnosno TR=TC).
Neka je funkcija tražnje za robom u uslovima imperfektnog tržišta zadata jedna-
košću Qd=130-10P. Fiksni troškovi proizvodnje iznose 60 evra, a varijabilni trškovi po
jedinici proizvodnje iznose 4 evra.
Z a d a t a k:
a) Na osnovu iznetih podataka napiši jednakost funkcije ukupnih prihoda TR (Q)
i jednakost funkcije ukupnih troškova TC(Q).
b) Odredi u algebarskoj formi tačke praga rentabilnosti proizvodnje (prometa) ro-
be.
c) Predstavi grafički tačku praga rentabilnosti proizvodnje (prometa) robe.
87
Glava II
R e š e nj e:
(a)
1K: Funkcija ukupnih prihoda TR(Q), na osnovu jednakosti 1.9, izražava se kao:
TR=P·Q
2K: Rešavanjem zadate funkcije tražnje Qd(P) po (P) dobija se
Qd=130-10P
10p=130-Qd
P=(130-Qd)/10=13-0,1Q
3K: Smenom jednakosti iz drugog koraka u jednakost iz prvog koraka, dobija se:
TR=P·Q
=(13-0,1Q)·Q
=13Q-0,1Q2
Dakle, funkcija ukupnih prihoda glasi:
TR=13Q-0,1Q2
4K: Funkcija ukupnih troškova TC(Q) izražava se jednakošću:
TC=FC+VC
=60+4Q
(b)
1K: Prag rentabilnosti proizvodnje određuje se iz uslova TR=TC. Odatle sledi:
2K:TR=TC
13Q-0,1Q2=60+4Q
O=0,1Q2-13Q+4Q+60
O=0,1Q2-9Q+60
9  81  24
Q1, 2 
0,2
9  7,55
Q1   7,25  7
0,2
9  7,55
Q2   82,75  83
0,2
Dakle, tačke praga rentabilnosti su Q1=7 i Q2=83 jedinica proizvodnje (prometa).
Pri ovim vrednostima proizvodnje ukupni troškovi (TC) su u celini pokriveni ukupnim
prihodima (TR), odnosno pri tim količinama proizvodnje (Q1=7 i Q2=83 jedinica proi-
zvoda) se ostvaruje uslov TR=TC.
88
Glava II
(c)
1K: Izaberimo interval područja definicije za funkcije TR(Q) i TC(Q) tako, da su

u njega uključene i tačke praga rentabilnosti (Q1=7,25 i Q2=82,75). Na osnovu spome-
nutog intervala izračunajmo funkcijske vrednosti TR(Q) i TC(Q). Olakšajmo sebi svoj
posao izračunavanjem nula funkcija TR(Q) i TC(Q) i funkcijskih vrednosti TR(Q) i
TC(Q), kao što je to učinjeno u tablici 2.7 i tablici 2.8.
Tablica 2.7.
Q TR=13Q-0,1Q2 TC=60+4Q
Nule funkcije: → 0=13Q-0, 1Q2 → 0=60+4Q

0=Q(13-0,1Q) 4Q=-60
↓ ↓
Q1=0 Q=-15
0=13-0,1Q
0,1Q2=13
Q2=130
Tablica 2.8.
Q TR=13Q-0,1Q2 TC=60+4Q
0 0 -60
7,25 89 89
30 300 180
60 420 300
65 422,5 max TR (Q) 320
82,75 391 391
90 360 420
120 120 540
130 0 580
2K: Na osnovu podataka iz tablice 2.8 konstruišimo kvalitativni grafik funkcije

TR(Q) i TC(Q), uključujući tu i tačke praga rentabilnosti:(Q1=7,257, Q2=82,7583),
na način kao što je to urađeno u grafiku 2.7.
89
Glava II
Grafik 2.7.
TR,TC
Tačke praga
rentabilnosti
422,5
391 TR=13Q-0,1Q2
TC=60+4Q
Q
-15 0 7,25 65 82,75 130
3) Kubna funkcija
(a) Pojam. Funkcija oblika
y=f(x)=ax3+bx2+cx+d (2.8)
gde su (a), (b), (c), (d) realni brojevi i (aO), naziva se kubna polinomijalna funkcija
f(x). Ako funkciju 2.8 izrazimo preko jednačine f(x)=O, onda se ona transformiše u ku-
bnu jednačinu
0=ax3+bx2+cx+d (2.9)
(b) Osnovna svojstva i kvalitativni grafik. Ističemo, bez posebnih dokaza, naj-
važnija svojstva kubne funkcije f(x):
Svojstvo 1. Kubna funkcija f(x) je kontinuirana kriva linija ili samo kontinuirana
kriva.
Svojstvo 2. Definisana je na području realnih brojeva, u oznaci D:x(-,).
Svojstvo 3. Ima jednu ili tri nule funkcije f(x). Odnosno, kubna funkcija f(x) izra-
žena u obliku jednačine f(x)=0, ima jedan koren (rešenje) ili tri korena (tri rešenja).
Svojstvo 4. Funkcija oblika f(x)=x3 i f(x)=-x3 nema stacionarne tačke ekstrema
(nema ni maksimuma ni minimuma).
90
Glava II
Svojstvo 5. Funkcija oblika y=ax3+bx2+cx+d ima dve stacionarne tačke ekstrema

(maksimum i minimum ili obrnuto).
Navedena svojstva kubne funkcije f(x) imaju veliki značaj u ekonomiji.
Ilustrovaćemo ih kroz praktične primere, kao u tekstu koji sledi.
Primer 2.9.
Kvalitativni grafik funkcije
f(x)=x3 i f(x)=-x3
Skiciraj kvalitativni grafik kubnih funkcija f(x):(a) y=x3 i (b) y=-x3. Iz njih oceni:
da li postoje stacionarni ekstremi funkcija f(x); koliko nula funkcije f(x) imaju, odno-
sno koliko korena (rešenja) imaju ove kubne funkcije ako su izražene u obliku jedna-
čine f(x)=0.
R e š e nj e:
1K: Izaberimo proizvoljno interval domena funkcije y=x3 i y=-x3.
Neka domen za obe funkcije f(x) bude u intervalu D:x(-4,4).
2K: Na osnovu predloženog u prvom koraku, izračunajmo funkcijske vrednosti
za obe kubne funkcije f(x), na način kao što je to urađeno u tablici 2.9.
Tablica 2.9.
x y=x3 y=-x3
-4 -64 64
-3 -27 27
-2 -8 8
-1 -1 1
0 0 0
1 1 -1
2 8 -8
3 27 -27
4 64 -64
3K: Na osnovu podataka iz tablice 2.9. konstruišimo kvalitativnih grafik za obe

kubne fnkcije f(x), na način kao što je predstavljeno u grafiku 2.8. i grafiku 2.9.
91
Glava II
Grafik 2.8.
y
64
y=x3
27
8
1
-1 0 x
-4 4
-8
-27
-64
Grafik 2.9.
y
64
y=-x3
27
8
1
-1 0 x
-4 4
-8
-27
-64
92
Glava II
4K: Na osnovu grafika 2.8 i grafika 2.9 konstatujemo:

a) Kubna funkcija y=x3 i y=-x3 imaju po jednu nulu funkcije (x=0, f(x)=0).
b) Obe kubne funkcije f(x) nemaju stacionarne ekstreme (maksimum ili mini-
mum)
c) Obe kubne funkcije f(x) su neparne i asimetrične u odnosu na koordinatni po-
četak pravouglog koordinatnog sistema.
d) Obe kubne funkcije f(x) su definisane na području realnih brojeva, u oznaci
D:X(-,)
Primer 2.10.
Grafik kubne funkcije
f(x)=ax3+bx2+cx+d
Neka je zadata kubna funkcija oblika y=x3-4x2-x+4.
Z a d a t a k:
a) Skiciraj kvalitativni grafik zadate kubne funkcije f(x).
b) Odredi stacionarne tačke ekstrema zadate kubne funkcije f(x) i broj njenih
ekstrema.
R e š e nj e:
Korisno uputstvo. Kubna funkcija f(x)=ax3+bx2+cx+d je cela racionalna polino-
mijalna funkcija trećeg stepena, gde su koeficijenti (a),(b),(c),(d) realni brojevi i aO.
Cela racionalna polinomijalna funkcija f(x) n-tog stepena navodimo stav bez dokaza,
ima n-nula funkcije. Stoga navedena kubna funkcija f(x), kao cela racionalna funkcija
trećeg stepena, ima tri nule funkcije ili tri korena (rešenja) ukoliko je izražena u obliku
jednačine f(x)=0.
Korisno pravilo. Ako je vrednost (x1), navodimo stav bez dokaza, jedna nula fun-
kcije f(x) polinoma stepena dva ili većeg, onda je taj polinom deljiv sa (x-x1). Analog-
no, za polinomijalnu funkciju f(x) koja ima više nula funkcije vredi stav, da se ista mo-
že izraziti kao (x-x1)·(x-x2)...(x-xn).
U našem primeru, kubna funkcija y=x3-4x2-x+4, shodno ovome pravilu ima tri
nule funkcije. Pošto je slobodni član ove funkcije deljiv sa 1, 2, 4, sigurno je da tri
od šest ovih brojeva predstavljaju nule zadate kubne funkcije f(x). Ovaj metod određi-
vanje nula funkcije f(x), stepena većeg od dva, primenićemo u tekstu koji sledi.
1K: Ispitajmo da li se zadata kubna funkcija f(x) može podeliti sa faktorom (x+1)
(x3-4x2-x+4):(x+1)=x2-5x+4
93
Glava II
 x3  x2
 5x 2  x
 5x 2  5x
4x  4
 4x  4
0 0
Iz činjenice da je kubna funkcija f(x) deljiva sa (x+1), sledi da prva nula ove fun-
kcije iznosi x1=-1. Iz činjenice da je količnik x2-5x+4 polinom drugog stepena, lako se
izračunaju i preostale dve nule:
a=1, b=-5, c=4
5  25  16
x 2 ,3 
2
53
x2 ,3 
2
x2=1 ← druga nula
x3=4 ← treća nula
Zato se zadata kubna funkcija f(x), u skladu sa „korisnim pravilom”, može prika-
zati kao:
y=x3-4x2-x+4=(x+1)·(x-1)·(x-4).
2K: Izaberimo interval područja definicije zadate kubne funkcije f(x) tako, da u
njega budu uključene sve nule funkcije (x1=-1, x2=1, x3=4).
Neka područja proizvoljno izabranog domena zadate funkcije f(x) bude u interva-
lu D:x(-2,5). Izračunajmo odgovarajuće funkcijske vrednosti zadate kubne funkcije
f(x) na način kao što je to predstavljeno u tablici 2.10.
Tablica 2.10.
x y=x3-4x2-x+4
-2 y=(-2)3-4(-2)2-(-2)+4=-16
-1 y=(-1)3-4(-1)2-(-1)+4=0
0 y=(0)3-4(0)2-(0)+4=4 max f(x)
1 y=(1)3-4(1)2-(1)+4=0
2 y=(2)3-4(2)2-2+4=-6
3 y=(3)3-4(3)2-3+4=-8 min f(x)
4 y=(4)3-4(4)2-4+4=0
5 y=(5)3-4(5)2-5+4=24
94
Glava II
3K: Na osnovu podataka iz tablice 2.10 konstruišimo kvalitativni grafik zadate

kubne funkcije f(x), na način kao što je to predstavljeno u grafiku 2.10.
Grafik 2.10.
y
24 y=x3-4x2-x+4
Stacionarna tačka
ekstrema (0,4)
4
x
-3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 6
-8
Stacionarna tačka
ekstrema (3,-8)
Dakle, zadata kubna funkcija f(x) ima dve stacionarne tačke ekstrema (lokalni
maksimum i lokalni minimum) i tri nule funkcije:
(x1=-1, y1=0), (x2=1, y2=0), (x3=4, y4=0).
Primer 2.11.
Funkcija dobiti y=TR-TC
Ukupni troškovi za određenu robu mogu se opisati kubnom funkcijom TC=Q3.

Na tržištu postoji tražnja za ovom robom, koja se može opisati funkcijom tražnje
Pd=180-2Q
Z a d a t a k:
a) Prikaži u algebarskoj formi funkciju ukupnih prihoda TR(Q) i funkciju dobiti
y(Q) na osnovu navedenih informacija.
b) Predstavi na istom dijagramu funkciju ukupnih prihoda TR(Q), funkciju ukup-
nih troškova TC(Q), i funkciju dobiti y(Q).
c) Oceni ukupne prihode (TR) i ukupne troškove (TC) u svetlu tački praga renta-
bilnosti.
d) Oceni interval količine prometa robe na tržištu u kome se ostvaruje dobit.
95
Glava II
R e š e nj e:
(a)
1K: Ukupne prihode u oznaci (TR) izražavamo preko poznate jednakosti:
TR=P·Q (1)
Supstituiranjem zadate finkcije tražnje u jednakost (1) dobija se:
TR=P·Q=(180-2Q)·Q=180Q-2Q2 (2)
2K: Funkcija dobiti u oznaci (y) izražava se pomoću poznate jednakosti:
y=TR-TC (3)
Supstituiranjem ukupnih prihoda iz jednakosti (2) i date funkcije ukupnih troško-
va TC=Q3 u jednakost (3) dobija se funkcija dobiti y(Q) kao:
y=(180Q-2Q2)-Q3
(b)
1K: Izaberimo interval područja definicije za funkcije TR(Q) i TC(Q) tako da u
njega uključimo i tačke praga rentabilnosti.
2K: Tačke praga rentabilnosti za promet robe dobijamo iz napred navedenog
uslova: TR=TC. Odatle sledi:
TR=TC
180-2Q2=Q3
0=Q3+2Q2-180Q
0=Q(Q2+2Q-180)
Q1=0
2
Q +2Q-180=0
 2  4  720
Q 2, 3 
2
 2  26,9
Q 2, 3 
2
Q2=-14,45
Q3=12,45
Izračunato rešenje (Q2=-14,45) sa aspekta ekonomske analize nije relevantno, jer
je izraženo u vidu negativnog realnog broja. Odatle sledi da su rešenja (Q1=0) i
(Q3=12,45) tačke praga rentabilnosti prometa robe.
3K: Sada, u skladu sa rečenim iz prvog koraka, izaberimo interval područja defi-
nicije za funkcije TR(Q) i TC(Q). Neka je to izabrano definiciono područje obuhvaće-
no intervalom D:Q(0,14). Na osnovu njega izračunajmo nekoliko funkcijskih vred-
nosti TR(Q) i TC(Q), na način kao što je to urađeno u tablici 2.11.
96
Glava II
Tablica 2.11.
Q TR=180Q-2Q2 TC=Q3
0 0 0
2 352 8
4 688 64
6 1008 216
8 1312 512
10 1600 1000
12 1872 1728
12,45 1930 1930
14 2128 2744
4K: Na osnovu podataka iz tablice 2.11 konstruišimo kvalitativni grafik funkcija

TR(Q), TC(Q), y(Q), na način kao što je to prezentovano u grafiku 2.11.
Grafik 2.11.
TC
TR
1930 TC=Q3
TR=180Q-2Q2
Dobit: TR>TC
Q
0 4 8 12,45
(c)
Tačke praga rentabilnosti prometa robe (Q=0, TRTC=0) i (Q=12,45;
TRTC=1930).
(d)
Iz grafika 2.11 se može uočiti da su funkcijske vrednosti ukupnog prihoda TR(Q)
veće od funkcijskih vrednosti ukupnih troškova TC(Q) u intervalu 0Q12,45 jedinica
robe.
Zato ako se ostvari promet robe za količine Q(0;12,45) na tržištu onda se mora
ostvariti i dobit y(Q) u intervalu TR(Q)>TC(Q), odnosno u intervalu 0TR1930 no-
včanih jedinica.
97
Glava II
2.2. EKSPONENCIJALNE FUNKCIJE I NJHOVE APLIKACIJE U

EKONOMIJI
Cilj ovog odeljka je da studenti:

 Pravilno shvate pojam i osnovna svojstva eksponencijalne funkcije f(x),
 Nauče da rešavaju eksponencijalne jednačine,
 Koriste eksponencijalne funkcije f(x), u različitim ekonomskim
aplikacijama u praksi.
1) Eksponencijalna funkcija
(1) Pojam. Funkciju izraženu u opštoj formi

y=ax,(a1, a>0, xR) (2.10)
gde je:
a1=pozitivna konstanta ili baza eksponencijalne funkcije f(x), koja je definisana
za svaki realni broj (x), u oznaci D:xR nazivamo eksponencijalna funkcija.
Primera radi, ako predpostavimo da je eksponencijalna funkcija y=3x definisana u
intervalu D:xR, onda je baza (ili osnova) ove funkcije a=3, a (x) je stepen eksponen-
cijalne funkcije f(x) koji uzima vrednosti (x=0,1,2,3,4). Odavde sledi skup odgovaraju-
ćih funkcijskih vrednosti (y=3O=1, y=31=3, y=32=9·y=33=9).
(2) Osnovna svojstva. Bez posebnih dokaza, navodimo najvažnija svojstva

eksponencijalne funkcije y=ax(a1,a>0,xR)
Svojstvo 1. Za a>1 eksponencijalna funkcija f(x) je uzlazna. Primera radi, funkci-
ja y=3x je uzlazna eksponencijalna funkcija f(x).
Svojstvo 2. Za a<1 eksponencijalna funkcija f(x) je silazna. Ilustracije radi, funk-
cija y=(1/3)x ili y=3-x je silazna eksponencijalna funkcija f(x).
Svojstvo 3. Svi grafici funkcije oblika
y=axy=a-x, (a1, a>0, xR)
seku (y) osu pravouglog koordinatnog sistema u tački (0,1).
Svojstvo 4. Grafici funkcije y=axy=a-x, (a1, a>0, xR) su uvek iznad (x) ose
pravouglog koordinatnog sistema. Zato su funkcijske vrednosti f(x) ovih funkcija uvek
pozitivne.
(3) Eksponencijalna jedinačina. Jednačina u kojoj nepoznata promenljiva (x)

bar jednom dolazi u eksponent naziva se eksponencijalna jedinačina.
98
Glava II
(a) Važnije metode rešavanja
(a1) Metod svođenja na jednake baze. Suština ove metode je u tome što se
eksponencijalna jednačina svodi na oblik
af(x)=aq(x)→f(x)=q(x) (2.11)
Primera radi, ako je zadata eksponencijalna jednačina 43x-2=4x onda iz nje, zbog
činjenice da je baza leve i desne strane jednačine ista (4f(x)=4q(x)), sledi da je:
f(x)=q(x)
3x-2=x
2x=2
x=1
(a2) Metod logaritmovanja. Ako zadatu eksponencijalnu jednačinu u obliku

af(x)=b (2.12)
logaritmujemo, onda dobijamo jednakost
f(x) log a=log b (2.13)
iz koje nalazimo vrednost (x).
Ilustracije radi, ako je zadata eksponencijalna jednačina 52x=12 onda iz nje, pri-
menom jednakosti 2.13 dobijamo:
2xlog5=log12
→2x·(0,699)=1,079
→2x=1,079/2
→2x=0,540
x=0,27
2) Prirodna eksponencijalna funkcija. Funkciju izraženu u obliku

y=ex,(e=2,71828182..., xR) (2.14)
gde je>
e=iracionalni (beskonačni decimalni neperiodski) broj koji se može pokazati da
iznosi (e=2,71828182...),
x=stepen prirodne eksponencijalne funkcije f(x), koja je definisana za svaki realni
broj (x), u oznaci D:xR,
nazivamo prirodna eksponencijalna funkcija.
3) Grafici ekponencijalnih funkcija. Reljefniji prikaz osnovnih svojstava spo-

menutih eksponencijalnih funkcija najjasnije se oslikava iz njihovih grafika. Zbog toga
ćemo grafike ovih funkcija razmotriti u sklopu primera koji slede:
99
Glava II
Primer 2.12
Eksponencijalne funkcije
f(x)=ax, f(x)=a-x, f(x)=ex
(a) Zadate su sledeće eksponencijalne funkcije:

y=2x (1)
y=2-x (2)
Nacrtaj grafike ovih funkcija na istom dijagramu.
(b) Dve daljne funkcije zadate su u vidu jednakosti:

y=4x (3)
y=ex (4)
Nacrtaj grafike ovih funkcija zajedno sa grafikom funkcije y=2x.
Rešenje:
(a)
Eksponencijalna funkcija y=2x ima bazu (a=2) i nezavisnu promenljivu (x) u eks-
ponentu. Eksponencijalna funkcija y=2-x ima bazu (a=2) i nezavisnu promenljivu u
eksponentu (-x). Da bi se nacrtao grafik ovih funkcija treba proizvoljno izabrati podru-
čje definicije ovih funkcija f(x), kao u tablici 2.10. Koristeći kalkulator, izračunajmo
odgovarajuće funkcijske vrednosti, kao što je to učinjeno u tablici 2.12.
Tablica 2.12.
x y=2x y=2-x
-3 0,125 8
-2 0,25 4
-1 0,5 2
0 1 1
1 2 0,5
2 4 0,25
3 8 0,125
Na osnovu vrednosti koordinata (x,y) iz tablice 2.12, konstruišimo zajednički gra-

fik na način kao što je to učinjeno u grafiku 2.12.
100
Glava II
Grafik 2.12.
y
y=2-x   y=2x
1
x
-3 -2 -1 0 1 2 3
(b)
Eksponencijalna funkcija y=4x ima bazu (a=4) i nezavisnu promenljivu (x) u
eksponentu. Eksponencijalna funkcija y=ex ima bazu (e=2,718...) i nezavisnu prome-
nljivu (x) u eksponentu. Da bismo konstruisali zajednički grafik zadatih funkcija f(x),
izaberimo proizvoljno područje definicije za njih. Koristeći kalkulator, izračunajmo
odgovarajuće funkcijske vrednosti, kao što je to urađeno u tablici 2.13.
Tablica 2.13.
x y=4x y=ex
-3 0,016 0,05
-2 0,063 0,14
-1 0,25 0,37
0 1 1
1 4 2,72
2 16 7,38
3 64 20,08
Na osnovu vrednosti koordinata (x,y) iz tablice 2.13, konstruišimo zajednički

grafik, uključujući tu i grafik funkcije y=2x, na način kao što je to urađeno u grafiku
2.13.
101
Glava II
Grafik 2.13. y
y=4x y=ex
y=2x
x
-3 -2 -1 0 1 2 3
Primer 2.13.
Rešavanje različitih eksponencijalnih jednačina
Reši sledeće eksponencijalne jedinačine

(a) 4x=2/32
(b) 42x+2·4x=48
(c) 4P5Q=4/5
(d) (1+P)0,5=3
R e š enj e:
(a)
4x=2/32
4x=2·1/2·16
4x=1/16
4x=1/42
4x=4-2
iz jednakih baza sledi:
x=-2
(b)
42x+2.4x=48
42x+2+x=48
43x+2=48
iz jednakih baza sledi:
3x+2=8
3x=8-2
x=2
102
Glava II
(c)
4P·5Q=4/5
4p·5Q=41·5-1
za istu bazu (4) vredi:
P=1
za istu bazu (5) vredi:
Q=-1
Provera rešenja:
41·51=41·5-1
(d)
(1+P)0,5=3
((1+P)0,5)1/0,5=31/0,5
1+P=31/0,5
1+P=32
P=32-1
P=8
Provera rešenja:
(1+8)0,5=3
4) Primena eksponencijalnih funkcija u poslovnoj praksi. Eksponencijalne fu-

nkcije f(x), posebno prirodne/eksponencijalne funkcije, imaju širok spektar primene u
privrednoj praksi. Tri su glavna načina primene prirodne eksponencijalne funkcije f(x)
u poslovnom ambijentu: (1) kada je reč o zakonu neograničenog rasta; (2) kada se radi
o zakonu ograničenog rasta; (3) i kada je u pitanju zakon logističkog rasta.
(1) Neograničeni rast. Ovaj „zakon rasta” u ekonomiji se najčešće modeluje
eksponencijalnom funkcijom:
y(t)=aert (2.15)
gde je:
a = konstanta
e = iracionalni (beskonačni decimalni neperiodski broj koji iznosi (e=2,718...).
r = konstanta, odnosno umnožak ili multipl uz nezavisnu promenljivu (t)
(t=0,1,2...) vremenska jedinica kao nezavisna promenljiva
(2) Ograničeni rast. Ovaj „zakon rasta” u ekonomiji se modeluje eksponencija-
nom funkcijom oblika
y(t)=M(1-e-rt) (2.16)
gde je:
M = konstanta, odnosno horizontalna asimptota funkcije y(t)
e = iracionalni (beskonačni decimalni neperiodski broj koji iznosi (e=2,718...).
r = konstanta uz nezavisnu promenljivu (t)(t=0,1,2....) vremenska jedinica kao
nezavisna promenljiva.
103
Glava II
(3) Logistički rast. To je takav „zakon rasta” ekonomskih promenljivih u poslo-

vnoj praksi koji se modeluje eksponencijalnom funkcijom oblika:
M
y (t )  (2.17)
1  ae rt
gde je:
M = konstanta, odnosno horizontalna asimptota funkcije y(t)
e = iracionalni broj (e=2,718...),
a = konstanta.
r = konstanta uz nezavisnu promenljivu (t),
(t = 0,1,2,,,) vremenska jedinica kao nezavisna promenljiva
Primer 2.14.
Model neograničenog rasta y(t)=a·ert
Realizacija proizvodnje jednog preduzeća limitirana je samo prizvodnim kapaci-

tetom od 500 hiljada evra. Stoga menadžment od komercijalnog sektora preduzeća za-
hteva da osigura prodaju po stopi od 20% mesečno po modelu neograničenog rasta.
Z a d a t a k:
a) Napiši analitičku formu eksponencijalne funkcije po modelu neograničenog
rasta.
b) Izračunaj vrednosti prodaje preduzeća po mesecima za pola godine i nacrtaj
kvalitativni grafik odgovarajuće eksponencijalne funkcije y(t).
R e š e nj e:
(a)
1K: Model „neograničenog rasta”, u skladu sa jednakošću (2.15), izražava se
eksponencijalnom funkcijom
y(t)=aert (1)
2K: Na osnovu izloženog problema uočimo relevantne ulaze za jednakost (1). To
su: a =500 hiljada evra; (e=2,718...), r=0,2;(t=0,1,2,3,4,5,6) je polugodišnji vremenski
period, koji je izražen u vremenskim jedinicama od po jedan mesec, gde je uključenje i
nula kojom se izražava početak vremenskog intervala od šest meseci.
3K: Supstituiranjem elemenata iz drugog koraka u eksponencijalnu funkciju iz
prvog koraka, dobijamo sledeću analitičku formu eksponencijalne funkcije po modelu
neograničenog rasta:
y(t)=500e0,2t (2)
104
Glava II
Pošto u problemu funkcija y(t) predstavlja funkciju ukupnih prihoda od (t), onda
se jednakost (2) može izraziti kao:
TR(t)=500e0,2t (3)
(b)
Da bismo konstruisali kvalitativni grafik eksponencijalne funkcije y(t)=TR(t),
odredimo proizvoljno njeno područje definicije. Ono je u zadatku izraženog skupom
(t=0,1,2,3,4,5,6). Na osnovu njega, koristeći kalkulator, izračunajmo odgovarajuće fu-
nkcijske vrednosti y(t)=TR(t) pomoću jednakosti (3), na način kao što je to predstav-
ljeno u tablici 2.14.
Tablica 2.14.
t TR(t)y(t)=500e0,2t
0 500
1 610,69
2 745,88
3 911
4 1.112,68
5 1.359
6 1.659,85
Na osnovu vrednosti koordinata (t,y) iz tablice 2.14, konstruišimo kvalitativni

grafik funkcije TR(t)y(t)=500e0,2t, na način kao što je to urađeno u grafiku 2.14.
Grafik 2.14.
TR(t)≡y(t)
1660
1359
1113
911
746
611
500
(t)
meseci
0 1 2 3 4 5 6
105
Glava II
Primer 2.15.
Model ograničenog rasta
y(t)=M(1-e-rt)
Izdaci za poreze i doprinose jednog preduzeća izraženi su u vidu sledeće funkcije

potrošnje C(t).
C=1000(1-e-0,05t) (1)
gde je:
c = izdaci za potrošnju izraženi u hiljadama evra,
t = vremenske jedinica izražena u sedmicama ili nedeljama.
Z a d a t a k:
a) Izračunaj izdatke za potrošnju nakon prve nedelje dana,
b) Izračunaj izdatke za potrošnju posle 5, 15, 30, 40, 45 nedelja dana,
c) Konstruiši kvalitativni grafik funkcije C(t).
R e š e nj e:
(a)
Uvrštavanjem (t=1) i (e=2,718...) u jednakost (1) dobija se:
C=1000 (1-2,718 -0,05(1))=48,77
C=48,77 hiljada evra
(b)
Uvrštavanjem (t=5,15,30,40,45) i (e=2,718...) u jednakost (1) dobija se:
C(5)=1000 (1-2,718-0,05(5))=221,18
C(5)=221,18 hiljada evra
C(15)=1000(1-2,718-0,05)15))=527,6
C(30)=1000(1-2,718-0,05(30))=776,84
C(40)=1000(1-2,718-0,05(40))=864,64
C(45)=1000(1-2,718-0.05(45))=894,58
(c)
Izaberimo interval nezavisne promenljive t(0,45). Unutar njega izaberimo ne-
koliko neophodnih vrednosti (t), zbog crtanja grafika C(t). Neka je to skup t = (0, 1, ...
106
Glava II
5, ...15,...30,...40,...45). Na osnovu njega, koristeći kalkulator, izračunajmo odgova-

rajuće funkcijske vrednosti C(t) pomoću jednakosti (1), na način kao što je to preze-
ntovano u tablici 2.15.
Tablica 2.15.
t C=1000(1-e-0,05t)
0 0
1 49
5 221
15 528
30 777
40 865
45 895
Primer 2.16.
Logistički model rasta
M
y (t ) 
1  ae rt
Količina nabavke u jednom preduzeću dnevno se povećava u vidu sledeće funk-

cije:
810
N (t )  (1)
1  800e 0,1t
gde je:
(N) količina nabavke;
(t) vremenska jedinica izražena u danima.
Z a d a t a k:
(a) Koliko iznosi količina nabavke y(t=O)?
(b) Izračunaj količinu nabavke posle (t=0,20,40,60,80,100) dana
(c) Skiciraj kvalitativni grafik funkcije N(t).
R e š e nj e:
(a)
Uvrštavanjem (t=0) i (e=2,718...) u jednakost (1) dobija se:
107
Glava II
810
N ( 0)   1,01  1
1  800  2,718 0,1 ( 0)
N(0)=1 jedinica nabavke.
(b)
Uvrštavanjem (t=0,20,40,60,80,100) i (e=2,718) u jednakost (1) dobija se:
810
N ( 0)   1,01  1
1  800  2,718 0,1 ( 0)
810
N ( 20 )   7,41  7
1  800  2,718 0,1 ( 20 )
810
N (60 )   275,5  276
1  800  2,718 0,1 ( 60 )
810
N (80)   638,3  638
1  800  2,718 0,1 (80 )
810
N (100 )   781,9  782
1  800  2,718 0,1 (100 )
(c)
Izaberimo interval nezavisne promenljive (t) izražen skupom (t = 0, 20, 40, 60,
80, 100). Na osnovu njega, koristeći kalkulator (kao što je to urađeno pod (a) i (b),
izračunavaju se odgovarajuće funkcijske vrednosti N(t). Na osnovu jednakosti (1), na
način kao što je to prikazano u tablici 2.16.
Tablica 2.16.
t N=810/(1+800-e-0,1t)
0 1
20 7
40 52
60 276
80 638
100 782
 810
Na osnovu vrednosti koordinata (t,N) iz tablice 2.16, konstruišimo kvalitativni

grafik funkcije N(t), na način kao što je to prikazano u grafiku 2.16.
108
Glava II
Grafik 2.16.
N
810
800
782
810
638 N
1  800e 0 ,1t
276
52
7 (t)
1
0 20 40 60 80 100
2.3. LOGARITAMSKE FUNKCIJE I NJIHOVE PRIMENE U

EKONOMIJI
Svrha ovog odeljka je da studenti:

 Adekvatno shvate pojam i osnovna svojstva logaritamske funkcije f(x),
 Nauče da rešavaju logaritamske jednačine,
 Upotrebljavaju logaritamske funkcije f(x) u modelovanju ekonomskih
problema iz privredne prakse.
1) Logaritamska funkcija
(1) Pojam logaritma. Eksponent kojim se treba stepenovati određena baza da bi-
smo dobili određeni broj, nazivamo logaritmom. Primera radi, ako u jednakosti y=10x
za bilo koji broj iz skupa (x=0,1,2,3,...) trebamo izračunati funkcijske vrednosti (y),
onda te vrednosti dobijamo na sledeći način:
za
x=0→y=100 =1
x=1→y=101 =10
x=2→y=102 =100
x=3→y=103 =1000
x=4,5→y=104,5=31.622,8
...  ...
109
Glava II
Zahvaljujući Englezu H. Briggs-u, koji je rešivši jednaččinu y=10x izračunao vre-

dnost za (x) od (1-1000) na 14 decimala i svrstao ih u tablice za logaritme s bazom 10,
koje nazivamo dekadni logaritmi. Nekoliko godina pre, odnosno 1614, Škot J. Napier,
uradio je logaritamske tablice za logaritme s bazom (e=2,718 ...), koje nazivamo priro-
dni logaritmi.
(2) Pojam logaritamske funkcije. Funkciju oblika

y=logax,x(0,+), (a>0,a1) (2.18)
gde je:
y = funkcija, odnosno logaritam broja (x) za bazu (a),
x = nezavisna promenljiva,
a = baza logaritma
nazivamo logaritamska funkcija f(x). Ova funkcija je inverzna eksponencijalnoj fun-
kciji y=ax. Naime, ako u ovoj eksponencijalnoj funkciji f(x) promenljivim veličinama
(x,y) zamenimo mesta, onda se dobija
x=ayy=logax (2.19)
Ovu jednakost (2.19) čitamo kao: „(y) je logaritam od (x) za bazu a”. Primera ra-
di, za zadatu jednakost x=103 sledi da je y=log103=log101000=3. Ovde je baza (a=10),
pa je reč o dekadnom logaritmu. Za dekadni logaritam, uobičajeno je u praksi, ne piše
se baza logaritma, već se ona podrazumeva. Ilustracije radi, logaritamska funkcija u
oznaci y=logx, podrazumeva da za bazu logaritma ima broj (a=10). Zato se funkcija
oblika y=log x, (a>0, aO), često naziva i dekadna logaritamska funkcija.
(3) Prirodna logaritamska funkcija. Funkcija u formi

y=ln x, x(0,+), (e=2,718...) (2.20)
gde je:
y = funkcija, odnosno prirodni logaritam broja (x) za bazu (e=2,718...),
x = nezavisna promenljiva
e = baza prirodnog logaritma (e=2,718...),
nazivamo prirodnom logaritamskom funkcijom f(x).
(4) Prelaz iz prirodnih logaritama u dekadne i obrnuto. Objašnjava se najče-

šće modulom dekadnih logaritama i modulom prirodnih logaritama:
logx=M·lnx
1
M   log e  0,43429... je modul dekadnih logaritama, (2.21)
ln 10
1
ln x  log x (2.22)
M
1 1
  ln 10  2,30258... je modul prirodnih logaritama.
M log e
110
Glava II
(2) Logaritamska jednačina. Jednakost, u kojoj (bar jednom) se nepoznata pro-

menljiva javlja pod znakom logaritma, često nazivamo logaritamskom jednačinom.
Neke logaritamske jednačine jednostavno rešavamo na osnovu definicije logaritma.
Takvo simplifikovano rešavanje logaritamskih jednačina nazivamo i antilogaritmo-
vanjem. Primera radi, iz jednačina
(a) log8x=-0,9 sledi x=8-0,9=0,15
(b) log(5x)=3 → 5x=103=1000
→ x=200
(3) Svojstva logaritamskih funkcija i rešavanje osnovnih logaritamskih jed-

načina u praksi. Dekadna i prirodna logaritamska funkcija f(x), dve su najčešće loga-
ritamske funkcije f(x) koje imaju svoju punu primenu u ekonomiji. Zato ćemo, u tekstu
koji sledi, veću pažnju posvetiti ovim dvema funkcijama f(x).
(a) Svojstva logaritamskih funkcija y=logax, (a>0, a1). Navodimo bez pose-
bnih dokaza sledeća osnovna svojstva:
Svojstvo 1. Ako je baza logaritma (0<a<1), onda je logaritamska funkcija f(x) si-
lazna (opadajuća).
Svojstvo 2. Ako je baza logaritma (a>1), onda je logaritamska funkcija f(x) uzla-
zna (rastuća). Ako je baza (a=10), piše se y=logx (dekadna logaritamska funkcija).
Ako je baza (a=e=2,718...), piše se y=lnx (prirodna logaritamska funkcija).
(b) Svojstva dekadne (za bazu 10) i prirodne (za bazu e=2,718...) logaritam-
ske funkcije f(x). Navodimo bez posebnih dokaza sledeća najvažnija svojstva:
Svojstvo 1. Ako broj (numeris, logaritmand) raste, onda i njegov logaritam raste.
Odnosno, logaritamska funkcija f(x) je u celom definicionom području (x>0) uzlazna
(rastuća).
Svojstvo 2. Brojevi veći od 1 imaju pozitivni logaritme, dok je logaritam broja 1
jednak nuli (odnosno, log1=0, ln1=0).
Svojstvo 3. Brojevi između (0 i 1) imaju negativne logaritme.
Svojstvo 4. Pravac x=0 (odnosno ordinantna osa pravouglog koordinatnog siste-
ma) je asimtpota logaritamske funkcije y=logx i prirodne logaritamske funkcije y=lnx.
111
Glava II
Primer 2.17
Grafici funkcija
y=logx, y=lnx
Z a d a t a k:
a) Za definiciono područje D:(0,10) skiciraj kvalitativni grafik funkcija y=logx

i y=lnx.
b) Na osnovu grafika funkcija y=logx i y=lnx, odredi definiciono područje za ko-
je su funkcijske vrednosti ovih funkcija f(x) veće od nule i manje od nule.
R e š e nj e:
(a)
Za definicionio područje D:(0,10), izračunajmo odgovarajuće funkcijske vred-
nosti funkcija y=logx i y=lnx, na način kao što je to predstavljeno u tablici 2.17.
Tablica 2.17.
x y=logx y=lnx
0 (-)Error (-)Error
0,5 -0,30 -0,69
1 0,00 0,00
2 0,30 0,69
3 0,48 1,10
4 0,60 1,39
5 0,78 1,61
6 0,78 1,79
7 0,85 1,95
8 0,90 2,08
9 0,95 2,20
10 1,00 2,30
Na osnovu vrednosti koordinata (x,y) iz tablice 2.17, konstruišimo kvalitativni

grafik funkcija y=logx i y=lnx, na način kao što je to prezentovano grafikom 2.17.
112
Glava II
Primer 2.18.
Primena dekadne logaritamske
funkcije f(x) u ekonomiji
Troškovi za opštu potrošnju (C) jednog preduzeća su u usponu. Stručnjaci za po-

slovnu matematiku, na zahtev menadžmenta, utvrdili su da se ovi troškovi mogu apro-
ksimirati sledećom logaritamskom funkcijom:
logC=log 753+log 2,7180,03t (1)
gde je:
C = opšta potrošnja za poreze i doprinose izražena u hiljadama evra,
t = vremenska jedinica, izražena u sedmicama (od 7 dana)
Z a d a t a k:
Menadžment zahteva od stručnjaka za poslovnu matematiku i modele da izraču-
naju za koliko sedmica (t) će tekući troškovi za opštu potrošnju (C) dostići iznos od
(C=1750) hiljade evra.
113
Glava II
R e š e nj e:
1K: Supstituisati (C=1750) hiljada evra u jednakost (1):
2K: log1750=log753+0,03t log2,718
3K: 3,24=2,88+0,03t·0,43
4K: 0,36=0,0129t
t=27,928 sedmica
Rešenje je (t=28) Za ovo vreme opšta potrošnja će dostići iznos od (C=1750) hi-
ljade evra.
Primer 2.19.
Primena prirodne logaritamske
funkcije u ekonomiji
Prihodi jednog preduzeća su na uzlaznoj putanji. Stručnjaci za poslovnu matema-

tiku i modele, na zahtev menadžmenta ustanovili su da ovi prihodi mogu aproksimirati
sledećom logaritamskom funkcijom:
lnTR=ln850+ln 3,50,05t (1)
gde je:
TR = oznaka za ukupne prihode, izražene u hiljadama evra,
t = vremenska jedinica, izražena u sedmicama (od 7 dana).
Z a d a t a k:
Menadžment zahteva od stručnjaka za poslovnu matematiku i modele da izraču-
naju za koliko sedmica (t) će tekući prihodi dostići planirani iznos (TR=2300) hiljada
evra.
R e š e nj e:
1K: Supstituisati (TR=2300) hiljada evra u jednakost (1):
ln2300=ln850+ln3,50,05t
2K: ln2300=ln850+0,05t·ln3,5
3K: 7,74=6,75+0,05t.1,25
4K: 0,99=0,0625t
t=15,8416 sedmica
Rešenje je (t=16) sedmica. Za ovo vreme ukupni prihodi preduzeća će dostići
iznos od (TR=2300) hiljada evra.
114
Glava II
Primer 2.20.
Rešavanje jednačina pomoću
logaritama
Reši pomoću logaritama sledeće jednačine:

(a) log(x+5)=4 (b) 2lnx-ln(x+2)=0
(c) ex+7=2,8 (d) 4x.4x+2=9
R e š e nj e:
(a)
1K: log(x+5)=4
(x+5)=104
2K: x=10.000-5=9995
(b)
1K: 2lnx-ln(x+2)=0
lnx2-ln(x+2)=0
2K: ln(x2/x+2)=0
3K: (x2/x+2)=eo=1
4K: x2=1·(x+2)
5K: x2-x-2=0
1 1 8 1 3
6K: x1, 2   2
2 2
x1=-1
x2=2
(c)
Metod 1:
1K: ex+7=2,8
x+7=ln2,8
2K: x=1,03-7=-5,97
Metod 2:
1K: ex+7=2,8
lnex+7=ln2,8
2K: (x+7)·lne=1,0296, lne=1
3K: x+7=1,0296
4K: x=1,0296-7=-5,97
(d)
1K: 4x.4x+2=9
4x+x+2=9
2K: log42x+2=log9
115
Glava II
3K: (2x+2)·log4=log9
4K: (2x+2)=log9/log4=0,9542/0,6021=1,5848
5K: 2x=1,5848-2=-0,4152
6K: x=-0,2076
2.4. HIPERBOLNE FUNKCIJE OBLIKA a/(bx+c) I NJIHOVE

APLIKACIJE U EKONOMIJI
Cilj ovog odeljka je da studenti:

 Ovladaju pojmom o takozvanoj pravougaonoj hiperbolnoj funkciji f(x).
 Nauče da skiciraju kvalitativni grafik pravougaone hiperbolne funkcije f(x)
 Definišu i reše ekonomske probleme koji se mogu modelovati pravougaonim hi-
perbolnim funkcijama f(x). Ovde neće biti reči o klasičnim” hiperbolnim funkci-
jama kao što su sinhx=1/2 (ex-e-x) I coshx=1/2 (ex+e-x) itd.
1) Pravougaona hiperbolna funkcija
(1) Pojam. Funkcija oblika

y=a/(bx+c), xR, osim nule (2.22)
gde je:
y = funkcija, odnosno zavisna promenljiva f(x)
x = nezavisna promenljiva
b = umnožak (ili multipl) uz nezavisnu promenljivu (x)
a i c = konstante
naziva se pravougaona hiperbolna funkcija f(x)
(2) Osnovna svojstva. Bez posebnih dokaza navodimo neka opšta svojstva
pravougaone hiperbolne funkcije f(x).
Svojstvo 1. Definisana je za svaki xR osim za (bx+c)=0. U tačci (bx+c)=0 pra-
vougaone hiperbolne funkcije f(x) imaju prekid, odnosno u toj tački ordinatna osa (y)
pravouglog koordinatnog sistema je vertikalna asimtota ili postoji zasebna vertikalna
asimptota.
Svojstvo 2. Sastoje se iz dva dela: prvog dela – u kome su funkcijske vrednosti
kreću u intervalu (-<y<0): i drugog dela – u kome se funkcijske vrednosti kreću u
intervalu (0<y<).
116
Glava II
Svojstvo 3. Pravougaone hiperbolne funkcije f(x) imaju, osim vertikalne, i horizo-

ntalnu asimptotu.
Navedena svojstva pravougaonih hiperbolnih funkcija f(x) potpunije ćemo osli-
kati kroz praktične primere koji slede.
Primer 2.21.
Grafik najjednostavnije pravougaone
hiperbolne funkcije y=1/x
Z a d a t a k:
a) Skiciraj grafik najjednostavnije pravougaone hiperbolne funkcije y=1/x
b) Za koju vrednost nezavisne promenljive navedena funkcija f(x) ima prekid
R e š e nj e:
(a)
Izaberimo proizvoljno interval definicionog područja funkcije f(x). Neka je to
skup realnih brojeva (x=-3;-2,5;-2;-1,5;-1;-0,5;0;0,5;1;1,5;2;2,5;3). Na osnovu njega
izračunajmo odgovarajuće funkcijske vrednosti, na način kao što je to urađeno u ta-
blici 2.18.
Tablica 2.18.
x
-3 -0,33
-0,4
-2 -0,5
-1,5 -0,67
-1 -1
-0,5 -2
0 ? (prekid) 
0,5 2
1 1
1,5 0,67
2 0,5
2,5 0,4
3 0,33
Na osnovu podataka iz tablice 2.18, skicirajmo kvalitativni grafik, na način kao

što je to urađeno u grafiku 2.18.
117
Glava II
Grafik 2.18.
2
Vertikalna asimptota
1
-3 -2 0,5 -
1 x
0.5 1 2
-0,5
3
-1 Horizontalna asimptota
-2
(b) Funkcija y=1/x ima prekid u tačku (x=o, y=?), jer u toj tački nije definisana.
Primer 2.22.
Pravougaone
hiperbolne funkcije
Stručnjaci za poslovnu matematiku i modele ustanovili su u jednom preduzeću za

dva najvažnija proizvoda dve funkcije tražnje Pd=f(Q). Za proizvod (α1) funkcija
tražnje glasi:
1
(α1): Pd  (1)
Q  0,025
a za proizvod (α2) funkcija tražnje prezentovana je jednakošću
1
(α2): Pd  5 (2)
Q
Z a d a t a k:
(a) Skiciraj kvalitativni grafik funkcije (1) i funkcije (2).
(b) Odredi relevantno definiciono područje funkcije (1) i funkcije (2) za poslovnu
praksu.
R e š e nj e:
(a)
1K: Iz jednakosti (1) izračunajmo vrednost (Q) za koju funkcija (1) za proizvod
(α1) ima prekid. Odnosno, u toj tački prekida funkcija (1) treba da ima vertikalnu asi-
mptotu.
118
Glava II
Q-0,25=0Q=0,25
2K: Izračujamo tačku preseka grafika funkcije (1) sa ordinatnom osom (y) pravo-
uglog koordinatnog sistema
1 1
iz Pd  , za Q  0  Pd 
Q  0,25 0  0,25
→Pd=-4
3K: Oko tačke Q=0,25, kroz koju prolazi vertikalna asimptota, izaberimo neko-
liko vrednosti kao u tablici 2.19.
Tablica 2.19.
Q Pd=1/Q-0,25
0 -4
0,1 -6,67
0,2 -20
0,3 20
0,4 6,67
0,5 4
4K: Na osnovu podataka iz tablice 2.19, skiciraćemo kvalitativni grafik funkcije

(1), na način kao što je to predstavljeno u grafiku 2.19.
Grafik 2.19.
Pd
20 Vertikalna asimptota
Q=0,25
4
Q
-0,7 -0,5 -0.3 -0,1 0,1 0,25 0,5 0,7
-4
-20
119
Glava II
(b)
1K: Iz jednakosti (2) izračunajmo vrednost (Q) za koju funkcija (2) za proizvod
(α) ima prekid. Pošto funkcija (2) u imeniocu ima samo nezavisnu promenljivu (Q), iz
nje sledi da funkcija tražnje Pd=1/Q+5 ima prekid u tački (Q=O,Pd=?). Odnosno, u toj
tački prekida funkcija (2) ima vertikalnu asimptotu (a to je ordinatna osa Pd pravoug-
log koordinatnog sistema).
2K: Iz jednakosti (2) je vidljivo da funkcija tražnje Pd=1/Q+5 ima horizontalnu
asimptotu u tački (Q=0,Pd=5). To je zato što kad pustimo da (Q) teži beskonačnosti,
onda izraz (1/Q) i jednakosti (2) teži nuli, a jednakost (2) postaje konstanta (Pd=5).
3K: Oko koordinate po nezavisnoj promenljivoj (Q=O), kroz koju prolazi verti-
kalna asimptota (a to je u ovom slučaju ordinatna osa (y) pravouglog koordinatnog si-
stema), izaberimo proizvoljno nekoliko vrednost (Q) u sklopu definicionog područja
funkcije (2), na način kao što je to prikazano u tablici 2.20.
Tablica 2.20.
Q Pd=1/Q+5
-0,5 3
-0,4 2,5
-0,3 1,67
-0,2 0
-0,1 -5
0 ?
0,1 15
0,2 10,
0,3 8,3
0,4 7,5
0,5 7
4K: Na osnovu rezultata iz drugog i trećeg koraka, skicirajmo kvalitativni grafik

funkcije (2), na način kao što je to prezentovano grafikom 2.20.
120
Glava II
Grafik 2.20.
Pd
20
Q
-0,5 -0,2 0
(c) Relevantno definiciono područje za funkciju tražnje Pd=1/(Q=0,25) je za

(0,25<Q<). Relevantno područje definicije za funkciju tražnje Pd=1/Q+5 je
(O<Q<).
121
GLAVA III
UVOD U FINANSIJSKU MATEMATIKU
Sadržaj:
3.1. Brojni izazovi i redovi i 3.4. Složeni interesni račun (dekurzivno

njihova primena u praksi računanje interesa)
3.2. Procentni račun 3.5. Investicioni zajmovi i konverzija zajmova
3.6. Neto sadašnja vrednost i interna stopa
3.3. Prost interesni račun rentabilnosti investicionog projekta
Cilj ove glave je da studenti budu u stanju da sebi odgovore na sledeća

pitanja:
 Šta su to nizovi i redovi u matematici; i kako se oni upotrebljavaju u po-

slovnoj praksi, posebno u finansijskom poslovanju?
 Šta je procentni račun i u kakvoj je korelaciji s kamatnim računima u
poslovnoj primeni?
 Šta je to zajam i konverzija zajma u kontekstu primene složenog interes-
nog računa?
 Kako izmeriti rentabilnost investicionih ulaganja?
Glava III
3.1. BROJNI NIZOVI I REDOVI I NJIHOVA PRIMENA U POSLOVNOJ

PRAKSI
3.1. Pojam brojnog niza. Funkciju f:N→R,

gde je:
N = skup prirodnih brojeva,
R = skup realnih brojeva,
nazivamo brojni niz. Označava se, najčešće kao skup realnih brojeva (α1,α2,...αn) čiji
su elementi (članovi) poređani jedan do drugog po nekom pravilu αn=f(n). Neretko ova
funkcija se obeležava sa (αn), nN, ili samo (αn). Ilustracije radi, navodimo nekoliko
brojnih nizova, zadatih preko opšteg člana niza (αn), na način kao što je to prikazano u
primeru 3.1.
Primer 3.1.
Zadavanje nizova opštim članom αn=f(n)
Napiši prvih pet članova nizova:

(a) αn=3n
(b) αn=25-10n
(c) αn=-4n/6
(d) αn=5.(-6)1-n
(d) αn=(n+1)/3n
R e š e nj e:
(a)
αn=3n, za (n=1,2,3,4,5...)
( αn=3,6,9,12,15,...)
(b)
αn=25-10n, za (n=1,2,...)
( αn=15,5,-5,-15,-25,...)
(c)
αn=-4n/6, za (n=1,2,...)
( αn=-3/6,16/6,-256/6,-1024/6,...)
125
Glava III
(d)
αn=5.(-6)1-n, za (n=1,2,...)
(αn=5;-0,83;0,14;-0,023;0,0039;...)
(e)
αn=(n+1)/3n, za (n=1,2,...)
( αn=2/3,3/6,4/9,5/12,6/15,...)
( αn=2/3,1/2,4/9,5/12,2/5,...)
2) Osnovno svojstvo niza. Najčešće se navodi da brojni niz može biti: (1) mono-
tono rastući; (2) monotono opadajući, i (3) ograničen.
(1) Monotono rastući niz (respektivno monotono neopadajući). Ako za svako
nN vredi nejednakost
αn<αn+1α n+1-α n>0 (3.1)
(respektivno) αnαn+1
onda kažemo da se radi o monotono rastućem (respektivno monotono neopadajućem)
nizu. Primera radi, niz αn=n3 je monotono rastući, jer je αn+1=(n+1)3 veće od αn=n3.
(2) Monotono opadajući (respektivno monotono nerastući) niz. Ako za svako

nN vredi nejednakost
αn>αn+1αn+1-αn<0 (3.2)
(respektivno) αnα n+1
tada kažemo da je reč o monotono opadajućem (respektivno monotono nerastućem) ni-
zu. Ilustracije radi, niz αn=(n+5)/n je monotono opadajući, jer je αn+1=(n+6)/(n+1)
manje od αn=(n+5)/n za (n=1,2,...).
(3) Ograničenost niza. Neretko se ističe da brojni niz može biti: (a) odozdo ogra-
ničen; i (b) odozgo ograničen.
(a) Odozdo ograničeni niz. Ako postoji bar jedan broj mR takav da vredi nejed-
nakost
mαn, nN (3.3)
onda kažemo da je niz (αn) odozdo ograničen.
(b) Odozgo ograničen niz. Ako postoji bar jedan broj MR takav, da vredi nejed-
nakost
αnM, nN (3.4)
tada kažemo da je niz (αn) odozgo ograničen.
126
Glava III
Primera radi, niz αn=n/(n+1) je ograničen i odozdo i odozgo, jer je 1/2<n/(n+1)<1

za (n=1,2,...). S druge strane, niz αn=n2, tj. (αn=1,4,9,...) je ograničen odozdo, ali ne i
odozgo za (n=1,2,3,...).
3) Granične vrednosti niza. Ako se članovi niza (αn) sve više približavaju ne-
kom realnom broju (L) u intervalu L-<αn<L+, koji se beskonačno približavaju tom
realnom broju (L) koji nazivamo granična vrednost niza (αn) ili limes-granica niza (αn).
Primera radi, neka je zadat brojni niz sa opštim članom αn=1-1/n. Pokažimo, na
osnovu napred navedenog pojmovnog određenja granične vrednosti niza (αn), da ovaj
niz ima za graničnu vrednost broj L=1. Najpre izaberimo proizvoljno, kao nazavisnu
veličinu, bilo koji broj >0. On sa brojem L=1 gradi interval zadatog niza L-<αn<L+,
koji se može prikazati u vidu nejednakosti |αn-L|< ili u intervalu (L-,L+). Interval
(L-,L+), gde broj (L-) čini donju, a broj (L+) gornju granicu intervala, vrlo često
se naziva i epsilon okolina.
Neka smo proizvoljno izabrali da nezavisna veličina () iznosi: (a) =0,1; (b)
=0,01; (v) =0,001.
Drugo, iz pojmovnog određenja znamo da je broj L=1 granična vrednost zadatog
niza αn=1-1/n, ako vredi opšte svojstvo:
n>no()|αn-L|< (3.5)
Iz nejednakosti 3.5. sledi:
|1-1/n-1|<
|-1/n|<
1/n<
n>1/
(a) za =0,1n>1/0,1
n>10n>no(0,1)
no(0,1)=10
Dakle, 10 prvih članova zadatog niza (αn) nalazi se van epsilon okoline
αn(1-0,1;1+0,1) odnosno van intervala niza 1-0,1<αn<1+0,1.
Svi ostali članovi niza (αn), koji se nalaze na poziciji većoj od broja no=10; a njih
je neograničeno mnogo, se nalaze unutar epsilon okoline αn(1-0,1;1+0,1) odnosno
unutar intervala 1-0,1<αn<1+0,1 u čijoj se sredini nalazi granična vrednost L=1 zada-
tog niza (αn). Sve ovo se grafički može prikazati na brojnoj prvoj, kao što je to urađeno
u grafiku 3.1.
127
Glava III
Grafik 3.1.
αn
L- L=1 L+

(1-0,1) (1+0,1)
(b) Analogno, za  sledi:

n>1/
n>1/0,01
n>100n>no(0,01)
no(0,01)=100
Prema tome, 100 prvih članova zadatog niza (αn) nalazi se van epsilon okoline
αn(1-0,01,1+0,01) odnosno van intervala niza 1-0,01<αn<1+0,01.
Svi ostali članovi niza (αn), koji se nalaze na poziciji većoj od broja no=100, a njih
je neograničeno mnogo, se nalaze unutar epsilon okoline αn(1-0,01;1+0,01) odnosno
unutar intervala 1-0,01<αn<1+0,01 u čijoj se sredini nalazi granična vrednost L=1 za-
datog niza (αn). Navedeno se može grafički predstaviti na brojnoj pravoj, na način kao
što je to prikazano u grafiku 3.2.
Grafik 3.2.
αn
L- L=1 L+

(1-0,01) (1+0,01)
(c) Analogno, za
n>1/
n>1/0,001
n>1000n>no(0,001)
no(0,001)=1000
Dakle, 1000 prvih članova zadatog niza (αn) nalazi se van epsilon okoline αn(1-
0,001;1+0,001) odnosno van intervala niza 1-0,001<αn<1+0,001. Svi ostali članovi ni-
za (αn), koji se nalaze na poziciji većoj od broja no=1000, a njih je neograničeno mno-
go, se nalaze unutar epsilon okoline αn(1-0,001;1+0,001) odnosno unutar intervala 1-
0,001<αn<1+0,001 u čijoj se sredini nalazi granična vrednost L=1 zadatog niza (αn).
Izloženo se može grafički predstaviti na brojnoj prvoj, na način kao što je to prezento-
vano u grafiku 3.3.
128
Glava III
Grafik 3.3.
αn
L- L=1 L+

(1-0,001) (1+0,001)
(a) Notacija granične vrednosti niza. Uobičajeno je da se granična vrednost ni-

za (αn), izražena u vidu nekog realnog broja (L), simbolički notira kao
limαn=L
n
ili
(αn)L kad n
(b) Konvergentni i divergentni nizovi. Za brojni niz (αn) kaže se da je konver-

gentan ako ima graničnu vrednost odnosno ako ima limes-granicu. Suprotno, niz (αn)
koji nema graničnu vrednost odnosno nema limes-granicu je divergentan.
4) Osnovna svojstva granične vrednosti. Ako nizovi (αn) i (bn) konvergiraju,

onda važe određena svojstva ili pravila za granične vrednosti ovih nizova. Navodimo,
bez posebnih dokaza, sledeća osnovna pravila granične vrednosti.
(1) Pravilo zbira i razlike. Ako brojni nizovi (αn)A i (bn)B, onda zbir (ili
razlika) ovih nizova teži zbiru (ili razlici) njihovih graničnih vrednosti, odnosno tada
vredi sledeća jednakost:
lim(αnbn)=limαnlimbn=AB (3.6)
n n n
Primera radi, neka su zadati brojni nizovi αn=1-1/n i bn=(n+1)/(n+2). Može se, na
osnovu pojmovnog određenja granične vrednosti, pokazati da niz (αn) teži broju A=1
kad n. Slično, niz (bn) teži broju B=1 kad n. Primenom jednakosti (3.6) dobija
se:
lim(1-1/n)(n+1)/(n+2)=
n
lim(1-1/n)lim(n+1)/(n+2)=11.
n n
(2) Pravilo proizvoda. Ako brojni nizovi (αn)A i (bn)B, onda i njihov proiz-
vod ima granicu jednaku proizvodu njihovih graničnih vrednosti, odnosno tada vredi
sledeća jednakost:
lim(αn·bn)=limαn·lim bn=A·B (3.7)
n n n
129
Glava III
Ilustracije radi, ako za zadate brojne nizove αn=1-1/n i bn=(n+1)/(n+2) se prime-

ni jednakost 3.7, dobija se:
lim(1-1/n)∙(n+1)/(n+2)=
n
lim(1-1/n)·lim(n+1)/(n+2)=1.1.
n n
(3) Pravilo količnika. Ako brojni nizovi (αn)A i (bn)B, onda i njihov količ-
nik ima granicu jednaku količniku njihovih graničnih vrednosti, odnosno tada vredi
sledeća jednakost:
lim(αn/bn)=lim αn/limbn=A/B (3.8)
n n n
Korisno je napomenuti, da se nalaženjem limes-granica pomoću jednakosti (3.8)
može doći do neodređenih izraza (odnosno izraza bez vrednosti), kao što su:
(/, -, 0·, 1, o, 0o)
Za ilustraciju, kao za zadate brojne nizove αn=1-1/n i bn=(n+1)/(n+2) primeni se
jednakost 3.8 dobija se:
lim(1-1/n)/(n+1)/(n+2)=
n
lim(1-1/n)/ lim(n+1)/(n+2)=1/1.
n n
(4) Pravilo stepena opšteg člana. Ako brojni niz (αn)kAk, onda stepen opšteg
člana niza ima granicu jednaku Ak, odnosno tada vredi sledeća jednakost:
lim(αn)k=(limαn)k=Ak (3.9)
n
Primera radi, ako na zadati brojni niz αn=(1-1/n)3 se primeni jednakost 3.9, do-
bija se:
lim(1-1/n)3=lim (1-1/n)3=13Ak
n n
(5) Pravilo konstante. Ako je brojni niz αn=A, gde je A-konstanta, onda je gra-
nična vrednost ovog niza jednaka vrednosti konstante. Dva su, najčešća načina prime-
ne ovog pravila:
(a)
A
lim   (3.10)
n
n→0
130
Glava III
lim(A∙αn)=A∙limαn (3.11)
n→ n→
Za ilustraciju, ako na zadati brojni niz αn=1/n, gde je A=1 konstanta, se pri-
meni jednakost (3.10), dobija se:
2
lim   , A=±1=konstanta
n
n→0
Za usporedbu, ako na zadati brojni niz αn=n+1/n+2, za A=3, se primeni jendakost
3.11, dobija se :
 n 1  n 1
3   3  lim  3 1  3
n  2 n2
n→ n→
(6) Neke karakteristične granične vrednosti brojnih nizova. Navodimo postu-

pak nalaženja graničnih vrednosti nekih najosnovnijih brojnih nizova i nizova na koje
se ne mogu, direktno, primeniti navedena pravila za iznalaženje njihove granične vred-
nosti.
Primer 3.2.
Neke karakteristične granične vrednosti niza
Nađi graničnu vrednost niza:

(a) αn=5/n
(b) αn=αn za |α|<1
(c) αn=α5/n/n za α>0,
(d) αn=ns za (s>0, s<0,s=0)
(e) αn=(1+1/n)n
n3  n 1
(f) n 
n 3  2n  5
n3  n2  5
(g) n 
n 2  5n  1
n5
(h) n  2
n  2n  4
5n  2
(i) n 
n2  8
131
Glava III
R e š e nj e:
(a) lim5/n=0
n
(b) limαn=0 za a<1
n
(c) limα5/n=1 za a>0,
n
 , za s  0
s 
(d) lim n   0, za s  0
 1, za s  0

n
(e) lim(1+1/n)n=e=2,718...
n
U zadacima (e), (i), (j) i (k) traži se granična vrednost količnika dva polinoma.
Pošto se ovde ne može direktno primeniti pravilo količnika iz jednakosti 3.8, neopho-
dno je brojilac i imenilac podeliti sa najvećim stepenom člana polinoma.
1 1
1 2  3
n3  n 1 : n3 n n 1
(f) lim 3  lim
n  2n  5 : n 3 2 5
1 2  3
n n
n n
1 5
3 2 3 1  3
n  n  5: n n n 
(g) lim 3  lim
n  5n  1 : n 3 1 5 1
 
n n2 n3
n n
1 5

n  5 : n2 n n  0 0
(h) lim 2  lim
n  2n  4 : n 2 2 4
1  2 1
n n
n n
2
: n 5
5n  2 n 5
(i) lim  lim
n 8: n
2 2
n 8
n
n n
132
Glava III
5) Aritmetički i geometrijski niz i red. Reč je o brojnim nizovima kod kojih se

umesto termina „niz”, koristi i termin „progresija”.
(a) Aritmetička progresija. To je takav niz kod koga je diferencija (ili razlika) bi-
lo kojeg člana niza (αn) i člana ispred njega, u oznaci (d), konstantan isti broj. Aritme-
tička progresija sa prvim članom niza (α1) i konstantnom diferencijom (d) se preko
opšteg člana niza, u oznaci αn – koji može biti i poslednji, može predstaviti kao:
αn: α1, α2, α3, α4,...
gde je:
α1 (prvi član niza),
α2=α1+d (drugi član niza),
α3=α2+d=(α1+d)+d=α1+2d (treći član niza),
α4=α1+3d, ... (četvrti član niza itd.).
Odavde sledi, da se opšti član aritmetičkog niza (αn) može izraziti u vidu sledeće
jednakosti:
αn=α1+(n-1)d (3.12)
Za ilustraciju, neka je zadat aritmetički niz (αn:1,3,5,7,...). Odavde sledi da je:
α1=1 prvi član niza,
α2=3 drugi član niza,
α3=5 treći član niza itd.
Odavde proizilazi, da je opšta konstantna diferencija (d) jednaka:
d   3   2   2   1  2
d 2
 5  3  3 1  2 
Nadalje, uporedbe radi, pretpostavimo da je neophodno naći vrednost četvr-
tog člana aritmetičkog niza (α4) ako vrednost prvog člana iznosi α1=1, a vrednost dife-
rencije d=2. Ovaj zadatak rešićemo tako što ćemo primeniti jednakost 3.12, na način
kao što sledi:
1K: α1=1, d=2, n=4, αn=αn=?
2K: αn=α1+(n-1)d=1+(4-1).2=7
Dakle, vrednost četvrtog člana niza iznosi (α4=7).
(b) Geometrijska progresija. To je takav niz kod koga količnik (ili ratio), u
oznaci (r), bilo kojeg člana niza (αn) i člana ispred njega konstantan broj. Geometrijska
progresija sa prvim članom niza (α1) i konstantnim količnikom (r) se preko opšteg čla-
na niza, u oznaci αn-koji može biti i poslednji, prezentuje kao:
αn=α1, α2, α3, α4,...
133
Glava III
gde je:
α1= (prvi član niza),
α2=α1·r (drugi član niza),
α3=α1·r2 (treći čla niza),
α4=α1·r3 (četvrti član niza itd.).
Odavde sledi, da se opšti član geometrijskog niza (αn) može predstaviti u vidu je-
dnakosti:
αn= α1rn-1 (3.13)
Primera radi, neka je zadat geometrijski niz (αn:3,6,12,24,48,...). Odavde sledi da
je:
α1=3 prvi član niza,
α2=6 drugi član niza,
α3=12 treći član niza,
α4=24 četvrti član niza,
α5=48 peti član niza itd.
Odavde proizilazi da konstantni količnik (r) ima vrednost:
r   5 :  4   4 :  3   3 :  2   2 :  1  2
  R2
 48 : 24  24 : 12  12 : 6  6 : 3  2 
Nadalje, komparacije radi, predpostavimo da je neophodno naći vrednost četvr-
tog člana geometrijskog niza (α4) ako vrednost prvog člana iznosi α1=3, a vrednost
konstantnog količnika r=2. Ovaj zadatak rešićemo tako što ćemo primeniti jednakost
3.13, na način kao što sledi:
1K: α1=3, r=2, n=4, αn=α4?
2K: αn=α1·rn-1=3·24-1=3·23=24
Prema tome, vrednost četvrtog člana niza iznosi (αn=α4=24).
(c) Pojam reda. Ako članove brojnog niza (αn: α1, α2, α3,...) saberemo (sumira-
mo) onda dobijamo red (Sn). Pri tome se, često koristi i veliko grčko slovo „sigme”, u
oznaci , kao znak sumiranja. Ispod znaka „sigma”, može se pisati redni broj ili pro-
menljivi indeks, koji označava početak brojanja. Iznad znaka „sigma” može se pisati
redni broj, koji označava završetak brojanja članova reda. Za ilustraciju, navodimo
primere:
5
(a) S n   k   1   2   3   4   5 ,
k 1
9
(b) S n   k   6   7   8   9 ,
k 6
4
(c) S n   3k   3   6   9  12 .
k 1
134
Glava III
(1) Sumiranje članova aritmetičke progresije. Sume prvih (n) članova aritme-
tičke progresije jednaka je proizvodu polovine broja članova i zbira prvog i poslednjeg
člana ovog niza. Izražava se u vidu sledeće jednakosti:
n
Sn   (1   n ) (3.14)
2
Smenom jednakosti 3.11 u jednakost 3.13 dobija se:
n
Sn  1  1  n  1d 
2
n
Sn   2 1  n  1d  (3.15)
2
Primera radi, neka je zadat aritmetički niz (αn:2,5,8,11,14). Predpostavimo da
treba naći sumu prva četiri člana niza. Ovaj zadatak obavićemo tako što ćemo prime-
niti jednakost 3.14 ili jednakost 3.15, na način kao što sledi:
(a) Primena jednakosti 3.13:
1K: α1=2, αn=α4=11, n=4, Sn=?
2K: Sn=n/2∙( α1+αn)=4/2(2+11)=26
(b) primena jednakosti 3.14:
1K: α1=2, n=4, d=3, Sn=?
2K: Sn=n/22α1+(n-1)d
=4/24+(4-1)3
=26
(2) Sumiranje članova geometrijske progresije. Sume prvih (n) članova geo-
metrijske progresije prezentuju se preko relacije
Sn=α1+α1r+α1r2+...α1rn-1
r n 1
S n  1 (3.16)
r 1
ili
1 rn
S n  1 (3.17)
1 r
gde je:
α1 = prvi član geometrijskog niza,
r = konstantni količnik bilo kojeg člana niza i člana ispred njega.
Za ilustraciju, neka je zadat geometrijski niz (αn:3,6,12,24,48). Napišimo, na primer,
sumu prva četiri člana ovog niza. Rešenje ćemo dobiti tako što ćemo primeniti jednakost
3.16 ili jednakost 3.17, na način kao što sledi:
135
Glava III
a) primena jednakosti 3.16:

1K: α1=3, n=4, r=2, Sn=?
rn 1
2.K: S n  1
r 1
4
2 1
3
2 1
=45
(b) primena jednakosti 3.17:
1K: α1=3, n=4, r=2, Sn=?
1 r n
2.K: S n  1
1 r
1  24
3
1 2
 15
3
1
=45
(3) Konvergentni i divergentni redovi. Kao što nizovi mogu biti konačni i bes-
konačni, tako i redovi mogu biti konačni i beskonačni. Slično, kao što nizovi mogu biti
konvergentni i divergentni, tako i redovi mogu biti konvergentni i divergentni.
(a) Konvergenetni red. Ako je zadat niz (αn:α1,α2,...,αn,...), onda se od njegovih

članova može načiniti odgovarajući red

( S n   1   2  ... n  ...)   n
n 1
Ako ovaj red (Sn), kod n, ima graničnu vrednost u vidu određene sume ili
zbira (S), onda kažemo da je red (Sn) konvergentan, pa pišemo

S   n (3.18)
n 1
U svim drugim slučajevima, kaže se da je red (Sn) divergentan.
(b) Konvergentni geometrijski red. Geometrijski red se u najvećoj meri, kao što
ćemo to videti u tekstu koji sledi unutar ove glave, primenjuje u finansijskoj matemati-
ci. Stoga ćemo, kada je rečo o kriterijumima konvergencije reda (test količnika, test
korena, test stepena, Dalamberov kriterijum itd.) našu pažnju fokusirati na kriterijum
konvergencije geometrijskog reda.
(b1) Kriterijum konvergencije geometrijskog reda. Geometrijski red (Sn=α1+αrr
+α1r ...), gde je α1 – prvi član, α1r – drugi član, α1r2 – treći član geometrijskog niza
2
(αn) i.t.d., konvergira samo onda ako je apsolutna vrednost količnka, u oznaci |r|, ma-
136
Glava III
nja od broja jedan. Drugim rečima, geometrijski red je konvergentan samo onda ako
zadovoljava nejednakost
|r|<1-1<r<1 (3.19)
Odavde sledi da će suma članova geometrijskog reda izražena jednakošću 3.15
(ili jednakošću 3.16), kad n, transformisati se na način kao što sledi:
r n 1
lim S n  lim 1  za |r|<1
r 1
n→ n→
r n 1
lim 1 
r 1
n→
0  1  1 (1)
S n  1   
r  1 r  1 (1)
1
Sn  (3.20)
1 r
Primera radi, neka je zadat geometrijski niz (αn:1/2,-1/4,1/8,-1/16,1/32,...). Izra-
čunajmo sumu članova ovog niza kojoj konvergira odgovarajući geometrijski red (Sn).
To ćemo postići tako što ćemo primeniti jednakost 3.19, na način kao što sledi:
1  n1 1
1K: 1  , r    r 1
2 n 2
1 1/ 2 1/ 2 1/ 2 1
2K: S n     
1  r 1)  1 / 2 _ 1  1 / 2 3 / 2 3
Dakle, zadati geometrijski red (Sn) je zaista konvergentan. U suprotnom, ukoliko
je |r|1, u svim takvim slučajevima radi se o divergentnim geometrijskim redovima.
c) Primena aritmetičkog i geometrijskog niza i reda u ekonomiji. Ovi nizovi i

redovi su nezaobilazni u širokom spektru poslovnih zadataka privrednih subjekata u
praksi, posebno u domenu poslovnog i finansijskog planiranja. U tom pravcu, je i pra-
ktični primer koji, upravo, sledi.
Primer 3.3.
Primena nizova i redova u poslovnoj praksi
Jedno preduzeće ostvaruje sedmičnu proizvodnju od 600 proizvoda. Nakon prve

sedmice, menadžment preduzeća planira da poveća proizvodnju. U tu svrhu, dat je na-
log stručnjacima za poslovnu matematiku iz odeljenja za internu reviziju da predlože
dva plana. Plan 1 – predviđa povećanje proizvodnje za 40 proizvodnih jedinica na sva-
137
Glava III
kih 7 (sedam) dana, odnosno svake naredne sedmice. Plan 2 – predviđa povećanje pro-
izvodnje sedmični od po 10 odsto.
Z a d a t a k:
(a1) Izračunaj proizvodnju na kraju 12 sedmice po planu 1 i po planu 2.
(a2) Izračunaj ukupnu proizvodnju u prvih 12 sedmica po planu 1 i po planu 2.
(b) Izračunaj, i za plan 1 i za plan 2, posle koliko nedelja će sedminčna proizvo-
dnja iznositi 4000 proizvodnih jedinica.
R e š e nj e:
Plan 1:
(a1)
1K: α1=600, n=12
d=40, αn=α12=?
2K: Primeniti jednakost 3.12:
αn=α1+(n-1).d
=600+(12-1).40
=1040 proizvodnih jedinica
Plan 2:
(a1)
1K: α1=600, n=12
r=1,1, αn=α12=?
αn=α1.rn-1
=600.(1,1)12-1
=1.711,91712 proizvodnih jedinica
Plan 1:
(a2)
Sn=n/2 2α1+(n-1)d
=12/2 2.(600)+(12-1)·40
=9.840 proizvodnih jedinica
Plan 2:
(a2)
Sn=α1 . (rn-1) / r-1
=600. 1,112-1 / 1,1-1
=12.830,612.831 proizvodnih jedinica
138
Glava III
Plan 1:
(b1)
1K: Traži se (n)=?
Odnosno, nakon koliko nedelja će sedmična proizvodnja dostići iznos od 4000
proizvodnih jedinica?
Ulazni podaci:
α1=600, d=40
αn=4000, n=?
αn=α1+(n-1)·d
4000=600+(n-1)·40
3400/40=n-1
85=n-1
n=86 sedmica ili nedelja
Plan 2:
(b2)
1K: Traži se (n)=?
Odnosno, posle koliko nedelja će sedmična proizvodnja dostići iznos od 4000
proizvodnih jedinica?
Ulazni podaci:
α1=600, r=11
αn=4000, n=?
αn=α1.rn-1
4000=600·(1,1)n-1
6,6667=(1,1)n-1·log
log 6,6667=(n-1)·log 1,1
0,8239=(n-1)·0,04139
19,9=n-1
n=20,9 sedmica ili nedelja.
139
Glava III
3.2. PROCENTNI RAČUN
1. Pojam procenta. Procenat je stoti deo od celine neke veličine. Označava se sa

(%) i čita se, najčešće “odsto”. Tako na primer kad kažemo 5% od nekog broja, mi mi-
slimo:
5
 broj  0,05  broj
100
Dakle, računanje sa procentima se ne razlikuje od računanja sa razlomicima ili
decimalnim brojevima. Slično, ako kažemo neki broj se povećao za (x) procenata,
onda mislimo da povećanje tog broja iznosi:
x
povećanje=broj  (3.21)
100
dok nova, povećana, vrednost broja iznosi:
novi povećani broj = broj + povećanje
= broj + (broj·x/100)
= broj (1+x/100) (3.22)
Primer 3.4.
Računanje sa procentima
(a) Izračunaj 20% od 2000, ili 100% od 2000.

(b) Plata od 500 evra povećana je za 10 odsto.
(b1) izračunaj povećanje plate i (b2) novi iznos plate.
(c) Ukupni prihod jednog preduzeća iz prethodnog godišnjeg obračunskog perio-
da, izražen u baznim cenama iz te godine obračunskog perioda, je nepoznat. Na kraju
tekuћe godine, cene u odnosu na prethodnu godinu su se povećale za 105%, dok je pri-
hod iznosio 63.400 evra. Izračunaj iznos ukupnog prihoda u prethodnoj godini.
(d) Profit u odnosu na ukupni prihod jednog preduzeća iznosi 10.000 evra. Koli-
ko iznosi ukupni prihod ako je stopa profita 20%?
R e š e nj e:
(a)
(a1) 20% od 2000=20/100·2000 = 400
(a2) 100% od 2000=100/100·2000=2000
140
Glava III
(b)
(b1) 10% od 500=10/100·500= 50 evra
(b2) 500+50=550 evra
(c)
Nađimo najpre 1% povećanja u odnosu na baznu cenu, podelivši tekući iznos pri-
hoda sa 105. Zatim pomnožimo sa 100, da bismo izračunali 100% prihoda iz pretho-
dnog godišnjeg obračunskog perioda:
63400=105/100·bazna cena
63400/105=100·bazna cena
63400/105=100/100·bazna cena
60380,95=bazna cena
Dakle ukupni prihod preduzeća iz prethodnog godišnjeg obračuna 60380,95 evra.
(d)
Ako traženi ukupni prihod označimo sa (x), onda vredi jednačina:
0,2x=10000
x=50000 evra.
2) Osnovni vidovi procentnog računa. Tri su najvažnija vida procentnog raču-

na: 1) procentni račun od sto; 2) procentni račun više sto; 3) procentni račun niže sto.
(1) Procentni račun od sto. Ovaj vid procentnog računa zasniva se na osnovnoj
proporciji
G:100=P:p (3.23)
gde je:
G = glavnica ili svota,
P = procentni prinos
p = procentna stopa.
Iz proporcije 3.22, na osnovu pravila o rešavanju proporcije, možemo izračunati
bilo koju od tri u njoj zastupljene veličine ako su poznate preostale dve veličine. S tim
u vezi, dobijamo sledeće relacije za izračunavanje nepoznatih veličina u procentnom
računu od sto:
G p
P (3.24)
100
100 P
G (3.25)
p
100 P
p (3.26)
G
141
Glava III
(2) Procentni račun više sto. Ovaj vid procentnog računa imamo tada, kada u
njemu figuriše uvećana glavnica za procentni prinos (G+P). Odgovarajuća formula za
izračunavanje nepoznate veličine u procentnom računu više sto dobijamo iz proporcija
koje izvodimo iz osnovne proporcije 3.23. Zamenom unutrašnjih članova proporcije
3.23 dobijamo proporciju:
G:P=100:p (3.27)
Primenom pravila o zbiru članova leve strane prema zbiru članova proporcije
3.27 sa desne strane, dobija se proporcija procentnog računa više sto:
(G+P):(100+p)=G:100 (3.28)
(G+P):(100+p)=P:p (3.29)
Iz proporcija 3.28 i 3.29 izračunavamo one veličine koje su nam potrebne. Tako
dobijamo:
GP
G  100 (3.30)
100  p
GP
P p (3.31)
100  p
(3) Procentni račun niže sto. Ako u procentnom računu imamo umanjenu gla-
vnicu za procentni prinos (G-P), onda kažemo da je reč o procentnom računu niže sto.
Analogno računu više sto, imamo sledeće proporcije procentnog računa niže sto:
(G-P):(100-p)=G:100 (3.32)
(G-P):(100-p)=P:p (3.33)
Iz ovih proporcija izračunavamo one veličine koje su nam neophodne. Tako ima-
mo:
GP
G 100 (3.34)
100  P
GP
P p (3.35)
100  p
Primer 3.5.
Primena procentnog računa od sto,
više sto i niže sto
a) Cena robe od 5000 evra je povećana za 10%. Koliko iznosi nova cena?
b) Troškovi proizvodnje od 20000 evra smanjeni su za 25%. Koliko iznose novi
troškovi proizvodnje?
142
Glava III
c) Od 500 tona određene robe, 25 tona ne zadovoljava međunarodne standarde.

Koliko procenata robe zadovoljava međunarodne standarde?
d) U prodajnu cenu određene robe od 1000 evra uračunati su poslovni troškovi
od 20%. Kolika je nabavna cena robe?
e) U ukupni prihod preduzeća od 20000 evra uključena je dobit i ukupni troškovi
ovog preduzeća. Ako dobit iznosi 10%, koliko iznose ukupni troškovi preduzeća?
f) Ukupni troškovi preduzeća na kraju tekućeg obračunskog perioda iznose 30000
evra, što predstavlja 20% više nego na krau prethodnog obračunskog perioda. Koliko
su iznosili ukupni troškovi preduzeća u tom prethodnom obračunskom periodu?
g) Cena jednog kompjutera smanjena je za 18% i sada iznosi 2000 evra. Koliko
je smanjena cena i kolika je bila cena pre smanjenja?
h) Neto lični dohodak zaposlenih u jednom preduzeću iznosi 30000 evra. Na nje-
ga se plaćaju razni doprinosi od 60%. Koliko iznosi bruto mesečni dohodak zaposlenih
u preduzeću?
i) Cena nekog artikla, bez poreza na dodatu vrednost od 12%, iznosi 1500 evra.
Koliko iznosi bruto cena sa porezom na dodatu vrednost
j) Zalihe robe u jednom preduzeću povećane su prvi put za 15%, a zatim za 8%,
pa su potom smanjene za 6%. Posle ovog smanjenja zalihe su iznosile 200 tona. Izra-
čunati vrednost zaliha pre prvog povećanja zaliha.
k) Prihod jednog preduzeća na kraju obračunskog perioda raspoređen je u tri sek-
tora kao u tablici 3.1.
Tablica 3.1.
Sektori Ukupni prihod (u 000 evra)

Sektor 1 120000
Sektor 2 80000
Sektor 3 40000
Ukupno 240000
Z a d a t ak:
Izračunaj procentualno učešće prihoda sektora u ukupnom prihodu preduzeća.
R e š e nj e:
(a)
1K: Ulazni podaci: G=5000 evra, p=10%, P=?, G+P=?
2K Primenimo jednakost 3.24
143
Glava III
G  p 5000  10
P   500 evra je procentni prinos
100 100
3K: Nova cena: G+P=5000+500
=5500 evra
(b)
1K: Ulazni podaci: G=20000 evra, p=25%
P=?, G-P=?
2K: Primenimo jednakost 3.24:
G  p 2000  25
P   5000 evra je procentni prinos
100 100
3K: Novi troškovi proizvodnje:
G-P=20000-5000=15000 evra
(c)
1K: Ulazni podaci: G=500 tona, P=25 tona
p=?, 100-p=?
100  P 100  25
P   5% ne zadovoljava medjunarodne standarde
G 500
3K: Procenat robe koja zadovoljava međunarodne standarde:
100-p=100-5%=95%
(d)
1K: Ulazni podaci: G+P=1000, p=20%
G=?
GP 1000
P 100  G  100  833,3 evra
100  p 100  20
Dakle, nabavna cena robe je 833,3 evra
(e)
1K: Ulazni podaci: G+P=20000, p=10%, G=?
2K: Primenjujemo jednakost 3.30:
GP 20000
G 100  G  100  18181,8 evra
100  p 100  10
144
Glava III
Dakle, ukupni troškovi preduzeća iznose 18181,8 evra.
(f)
1K: Ulazni podaci: G+P=30000, p=20%, G=?
GP 30000
G 100  G  100  25000 evra
100  p 100  20
Prema tome, ukupni troškovi preduzeća u prethodnom obračunskom periodu iz-
nose 25000 evra.
(g)
1K: Ulazni podaci: G-P=2000, p=18%, P=?,G=?
GP 2000 2000
P pP 18  18  439 evra
100  p 100  18 82
3K: Cena pre smanjenja:
G=(G-P)+PG=2000+439=2439 evra
Dakle, cena kompjutera, pre smanjenja od 18%, iznosi 2.439 evra
(h)
1K: Ulazni podaci: G-P=30000, p=60%, P=?, G=?
GP 30000 30000
P pP  60   60  45000 evra
100  p 100  60 40
3K: Bruto lični dohodak zaposlenih dobijamo primenom jednakosti 3.33:
GP 30000
G 100  G  100  75000 evra
100  p 100  60
ili primenom jednakosti:
G=(G-P)+P=30000+45000
=75000 evra
(i)
1K: Ulazni podaci: G-P=1500, p=12%, G=?
145
Glava III
GP 15000 1500

G 100  G  100  100  1704,5 evra
100  p 100  12 88
Dakle, bruto cena sa porezom na dodatu vrednost iznosi 1704,5 evra
(j)
1K: Ulazni podaci: Nakon poslednje promene stanja zaliha, imamo zalihe od
200 tona, odnosno:
G-P=200, p=6%, G=?
GP 200 200
G 100  G  100  100  212,7 tona
100  p 100  6 94
3K: Sada su zalihe od 212,7 tona uvećane za prethodno povećanje zaliha od 8%.
Odnosno, sada imamo sledeće ulazne podatke:
G+P=212,7, p=8%, G=?
GP 212,7 212,7
G 100  G  100  100  196,9 tona
100  p 100  8 108
5K: Sada su zalihe od 196,9 tona uvećane za prvo povećanje zalliha od 15%.
Odnosno, sada imamo sledeće ulazne podatke:
G+P=196,9, p=15%, G=?
GP 196,9 196,9
G 100  G  100  100  1171,3 tone
100  p 100  15 115
Dakle, zalihe robe pre prvog povećanja iznosile su 171,3 tone.
Korisno pravilo. Ako se čista glavnica menja naizmenično po stopama
p1,p2,...pn, onda vrednost glavnice glasi:
Posle prve promene: G1=Go Gop1
=Go(1p1),
Posle druge promene: G2=G1P2=G1G1p2
=G1·(1p2)
=Go·(1p1)·(1p2)
Posle n-te promene, konačna ili krajnja vrednost glavnice će biti:
Gn=Go·(1p1)·(1p2)...(1pn) (3.36)
146
Glava III
gde je Gn – konačna ili krajnja vrednost glavnice, a Go-čista ili početna vrednost glav-
nice. S navedenim u vezi, prethodni zadatak pod (l) možemo rešiti na osnovu jednako-
sti 3.36:
Gn=Go·(1+p1)·(1+p2)·(1-p3)
200=Go·(1+0,15)·(1+0,08)·(1-0,06)
200=Go·1,15·1,08·0,94
200
G0   1,71 tone
1,51 1,08  0,94
Dakle, dobili smo isti rezultat. Odnosno, zalihe robe pre prvog povećanja iznosile
su 171,3 tone.
(k)
Procentualno učešće prihoda sektora u ukupnom prihodu izračunaćemo na način
kao što je prikazano u tablici 3.2.
Tablica 3.2.
Ukupni prihod
Sektori % učešće
(000 evra)
120000
Sektor 1 120000  100  50%
240000
80000
Sektor 2 80000  100  33,3%
240000
40000
Sektor 3 40000  100  16,7%
240000
Ukupno 100%
147
Glava III
3.3. PROST INTERESNI RAČUN
1. Pojam interesa i prostog interesnog računa. Pod terminom prost interes (ili
kamata), u oznaci (I), se podrazumeva ukupna suma novca koju dužnik isplaćuje pove-
riocu na novčanu pozajmicu ili glavnicu (odnosno kapital) u oznaci (Po), koja je uvek
fiksna svo vreme trajanja kreditnog odnosa (odnosno trajanja kapitalisanja), uz dogo-
vorenu kamatnu stopu, u oznaci (i) - izraženu u procentima. Prost interes (ili kamata),
jednostavno rečeno, je fiksni procentni iznos od glavnice (ili kapitala). U tom smislu,
najčešće se izražava u vidu sledeće relacije:
I=Po·i·t (3.37)
gde je:
I = interes (ili kamata),
Po = glavnica (principal),
i = interesna stopa, izražena u procentima
t = vremenski interval (vreme) za koji se obračunava interes (ili kamata), izražen
u godinama (odnosno mesecima ili danima).
Po isteku otplate pozajmice glavnice (kapitala) čista glavnica (Po) se uvećava za
fiksni iznos kamate (Po·i·t), odnosno dobija se uvećani iznos glavnice ili krajnji iznos
glavnice (kapitala) kao u sledećoj relaciji:
Pt=Po+(Po·i·t)
Pt=Po(1+i·t) (3.38)
gde je:
Po = čista glavnica ili sadašnja vrednost kapitala.
i = godišnja interesna (kamatna) stopa, koja predstavlja količnik interesa i čiste
glavnice, izražena u procentima
t = vreme izraženo u godinama (rok otplate kredita)
Iz izloženog treba uočiti veliku sličnost između prostog kamatnog računa i pro-
centnog računa. Naime, razlika između njih je samo u tome što se u kamatnom računu
pojavljuje još jedna veličina (uz glavnicu – Po, interes – I, interesnu stopu – i), a to je
vreme (t). Vreme (t) se izražava u godinama. Ako se izražava u mesecima, onda se
predstavlja sa tm=1/12. Ako se izražava u danima, onda se vreme prezentuje:
(a) t=1/360, (30,360) – svaki mesec ima 30 dana a godina 360 – nemački metod,
(b) t=1/360, (k,360) – broj dana u mesecu računa se kalendarski a godina ima 360
dana - francuski metod (kod nas se koristi),
(c) t=1/365 (k,365) – broj dana u mesecu računa se kalendarski a godina ima 365
dana – engleski metod.
148
Glava III
Primer 3.6.
Prost interesni račun
a) Preduzeće je uzelo zajam od 2000 evra uz godišnji interes od 5%. Kolika će

biti vrednost uvećane glavnice posle 7 godina?
b) Koliko će preduzeće platiti interes za zajam od 15000 evra na 6 meseci uz inte-
resnu godišnju stopu od 10%?
c) Koliko će preduzeće platiti interesa za zajam od 25000 evra na 90 dana uz inte-
resnu godišnju stopu od 8%, po nemačkom metodu?
d) Koliko će preduzeće platiti interesa za zajam od 45000 evra na 61 dan uz
interesnu godišnju stopu od 12%, po francuskom metodu?
e) Koliko će preduzeće platiti interesa za zajam od 125000 evra na 63 dana uz
interesnu godišnju stopu od 9%, po engleskom metodu?
R e š e nj e:
(a)
1K: Ulazni podaci: Po=2000, i=5/100=0,05
t=7, Pt=?
Pt=Po(1+i·t)
=2000(1+0,05·7)=2700 evra
Uvećana vrednost glavnice posle 7 godina je 2700 evra
(b)
1K: Ulazni podaci: Po=15000, i=10/100=0,1
tmt=6/12, I=?
I=Po·i·t=15000·0,1·6/12
=750 evra
(c)
1K: Ulazni podaci: Po=25000, i=8%=8/100=0,08
tdt=90/360, (30,360), I=?
2K: Primeniti jednakost 3.36 po nemačkom metodu:
I=Po·i·t=25000·0,08·90/360
=500 evra
149
Glava III
(d)
1K: Ulazni podaci: Po=45000, 20=12%=12/100=0,12
tdt=61/360, (k=61,360), I=?
2K: Primeniti jednakost 3.36 po francuskom metodu
I=Po·i·t=45000·0,12·61/360
=915 evra
(e)
1K: Ulazni podaci: Po=125000, i=9%=9/100=0,09
tdt=63/365, (k=63,365), I=?
2K: Primeniti jednakost 3.36 po engleskom metodu:
I=Po·i·t=125000·0,09·63/365
=1941,8 evra
Vrednost interesa po engleskom metodu je 1941,8 evra.
2) Osnovni vidovi prostog interesnog računa. Tri su osnovna vida (1) prosti
interesni račun od sto; (2) prosti interesni račun više sto; i (3) prosti interesni račun
niže sto.
(1) Prosti interesni račun od sto. Ovaj vid interesnog računa zasniva se na osno-
vnoj proporciji:
Po:I=100:(i·t), t=broj godina (3.39)
Po:I=1200:(i·tm) ,tm=broj meseci (3.40)
Po:I=36000:(i·td), td=broj dana, godina ima 360 dana (3.41)
Po:I=36500:(i·td), td=broj dana, godina ima 365 dana (3.42)
gde je:
Po = glavnica (ili kapital)
I = interes (ili kamata)
i = interesna (kamatna) stopa izražena u procentima
Iz jednakosti (3.39), (3.40), (3.41) i (3.42) se, na osnovu tri poznate veličine,
izračunava četvrta nepoznata veličina. Tako se dobija:
(a) iz jednakosti 3.39

P0  i  t
I (3.43)
100
100  I
P0  (3.44)
it
150
Glava III
100  I
i (3.45)
P0  t
100  I
t (3.46)
P0  i
(b) iz jednakosti 3.40

P0  i  t m
I (3.47)
1200
1200  I
P0  (3.48)
i  tm
1200  I
i (3.49)
P0  t m
100  I
tm  (3.50)
P0  i
(c) iz jednakosti 3.41

P0  i  t d
I (3.51)
3600
3600  I
P0  (3.52)
i  td
3600  I
i (3.53)
P0  t d
3600  I
td  (3.54)
P0  i
(d) iz jednakosti 3.42

P0  i  t d
I (3.55)
36500
36500  I
P0  (3.56)
i  td
36500  I
i (3.57)
P0  t d
36500  I
td  (3.58)
P0  i
151
Glava III
(2) Prosti interesni račun više sto. Ovaj vid interesnog računa imamo onda, ka-
da u njemu figuriše uvećana glavnica za interes (Po+I). Odgovarajuće formule za izra-
čunavanje nepoznate veličine u prostom interesnom računu više sto dobijamo na osno-
vu takozvanih izvedenih proporcija od osnovnih proporcija (3.39) do (3.42). Naime, iz
ovih osnovnih proporcija, se primenom pravila o zbiru članova leve strane prema zbiru
članova sa desne strane, dobija izvedena proporcija prostog interesnog računa više sto.
Tako se dobija izvedena proporcija:
(a) iz relacija 3.39
(Po+I):(100+i·t)=Po:100 (3.59)
(Po+I):(100+i·t)=I:i·t (3.60)
(b) iz relacija 3.40

(Po+I):(1200+i·tm)=Po:1200 (3.61)
(Po+I):(1200+i·tm)=I:i·tm (3.62)
(c) iz relacije 3.41

(Po+I):(36000+i·td)=Po:36000 (3.63)
(Po+I):(36000+i·td)=I:i·td (3.64)
(d) iz relacije 3.42

(Po+I):(36500+i·td)=Po:36500 (3.65)
(Po+I):(36500+i·td)=I:i·td (3.66)
Izborom odgovarajuće proporcije (3.59) do (3.66) i rešavanjem po (Po) i po (I)

dobija se tražena formula.
(a) Iz proporcije (3.59) dobija se:
( P0  I )  100
P0  (3.67)
100  i  t
(b) Iz proporcije (3.60) dobija se:
( P0  I )  i  t
I (3.68)
100  i  t
(c) Iz proporcije (3.61) dobija se:
( P0  I ) 1200
P0  (3.69)
1200  i  t m
(d) Iz proporcije (3.62) dobija se:

( P0  I )  i  t m
I (3.70)
1200  i  t m
152
Glava III
(e) Iz proporcije (3.63) dobija se:

( P0  I )  36000
P0  (3.71)
36000  i  t d
(f) Iz proporcije (3.64) dobija se:

( P0  I )  i  t d
I (3.72)
36000  i  t d
(g) Iz proporcije (3.65) dobija se:

( P0  I )  36500
P0  (3.73)
36500  i  t d
(h) Iz proporcije (3.66) dobija se:

( P0  I )  i  t d
I
36500  i  t d
(3.74)
(3) Prosti interesni račun niže sto. Ovaj vid interesnog računa imamo tada, ka-
da u njemu figuriše umanjena glavnica za interes (Po-I). Odgovarajuće formule za izra-
čunavanje nepoznate veličine (Po) i (I) u prostom interesnom računu niže sto, se razli-
kuje od adekvatnih formula (3.67) do (3.75) u prostom interesnom računu više sto sa-
mo po tome što umesto znaka (+) stoji znak (-).
U tom smislu, navodimo formule za izračunavanje glavnice (Po) i interesa (I) na
osnovu računa niže sto:
( P0  I )  100
(a) P0  (3.75)
100  i  t
( P0  I )  i  t
(b) I (3.76)
100  i  t
( P0  I )  1200
(c) p0  (3.77)
1200  i  t m
( P0  I )  i  t m
(d) I (3.78)
1200  i  t m
( P0  I )  36000
(e) P0  (3.79)
36000  i  t d
( P0  I )  i  t d
(f) I (3.80)
36000  i  t d
153
Glava III
( P0  I )  36500
(g) P0  (3.81)
36500  i  t d
( P0  I )  i  t d
(h) I (3.82)
36500  i  t d
Primer 3.7.
Prost interesni račun od sto,
više sto, niže sto
Izračunaj:
(a)
(a1) Interes za zajam od 25000 evra na 5 godina uz godišnju interesnu stopu od
7%.
(a2) Interes za zajam od 30000 evra na 10 meseci uz godišnju interesnu stopu od
5%.
(a3) Interes na zajam od 40000 evra za period od 12 aprila do 10 juna tekuće go-
dine uz godišnju interesnu stopu od 10% (30,360) po nemačkom metodu.
(a4) Interes na zajam od 35000 evra za period od 20 aprila do 25. juna tekuće go-
dine uz godišnju interesnu stopu od 12% (K, 360) po francuskom metodu.
(a5) Interes na zajam od 42000 evra za period od 18 aprila do 30 juna tekuće
godine uz godišnju interesnu stopu od 8% (K,365) po engleskom metodu.
(b) Koliko je iznosila pozajmica jednog privrednog subjekta ako je on za 9 godi-
na i 5 meseci platio interes od 12.500 evra uz interesnu stopu od 6,5%?
(c) Koliko je iznosila interesna stopa ako je preduzeće za zajam od 32780 evra na
280 dana platilo poveriocu interes od 1800 evra (K, 360) po francuskom metodu
(d) Za koliko dana je preduzeće vratilo zajam od 150000 evra ako je na ime 7,5%
interesa obračunato 3560 evra po nemačkom metodu.
(e) Posle 4 godine preduzeće je platilo dug od 24820 evra, zajedno sa 7% intere-
sa. Koliki je bio dug.
(f) Posle 5 godina i 3 meseca preduzeće je vratilo zajam od 27800 evra, zajedno
sa 7,5% interesa. Koliko je preduzeće platilo interesa
(g) Posle 2 godine i 18 dana preduzeće je vratilo zajam od 280700 evra, zajedno
sa 8,5% interesa (30,360). Koliko iznosi zajam?
(h) Preduzeće je za 420 dana vratilo dug od 175000 evra zajedno sa 9,5% intere-
sa (K, 365). Koliko je preduzeće poveriocu platilo interesa?
(i) Glavnica umanjena za interes iznosi 17260 evra i bila je ukamaćivana 5 godi-
na uz 4,5% interesa. Koliko iznosi glavnica?
154
Glava III
(j) Glavnica umanjena za interes iznosi 27280 evra i bila je ukamaćivana 3 godi-
ne i 7 meseci uz 9,5% interesa. Koliko iznosi interes?
(k) Glavnica umanjena za interes iznosi 75000 evra i bila je ukamaćivana 4 godi-
ne i 18 dana uz 8,5% interesa (30,360) po nemačkom metodu. Koliko iznosi glavnica?
R e š e nj e:
(a)
(a1)
1K: Ulazni podaci:
Po=25000, t=5, i=7, I?
P0  i  t 25000  7  5
I   8750 evra
100 100
(a2)
1K: Ulazni podaci:
Po=30000, tm=10, i=5
P0  i  t m 30000  5  10
I   1250 evra
1200 1200
(a3)
1K: Ulazni podaci:
Po=40000, td=18+30+12=60, i=10%, (30,360) – nemački metod
P0  i  t d 40000 10  60
I   666,7 evra
36000 36000
(a4)
1K: Ulazni podaci:
Po=35000, td=10+31+25=66, i=12, I+?
P0  i  t d 35000 12  66
I   770 evra
36000 36000
(a5)
1K: Ulazni podaci:
Po=42000, td=12+31+30=72, i=8, I=?
155
Glava III
P0  i  t d 42000  8  72
I   662,8 evra
36500 36500
(b)
1K: Ulazni podaci:
tm=(9·12)+5=113, I=12500, i=6,5, P0=?
1200  I 1200 12500
P0    20422,06 evra
i  tm 6,5 113
(c)
1K: Ulazni podaci:
P0=32780, td=280, I=1800, i=?, (k,360) – frrancuski metod
36000  I 36000 1800
i   7,06%6
Pd  t m 32780  280
(d)
1K: Ulazni podaci:
P0=150000, i=7,5, I=3560, td=?,
36000  I 36000  3560
td    113,92  114 dana
Pd  i 150000  7,5
(e)
1K: Ulazni podaci:
(P0+I)=24820, i=7, T=4, P=?
( P 0  I )  100 24820 100
P0    19390,63 evra
100  i  t 100  7  4
(f)
1K: Ulazni podaci:
(P0+I)=27800; i=7,5; tm=(5·12)+3=63, I=?
( P 0  I )  i  t m 27800  7,5  63
I   7853,8 evra
1200  i  t m 1200  7,5  63
(g)
156
Glava III
1K: Ulazni podaci:

(P0+I)=280700; i=8,5; td=(2·360)+18=738, P0=?
( P 0  I )  36000 280700  360003
P0    239046,2 evra
36000  i  t d 6000  8,5  738
(h)
1K: Ulazni podaci:
(P0+I)=175000; i=9,5; (k,365), td=420; I=?
( P 0  I )  i  t d 175000  9,5  420
I   17245 evra
36500  i  t d 36500  9,5  420
(i)
1K: Ulazni podaci:
(P0-I)=17260;t=5; i=4,5; P0=?
( P 0  I ) 100 17260 100
p0    22270,97 evra
100  i  t 100  4,5  5
(j)
1K: Ulazni podaci:
(P0-I)=27280; i=9,5; tm=(3·12)+7=43; I=?
( P 0  I )  i  t m 27280  9,5  43
I   14079,4 evra
1200  i  t m 1200  9,5  43
(k)
1K: Ulazni podaci:
(P0-I)=75000; i=8,5; (30,360) – nemački metod;
td=(4·360)+18=1458; P0=?
( P 0  I )  36000 75000  36000
P0    114.372,9 evra
36000  i  t d 36000  8,5 1458
157
Glava III
3.4. SLOŽENI INTERESNI RAČUN

(Dekurzivno računanje interesa)
1) Pojam. U modernom poslovnom ambijentu, interes na posuđeni (ili investira-

ni) novac, odnosno glavnicu ili kapital je najčešće složen. Stoga se, kod složenog inte-
resnog računa, interes na novčanu pozajmicu za određeni rok otplate plaća na glavnicu
(ili početni kapital) uvećanu za interes iz prethodnih obračunskih perioda (odnosno pe-
rioda kapitalisanja, t.j. dodavanja obračunatog interesa na glavnicu ili na uvećanu gla-
vnicu za iznos interesa, iz prethodnog perioda).
Dakle, u skladu sa izloženim, u složenom interesnom računu, figurišu sledeće ve-
lične: Glavnica ili početna (sadašnja) vrednost, u oznaci (Po); krajnja ili buduća (uve-
ćana) vrednost glavnice ili kapitala, u oznaci (Pt); broj kapitalisanja u toku godine, u
oznaci (m); broj godina, u oznaci (t); i interesna stopa (I), izražena u procentima. Pri-
mera radi, neka smo od poverioca uzeli pozajmicu od 20000 evra uz godišnju dekurzi-
vnu interesnu stopu (odnosno interesnu stopa koja se obračunava na kraju obračunskog
razdoblja) od 12%. Neka smo ugovorili pozajmicu na rok otplate od 2 godine, uz kapi-
talisanje:
(a) godišnje,
(b) polugodišnje,
(c) kvartalno i
(d) mesečno.
Na kraju svakog od ovih obračunskih perioda, dakle dekurzivno, izvršićemo
obračun interesa po interesnoj stopi (i=12).
(a) Pri godišnjem kapitalisanju obračun vršimo jedanput, pa je broj kapitalisanja
u godini (m·t)=2, jer je (m=1) i (t=2).
(b) Pri polugodišnjem kapitalisanju obračun vršimo dva puta godišnje, pa je uku-
pni broj kapitalisanja jednak (m·t)=4, jer je (m=2) i (t=2) godine.
(c) Pri kvartalnom kapitalisanju obračun vršimo četiri puta godišnje, pa je ukupni
broj kapitalisanja jednak (m·t)=8, jer je (m=4) i (t=2) godine.
(d) Pri mesečnom kapitalisanju obračun vršimo 12 puta godišnje, pa je ukupni
broj kapitalisanja jednak (m.t)=24, jer je (m=12) i (t=2) godine.
Slično, godišnja dekurizvna interesna stopa (i=1/100=0,01) je:

(a) Pri godišnjem kapitalisanju jednaka (i=12%), jer se godišnja interesna stopa izra-
žava jednakošću i=i/m, pa iznosi (i/m=12/1=12) procenata.
158
Glava III
(b) Pri polugodišnjem kapitalisanju je jednaka (i=6%), jer se godišnja interesna

stopa izražava jednakošću i=i/m, pa iznosi (i/m=12/2=6) procenata
(c) Pri kvartalnom (tromesečnom) kapitalisanju je, analogno, jednaka
(i=i/m=12/4=3) procenta.
(g) Pri mesečnom kapitalisanju je, analogno, jednaka (i=i/m=12/12=1) procenat.
2) Izračunavanje krajnje vrednosti kapitala. Buduća ili krajnja vrednost kapi-

tala (Pt) izračunava se po sledećoj proceduri. Nakon završetka prvog obračunskog pe-
rioda (kapitalisanja) dodaje se interes ili kamata od (i·Po). Na tako uvećani kapital
Po+iPo=Po(1+i)=P1 na kraju drugog obračunskog perioda (kapitalisanja) vrši se do-
davanje interesa ili kamate od (i·P1) u oznaci P1+iP1=Po·(1+i)2=P2. Na ovako uvećani
kapital P2 na kraju trećeg obračnskog perioda (kapitalisanja) vrši se dodavanje interesa
od (i·P2), u oznaci P2+iP2=Po(1+i)3. Očito je, dakle da krajnje vrednosti kapitala
(P1,P2,P3,...Pt-1, Pt) prezentuju geometrijski niz Po,Po(1+i)1, Po(1+i)2, ...Po(1+i)t sa
opštim članom.
Pt=Pt-1·r=Po(1+i)t (3.83)
odnosno
Pt=Po(1+i)t (3.84)
Pt=Po·rt (3.85)
gde je:
Pt = krajnja ili buduća vrednost kapitala,
Po = glavnica ili početna vrednost kapitala,
i = 1/100=0,01 je interesna stopa izražena u procentima,
r = (1+i) se naziva dekurzivni interesni činilac,
rt = (1+i)t = faktor akumulacije,
t = vreme kapitalisanja izraženo godinama.
Ako je vreme kapitalisanja manje od godinu dana (polugodišnje, kvartalno, itd.),
onda jednakost (3.84) dobija sledeću formulu:
Pt=Po·(1+i/m)m·t=Po·(1+i/m)n=Po·rn (3.86)
3) Izračunavanje početne vrednosti kapitala. Ako se želi saznati koliko se ka-

pitala treba uložiti danas u banku da bi se protokom određenog vremena uz određenu
interesnu stopu dostigao potrebni uvećani kapital, onda ćemo morati znati izračunati i
početnu (ili sadašnju) vrednost kapitala. To ćemo učiniti na osnovu jednakosti 3.83
(odnosno jednakosti 3.86). Ako ovu jednakost rešimo po (Po), dobijamo formulu:
Pt=Po·(1+i)tPt/(1+i)t=Po
Pt=Po·(1+i/m)mtPt/(1+i/m)mt=Po (3.87)
159
Glava III
gde je:
Po = početna ili sadašnja vrednost kapitala,
Pt = krajanja ili buduća vrednost kapitala,
i = godišnja (efektivna) interesna stopa izražena u procentima,
1/(1+i/m)mt=1/rn je diskontni faktor,
m = broj kapitalisanja (obračunskih perioda),
n = m·t=ukupan broj obračunskih perioda.
Ovakav obračun kojim se neka buduća vrednost kapitala, pomoću diskontnog fa-
ktora, svodi na sadašnju ii početnu vrednost kapitala, najčešće se naziva diskontovanje.
4) Izračunavanje interesne stope i vremena u složenom interesnom računu.

Ako su promenljive veličine (Po,Pt,t) poznate, a (i) nepoznata promenljiva veličina u
složenom interesnom računu, onda se nepoznata promenljiva veličina (i) može izraču-
nati iz jednakosti 3.84 (odnosno jednakosti 3.86). To se može uraditi tako što se ova
jednakost reši po (i), pa se dobija formula:
Pt=Po(1+i)t(1+i)t=Pt/Po
(1+i)=(Pt/Po)1/t (3.88)
 i  t Pt / P0  1 (3.89)
gde je:
Pt = krajnja ili buduća vrednost kapitala
Po = početna ili sadašnja vrednost kapitala
(1+i) = dekurzivni interesni činilac
i = 1/100=0,01 je interesna stopa izražena u procentima
t = vreme izraženo u godinama
Slično, ako su promenljive veličine (Po,Pt,i) poznate, a (t) nepoznata promenljiva

veličina u složenom interesnom računu, onda se nepoznata veličina (t) može izračunati
iz jednakosti 3.84 (odnosno jednakosti 3.85). To se radi tako što se ova jednakost loga-
ritmuje, pa se nadalje, dobija formula:
Pt=Po(1+i)t(1+i)t=Pt/Po
tlog(1+i)=log(Pt/Po)
t=log(Pt/Po)/log(1+i) (3.90)
160
Glava III
Primer 3.8.
Izračunavanje krajnje vrednosti
kapitala
Neko preduzeće je uzelo pozajmicu od poverioca u iznosu od 76000 evra na 5

godina uz godišnju dekurzivnu stopu od 12%. Koliko iznosi krajnja vrednost kapitala
koju preduzeće treba vratiti poveriocu pri:
(a) godišnjem kapitalisanju,
(b) polugodišnjem kapitalisanju,
(c) kvartalnom kapitalisanju.
R e š e nj e:
(a)
Metod 1:
1K: Ulazni podaci:
Po=76000; i=12/100=0,12; t=5; Pt=?
Pt=Po(1+i)t=76000·(1+0,12)5
=76000·(1,12)5
=133938 evra
Metod 2:
Ovaj metod upotrebe složenog interesnog računa zasniva se na primeni takozva-
nih finansijskih tablica. Radilo ih je više autora. Poznata su, primera radi, Itecerova sa
8 decimala, Murajeva sa 10 decimala, obe sa po 100 perioda ili rokova. Vidoje Veseli-
nović je uradio finansijske tablice sa 12 decimala i 100 perioda. Slično, Milorad Đor-
đević je uradio tablice složenog interesa sa 8 decimala i 50 perioda ili rokova. S nave-
denim u vezi, koristićemo takozvanu prvu finansijsku tablicu, u oznaci I np gde je
(n=m·t) ukupan broj perioda, a(pi) je interesna dekurzivna godišnja stopa. Oznaka
prve finansijske tablice I np predstavlja faktor akumulacije:
rn=Inp=(1+i/m)mt=(1+i/m)n (3.91)
Odavde sledi da se krajnja vrednost kapitala može izračunati na osnovu formule
Pt=Po·rnPn=Po·Inp (3.92)
Pt=Po· (1+1/m)mtPn=Po·Inp/m (3.93)
1K: Ulazni podaci:
Po=76000, pi=12;m=1,t=5,n=m·t=1·5=5;Pn=?
2K: Primeniti formulu 3.92:
161
Glava III
Pt=Po·Inp=76000·I512
=76000·1,76234168
=133938 evra
Dakle, krajnja vrednost kapitala (Pn), izračunata i po metodu 1 i po metodu 2, je
ista i iznosi 133938 evra.
(b)
Metod 1:
1K: Ulazni podaci:
Po=76000; i=12/100=0,12; m=2; t=5; n=m·t=2·5=10; Pt=?
Pt=Po(1+i/m)n=76000·(1+0,12/2)10
=136104,4 evra
Metod 2:
1K: Ulazni podaci:
Po=76000; pi=12; m=2; t=5; n=m·t=2·5=10; Pn=?
Pn=Po·Inp/m=76000·I106
=76000·1,79084770
=136104,4 evra
(c)
Metod 1:
1K: Ulazni podaci:
Po=76000; i=12/100=0,12; m=4; t=5; n=m·t=4·5=20; Pt=?
Pt=Po(1+i/m)n=76000·(1+0,12/4)20
=137264,4 evra
Metod 2:
1K: Ulazni podaci:
Po=76000;i=12;m=4;t=5;n=m·t=4·5=20;Pn=?
Pt=Po·Inp/m=76000·I203
=76000·1,80611123
=137264,4 evra
162
Glava III
Primer 3.9.
Izračunavanje početne vrednosti kapitala
Preduzeće je uložilo kapital u određeni investicioni projekt na 4 godine, uz godiš-

nju dekurzivnu kamatnu stopu od 7%. Na kraju investiranja, investicioni projekt je do-
neo preduzeću krajnji (uvećani) kapital od 180.260 evra. Koliko iznosi početna vred-
nost kapitala koju je preduzeće uložilo u investicioni projekt pri:
(a) godišnjem kapitalisanju,
(b) polugodišnjem kapitalisanju,
(c) kvartalnom kapitalisanju.
R e š e nj e:
(a)
Metod 1:
1K: Ulazni podaci:
Pt=180260; t=4; m=1; i=0,07; n=m·t=1·4=4; Po=?
Pt Pt 180260 180260
P0  t
 P0  mt
 14
  137519,5 evra
(1  i ) (1  i / m) (1  0,7 / 1) (1,07) 4
Metod 2:
1K: Ulazni podaci
Pt=180260; t=4; m=1; i=7; n=m·t=1·4=4; Po=?
2K: Koristimo takozvanu drugu finansijsku tablicu, u oznaci II pn - gde je (n=m·t)
ukupan broj perioda, a (pi) interesna dekurzivna godišnja stopa. Oznaka II pn - gde je
(n=m·t) ukupan broj perioda, a (pi) je interesna dekurzivna godišnja stopa. Oznaka
( II pn ) predstavlja diskontni faktor:
1 1 1
n
 mt
 n  II pn (3.94)
r (1  i / m) Ip
Primenom formule 3.87, uz korištenje relacije 3.94, dobija se formula za izraču-
navanje početne vrednosti kapitala:
Pt Pt
P0  t
 P0  (3.95)
(1  i) (1  i / m) mt
 P0  Pt  II pn / m (3.96)
 P0  Pn  II pn / m (3.97)
Pn  Pt
163
Glava III
Na osnovu formule 3.96, jednostavno, izračunavamo početnu vrednost kapitala:

P0  Pn  II pn  180260  II 74  180260  0,76289521  137519,5 evra
(b)
Metod 1:
1K: Ulazni podaci
Pt=180260; t=4; m=2; i=0,07; n=m·t=2·4=78; Po=?
Pt Pt 180260
P0  t
 P0  mt
  136891,5 evra
(1  i ) (1  i / m) (1,035)8
Metod 2:
1K: Ulazni podaci:
PnPt=180260; t=4; m=2; ip=7; p/m=3,5; n=m·t=2·4=8; Po=?
P0  Pn  II pn / m  180260  II 38,5  180260  0,75941155  136891,5 evra
(c)
Metod 1:
1K: Ulazni podaci
Pt=180260; t=4; m=4; i=0,07; n=m·t=4·4=16; Po=?
Pt 180260 180260
P0  mt
 44
  136891,5 evra
(1  i / m) (1  0,07 / 4) (1,0175)16
Metod 2:
1K: Ulazni podaci:
Pt=180260; t=4; m=4; ip=7; p/m=1,75; n=m·t=4·4=16; Po=?
P0  Pn  II np / m  180260  II116, 75  180260  0,75761630  136.567,9 evra
164
Glava III
Primer 3.10.
Izračunavanje interesne stope
u složenom interesnom računu
Neko preduzeće je uložilo kapital, u određenu opremu, u iznosu od 76000 evra

na 5 godina, uz odgovarajuću dekurizivnu interesnu godišnju stopu:
a) Na kraju pete godine, pri godišnjem kapilitalisanju, kranji kapital preduzeća je
iznosio 133938 evra. Koliko iznosi godišnja dekurzivna interesna stopa?
b) Na kraju pete godine, pri polugodišnjem kapitalisanju, krajnji kapital preduze-
ća je iznosio 136104,4 evra. Koliko iznosi godišnja dekurzivna interesna stopa?
c) Na kraju pete godine pri kvartalnom kapitalisanju, krajnji kapital preduzeća je
iznosio 137264,4 evra. Koliko iznosi godišnja dekurzivna interesna stopa?
R e š e nj e:
(a)
1K: Ulazni podaci:
Po=76000; Pt=133938; t=5; m=1; i=?
(1+i)=(Pt/Po)1/t
(1+i)=(133938/76000)1/5
(1+i)=1,12
i=0,12i=12%
(b)
1K: Ulazni podaci:
Po=76000; Pt=136104,4; t=5; m=2; n=m·t=10; i=?
2K: Na osnovu formule 3.88 može se, uz male korekcije, dobiti:
(1+i/m)mt=Pt/Po
(1+i/m)=(Pt/Po)1/mt (3.98)
1+i/2=(136104,4/76000)1/10
1+i/2=1,06
i/2=0,06
i=0,1212%
(c)
1K: Ulazni podaci:
Po=76000; Pt=137264,4; t=5; m=4; n=m·t=20; i=?
2K: Primenimo formulu 3.98:
165
Glava III
(1+i/m)=(Pt/Po)1/mt
1+i/4=(137264,4/76000)1/20
1+i/4=1,03
i/4=0,03
i=0,12i=12%
Primer 3.11.
Izračunavanje vremena u složenom
interesnom računu
Preduzeće je uložilo kapital u profitabilni investicioni projekt na određeno vreme

uz godišnju dekurzivnu kamatnu stopu od 7%. Na kraju investiranja, investicioni pro-
jekt je doneo preduzeću krajnji (uvećani) kapital od 180260 evra. Na koji vremenski
period je preduzeće uložilo u investicioni projekt pri:
(a) Godišnjem kapitalisanju i početnom kapitalu od 137519,5 evra,
(b) Polugodišnjem kapitalisanju i početnom kapitalu od 136891,5 evra,
(c) Kvartalnom kapitalisanju u početnom kapitalu od 136567,9 evra.
R e š e nj e:
(a)
1K: Ulazni podaci:
Po=137519,5; Pt=180260; i=0,07; m=1; n=m·tt=?
(1+i)t=Pt/Po
tlog(1+i)=log(Pt/Po)
log( Pt / P0 ) log(180260 / 137519,5) log1,310795923 0,117535082
t   
log(1  i ) log(1  0,07) log 1,07 0,029383778
= godine → n=m·t=1·4 godine
(b)
1K: Ulazni podaci:
Po=136891,5; Pt=180260; i=0,07; m=2; n=m·t=2t=?
2K: Primeniti, uz minimalne korekcije, formulu 3.90:
(1+i)t=Pt/Po(1+i/m)mt=Pt/Po
(1+i/m)mt=Pt/Po (3.99)
(1+0,07/2)2t=(180260/136891,5)
(1,035)2t=1,316809298
2·t·log (1,035)=log(1,316809298)
166
Glava III
2·t·0,01494035=0,119522884
t·0,0298807=0,119522884
t=4 godine  n=m.t=2.4=8 polugodišta
(c)
1K: Ulazni podaci:
Po=136567,9; Pt=180260; i=0,07; m=4; n=m·t=4t=?
2K: Primenimo formulu 3.90, odnosno formulu 3.98:
(1+i/m)mt=Pt/Po
(1+0,07/4)4t=(180260/136567,9)
(1,0175)4t=1,3199295
4·t·log(1,0175)=log(1,3199295)
4·t·0,007534418=0,120550735
t·0,030137672=0,120550735
t=4 godina  n=m·t=4·4=16 kvartala
5) Konformna interesna stopa. Iz dosadašnjeg izlaganja o složenom interesnom

računu treba uočiti: da krajnji kapital u odnosu na glavnicu sadrži veći iznos oplođenog
kapitala (odnosno interesa) ukoliko je veći broj kapitalisanja u toku godine, pri konstant-
noj glavnici uz konstantnu dekurzivnu interesnu godišnju stopu i konstantni rok otplate
kapitala izražen u godinama. Razlog tome sadržan je u činjenici: što je interesna stopa (i)
uvek vezana za određeni vremenski obračunski period, pomoću relacije i=i/m gde je (m)
broj kapitalisanja. Drugim rečima, u praksi je čest slučaj da treba ugovorenu interesnu sto-
pu preračunati za kraći ili duži vremenski period. Pri tome se koristi:
(a) relativna interesna stopa,
(b) konformna (ekvivalentna) interesna stopa.
(a) Relativna interesna stopa. Izražava se jednakošću i=i/m, gde je brojilac de-
sne strane jednakosti nominalna godišnja (ili efektivna) interesna stopa a imenilac iste
strane jednakosti je broj obračunskih perioda u toku godine dana.
(b) Konformna interesna stopa. To je ona interesna stopa koja daje isti iznos in-
teresa, bez obzira da li se obračun interesa vrši na kraćim ili dužim vremenskim inter-
valima. Formula za izračunavanje konformne (ekvivalentne) interesne stope izvodi se
iz osnovne relacije za izračunavanje krajnje vrednosti kapitala u složenom interesnom
računu:
Pt=Po(1+i/m)mt
Pt=Po(1+APR)t
 Po(1+i/m)mt=Po(1+APR)t
 (1+APR)t=(1+i/m)mt
 (1+APR)=(1+i/m)m
 APR=(1+i/m)m-1 (3.100)
167
Glava III
Tako dobijena jednakost 3.100 predstavlja formulu za izračunavanje konformne

godišnje interesne stope (annual precentage rate), u oznaci (APR), koja je ekvivalen-
tna zadatoj nominalnoj godišnjoj dekurzivnoj interesnoj stopi (i).
Primer 3.12.
Izračunavanje konformne
interesne stope (APR)
(a) Izračunaj godišnju konformnu interesnu stopu za određenu pozajmicu, uz go-

dišnju dekurzivnu interesnu stopu od 6% pri kvartalnom kapitalisanju.
(b) Banka (b1) plaća složeni interes na štednju mesečno po godišnjoj dekurzivnoj
stopi od 8,6%. Banka (b2) plaća složeni interes na štednju polugodišnje po godišnjoj
dekurzivnoj stopi od 8,65%. Koja banka ima bolje uslove za štediše?
R e š e nj e:
(a)
1K: Ulazni podaci:
i=6/100=0,06; m=4
APR=(1+i/m)m-1
=(1+0,06/4)4-1
=(1,015)4-1
=0,06136
=6,136%
Dakle, konformna godišnja interesna stopa iznosi 6,136% i viša je od nominalne
godišnje dekurzivne interesne stope, koja iznosi 6%.
(b)
(b1)
1K: Ulazni podaci banke b1:
i=8,6%=0,086; m=12
APR=(1+i/m)m-1
=(1+0,086/12)12-1
=1,08947-1
=0,08947
=8,9%
Konformna godišnja interesna stopa banke (b1) iznosi 8,9%.
168
Glava III
(b2)
1K: Ulazni podaci banke b2:
i=8,65%=0,0865; m=2
APR=(1+i/m)m-1
=(1+0,0865/2)2-1
=1,08837-1
=0,08837
=8,84%
Dakle, konformna godišnja interesna stopa banke b2 iznosi 8,84%. Pošto je kon-
formna godišna interesna stopa banke b1 viša od konformne godišnje interesne stope
banke b2, usprkos činjenici da je nominalna godišnja interesna stopa banke b1 niža od
nominalne godišnje interesne stope banke b2, zaključjemo da se štedišama više isplati
da štede u banci b1 nego u banci b2.
6) Kontinuirano kapitalisanje u složenom interesnom računu. Ako broj kapi-

talisanja (m) postane jako veliki, odnosno ako m, tada osnovna jednakost 3.85 slo-
ženog interesnog računa se transformiše u jednakost za kontinuirano kapitalisanje (ili
obračun) složenog interesa:
Pt=Po(1+i/m)mt=Po (1+i/m)mt
=Po·eit
=Po[ei]t (3.101)
gde je:
Pt = krajnja vrednost kapitala
Po = početna vrednost kapitala
i = nominalna godišnja dekurzivna interesna stopa u procentima
e = 2,71828...
t = vreme izraženo u godinama
Primer 3.13.
Kontinuirano ukamaćivanje
Glavni finansijski konsultant je predložio menadžmentu preduzeća da kontinuira-

no investira u određeni projekt 20000 evra, uz dekurzivnu godišnju interesnu stopu od
9% i vremenski rok od 4 godine. Izračunaj ukupnu vrednost investicije.
R e š e nj e:
1K: Ulazni podaci:
Po=20000;i=0,09;t=4;Pt=?
169
Glava III

Pt=Po·e(0,09)(4)
=20000·(1,433329)
=28666,58 evra
7) Račun periodičnog ulaganja. Ako izvršimo određenu uplatu u banci ili nekoj
drugoj ustanovi, onda takvu uplatu najčešće nazivno ulog. Ako vršimo uplatu više ulo-
ga, kroz više vremenskih intervala, u banci ili nekoj drugoj ustanovi, onda takvo ulaga-
nje nazivamo periodično ulaganje. Sa aspekta finansijske matematike, za poslovnu
praksu su interesantni:
(a) Jednaki periodični ulozi početkom obračunskog perioda (ili anticipativni ulo-
zi),
(b) Jednaki periodični ulozi na kraju obračunskog perioda (ili dekurzivni ulozi).
(a) Anticipativni jednaki ulozi. Ovde se iplate pojavljuju početkom perioda.

One čine pojedinačne jednake uloge, u oznaci (U), u jednakim vremenskim intervali-
ma (godine, kvartali, meseci, itd). Svaki ulog (U) od momenta uplate u banci ili nekoj
drugoj ustanovi se kapitališe:
Prvi ulog, n puta,  Prn
Drugi ulog, n-1 puta,  Prn-1
Treći ulog, n-2 puta,  Prn-2
... ...
(n-1) ulog, 2 puta,  Pr2
(n)-ti ulog, 1 puta,  Pr
Dakle, faktori akumulacije svake krajnje vrednosti pojedinačnih uloga čine geo-
metrijski niz (αn:r,r2...rn-2,rn-1,rn). Odavde sledi da ako sumiramo sve krajnje vrednosti
pojedinačnih uloga u skladu s jednakošću 3.15 dobijamo:
Sn=P·(r1+r2+...rn-2+rn-1+rn)
odnosno
Sn=P·r·(rn-1)/r-1 (3.102)
gde je:
P = vrednost jednakog anticipativnog periodičnog uloga,
r = prvi član geometrijskog niza (dekurzivni faktor),
r = rn/rn-1 = konstantni količnik geometrijskog niza,
(r·rn-1)/(r-1) = faktor dodajnih uloga.
Ako uvedemo treće finansijske tablice u oznaci ( III pn , za pi, n=m·t) umesto
faktora dodajnih uloga, odnosno ako uspostavimo jednakost:
r mt  1
III pn  r  (3.103)
r 1
170
Glava III
tada sumu krajnjih vrednosti jednakih anticipativnih uloga možemo prikazati jednako-
šću:
S n  P  III pn / m  P  III mt
p / m , za pi (3.104)
(b) Dekurzivni jednaki ulozi. Ovde se periodične jednake uplate obavljaju kra-
jem perioda. Svaki pojedinačni ulog (P) od momenta uplate u banci, ili nekoj drugoj
ustanovi, se kapitališe:
Prvi ulog, n-1 puta,  P·rn-1
Drugi ulog, n-2 puta,  P·rn-2
... ...
(n-1) ulog, 1 puta,  P·r
(n)-ti ulog, 0 puta,  P·ro
Dakle, dekurzivni faktori svake krajnje vrednosti pojedinačnih uloga čine geome-
trijski niz (αn:ro,r1,...rn-2,rn-1). Odavde sledi, da ako sumiramo sve krajnje vrednosti po-
jedinačnih uloga, u skladu s jednakošću 3.15, onda dobijamo:
Sn=P·(1+r+...rn-2+rn-1)
odnosno
r n 1
Sn  P  (3.105)
r 1
gde je:
P = vrednost jednakog dekurzivnog periodičnog uloga
rn = prvi član geometrijskog niza (dekurzivni faktor) iznosi jedan
r = konstantni količnik geometrijskog niza
r n 1
= faktor dodajnih uloga.
r 1
Ako uvedemo treće finansijske tablice, u oznaci (1  III pn/ 1m ) za (pi) i (n=m.t),
umesto faktora dodajnih uloga, odnosno ako uspostavimo jednakost:
r mt  1
(1  III (pmt/ m)1 )  (3.106)
r 1
onda sumu krajnjih vrednosti jednakih dekurzivnih uloga možemo predstaviti jednako-
šću
S n  P  (1  III (pmt/ m)1 ) za pi (3.107)
Primer 3.14.
Anticipativni jednaki ulozi
(a) Na koji iznos će porasti ulog od 25000 evra ako se permanentno ulaže antici-
pativno tokom 15 godina, uz dekurzivnu godišnju interesnu stopu od 10%, pri:
171
Glava III
(a1) godišnjem kapitalisanju?

(a2) polugodišnjem kapitalisanju?
(b) Koliko će se godina plaćati početkom godine po 75000 evra uz godišnju de-
kurzivnu interesnu stopu od 8%, da bi se uštedelo 300000 evra?
(c) Koji se iznos mora na početku svake godine uložiti, uz godišnju dekurzivnu
kamatnu stopu od 3,5%, da bi ukupni krajnji ulog, kroz 20 godina, dostigao iznos od
16000 evra?
R e š e nj e:
(a)
(a1)
Metod 1:
1K: Ulazni podaci:
P=25000; n=m·t=1·15=15; i=10%; r=1,1; Sn=?
rn 1 1,1515  1
Sn  P  r   25000  1,1   873.743,25 evra
r 1 1,1  1
Metod 2:
1K: Ulazni podaci:
P=25000; n=m·t=1·15=15; i=10%; pi; Sn=?
S n  P  III pmt/ m  25000  III1015  25000  34,94972986  873.743,25 evra
(a2)
Metod 1:
1K: Ulazni podaci:
P=25000; n=m·t=2·15=30; i=10/2=5%; r=1,05; Sn=?
r mt  1 1,0530  1
Sn  P  r   25000 1,05   174.409,75 evra
r 1 1,05  1
Metod 2:
1K: Ulazni podaci:
P=25000; n=m·t=2·15=30; i=10/2=5%; pi; Sn=?
S n  P  III pmt/ m  25000  III 530  25000  69,76078988  1.744.019,75 evra
172
Glava III
(b)
Metod 1:
1K: Ulazni podaci:
P=75000; i=8%; Sn=300000; r=1,08; n=?
r n 1
Sn  P  r
r 1
Sn rn 1

Pr r 1
S n (r  1)
 r n 1 (3.108)
Pr
S n (r  1)
rn  1
Pr
300000  (1,08  1)
1,08 n  1
75000  1,08
300000  0,08
1,08 n  1
81000
24000
1,08 n  1
81000
24000  81000
1,08 n 
81000
105000
1,08 n 
81000
105000
1,08 n 
81000
n  log1,08  log105000  log 81000
log105000  log 81000
n
log1,08
5,021189299  4,908485019
n
log 1,08
5,021189299  4,908485019
n
0,255272505
n  3,37  n  3 godine
173
Glava III
Metod 2:
1K: Ulazni podaci:
P=75000; i=8%; Sn=300000; pi; n=?
2K: Primeniti jednakost 3.103 i iz finansijske tablice III pn očitati vrednost od (n):
S n  P  III pn / m  300000  750000  III8n
300000
 III 8n 
75000
n
 III8  4
→n=3 godine
(c)
Metod 1:
1K: Ulazni podaci:
i=3,5%; n=20; Sn=16000; r=1,035; P=?
r n 1
Sn  P  r
r 1
S n (r  1) 11000  (1,035  1)
P 
r (r n  1) 1,035(1,035 20  1)
P = 546,64 evra
Metod 2:
1K: Ulazni podaci:
pi=3,5%; n=20; Sn=16000; P=?
S n  P  III np / m  U  III 320,5
16000=P·29,26947068
P = 546,64 evra
Primer 3.15.
Dekurzivni jednaki ulozi
(a) Na koju vrednost će porasti ulog od 20000 evra koji se periodično ulaže deku-
rzivno tokom 12 godina, uz dekurzivnu godišnju interesnu stopu od 11% pri:
(a1) godišnjem kapitalisanju,
(a2) kvartalnom kapitalisanju.
(b) Koliko će se godina plaćati krajem godine po 70000 evra, uz godišnju dekur-
zivnu interesnu stopu od 10%, da bi se dostigao ukupni iznos od 280000 evra?
174
Glava III
(c) Koji se iznos mora na kraju svake godine uložiti, uz godišnju dekurzivnu
interesnu stopu od 4,5% da bi ukupni krajnji ulog, kroz 18 godina, dostigao iznos od
18000 evra?
R e š e nj e:
(a)
(a1)
Metod 1:
1K: Ulazni podaci:
P=20000; n=m·t=1·12=12; i=11%; r=1,11; Sm=?
rn 1 1,1112  1
Sn  P   20000 
r 1 1,11  1
= 454263,74 evra
Metod 2:
1K: Ulazni podaci:
P=20000; n=m·t=1·12=12; pi=11%; Sn=?
S n  P (1  III pmt/ m1 )  20000  (1  III1111 )
= 20000·(1+212,71318724)
= 454263,74 evra
(a2)
Metod 1:
1K: Ulazni podaci:
P=20000; n=m·t=4·12=48; i=i/m=2,75%; r=1,0275; Sn=?
1,0275 48  1
S n  20000 
1,0275  1
Sn = 1.947.119,91 evra
Metod 2:
1K: Ulazni podaci:
P=20000; n=m·t=4·12=48; p=i/m=11/4=2,75%; Sn=?
S n  P (1  III pmt/ m1 )  20000  (1  III 247,75 )
= 20000·(1+96,35599556)
= 1947119,91 evra.
175
Glava III
(b)
1K: Ulazni podaci:
P=70000; i=10%; Sn=280000; r=1,1; n=?
Sn r n 1

P r 1
S n (r  1)
 rn 1
P
S n (r  1)
rn  1 (3.109)
P
280000  (1,1  1)
1,1n  1
70000
280000
1,1n  1
70000
98000
1,1n 
70000
1,1n  1,4
n  log1,1  log 4
log 1,4 0,148128036
n 
log 1,1 0,04139285
n  3,5  n  3 godine
rn 1 S (r  1)
Sn  P   P  n n1
r 1 r
18000(1,045  1) 0,045
P  18000 
1,04518  1 1,20848
P = 670,26 evra
(c)
1K: Ulazni podaci:
pi=4,5%; n=18; Sn=18000; P=?
S n  P (1  III pn/ 1m )
 P (1  III 4n,51 )
18000=P·(1+25,85508370)
P=670,26 evra
176
Glava III
8) Sadašnja vrednost sume jednakih periodičnih iznosa. Reč je o aktuelizaciji

neke buduće vrednosti kapitala, koja je nastala jednakim dekurzivnim ulaganjima u
određenom vremenskom periodu, na sadašnju vrednost, odnosno na termin kad se za-
počelo sa ulaganjem.
(a) Sadašnja vrednost niza jednakih dekurzivnih isplata uloga. Ovde se radi
o periodičnim isplatama, krajem jednakih vremenskih intervala. Svaka pojedinačna
isplata uloga, u oznaci (U), od strane banke ili neke druge ustanove se diskontuje:
Prva isplata uloga za jedan period, → P 1 / r 1  P  II 1p
Druga isplata uloga za dva perioda, → P 1 / r 2  P  II p2
... ...
(n-1) isplata uloga za (n-1) period → P 1 / r n1  P  II pn1
(n)-ta isplata uloga za (n) perioda → P 1 / r n  P  II np
Ako sve diskontovane jednake isplate uloga sumiramo, tada dobijamo:
S 0  P  (1 / r 1  1 / r 2  ...1 / r n11 / r n )  P  ( II 1p  II p2  ...II np1  II pn )
Iz činjenice da su diskontni faktori, u jednakosti 3.109, elementi geometrijskog

niza, sledi: da ako sumiramo diskontne faktore, onda u skladu s jednakošću 3.15 se
dobije sadašnja vrednost sume jednakih dekurzivnih isplata uloga:
r n 1
S0  P  (3.110)
r n (r  1)
gde je:
P = periodična dekurzivna isplata
1/rn = prvi član geometrijskog niza
r = je fiksni količnik geometrijskog niza
r n 1
 faktor aktuelizacije
r n (r  1)
Ako uvedemo četvrte finansijske tablice, u oznaci IV pn/ m za (pi) i (n=m·t), ume-
sto faktora aktuelizacije, odnosno ako uspostavimo jednakost:
r n 1
 IV pn/ m , za n=m·t (3.111)
r n (r  1)
onda sadašnju (aktueliziranu) vrednost sume jednakih dekurzivnih isplata uloga može-
mo prezentovati jednakošću:
S 0  P  IV pn/ m , za n=m·t (3.112)
(b) Sadašnja vrednost niza jednakih anticipativnih isplata uloga. Reč je o

periodičnim isplatama, početkom svakog jednakog vremenskog intervala. Ove isplate,
u oznaci (P), se diskontuju:
177
Glava III
Prva isplata uloga za nulti period, → P 1 / r 0  P  II 0p

Druga isplata uloga za jedan period, → P 1 / r 1  P  II 1p
... ...
(n-1) isplata uloga za (n-2) perioda, → P  1 / r n2  P  II pn 2
(n)-ta isplata uloga za (n-1) period, → P 1 / r n1  P  II pn1
Ako ove diskontovane isplate uloga sumiramo, onda dobijamo:

S 0  P  (1 / r 0  1 / r 1  ...1 / r n 2  1 / r n1 )
 P  ( II 0p  I 1p  ...I pn2  I pn1 )
 P  (1  IV pn1 ) (3.113)
Iz činjenice da su diskontni faktori, u jednakosti 3.113, elementi geometrijskog

niza, sledi: da ako sumiramo diskontne faktore, tada u skladu s jednakošću 3.15 se do-
bija sadašnja vrednost sume jednakih anticipativnih isplata uloga:
r n 1
S0  P  (3.114)
r n1 (r  1)
gde je:
P = periodična anticipativna isplata uloga
1/rn-1 = prvi član geometrijskog niza
r = je fiksni količnik geometrijskog niza
r n 1
 faktor aktuelizacije
r n1 (r  1)
Ako uvedemo četvrte finansijske tablice, u oznaci IV pn/m1 za (pi) i (n=m·t), ume-
sto faktora aktuelizacije, odnosno ako uspostavimo jednakost:
r n 1
n 1
 1  IV pn/m1 , za n=m·t (3.115)
r (r  1)
tada sadašnju (aktueliziranu) vrednost sume jednakih anticipativnih isplata uloga mo-
žemo predstaviti jednakošću:
 
S 0  P  1  IV pn/m1 , za n=m·t (3.116)
Primer 3.16.
Sadašnja vrednost niza jednakih
dekurzivnih isplata uloga
Koliki bi iznos morali uložiti danas u banku, ako želimo da nam se isplaćuje po
20000 evra, uz dekurzivnu godišnju interesnu stopu od 12% kroz period od 10 godina:
(a1) krajem svake godine,
(a2) krajem svakog kvartala,
178
Glava III
R e š e nj e:
(a1)
1K: Ulazni podaci:
P=20000; ip=12%; m=1; t=10; n=m·t=10; r=1,12; So=?
2K: Metod 1. Primeniti jednakost 3.110:
r n 1 1,1210  1
S0  P   20000   113.004,46 evra
r n (r  1) 1,1210 (1,12  1)
S 0  P  IV pn/ m  20000  IV210
= 20000.5,650223028411
= 113.004,46 evra
(a2)
1K: Ulazni podaci:
P=20000; pi=i/m=12/4=3%; m=4; t=10; m=m·t=40; r=1,03; So=?
2K: Metod 1. Primeniti jednakost 3.110
r n 1 1,0340  1
S0  P   20000   472.295,44 evra
r n (r  1) 1,0340 (1,03  1)
S 0  P  IV pn/ m
 20000  IV310
= 20000·23,114771974206
= 462295,44 evra
Primer 3.17.
Sadašnja vrednost niza jednakih
anticipativnih isplata uloga
Koliku sumu treba uložiti, da bi sledećih 20 godina se vršila isplata uloga od po

70000 evra, uz dekurzivnu godišnju interesnu stopu od 8%:
(a1) početkom svake godine,
(a2) početkom svakog polugodišta.
R e š e nj e:
(a1)
1K: Ulazni podaci:
P=70000; ip=8%; m=1; t=20; n=m·t=20; r=1,08; So=?
179
Glava III

r n 1 1,08 20  1
S0  P   70000   742.254,95 evra
r n1 (r  1) 1,0819 (1,08  1)
S 0  P  ( IV819 )
= 70000·(1+9,60359920045)
= 70000·10,60359920045
= 742251,95 evra
(a2)
1K: Ulazni podaci:
P=70000; pi=i/m=8/2=4%; m=2; t=20; m=m·t=40; r=1,04; So=?
r n 1 1,04 40  1
S 0  P  n1  70000   462.295,44 evra
r (r  1) 1,04 39 (1,04  1)
266071444

0,18465464
= 1.440.913,94 evra
S 0  P  (1  IV439 )
= 70000·(1+19,584484838764)
= 1440913,94 evra
3.5. INVESTICIONI ZAJMOVI I KONVERZIJA ZAJMOVA
1. Pojam zajma. Pod zajmom, u smislu finansijske matematike, se najčešće pod-

razumeva investicioni zajam na koji se primenjuje složeni interesni (kamatni) račun)
odnosno obračun složenog interesa (kamata) na dekurzivni ili anticipativni način. U
našoj, i u široj međunarodnoj praksi se primenjuje dekurzivni obračun.
2) Pojam anuiteta. Dužnik ili korisnik zajma plaća anuitete. To su iznosi koji se,
ravnomerno u istim vremenskim intervalima, isplaćuju poveriocu ili davaocu zajma.
Isplatom svih anuiteta poveriocu, dužnik je vratio zajam i platio kamate na taj zajam.
Anuitet se, dakle, sastoji od otplatne kvote i interesa (odnosno kamata). Odnos otpla-
tne kvote i anuiteta dvostruke je prirode:
(a) Otplatne kvote su jednake a anuiteti različiti,
(b) Anuiteti su jednaki, a otplatne kvote različite.
180
Glava III
Ovaj drugi način otplate ili amortizacije zajma se, u široj međunarodnoj poslov-
noj praksi, češće primenjuje.
3) Amortizacioni plan. Vraćanje ili amortizacija zajma treba da bude ažurna.

Zato se amortizacija zajma vodi u preglednim tabelama, po pojedinim elementima za-
jma, kao što su: anuitet, interes (kamata), otplatna kvota, ostatak duga. Ovakve pregle-
dne tabele otplate zajma, najčešće se nazivaju amortizacionim planom.
(a) Izračunavanje vrednosti zajma. Pošto se zajam mora vratiti po uvećanoj vre-
dnosti za interes (odnosno kamatu), po složenom dekurzivnom interesnom računu, ne-
ophodno je sve otplatne jednake rate zajma diskontovati pa sumirati, odnosno svesti na
izračunavanje sadašnje vrednosti niza jednakih dekurzivnih isplata (tj. anuiteta). Odat-
le sledi, analogno jednakosti 3.109 i jednakosti 3.111, da se vrednost zajma, koji se
vraća jednakim anuitetima krajem svakog perida, može izračunati pomoću formula:
r n 1
L   (3.117)
r n (r  1)
L    IV pn/ m , za p≡i; n=m·t (3.118)
gde je:
L = zajam,
α = anuitet,
n = ukupni broj anuitetnih perioda,
IV = četvrta finansijska tablica.
(b) Izračunavanje vrednosti anuiteta. Vrši se na osnovu jednakosti 3.117 (od-
nosno jednakosti 3.117) tako, što se reši po (L):
r n (r  1)
  L  L  (anuitetni faktor ) (3.119)
(r n  1)
1n
  L  L  V pn/ m , za p≡i; n=m·t (3.120)
IV pn/ m
V = peta finansijska tablica
(c) Ostatak duga. Izračunava se na osnovu relacija:
Rnc  L  PL (3.121)
r n c  1
Rn  c    (3.122)
r nc (r  1)
Rnc    IV pn/mc , za p≡i; n=m·t (3.123)
gde je:
Rn-c = ostatak duga,
PL = otplaćeni deo duga na osnovu (c) plaćenih anuiteta,
α = vrednost anuiteta,
L = zajam (dug).
181
Glava III
(d) Korisno pravilo. Navodimo bez posebnih dokaza stav: da je suma svih anui-
teta jednaka zajmu zajadno sa celokupnim interesom (kamatama) za taj zajam. To će-
mo izraziti u vidu sledećih jednakosti:
n
n   L   I n (3.124)
n 1
gde je:
n = broj anuitetnih perioda,
α = vrednost anuiteta,
L = vrednost zajma,
In = interes(ili kamata) na zajam.
4) Konverzija zajma. Promena uslova vraćanja zajma se, najčešće, naziva kon-
verzija zajma. Reč je, u prvom redu, o konverziji koja se podudara sa danom plaćanja
anuiteta. U tom slučaju, ostatak duga (Rn-c) vraćamo po novim uslovima, za koje je ne-
ophodno izračunati vrednost novog anuiteta:
 1  Rnc  V pn/mc  k (3.125)
gde je:
α1 = vrednost novog anuiteta,
Rn-c = ostatak duga koji se otplaćuje po promenjenim uslovima (interesne stope,
vremena otplate zajma),
V = peta finansijska tablica,
c = oznaka za broj plaćenih anuiteta,
k = broj perioda, za koji se menjaju uslovi vraćanja zajma,
n = ukupni broj perioda vraćanja zajma.
Primer 3.18.
Izrada amortizacionog plana
Zajam od 10000 evra amortizuje se u 3 godine jednakim anuitetima krajem godi-

ne, uz godišnju dekurzivnu interesnu stopu od 5%.
(a) Izračunaj vrednost anuiteta,
(b) Sastavi amortizacioni plan.
R e š e nj e:
(a)
1K: Ulazni podaci:
L=10000; m=3; pi=5%; r=1,05; α=?
182
Glava III

r n (r  1) 1,053 (1,05  1)
  L  10000   3.672 evra
(r n  1) 1,053  1
(b)
1K: Izračunati na kraju prve godine elemente amortizacionog plana: (1) interes
(kamatu); (2) otplatnu kvotu; (3) ostatak duga.
(1) I=10000·5/100 = 500 evra
(2) Rc=α-I=3672-500 = 3172 evra
(3) Rn-c=10000-3172 = 6828 evra
2K: Izračunati na kraju druge godine elemente amortizacionog plana: (1) interes
(kamatu); (2) otplatnu kvotu; (3) ostatak duga.
(1) I=6828·5/100 =341,4 evra,
(2) Rc=α-I=3672-341,4 = 330,6 evra
(3) Rn-c=6828-3330,6 = 3497,4 evra
3K: Izračunati na kraju treće godine elemente amortizacionog plana: (1) interes
(kamatu); (2) otplatnu kvotu; (3) ostatak duga:
(1) I=3497,4·5/100 =174,87 evra,
(2) Rc=α-I=3672-174,87 = 3497,3 evra
Napomena: Ovu zadnju otplatnu kvotu od (Rc=3497,13) povećajmo za 0,27 evra

da bi bila jednaka ostatku duga iz predzadnje godine (Rn-c=3497,4). Pošto smo otplatnu
kvotu iz treće godine povećali za 0,27 evra, interes odnosno kamatu ćemo smanjiti za
0,27 evra (174,6 umesto 174,87):
(1) I=174,6 evra
(2) Rc=3497,4 evra
(3) Rn-c=3497,4-3497,4=0
4K: Sada ćemo načiniti amortizacioni plan, na način kao što smo to učinili u tab-
lici 3.3.
Tablica 3.3.
Interes Otplatna Ostatak

Kraj godine Anuitet
(kamata) kvota duga
0 - - - 10000
1 3672 500 3172 6828
2 3672 341,4 3330,6 3497,4
3 3672 174,6 3497,4 -
11016 1016 10000
183
Glava III
Primer 3.19.
Izračunavanje interesne
stope i zajma
Sedma otplatna kvota zajma iznosi R7=10600 evra, a dvanaesta otplatna kvota
iznosi R12=12000 evra. Ako je obračun interesa (kamata) dekurzivni i polugodišnji,
koliko iznosi zajam ako je vreme amortizacije 6 godina, a anuiteti se plaćaju krajem
svakog polugodišta?
R e š e nj e:
1K: Ulazni podaci:

m=2; t=6; n=m·t=12; R7=10600; R12=12000; pi=?; L=?
2K: U skladu sa jednakošću 3.12, analogno sledi:
αn=α1·rn-1R7=R1·r7-1=10600
R12=R1·r12-1=12600
R12=R1·r11=R1·r6·r5=R7·r5
r5=R12/R7=12000/10600
5logr=log12000-log10600
log 12000  log10600
log r 
5
4.079181246  4,025305865
log r 
5
log r  0,010775076  r  1,025  p  i  2,5%
3K: R12 je zadnja otplatna kvota, što znači da je ona istovremeno i ostatak duga.
Rn-c u jedanaest-polugodištu. Odavde sledi:
R12=R1·r1112000=R1(1,025)11
R1=9145,74
Rnc  R1    IV pn/mc    R nc / IV21,5
α = 9145,74/0,977995110024
= 9351,5 evra
L    IV pn/ m
 9351,5  IV212, 5
= 9351,5·10,257764598188
= 95925,5 evra
184
Glava III
Primer 3.20.
Konverzija zajma
Zajam od 100000 evra amortizuje se 10 godina polugodišnje, jednakim anuiteti-

ma. Interesna godišnja dekurzivna stopa je 10%, a kapitalisanje je polugodišnje. Posle
10 plaćenih anuiteta, interesna stopa je smanjena za 2%, a vreme amortizacije produ-
ženo za dve godine. Izračunaj novi anuitet.
R e š e nj e:
1K: Ulazni podaci:
L=100000; m=2; t=10; n=m·t=20; pi=10%; pi=i/m=10/2=5%
2K: Izračunati stari anuitet:
  L  V pn/ m  L  V520
= 100000·0,080242587191
= 8024 evra
3K: Izračunati ostatak duga:
Rnc    IV pn/mc    IV510
= 8024·7,721734929185
= 61959,2 evra.
4K: Promena uslova:
pi=10-2=8%; pi=i/m=8/2=4%; t=2k=m·t=2.2=4; α1=?
 1  Rnc  V pn/mc  k
 61959,2  V42010 4
 61959,2  V414
= 61959,2·0,094669973056
= 5865,61 evra
3.6. NETO SADAŠNJA VREDNOST I INTERNA STOPA

RENTABILNOSTI INVESTICIONOG PROJEKTA
U ovom odeljku ćemo se upoznati sa dva najzastupljenija dinamična metoda oce-

ne investicionih projekata:
1) neto sadašnja vrednost,
2) interna stopa rentabilnosti.
1) Neto sadašnja vrednost. Ako nekoliko krajnjih periodičnih investicionih ulo-
ga, u skladu s jednakošću 3.86, diskontujemo pomoću diskontnog faktora:
1/(1+i)t
185
Glava III
na početnu vrednost, pa te početne (sadašnje) vrednosti saberemo i onda oduzmemo od

predviđenog inicijalnog kapitala, tada dobijamo realnu vrednost investicionog projek-
ta, koju nazivamo neto sadašnja vrednost (the present value), u oznaci (NPV).
Problem se sastoji u traženju rešenja: da se sadašnja vrednost ulaganja (troško-
vi), odnosno novčani odlivi (cash out flows) koji u računu imaju negativni predznak, u
buduћnosti pokrije sadašnjim vrednostima novčanih priliva (cash inflows) koji u raču-
nu imaju pozitivan predznak.
Odavde sledi da se neto sadašnja vrednost (NPV) može predstaviti u vidu jedna-
kosti:
NPV = sadašnja vrednost neto novčanih priliva – sadašnja
vrednost neto novčanih odliva (3.126)
Iz jednakost 3.126 sledi: da je investicioni projekt prihvatljiv (rentabilan) ako je
zadovoljena nejednakost:
NPV>0 (3.127)
I obrnuto: investicioni projekt nije prihvatljiv (nije rentabilan) ako je zadovolje-
na nejednakost
NPV<0 (3.128)
2) Interna stopa rentabilnosti

(a) Pojam. U prethodnom izlaganju smo se upoznali sa ocenom investicionog
projekta na osnovu neto sadašnje vrednosti, njegova profitabilnost se menjala onako
kako se menjala diskontna stopa: manja diskontna stopa uslovljavala je veću neto sa-
dašnju vrednost (NPC) i obrnuto, veća diskontna stopa imala je za posledicu manju
neto sadašnju vrednost (NPV). Da bi se ovaj nedostatak otklonio, treba uporedo izra-
čunati i tzv. internu stopu rentabilnosti (internel rate of return), u oznaci (IRR)
Interna stopa rentabilnost (IRR) je takva diskontna stopa za koju neto sadašnja
vrednost investicionog projekta ima vrednost nula (nultu vrednost).
Primera radi, investicioni projekt je prihvatljiv za tržišnu praksu ako je opšta (tr-
žišna) interesna stopa manja ili jednaka internoj stopi rentabilnosti investicionog proje-
kta (IRR). I obrnuto, investicioni projekt je neprofitabilan, ukoliko je opšta (tržišna)
interesna stopa veća od interne stope rentabilnosti investicionog projetka (IRR). Oda-
vde proizilazi sledeće pravilo za donošenje investicione odluke:
Investicioni projekt je prihvatljiv ako je interna stopa rentabilnosti (IRR) veća
od tržišne interesne (kamatne) stope.
(b) Izračunavanje interne stope rentabilnosti. Dva su, najčešća, metoda za

izračunavanje ove diskontne stope:
(1) Grafički, i
(2) Računski (kvantitativni) metod.
186
Glava III
(1) Grafički metod. Ogleda se u grafičkoj prezentaciji neto sadašnje vrednosti

investicionog projekta kao funkcije od interesne stope (koje se u praksi naziva i disko-
ntna stopa), u oznaci NPV=f(i). Naime, neto sadašnja vrednost investicionog projekta
(NPV) nanosi se na ordinatnu osu a diskontna stopa (i) na apscisnu osu pravouglog ko-
ordinatnog sistema. To se čini tako što se NPV-vrednosti rangiraju: od najviše pozitiv-
ne do najviše negativne vrednosti. Nula funkcije, prema definiciji, nalazi se za NPV(i)
= 0, gde je (i) interesna (diskontna) stopa koju nazivamo interna stopa rentabilnosti
(IRR). Dakle, u tački (iIRR, NPV=0) linearne funkcije NPV (i), njen grafik seče x-osu
pravouglog koordinatnog sistema, kao što je to prikazano u grafiku 3.4.
(2) Računski (kvantitativni) metod. Na postavkama grafičke metode zasniva se

računski metod određivanja interne stope rentabilnosti investicionog projekta (IRR).
Naime, ako predpostavimo da su nam poznate dve tačke na pravoj NPV=f(i),odnosno
ako znamo koordinate (i1,NPV1)–gde je NPV1>0 i koordinate (i2,NPV2)–gde je NPV2<0
onda između ove dve tačke može egzaktno povući prava linija koja seče x-osu pravo-
uglog koordinatnog sistema u tački (iIRR, NPV=0). Ova vrednost x-ose je vrednost
diskontne stope (i), koju zovemo interna stopa rentabilnosti (IRR). Odavde sledi, da
ako pođemo od jednačine pravca u dve tačke
y 2  y1
y  y1   ( x  x1 ) (3.129)
x 2  x1
i stava da je funkcija f(x) u tački preseka sa x-osom jednaka nuli, onda rešavajući na-
vedenu jednakost po (x) dobijamo:
x1 y 2  x2 y1
x (3.130)
y2  y1
Ako uvedemo smenu x1=i1; y2=NPV2; x2=i2; y1=NPV1; x=IRR, onda dobijamo
jednakost za izračunavanje interne stope rentabilnosti investicionog projekta (IRR):
i1  NPV2  i2  NPV1
IRR  (3.131)
NPV2  NPV1
Primer 3.21.
Izračunavanje neto sadašnje vrednosti
(NPV) i interne stope rentabilnosti (IRR)
investicionog projekta
Za određeni investicioni projekt utvrđen je inicijalni (početni) kapital od 552000

evra. Ulaganje u ovaj investicioni projekt predviđeno je da traje 5 godina. Novčana
ulaganja u investicioni projekt, prikazana su preko tzv. novčanog toka (cash flow) u
tablici 3.4.
187
Glava III
Tablica 3.4.
Godina 1 2 3 4 5
Cash flow
110300 132500 172900 202000 162000
(u 000 eura)
Z a d a t a k:
(a) Izračunaj neto sadašnju vrednosт investicionog projekta pri diskontnim sto-
pama (i):5%;7%;9%;11%;13%;15%;17%.
(b) Izračunaj internu stopu rentabilnosti i predstavi je grafički.
R e š e nj e:
(a)
1K: Primenom formule 3.87, odnosno množeći realizovane troškove investiranja
izražene preko cash flow = (cash flow)·[1/(1+i)t], pri diskontnoj stopi (5%=0,05), do-
bijamo neto sadašnju vrednost (NPV), u skladu sa jednakošću 3.125, kao u tablici 3.5.
Tablica 3.5.
Diskontovana vrednost
t Cash flow
cash flow (za i=0,05)
0 -552000 -552000
1 110300 105048
2 132500 120181
3 172900 149358
4 202000 166186
5 162000 126931
NPV = 115704
2K: Analogno prvom koraku, pri diskontnoj stopi (i=7%=0,07) dobijamo neto sa-
dašnju vrednost (NPV), u skladu sa jednakošću 3.126, kao u tablici 3.6.
188
Glava III
Tablica 3.6.
t Cash flow
0 -552000 -552000
1 110300 103084
2 132500 115731
3 172900 141138
4 202000 154105
5 162000 115504
NPV = 77562
3K: Analogno prethodnom koraku, pri diskontnoj stopi (i=9%=0,09) dobijamo

neto sadašnju vrednost (NPV), u skladu sa jednakošću 3.126, kao u tablici 3.7
Tablica 3.7.
t Cash flow
0 -552000 -552000
1 110300 101193
2 132500 111523
3 172900 133510
4 202000 143102
5 162000 105289
NPV = 42617
4K: Analogno prethodnom koraku, pri diskontnoj stopi (i=11%=0,11), dobijamo

neto sadašnju vrednost (NPV), u skladu sa jednakošću 3.126, kao u tablici 3.8
Tablica 3.8.
t Cash flow
0 -552000 -552000
1 110300 99369
2 132500 107540
3 172900 126423
4 202000 133064
5 162000 96139
NPV = 10535
189
Glava III
5K: Analogno prethodno koraku, pri diskontnoj stopi (i=13%=0,13), dobijamo

neto sadašnju vrednost (NPV), u skladu sa jednakošću 3.126, kao u tabllici 3.9.
Tablica 3.9.
t Cash flow
0 -552000 -552000
1 110300 97611
2 132500 103767
3 172900 119828
4 202000 123890
5 162000 87927
NPV = -18977

neto sadašnju vrednost (NPV), u skladu sa jednakošću 3.126, kao u tablici 3.10.
Tablica 3.10.
Diskontovana vrednost cash

t Cash flow
flow (za i=0,15)
0 -552000 -552000
1 110300 95652
2 132000 100189
3 172000 113685
4 202000 115494
5 162000 80543
NPV = -46437

neto sadašnju vrednost (NPV), u skladu sa jednakošću 3.126, kao u tablici 3.11.
Tablica 3.11.
t Cash flow
0 -552000 -552000
1 110000 94017
2 132500 96793
3 172900 107954
4 202000 107797
5 162000 73890
NPV = -71549
190
Glava III
8K: Načinimo sintetičku tablicu neto sadašnje vrednosti (NPV), za sve diskontne
stope, kao u tablici 3.12.
Tablica 3.12.
i= 0,05 0,07 0,09 0,11 0,13 0,15 0,17
NPV = 115704 77562 42617 10535 -18977 -46437 -71549
(b)
1K: Koristeći jednakost 3.131, a na osnovu podataka iz tablice 3.12, izračunava-
mo internu stopu rentabilnosti (IRR)
i1  NPV2  i2  NPV1
IRR 
NPV2  NPV1
(0,05)  (18977)  (0,13)  (115704)

 18977  115704
 15990,37

 134681
= 0,119
Zato je IRR=11,9%
2K: Koristeći podatke iz tablice 3.12, a na osnovu linearne funkcije NPV(i), kon-
struišimo njen grafik, kao što je to predstavljeno u grafiku 3.4.
Grafik 3.4.
NPV
120.000
100.000
80.000
60.000
IRR=0,1169
40.000
20.000
i
0
0,05 0,07 0,09 0,11 0,13 0,15 0,17
-20.000
-40.000
-60.000
-80.000
191
GLAVA IV
UVOD U DIFERENCIJALNI RAČUN

SA OSNOVNIM PRIMENAMA
Sadržaj:
4.1. Nagib funkcije od jedne realne 4.4. Diferenciranje funkcije ukupnih

promenljive i diferenciranje troškova i marginalni troškovi
4.2. Pravila diferenciranja 4.5. Marginalne ekonomske funkcije i
4.3. Diferenciranje funkcije ukupnih optimizacija profita
prihoda i marginalni prihod 4.6. Elastičnost tražnje i diferenciranje
U ovoj glavi studenti treba da dobiju odgovor na pitanji:
 Šta je to nagib funkcije f(x) i u kakvoj je on vezi sa „procedurom” difere-

nciranja funkcije f(x)?
 Šta je to diferencijalni količnik ili izvod funkcije f(x) i kako ga pravilno
tretirati u praksi široke lepeze kvantitativnih ekonomskih i finansijskih mode-
la biznisa?
 Kako se naučiti praktično koristiti osnovna pravila diferencijalnog raču-
na u analizi prihoda, troškova, dobiti i elastičnosti funkcija od jedne realne
ekonomske promenljive?
Glava IV
4.1. NAGIB FUNKCIJE OD JEDNE REALNE PROMENLJIVE

I DIFERENCIRANJE
U prvoj glavi smo se upoznali s nagibom linearne funkcije f(x). Tamo je rečeno,
za funkciju oblika y=ax+b, da je koeficijent (a) nagib linearne funkcije f(x). Definisali
smo ga kao količnik priraštaja ∆y/∆x=a, koji je konstantna veličina. To, međutim, nije
slučaj kod nelinearnih funkcija f(x). O tome smo detaljno govorili u drugoj glavi. Nai-
me, podsetimo se da nagib na krivoj f(x) varira od tačke do tačke (x,y). Ilustrujmo ovaj
stav jasnije grafikonom 4.1., kao što sledi.
Grafik 4.1.
y D
y=Δy Tetive
C
A
y=f(x)
y
B
x x=Δx x
Na grafiku 4.1. su prikazane tetive (sečice) AB, BC i CD. One , u tačkama

(A,B,C,D) sa pozitivnim smerom x-ose čine različite uglove, čiji je tangens ugla
(∆y/∆x), odnosno nagib, različit. Razmotrimo, na primer, tetivu (sečicu) BC grafika
4.1. Tačka (B) ima koordinate (x,y) dok tačka (C) ima koordinate (x+∆x, y+∆y). Ko-
ordinate u tački (C) su, očito, veće za priraštaj koordinata (∆x, ∆y). Odavde sledi: da je
nagib tetive (sečice) BC ustvari aproksimativni na krive f(x) u tački B za interval (x,
x+∆x):
priraštaj zavisne promenljive
Nagib tetive BC  (4.1)
priraštaj nezavisne promenljive
= Δy/Δx
Pošto priraštaj (∆x) ne može imati vrednost nule, već samo vrednost blisku nuli,
neophodno je priraštaj nezavisne promenljive (∆x) posmatrati tako da on teži nuli
(∆x0). Odavde sledi, da se nagib u tački krive f(x) može naći tako što se potraži
limes ili granica količnika (∆y/∆x) kada (∆x0), kao u sledećih jednakosti:
195
Glava IV
y dy
lim   y`( x )  y ` (4.2)
x dx
Δx→0
Gde je izraz, dy/dx (Lajbnicova oznaka) ili y`(x)y`(Legranžova oznaka), nazi-
vamo prvim izvodom (ili diferencijalnim količnikom) funkcije y=f(x) u tački (x).
Primer 4.1.
Izračunavanje nagiba funkcije
f(x) u tački (x)
a) Izračunaj nagib funkcije y=x2 primenom diferencijalnog količnika (prvog izvo-

da).
b) Izračunaj nagib funkcije y=x2 za koordinatne vrednosti (x=-1) i (x=2).
R e š e nj e:
(a)
Da bi se odredio nagib funkcije f(x), neophodno je primeniti jednakost 4.2, kao
što sledi:
y=x2
y+∆y=(x+∆x)2
∆y=x2-y+2x·∆x+(∆x)2
∆y=x2-x2+2x·∆x+(∆x)2
∆y=2x∙∆x+(∆x)2
∆y/∆x=2x+∆x
Ako pustimo da ∆x0, onda dobijamo:
dy y
y `  lim  lim( 2 x  x )  2 x  2 x
dx x (1)
x  0 x  0
(b)
Ako u jednakost (1) koja predstavlja prvi izvod funkcije y=x2, koji je također fu-
nkcija y`=2x, uvrstimo vrednosti za (x=-1) i (x=2) dobijamo:
dy
za (x=-1), y `  2 x  2  (1)  2
dx
→ tgα=-2→α=-63,40
dy
za (x=2), y `  2 x  2  ()  4
dx
→ tgα=4→α=760
196
Glava IV
4.2. PRAVILA DIFERENCIRANJA
1. Izvod stepene funkcije f(x). Iz radnog primera 4.1. u odeljku 4.1. mogli smo
uočiti da je prvi izvod polinoma y=x2 (odnosno stepene funkcije oblika y=k·xn) dobija
tako što se koeficijent nezavisne promenljive (x) pomnoži sa n-tim stepenom nezavi-
sne promenljive (x) i stepenom promenljive (x) umanjenom za broj jedan. Odnosno,
ako je zadata stepena funkcija (polinom ) oblika:
y=kxn, (k0, n0)
onda je prvi izvod ove funkcije u formi
dy
y ` y`( x)   k  n  x n1 (4.3)
dx
Primer (a)
Objasni prvi izvod funkcije y=x2 u skladu sa stavom iz jednakosti 4.3.
Rešenje:
1K: U funkciji y=x2, k=1 i n=2 su potrebni ulazi.
2K: Ako primenimo jednakost (4.3), onda dobijamo prvi izvod funkcije f(x)
dy
y `  k  n  x n1  (1)  (2)  x n1  2 x
dx
Primer (b)
Objasni prvi izvod funkcije y=3x2 u tački (x=7).
Rešenje:
1K: U funkciji y=3x2, k=3 i n=2 su potrebni ulazi.
2K: Ako primenimo jednakost (4.3), onda dobijamo prvi izvod funkcije f(x)
dy
y `  k  n  x n1  3  2  x 21  6 x
dx
3K: Prvi izvod funkcije y=3x2 u tački (x=7) iznosi
dy
y `  6  x  6  7  42
dx
Primer 4.2.
Prvi izvod stepene funkcije f(x)
dy
(a) y=x3, k=1, n=  y `  3  x 31  3 x 2
dx
dy
(b) y=2x3, k=2, n=3  y `  2  3  x 31  6 x 2
dx
197
Glava IV
dy
(c) y=x4, k=1, n=4  y `  1  4  x 41  4 x 3
dx
dy
(d) P=Q3,5, k=1, n=3,  y `  1  3,5  x 3, 51  3,5Q 4 2,5
dx
dy
(e) TC=3Q2, k=3, n=2  y `  3  Q 21  65Q
dx
2
dy
(f) TR=2Q-1, k=3, n=-1  y `  2  (1)  Q 11  2Q 2  Q 2
dx
Q5 Q 5( 3,5) Q 8,5 dy
(g) Tr   3, 5
   y `  8,5  Q 7, 5
Q 1 1 dx
1 dy
(h) P 7
 Q 7 , k=1, n=-7  y `  7Q 8
Q dx
1 1 1 dy
(i) y 4
 1 / 4
 0 , 25
 x 0, 25  y `  0, 25 x 0, 251  0,25 x 1, 25
x ( x) x dx
2) Izvod konstante funkcije y=k, linearne funkcije f(x), i zbira (razlike) dve
(ili više) različitih funkcija od jedne realne promenljive.
(a) Izvod od konstante funkcije y=k. Ako je zadata konstanta funkcije y=k, on-
da je izvod od konstante, u skladu s pravilom diferenciranja u jednakosti 4.3, jednak
nuli, odnosno:
dy
y  k  y  k  x 0  y`  k  0  x 01  0 (4.4)
dx
Primera radi, neka je zadata konstanta funkcije y=15. Prvi izvod od ove konstante
funkcije, u skladu sa stavom iz jednakosti 4.4, je jednak nuli, odnosno:
dy
y  15  y  15  x 0  y `  15  0  x 01  0
dx
(b) Izvod linearne funkcije f(x). Ako je zadata linearna funkcija y=ax+b
Onda je izvod linearne funkcije, u skladu sa pravilom diferenciranja u jednakosti
4.3 jednako koeficijentu (α), odnosno:
dy
y  ax  b  y  ax1  bx 0  y `  x11  0  x 01    0   (4.5)
dx
Ilustracije radi, neka je zadata linearna funkcija y=-2x+5. Prvi izvod od ove line-
arne funkcije f(x), u skladu sa stavom iz jednakosti 4.5, jednak (-2), odnosno:
dy
y  2 x  5  y  2 x1  5 x 0  y `  2 x11  0  x 01  2  0  2
dx
198
Glava IV
(c) Izvod zbira (razlike) dve (ili više) različitih funkcija od jedne realne pro-
menljive. Ako je funkcija y(x) data kao zbir (ili razlika) dve različite funkcije U(x) i
V(x), onda je i izvod ove funkcije (y’(x) dy/dx), jednak zbiru (ili razlici) izvoda U`(x)
i V(x), odnosno:
dy
y  U ( x )  V ( x )  y`  U `( x)  V `( x )
dx
ili skraćeno y`=U`V` (4.6)
Primera radi, neka je zadata funkcija y=10x5-4x6. Prvi izvod razlike ova dva ste-
pena funkcije, u skladu sa stavom iz jednakosti 4.6, iznosi:
y=10x5-4x6, U=10x5, V=-4x6y`=U`+V`=50x4-24x5.
Iz dosada izloženog o pravilima diferenciranja funkcije f(x), lako se može uočiti
da pravilo diferenciranja stepena funkcije ima veoma važnu ulogu u diferenciranju li-
nearnih i polinomijalnih nelinearnih funkcija. O tome će biti više reči i u sledećem ra-
dnom primeru.
Primer 4.3.
Razne forme diferenciranja
stepene funkcije f(x)
dy
(a) y=6x8, k=6, n=8 → y `  6  8  x 81  48 x 7
dx
15 dQ  52,5
(b) Q 3, 5
 Q 15 P 3, 5 → Q`  15  (3,5)  P 3, 51  52,5  P  4, 5  4, 5
P dP P
5 5 5 5 2,5
(c) y  y   x 0, 5 → y `  (0,5)  x 0,51    0,5 x 1, 5  1, 5
4 x 4 4 4 4x
4 d ( AR) 4
(d) AR 10  AR10 4Q 1 → AR`  0  4(1  Q ) 11  4Q 2  2
Q d (Q) Q
dy
(e) y=5x2-0,4x3 → y `  5  2  x 21  0, 4  3 x 31  10 x  1, 2 x 2
dx
dy
(f) y=15+5x-0,4x2+0,02x3 → y `  5  0,8 x  0,06 x 2
dx
dP
(g) P=10Q3-5Q2+150 → P`  30  Q 2  10Q
dQ
dTR
(h) TR=9Q→TR=9Q1 → TR`  9  Q11  9  Q 0  9
dQ
199
Glava IV
3) Izvod složene funkcije. Ako je zadata složena funkcija y=y[u(x)] gde je

u=u(x) prva funkcije u(x) a y=y(u) je funkcija od funkcije u(x), onda je izvod složene
funkcije y(u) predstavljen jednakošću
dy dy du
y `  
dx du dx
odnosno
y`=y`u·u`x (4.7)
Primera radi, neka je zadata složena funkcija y=(3x+7)3. Ovde je prva funkcija
u(x)u=3x+7. Funkcija od funkcije je yy(u)=u3. Odavde sledi da prvi izvod složene
funkcije u(x), u skladu sa stavom iz jednakosti 4.7, iznosi
y`=y`u·u`x=3·(3x+7)2·3=9·(3x+7)2
4) Izvod eksponencijalne funkcije f(x)
(a) Izvod eksponencijalne funkcije y=ex. Ako je zadata eksponencijalna funkcija

y=ex, onda se (navodimo bez dokaza) primenom stava iz jedndakosti 4.2 diferenciranje
ove funkcije izvodi pomoću formule
dy
 e x ili y`=y (4.8)
dx
Primera radi, neka je zadata eksponencijalna funkcija y=15ex. Njen prvi izvod, u
skladu sa jednakošću 4.8, glasi:
y=15exy`=15ex
Slično, ako je zadata funkcija y=-5ex, onda njen prvi izvod u skladu sa jednako-
šću 4.8, glasi:
y=-5exy`=-5ex
(b) Izvod složene eksponencijalne funkcije y=ef(x). Ako je zadata složena eks-
ponencijalna funkcija y=ef(x), gde je f(x)=u, onda, u skladu sa stavom iz jednakosti 4.7,
se diferenciranje ove funkcije izvodi pomoću formule
dy
y `  f `( x )  e f ( x ) ili y`=u`·eu (4.9)
dx
Ilustracije radi, neka je zadata fukcija y=e3x+8. NJen prvi izvod, u skladu sa je-
dnakošću 4.9, glasi:
y=е3x+8→y`=(3x+8)`∙e3x+8
=3е3x+8
Usporedbe radi, ako je zadata funkcija TC=100+20e0,7Q, onda se njen prvi izvod,
u skladu sa jednakošću 4.9, izražava jednakošću
200
Glava IV
TC=100+20e0,7Q(TC)`=(100)`+(0,7Q)`·20e0,7Q
=0+0,7·20e0,7Q
=14e0,7Q
5) Izvod logaritamske funckije f(x)
(a) Izvod prirodne logaritamske funkcije y=ln(x). Ako je zadata prirodna loga-
ritamska funkcija y=ln(x), onda se (navodimo bez dokaza) primenom stava iz jednako-
sti 4.2, diferenciranje ove funkcije izvodi pomoću formule
dy 1 1
 ili y ` (4.10)
dx x x
Primera radi, neka je zadata funkcija y=5+ln(x). NJen prvi izvod, u skladu sa
jednakošću 4.4 i jednakošću 4.10 glasi y=5+ln(x)y`=0+1/x=1/x.
S druge strane, ako je zadata funkcija AC=lnQ+5, onda se njen prvi izvod u skla-
du sa jednakošću 4.4 i jednakošću 4.10 predstavlja relacijom:
AC=lnQ+5→(AC)`=1/Q+0=1/Q
(b) Izvod složene prirodne logaritamske funkcije y=ln[f(x)]. Ako je zadata slože-
na prirodna logaritamsnka funkcija y=ln [f(x)], gde je f(x)=u, onda u skladu sa stavom
iz jednakosti 4.7, se diferenciranje ove funkcije izvodi pomoću formule:
dy dy du dy 1 du
y `    y`  
dx du dx dx u dx
1
ili   u` (4.11)
u
Primera radi, neka je zadata funkcija y=ln(3x+8). Njen prvi izvod, u skladu sa
jednakošću 4.4 i jednakošću 4.11, izražava se kao:
1 3
y  ln(3 x  8)  y`  (3  0) 
3x  8 3x  8
Usporedbe radi, ako je zadata funkcija Q=200ln(P2+5P), onda se njen prvi
izvod, u skladu s jednakošću 4.3 i jednakošću 4.11, prezentuje relacijom:
200(2 P  5)
Q  200 ln( P 2  5P)  Q 
P 2  5P
b) Izvod proizvoda dve različite funkcije f(x). Ako je funkcija f(x) zadata kao
proizvod funkcije u(x) i funkcije v(x), onda je (navodimo stav bez dokaza) yf(x)
diferencijalno i izražava se relacijom:
y=u(x)·v(x)→ y`=u`·v+u·v`
dy du dv
ili  v u  (4.12)
dx dx dx
201
Glava IV
Primera radi, neka je zadata funkcija y=x3ex. NJen prvi izvod, u skladu sa jedna-
košću 4.12, se predstavlja kao:
y=x3·ex, u(x)=x3, v(x)=ex, u`=3x2, v`=ex
y`=3x2·ex+x3ex=x2ex(3+x)
Usporedbe radi, ako je zadata funkcija P  3 Q  (Q  2) , onda se njen prvi izvod,
u skladu sa jednakošću 4.12, može izraziti relacijom:
P  3 Q  (Q  2)  P  3Q1/ 2  (Q  2)
U  3  Q 0,5 , V  Q  2, U ` 3  0,5Q 0, 51  1,50,5

dP
V ` 1  P`  1,5Q 0, 5  (Q  2)  3Q 0,5  1  1,5Q 0,5 3Q 0, 5 3Q 0, 5  4,5Q 0, 5 3Q 0,5
dQ
7. Izvod količnika dve različite funkcije f(x). Ako je funkcija f(x) zadata kao
količnik funkcije u(x) i funkcije v(x), onda (navodimo stav bez dokaza) za sve tačke,
gde je v(x) različito od nule, yf(x) je diferencijabilno i izražava se formulom:
u ( x) u `( x)  v( x )  u ( x)  v`( x )
y  y`
v( x ) v 2 ( x)
ili
du dv
v  u
dy dx dx
 2
(4.13)
dx v
Primera radi, neka je zadata funkcija

x2
y
5  ex
Njen prvi izvod, u skladu sa jednakošću 4.13, se izražava kao:
x2
y x
, u=x2, v=5+ex, u`=2x, v`=ex
5e
2 x  (5  e x )  x 2  e x x  (10  2e x  x  e x )
y ` 
(5  e x ) 2 25  10e x  e 2 x
Q5
Komparacije radi, ako je zadata funkcija TC  onda se njen prvi izvod, u
ln( Q)
skladu sa jednakošću 4.12, može prezentovati relacijom:
Q5
TC  , u=Q+5, v=ln(Q), u`=1, v`=1/Q
ln( Q)
1  ln Q  (Q  5) 1 / Q ln Q  1  5 / Q
TC  
(ln Q ) 2 (ln Q ) 2
202
Glava IV
8) Izvodi višeg reda. Izvod f(x) neke funkcije f(x) opet je funkcija od (x). Grafik
izvodne funkcije, često se naziva „izvodnom krivom”. Primera radi, „izvodna kriva”
funkcije y=x3 je kvadratna funkcija y=3x2. Od ove „izvodne (diferencijalne) krive” se
može obrazovati nova „izvodna kriva” y=6x, odnosno linearna funkcija itd. Ove izvo-
dne funkcije, ili kratko izvod od izvoda, nazivamo izvodom višeg reda. Izvod od prvog
reda naziva se drugi izvod funkcije, u oznaci
d  dy  d 2 y
   ili u oznaci f``(x)=y``
dx  dx  dx 2
Slično, izvod od drugog izvoda se naziva treći izvod funkcije, u oznaci
d  d2 y  d3y
  ili u oznaci f```(x)=y```, itd.
dx  dx 2  dx 3
U opštem slučaju n-ti izvod funkcije f(x), ako je n-prirodan broj, izražava se
izrazom:
d  d n1 y  d n y
  (4.14)
dx  dx n1  dx n
ili u oznaci y(n)f(n)(x) za n>3.
Primera radi, neka je zadata funkcija y=5x4-3x2+20. Njen prvi izvod se može iz-
raziti „izvodnom krivom” u vidu funkcije y`=20x3-6x.
Izvod od ove „izvodne krive”, odnosno izvod od prvog izvoda ili drugi izvod fu-
nkcije f(x) izražava se kao y``=(20x3-6x)`=60x2-6.
Izvod od drugog izvoda je treći izvod funkcije f(x) i predstavlja se kao
y```=(60x2-6)`=120x.
Izvod od trećeg izvoda je četvrti izvod funkcije f(x), odnosno y(4)=(120x)`=120.
Slično, ako je zadata funkcija P=15Q4-10Q2+100, onda izvodi višeg reda, u skla-
du sa stavom iz jednakosti 4.14, se mogu prikazati kao:
P  15Q 4  10Q 2  100
dP
P`  60Q 3  20Q
dQ
d 2P
P`` 2
 (60Q 3  20Q)` 180Q 2  20
dQ
d 3P
P```  (180Q 2  20)` 360Q
dQ 3
d 4P
P (4)   (360Q)` 360
dQ 4
203
Glava IV
9) Lopitalovo pravilo. Postupak nalaženja limesa ili granice, zasnovan na difere-

nciranju neodređenih izraza (0/0, /) funkcije f(x), koji je primenio francuski mate-
matičar Lopital iz XVII veka, nazivamo Lopitalovo pravilo. Ako postoji limes (L) ko-
ličnika (navodimo bez dokaza):
U ( n) ( x) U ( n1) ( x ) U `( x)
lim ( n )  lim ( n1)  ...lim L
V ( x) V ( x) V `( x)
x→x0 x→x0 x→x0
onda ka limesu ili granici (L) teži količnik funkcija U(x) i V(x) odnosno
U ( x)
lim L (4.15)
V ( x)
x→x0
Primera radi, neka je zadata funkcija
8 x 2  3x  5
x3  1
Nađi limes ove razlomljene funkcije R(x) ako je x1. Pošto je
8x 2  3x  5 0
lim 
x3 1 0
x→x0
Onda primenjujemo Lopitalovo pravilo
(8 x 2  3x  5)` 16 x  3 16 8
lim 3
 lim  
( x  1)` 3x 2 6 3
x→x0 x→x0
Usporedbe radi, neka je zadata funkcija
5Q
AC 
e 3Q
Nađi limes ove funkcije ako Q. Pošto je
5Q 
lim  onda primenjujemo Lopitalovo pravilo
e 3Q 
iQ→
(5Q )` 5 1
lim 3Q
 lim 3Q   0
(e )` 3e 
Q→ Q→
204
Glava IV
4.3. DIFERENCIRANJE FUNKCIJE UKUPNIH PRIHODA I

MARGINALNI PRIHOD
U kvantitativnoj matematičkoj ekonomiji, naročito pri govoru i primeni realnih

ekonomsko-finansijskih modela u biznisu, diferenciranje funkcije ukupnih prihoda, u
oznaci TR(Q), izraženo preko formule
TR
lim  TR`(Q )  TR` MR
Q
ΔQ→0
TR
gde izraz ili TR`(Q)  TR` nazivamo
Q
marginalni prihod (ili diferencijalnim količnikom) funkcije ukupnih prihoda TR(Q)
u tački (Q). Ovaj stav ćemo ilustrovati preko nagiba tetive AB u tački A, gde se tetiva
AB poklapa sa tangentom TT` kada priraštaj po (x)-osi predstavljen sa ∆QBC teži nu-
li, na način kao što je prikazano u grafiku 4.4.
Grafik 4.4.
TR
A T`
T
ΔTR TR=f(Q)
B
ΔQ C
Primer 4.4.
Izračunavanje funkcije marginalnih
(graničnih) prihoda
Stručnjaci za internu reviziju utvrdili su model ukupnih prihoda preduzeća izra-

žen u vidu funkcije TR=60Q-2Q2, gde je TR-oznaka za ukupni prihod, a Q-oznaka za
prodatu robu u tonama. Menadžment zahteva od stručnjaka da im pojasne: – vezu iz-
među funkcije ukupnih prihoda TR(Q) i funkcije tražnje P(Q), i vezu između funkcije
ukupnih prihoda TR(Q) i funkcije marginalnih (graničnih) prihoda MR(Q).
R e š e nj e:
1K: Diferenciranjem funkcije ukupnih prihoda dobićemo tzv. „izvodnu krivu”,
koju nazivamo marginalna (ili granična) funkcija prihoda, odnosno marginalni prihod:
205
Glava IV
dTR
TR  60Q  2Q 2  MR   60  4Q (1)
dQ
2K: Pošto je funkcija ukupnih prihoda definisana jednakošću TR=P·Q, sledi da
se tražnja, koja je u tržišnim uslovima jednaka ceni robe (P), dobija iz zadate funkcije
prihoda TR(Q) ako u nju uvrstimo smenu TR=P·Q, odnosno:
P·Q=60Q-2Q2/:Q
P=60-2Q (2)
Ova funkcija predstavlja funkciju tražnje P(Q) u vidu linearne funkcije sa negati-
vnim koeficijentom smera (-2).
3K: Ako izračunamo nulu funkcije tražnje P(Q), onda dobijamo sledeće:
Za P(Q)=0O=60-2Q
Q=30 (3)
4K: Iz jednakosti 1, 2 i 3 zaključujemo: da funkcija tražnje P(Q) ima nulu u tački
preseka (Q=30, P=0) a funkcija marginalnih prihoda ima nulu, MR(Q)=0, u tački pre-
seka (Q=15, MR=0), dok funkcija ukupnih prihoda TR(Q) u tačku (Q=15, TR=450)
ima svoj maksimum. Ove stavove jasnije ćemo ilustrovati grafikon 4.5.
Grafik 4.5.
P
60 MR=60-4Q
P(Q)
Q
0 15 30
TR
450
D≡P=60-2Q
Q
0 15 30
206
Glava IV
Primer 4.5.
Izračunavanje funkcije
marginalnih prihoda
Data je funkcija tražnje P=60-Q0,4

(a) Izrazi u analitičkoj formi funkciju ukupnih prihoda TR(Q).
(b) Izrazi u analitičkoj formi funkciju marginalnih prihoda MR(Q).
R e š e nj e:
(a)
TR=P·Q=(60-Q0,4)·Q=60Q-Q1,4
(b)
dTR
MR   60  1,4Q 0, 4
dQ
Primer 4.6.
marginalnih prihoda
Data je funkcija ukupnih prihoda TR=400Q-4Q2

(a) Izrazi u analitičkoj formi funkciju marginalnih prihoda,
(b) Izračunaj vrednost marginalnog prihoda MR(Q) u tački Q=20 jedinica proda-
te robe.
R e š e nj e:
(a)
dTR
MR   400  8Q
dQ
(b)
MR(20)=400-8·(20)
=240 novčanih jedinica
207
Glava IV
4.4. DIFERENCIRANJE FUNKCIJE UKUPNIH TROŠKOVA

I MARGINALNI TROŠKOVI
Ako funkciju ukupnih troškova TR(Q) izrazimo preko formule

TC dTC
lim   TC `(Q)  TC ` (4.17)
Q dQ`
ΔQ→0
dTC
Onda izraz ili TC `(Q )  TC ` nazivamo marginalnim (ili graničnim) troško-
dQ
vima (MC) funkcije ukupnih troškova TC(Q) u tački (Q).
Primer 4.7.
marginalnih troškova
Data je funkcija ukupnih troškova TC=5+3Q2. Izrazi u analitičkoj formi funkciju

marginalnih troškova MC(Q).
R e š e nj e:
(a)
dTC
MC   6Q
dQ
Primer 4.8.
Data je funkcija ukupnih troškova TC=50+90Q-10Q2+0,5Q3

(a) Odredi iznos fiksnih troškova (TFC)
(b) Izrazi analitički prosečne varijabilne troškova (AVC)
(c) Izrazi analitički marginalne troškove (MC)
(d) Ako funkcija TC(Q), pri MC=AVC ima minimum, onda na osnovu tog stava
odredi vrednost (Q) pri kojoj funkcija TC(Q) ima minimum.
R e š e nj e:
(a) TFC=50 novčanih jedinica
TVC 90Q  10Q 2  0,5Q 3
(b) AVC    90  10Q  0,5Q 2
Q Q
208
Glava IV
dTC
(c) MC   90  20Q  1,5Q 2
dQ
(d) iz MC=AVC sledi
90-20Q+1,5Q2=90-10Q+0,5Q2
Q2=10Q
Q=10 jedinica proizvodnje
Primer 4.9.
Data je funkcija ukupnih troškova TC=3,5Q3-15Q2+30Q+15. Izrazi analitički

funkciju marginalnih troškova MC(Q).
R e š e nj e:
dTC
MC   10,5Q 2  30Q  30
dQ
4.5. MARGINALNE EKONOMSKE FUNKCIJE I OPTIMIZACIJA

PROFITA
Ako funkcija marginalnih troškova MC(Q) i funkcija marginalnih prihoda MR(Q)

zadovoljavaju jednakost MC=MR, onda funkcija dobiti y=TR-TC dostiže svoj opti-
mum. Ovaj stav ilustrovaćemo radnim primerima, koji slede:
Primer 4.10.
Optimizacija profita
Neka je zadata funkcija tražnje P(Q) i funkcije ukupnih troškova TC(Q)

P=918-4Q
TC=40+0,5Q2
(a) Koliko jednica robe se mora prodati da bi se ostvario optimalni profit, odno-
sno dobit.
(b) Ako su troškovi i cene izraženi u evrima, izračunaj vrednost maksimalne do-
biti u evrima.
209
Glava IV
R e š e nj e:
(a)
dTC
1K: TC  40  0,5Q 2  MC  Q
dQ
TR  P  Q  TR  (918  4Q)  Q
 918Q  4Q 2
dTR
MR   918  8Q
dQ
Iz uslova za maksimalni profit MR=MC sledi:
2K: 918-8Q=Q
918=9Q
Q=102 jedinica robe
(b) Maksimalna dobit se dobija iz relacije:
y=TR-TC=(918Q-4Q2)-(40+0,5Q2)
=918Q-4Q2-40-0,5Q2
=918Q-4,5Q2-40
=918·(102)-4,5·(102)2-40
=46.778 evra
Primer 4.11.
Optimizacija profita
Neka je zadata funkcija tražnje P(Q) i funkcija ukupnih troškova TC(Q)

P=90-4Q
TC=Q3-10Q2+80Q+20
Izračunaj količinu prodate robe pri kojoj se ostvaruje maksimalni profit.
R e š e nj e:
1K: TR  P  Q  (19  4Q)  Q  90Q  4Q 2
dTR
MR   90  8Q
dQ
dTR
MR   3Q 2  20Q  80
dQ
2K: Ako je MC=MR, onda se ostvaruje maksimalni profit. Odatle sledi:
3Q2-20Q+80=90-8Q
3Q2-12Q-10=0
210
Glava IV
 b  b 2  4ac
Q1, 2 
2a
12  144  120

6
12  16,2

6
Q1 = 4,7  ovo je ekonomski relevantno rešenje
Q2 = -0,7  ovo rešenje ekonomski nije relevantno
4.6. ELASTIČNOST TRAŽNJE I DIFERENCIRANJE
Cenovna elastičnost tražnje se izražava u vidu jednakosti

procentualna promena količoli
  (1)
procentualna promena cene
Q / Q P 1
 (1)  (1)  (4.18)
P / P Q P / Q
Kada se traži elastičnost u tački na kontinuiranoj krivoj P(Q), tada priraštaj ∆Q
teži nuli, pa količnik priraštaja ∆P/∆Q postaje diferencijalni količnik (ili izvod), a ce-
novna elastičnost tražnje iz jednakosti 4.18 se transformiše u jednakost 4.19:
P 1
  (1)  (4.19)
Q dP / dQ
Primer 4.12.
Izračunavanje cenovne
elastičnosti tražnje
Neka je zadata funkcija tražnje P(Q):P=120-6Q. Izračunaj cenovnu elastičnost

tražnje pri ceni od P=12 evra.
R e š e nj e:
1K: P  120  6Q  6Q  120  P
120  P
Q
6
120  12
2K: Za P=12 evra  Q   18 jedinica
6
3K: Zato elastičnost iznosi:
211
Glava IV
P 1 12 1
  (1)   (1)    0,11
Q dP / dQ 18  6
Primer 4.13.
Izračunavanje cenovne
elastičnosti tražnje
Neka je zadata funkcija tražnje Q(P):Q=30-2P0,5. Izračunaj cenovnu elastičnost

tražnje pri količini realizacije na tržištu 10 jedinica robe:
1K: Q=30-2P0,5
2P0,5=30-Q
P0,5=15-0,5Q
P=(15-0,5Q)2=225-15Q+0,25Q2
dP
2K:  15  0,5Q, Q  10
dQ
dP
 15  0,5  (10)  10
dQ
3K: Za Q=10P=225-15·(10)+0,25·(10)2
= 100 novčanih jedinica
4K: Zato elastičnost iznosi:
P 1 100 1
  (1)   (1)   1
Q dP / dQ 10  10
212
GLAVA V
OPTIMIZACIJA FUNKCIJE f(x) DIFERENCIRANJEM

FUNKCIJE f(x) I APLIKACJE
Sadržaj:
5.1. Potrebni i dovoljan uslov za

5.3. Potreban i dovoljan uslov za tačku
maksimum funkcije f(x) sa
infleksije funkcije f(x) sa primenom
aplikacijama u ekonomiji
u ekonomiji
5.2. Potreban i dovoljan uslov za
5.4. Diferenciranje funkcije dobiti i
minimum funkcije f(x) sa
optimizacija profita
aplikacijama u ekonomiji
U ovoj glavi je studenti uoče:
 Šta je to potrebno razumeti iz oblasti diferenciranja funkcije f(x) da bi u

praksi znali optimizirati ekonomske funkcije?
 Značaj prvog i drugog izvoda funkcije f(x) u određivanju ekstremnih vre-
dnosti ekonomskih funkcija od jedne realne promenljive.
 Važnost drugog i trećeg izvoda u određivanju tačke infleksije (ili prevojne
tačke) ekonomskih funkcija od jedne realne promenljive.
 Uzajamnu inverznu vezu između diferenciranja i integriranja funkcija
f(x) sa primenama u ekonomiji.
Glava V
5.1. POTREBAN I DOVOLJAN USLOV ZA MAKSIMUM

FUNKCIJE f(x) SA APLIKACIJAMA U EKONOMIJI
1. Potreban uslov za maksimum funkcije f(x). Potreban uslov, navodimo bez

posebnih dokaza, za maksimum funkcije f(x) je da je njen nagib u tački (xo,yo) jednak
nuli, jer je njen prvi izvod u tački (xo,yo) jednak nuli, odnosno:
dy
0 (5.1)
dx
Tačku (xo,yo) funkcije f(x), u kojoj je njen prvi izvod jednkak nuli, najčešće nazi-
vamo stacionarna tačka.
Razmotrimo, ilustracije radi, funkciju ukupnih prihoda
TR=120Q-0,4Q2.
Ako diferenciramo ovu funkciju, dobićemo njen nagib ili prvi izvod u tački
(Q,TR), odnosno:
dTR
Nagib   120  0,8Q
dQ
Ako je nagib funkcije TR(Q) jednak nuli, onda je
120-0,8Q=0
120=0,8Q
150=Q
Zato funkcija TR(Q) ima maksimum u tački M sa koordinatama [Q=150,f(150)],
kao što to pokazuje grafik 5.1.
Grafik 5.1.
TR
F(150)
y Z
TR=120Q-0,4Q2)
Q
0 150 300
215
Glava V
2) Dovoljan uslov za maksimum funkcije f(x). Uslov za maksimum funkcije

f(x) iz jednakosti 5.21 je potreban, ali ne i dovoljan. Ova dilema u mnogome se razja-
šnjava ako se pažljivije pogleda grafik 5.1. Nagib krive TR(Q) u tački (y) je pozitivan,
i u svim tačkama levo od tačke M. U tački M, nagib krive TR(Q) je jednak nuli. Desno
od tačke M nagib krive TR(Q) je negativan. Odavde sledi dovoljan uslov za postojanje
maksimuma funkcije f(x):
Funkcija y=f(x) u tački (xo,yo) ima relativni maksimum ako je u toj tački
dy d2y
 y` 0 i  y `` 0
dx dx 2
Primer 5.1.
Nalaženje dovoljnog uslova za
maksimum funkcije f(x)
Pokaži da funkcija y=30x-0,4x2 ima lokalni maksimum u tački (xo,yo), i za koju

vrednost promenljive (xo).
R e š e nj e:
Nagib funkcije f(x) iznosi nula u stacionalnoj tački. Zato je
dy
 30  0,8 x  0
dx
30  0,8 x
x  37,5
Zato je potreban uslov za maksimum f(x) ispunjen onda kada je x=37,5.
Ako izvodnu funkciju f`(x)=30-0,8x diferenciramo, dobićemo drugi izvod funk-
cije f(x) odnosno
d2y
f ``( x)   0,8
dx 2
Ovim smo pokazali da zadata funkcija f(x) ima ova neophodna uslova za lokalni
maksimum u tački (xo=37,5, f(37,5)).
Primer 5.2.
Optimizacija funkcije ukupnih prihoda
TR(Q) preko nelinearne funkcije tražnje
P(Q)
Pokaži da funkcija TR(Q) ima lokalni maksimum kada tražnja za robom na trži-
štu iznosi (Q=13) jedinica robe a funkcija tražnje glasi:
P=200-0,4Q2
216
Glava V
R e š e nj e:
TR=P·Q=(200-0,4Q2)·Q
=200Q-0,4Q3
Pošto ova funkcija TR(Q) u stacionarnoj tački ima nulti nagib, odnosno
dTR
 200  1,2Q 2  0
dQ
200  1, 2Q 2
Q 2  167
Q  13
Ako funkcija TR(Q) zaista ima maksimum u Q=13, onda njen drugi izvod u
Q=13 mora biti negativan:
d 2TR
 2,4Q  2,4  13  31,2  0
dQ 2
5.2. POTREBAN I DOVOLJAN USLOV ZA MINIMUM FUNKCIJE

f(X) SA APLIKACIJAMA U EKONOMIJI
1) Potreban uslov za minimum funkcije f(x). Prvi potrebni uslov da funkcija

f(x) ima lokalni minimum je isti kao kod funkcija f(x) sa lokalnim maksimumom, od-
nosno on glasi:
dy
0
dx
2) Dovoljan uslov za minimum funkcije f(x). Drugi dovoljan uslov da funkcija
f(x) ima minimum je:
d2y
 y`` 0
dx 2
Funkcija y=f(x) u tački (xo,yo) ima relativni minimum ako je u toj tački
dy d y
 y` 0 i  y `` 0 (5.5)
dx dx 2
Primer 5.3.
Nalaženje minimuma funkcije
y=f(x)·g(x)
Neka je zadata funkcija y=x·e4x. Proveri da li ova funkcija y=f(x)·g(x) ima lokalni
minimum, i u kojoj tački xo?
217
Glava V
R e š e nj e:
Nagib funkcije y=f(x)·g(x) iznosi nula u stacionarnoj tački. Zato je
dy
 e 4 x  x  4e 4 x  e 4 x (1  4 x)  0
dx
1
Budući da je e 4 x  0  (1  4 x)  0  x  
4
Ako „izvodnu funkciju” diferenciramo, dobićemo drugi izvod funkcije y``(x), od-
nosno:
d2y
y ``( x)  2
 4q 4 x  (1  4 x)  e 4 x  4
dx
 4e 4 x  16 xe 4 x  4e 4 x
 8e 4 x  16 xe 4 x
 8e 4 x (1  2 x)
Za tačku xo=-1/4 sledi:

d2y 4
y ``( x)  2
 8e 1  (1  1 / 2)   0 ,
dx e
pa funkcija y(x) za xo=-1/4 ima lokalni minimum.
Primer 5.4.
Nalaženje minimuma
funkcije prosečnih troškova
Neka je zadata funkcija prosečnih troškova AC=400Q-1+0,2Q2. Proveri da li ova

funkcija ima lokalni minimum i u kojoj tački Qo?
R e š e nj e:
Kada je nagib funkcije AC(Q) jednak nuli, tada je
dAC
 1  400Q  2  0,4Q  0
dQ
0, 4Q  400Q 2 / Q 2
0,4Q 3  400
Q 3  1000
Q  10
Ako „izvodnu funkciju” diferenciramo, dobićemo drugi izvod funkcije AC’’(Q),

odnosno:
218
Glava V
d 2 AC
AC ``(Q)   800Q 3  0, 4
dQ 2
800
  0,4 kada je Q  10 ima lokalni minimum
1000
 0,8  0, 4  1,270  0
Zato AC(Q) u tački Q=10 ima lokalni minimum.
5.3. POTREBAN I DOVOLJAN USLOV ZA TAČKU INFLEKSIJE

FUNKCIJE f(x) SA PRIMENOM U EKONOMIJI
1) Potreban uslov za tačku infleksije. Prvi potrebni uslov da funkcija f(x) ima
tačku infleksije (ili prevojnu tačku) je da drugi izvod te funkcije u tački x=x0 ima vre-
dnost nula, odnosno:
d2y
y `` 0 (5.6)
dx 2
Tačka u kojoj funkcija f(x) nije ni konveksna ni konkavna naziva se tačka infleksije.
Funkcija f(x) je konveksna (konkavna) na intervalu (a,b) samo onda ako je u svakoj tački
intervala (a,b) drugi izvod y``(x) pozitivan (negativan).
Da bi tačka x=x0 bila tačka infleksije (ili prevojna tačka) neophodno je i dovoljno
da budu zadovoljene relacije
y``(xo)=0 i y```(xo) 0 (5.7)
Primer 5.5.
Određivanje tačke infleksije
funkcije f(x)
Neka je zadata funkcije y=5x2-0,2x3. Pokaži da li ova funkcija f(x) ima tačku
infleksije x=x0.
R e š e nj e:
Nađimo prvi, drugi i treći izvod zadate funkcije f(x):
2 dy
3 2 d2y d3y
y  5 x  0,2 x   10 x  0,6 x  2  10  1,2 x  3  1,2
dx dx dx
Nađimo tačku infleksije tako što ćemo jednakost drugog izvoda izjednačiti sa
nulom, odnosno
10-1,2x=0xxo=8,3 je tačka infleksije.
219
Glava V
Primer 5.6.
Određivanje tačke infleksije funkcije
ukupnih troškova f(x)
Neka je zadata funkcija ukupnih troškova TC=Q3-8Q2+4Q. Pokaži da li ova fu-

nkcija ima tačku infleksije Q=Q0.
R e š e nj e:
Nađimo prvi, drugi i treći izvod zadate funkcije TC(Q):
dTC d2y d 3Q
TC  Q 3  8Q 2  4Q   3Q 2  16Q  4   6Q  16  6
dQ dQ 2 dQ 3
Ako drugi izvod izjednačimo sa nulom i rešimo po (Q), dobijemo da je
6Q-16=0QQ0=2,7 je tačka infleksije.
Primer 5.7.
Određivanje tačke infleksije funkcije
ukupnih prihoda TR(Q)
Neka je zadata funkcija ukupnih prihoda TR=Q(180Q-0,8Q2). Pokaži da li ova

funkcija ima tačku infleksije Q=Q0.
R e š e nj e:
1K: TR=Q(180Q-0,8Q2)  TR=180Q2-0,8Q3
 TR`(Q)=360Q-2,4Q2TR``(Q)
=360-4,8QTR```(Q)=-4,8
2K: Iz uslova TR``(Q)=0 sledi:
360-4,8Q=0QQ0=75 je tačka infleksije.
5.4. DIFERENCIRANJE FUNKCIJE DOBITI I OPTIMIZACIJA

PROFITA
Funkcija dobiti se izražava u vidu jednakosti:

y=TR-TC (5.8)
gde je:
TR = ukupni prihodi
TC = ukupni troškovi
y = dobit (profit)
220
Glava V
Primer 5.8.
Optimizacija funkcije dobiti
Neka je zadata funkcija ukupnih troškova TC=5+100Q-9Q2+0,4Q3 i funkcija

ukupnih prihoda TR=60Q-0,6Q2.
Pokaži pri kojoj količini realizacije robe na tržištu se može ostvariti maksimalna
dobit (profit).
R e š e nj e:
1K: Diferencirajmo funkcije TC(Q) i TR(Q)
dTC
MC   100  18Q  1,2Q 2
dQ
dTR
MC   60  1,2Q
dQ
2K: Iz uslova MC=MR, kada se ostvaruje maksimalni profit, sledi
100  18Q  1,2Q 2  60  1, 2Q
40  16,8Q  1,2Q 2  0
16,8  282  192 16,8  9,5
Q1, 2  
2,4 2, 4
Q1  11, Q2  3
3K: Iz uslova y=TR-TC sledi:
y=TR-TC
=60Q-0,6Q2-(5+100Q-9Q2+0,4Q3)
=60Q-0,6Q2-5-100Q+9Q2-0,4Q3
=-40Q+8,4Q2-5-0,4Q3
4K: Nađimo prvi izvod funkcije dobiti y(Q) i izjednačimo ga sa nulom:
dy
 40  16,8Q  1,2Q 2  0
dQ
Q1  11, Q2  3
5K: Iz neophodnog uslova za tačku ekstrema funkcije y=f(Q) sledi:
d2y
 16,8  2,4Q
dQ 2
Kada je Q=11, onda je
d2y
 16,8  26,4  9,6
dQ 2
pa funkcija dobiti y(Q) ima maksimum.
Kada je Q=3, onda je
d2y
 16,8  7,2  9,6
dQ 2
pa funkcija dobiti y(Q) ima minimum.
221
GLAVA VI
DIFERENCIRANJE FUNKCIJA OD VIŠE REALNIH PROMENLJIVIH

SA PRIMENAMA
Sadržaj:
6.3. Optimizacija funkcije od dve realne pro-

6.1. Parcijalno diferenciranje,
menljive bez ograničenja sa primenama
totalni diferencijal i apli-
u ekonomiji
kacije
6.4. Optimizacija funkcije od dve realne pro-
6.2. Parcijalni izvodi drugog
menljive sa ograničenjem i primenama u
reda i aplikacije
ekonomiji
Nakon izučavanja ove glave, studenti treba da budu u stanju da daju

razuman odgovor na pitanja:
 U čemu je osnovna razlika između parcijalnih izvoda funkcije od dve ili

više promenljivih i izvoda funkcije od jedne promenljive?
 Uoče ključne razlike između parcijalnih izvoda prvog reda i parcijalnih
izvoda drugog reda funkcija od dve promenljive.
 Praktično ovladaju tehnikom primene parcijalnog diferencijalnog računa
u ekonomiji.
Glava VI
6.1. PARCIJALNO DIFERENCIRANJE, TOTALNI DIFERENCIJAL

I APLIKACIJE U EKONOMIJI
1. Parcijalno diferenciranje. Tehnike kojima se nalaze izvodi funkcije od dve

ili više realnih promenljivih, najčešće nazivamo parcijalno diferenciranje. Suština
ovog diferenciranja je u tome: Što se zavisna promenljiva diferencira po svakoj neza-
visnoj promenljivoj, pri čemu preostale nezavisne promenljive se tretiraju konstanta-
ma. Tako na primer, diferenciranjem funkcije od dve realne promenjive z=f(x,y) dobi-
jaju se dva izvoda, tzv. parcijalna izvoda:
z lim f ( x  x, y )  f ( x, y )
(a)  z x  z `x  (6.1)
x x0 x
koji nazivamo prvi parcijalni izvod funkcije (z) po nezavisnoj promenljivoj (x), pri
čemu se druga nezavisna promenljiva (y) tretira konstantom.
z lim f ( x, y  y )  f ( x, y )
(b)  z y  z `y  (6.2)
y y  0 y
je prvi parcijalni izvod funkcije (z) po nezavisnoj promenljivoj (y), pri čemu se preo-
stala nezavisna promenljiva (x) smatra konstantom.
Primer 6.1.
Izračunavanje prvog
parcijalnog izvoda
Nađi prve parcijalne izvode funkcija:

(a) z=2x2+5xy+7,
(b) y=7x2z,
(c) Q=15L0,6K0,4
(d) Q=15x0,5y0,3z0,2,
(e) Q=ln6x+4xlny,
(f) z=L0,4K0,6-λ(60-3L-5K).
R e š e nj e:
z
(a) z=2x2+5xy+7 →  4x  5 y
x
z
→  5x
y
225
Glava VI
y
(b) y=7x2z →  14 xz
x
y
→  7x 2
z
Q
(c) Q=15L0,6K0,4 →  9 L0, 4  K 0, 4
L
Q
→  6 L0,6  K 0,6
K
Q
(d) Q=15x0,5y0,3z0,2 →  7,5 x  0, 5  y 0, 3  z 0, 2
x
Q
→  4,50,5  y 0,7  z 0, 2
y
Q
→  3 x 0 , 5  y 0 , 3  z 0 , 8
z
Q 1
(e) Q=lnx+4xlny →   4 ln y
x x
Q 4 x
→ 
y y
(f) Q=L0,4K0,6-λ(60-3L-5K) →
Q=L0,4K0,6-60λ+3Lλ+5Kλ →
Q
 0,4 L0, 6 K 0, 6  3
L
Q
 0,6 L0, 4 K 0, 4  5
K
Q
 60  3L  5 K

2) Totalni diferencijal funkcije dve realne promenljive. Ranije smo videli da
je prvi izvod funkcije od jedne realne promenljive, također funkcija, odnosno tzv. „iz-
vodna funkcija” od jedne promenljive. U tome nam pomaže Lagranžova oznaka „izvo-
dne funkcije” u vidu jednakosti f`(x)=y i Lajbnicova oznaka izvoda kao diferencijal-
nog količnika
dy
dx
Odavde sledi da je:
dy
f `( x)   dy  f `( x )dx (6.3)
dx
226
Glava VI
gde je:
dy = diferencijal funkcije od jedne realne promenljive
dx = diferencijal nezavisne promenljive
Slično je sa diferencijalom funkcije od dve promenljive z=f(x,y).
Diferencijal predstavljen u vidu jednakosti:
z z
dz   dx   dx (6.4)
x y
gde je:
z
 prvi parcijalni izvod funkcije f(x,y) po iks (x),
x
z
 prvi parcijalni izvod funkcije f(x,y) po ipsilon (y),
y
dz = diferencijal funkcije f(x,y),
dy = diferencijal nezavisne promenljive (y),
dx = diferencijal nezavisne promenljive (x).
Najčešće se naziva totalni (ili potpuni) diferencijal od dve realne promenljive.
Primer 6.2.
Nalaženje totalnog diferencijala
Nađi totalni diferencijal funkcija:

(a) z=x2+x2y+xy2+y2+5,
(b) y=5x2+7z2-0,5xz,
(c) Q=20L0,5K0,5.
R e š enj e:
z
(a) z=x2+x2y+xy2+y2+5 →  2 x  2 xy  y 2
x
z
→  x 2  2 xy  2 y
y
z z
dz  dx   dy
x y
dz  (2 x  2 xy  y 2 )dx  ( x 2  2 xy  2 y )dy
y
(b) y=5x2+7z2-0,5xz →  10 x  0,5 z
x
y
→  14 z  0,5 x
z
227
Glava VI
y y
dy  dx   dz
x z
dy  (10 x  0,5 z )dx  (14 z  0,5 x )dz
Q
(c) Q=20L0,5K0,5 →  10 L0,5  K 0,5
L
Q
→  10 L0, 5  K 0, 5
K
Q Q
dQ  dL   dK
L K
dQ  (10 L0, 5  K 0, 5 )dL  (10 L0, 5  K 0, 5 )dK
6.2. PARCIJALNI IZVODI, DRUGOG REDA I APLIKACIJE
Ako funkciju, z=f(x,y) izraženu preko prvog parcijalnog izvoda:

z
 z x  z `x
x
diferenciramo parcijalno po (x) onda ćemo dobiti drugi parcijalni izvod po (x), u oznaci
 2 z   z 
    z xx  z ``xx
x 2 x  x 
Ako funkciju, z=f(x,y) izraženu preko prvog parcijlanog izvoda,
z
y
diferenciramo parcijlano po (y), tada ćemo dobiti drugi parcijalni izvod po (y) u oznaci
 2 z   z 
    z yy  z ``yy
y 2 y  y 
Ako funkciju, izraženu preko prvog parcijalnog izvoda

z
 z x  z `x
x
diferenciramo parcijalno po (y), onda dobijamo mešoviti izvod u oznaci
2z
 z ``xy  z xy
xy
Ako funkciju, izraženu preko prvog parcijalnog izvoda
228
Glava VI
z
 z y  z`y
y
diferenciramo parcijalno po (x), tada dobijamo mešoviti izvod, u oznaci
2z
 z yx  z ``yx
yx
Za oba mešovita izvoda, navodimo bez dokaza, vredi Schwartzov-a teorema da
je:
Zxy=Zyx (6.5)
Primer 6.3.
Parcijalni izvodi drugog reda
Nađi parcijalne izvode drugog reda za funkcije:

(a) z=x3y2+7x2-5y+2,
(b) z=3x2+4xy+7,
(c) z=x2+5xy,
(d) z=7x2y3,
(e) z=x2(1+5y).
R e š e nj e:
(a) z  x 3 y 2  7 x 2  5 y  2  z `x  3 x 2 y 2  14 x
 z `y  2 x 3 y  5
Iz z `x  z ``xx  6 xy 2  14
Iz z `y  z ``yy  2 x 3
Iz z `x  z ``xy  6 x 2 y 
  z ``xy  z ``yx
Iz z `y  z ``yx  6 x 2 y 
(b) z  3 x 2  4 xy  7  z `x  6 x  4 y
 z `y  4 x
Iz z `x  z ``xx  6
Iz z `y  z ``yy  0
Iz z `x  z `xy  4 
  z ``xy  z ``yx
Iz z `y  z `yx  4
(c) z  x 2  5 xy  z `x  2 x  5 y
 z `y  5 x
Iz z `x  z ``xx  2
229
Glava VI
Iz z `y  z ``yy  0
Iz z `x  z `xy  5 
  z ``xy  z ``yx
Iz z `y  z `yx  5
(d) z  7 x 2 y 3  z `x  14 xy 3
 z `y  21x 2 y 2
Iz z `x  z ``xx  14 y 3
Iz z `y  z ``yy  42 x 2 y
Iz z `x  z `xy  42 xy 2 
  z ``xy  z ``yx
Iz z `y  z `yx  42 xy 2 
(e) z  x 2 (1  5 y )  z  x 2  5 x 2 y  z `x  2 x  10 xy
 z `y  5 x 2
Iz z `x  z ``xx  2  10 y
Iz z `y  z ``yy  0
Iz z `x  z `xy  10 x 
  z ``xy  z ``yx
Iz z `y  z `yx  10 x 
Primer 6.4.
Parcijalni izvodi drugog
reda u aplikacijama
Nađi parcijalne izvode drugog reda za „ekonomske” funkcije:

(a) Q=20L0,7K0,3,
(b) TC=120(1+e-0,8Q),
(c) P=100e0,4Q,
(d) Q=10L0,6K0,4+20-5L-3K,
(e) Q=lnL+5lnK,
(f) Z=L0,6·K0,4-λ(70-4L-5K).
R e š e nj e:
(a) Q  20 L0, 7 K 0,3  Q`L  14 L0,3 K 0,3
 Q`K  6 L0, 7 K 0, 7
Iz Q`L  Q``LL  4,2 L1,3 K 0, 3
Iz Q`K  Q``KK  4,2 L0,7 K 1, 7
Iz Q`L  Q``LK  4,2 L0,3 K 0, 7 
  Q``LK  Q``KL
Iz Q`K  Q``KL  4,2 L0,3 K 0, 7 
230
Glava VI
(b) TC  120(1  e 0,8Q )  TC  120  120e 0,8Q

 TC `Q  96e 0,8Q
Iz TC `Q  TC ``QQ  76,8e 0,8Q
(c) P  100e 0, 4 Q  P `Q  40e 0, 4 Q

Iz P`Q  P``QQ  16e 0, 4Q
(d) Q  10 L0, 6 K 0, 4  20  5L  3K 
Q`L  6 L0, 4 K 0, 4  5  Q``LL  2,4 L1, 4 K 0, 4
Q`K  4 L0, 6 K 0, 6  3  Q``KK  2, 4 L0, 6 K 1,6
Iz Q`L  Q``LK  2,4 L0, 4 K 0, 6 
  Q``LK  Q``KL
Iz Q`K  Q``KL  2,4 L0, 4 K 0, 6 
(e) Q  ln L  5 ln K
1 1
 Q`L   Q``LL   L2  2
L L
5 5
 Q`K   Q``KK  5K  2  2
K K
Iz Q`L  Q``LK  0 
  Q``LK  Q``KL
Iz Q`K  Q``KL  0
(f) Z  L0, 6 K 0, 4   (70  4 L  5K ) 

Z  L0, 6 K 0, 4  70  4 L  5 K 
Z `L  0,6 L0, 4 K 0, 4  4  Z ``LL  0,24 L1, 4 K 0, 4
Z `K  0,4 L0, 6 K 0, 6  5  Z ``KK  0, 24 L0, 6 K 1, 6
Iz Z `L  Z ``LK  0,24 L0, 4 K 0, 6 
  Z ``LK  Z ``KL
Iz Z `K  Z ``KL  0,24 L0, 4 K 0,6 
231
Glava VI
6.3. OPTIMIZACIJA FUNKCIJE OD DVE REALNE PROMENLJIVE

BEZ OGRANIČENJA SA PRIMENAMA U EKONOMIJI
1) Potreban uslov za postojanje ekstremnih vrednosti funkcije od dve pro-

menljive. Funkcija y=f(x,z) ima ekstremnu vrednost (maksimum ili minimum) ako je
prvi parcijalni izvod funkcije (y) po nezavisnoj promenljivoj (x) i prvi parcijalni izvod
funkcije (y) po nezavisnoj promenljivoj (z) jednak nuli, odnosno ako su zadovoljene
jednakosti
y y
 0 0 (6.6)
x z
2) Dovoljni uslovi za postojanje ekstemnih vrednosti funkcije od dve prome-

nljive. Da bi funkcija od dve realne promenljive y=f(x,z) zaista imala ekstremnu vred-
nost u tački (xo,zo), neophodno je da zadovoljiti dva bitna uslova.
(1) Prvi uslov je
2 y 2 y
0 2 0 Za maksimum: max (X0,Z0) (6.7)
x 2 z
2 y 2 y
 0  0 Za minimum: min (X0,Z0) (6.8)
x 2 z 2
2) Drugi uslov je (vrednost determinante tzv. Heseove matrice)
 2 y   2 y  2 y
   2    2   (6.9)
 x   z  xz
Primer 6.5.
Optimizacija funkcije prihoda
TR=f(p1,p2)
Preduzeće prodaje dva proizvoda na tržištu, i tako ostvaruje svoje ukupne priho-
de (TR). Ako se cena jednog proizvoda poveća, onda raste tražnja za drugim proizvo-
dom. Cene oba proizvoda su (p1) i (p2), i predsatvljeni su preko sledećih funkcija tra-
žnji:
Q1=520-4p1+0,9p2
Q2=800-5p2+1,5p1
Odredi nivo cena (p1) i (p2) navedenih proizvoda tako da funkcija ukupnih priho-
da TR=f(p1,p2) bude optimalna.
232
Glava VI
R e š e nj e:
1K: Prikaži funkciju ukupnih prihoda (TR) kao zbir funkcija ukupnih prihoda za
oba proizvoda, (TR1) i (TR2):
TR=TR1+TR2=P1Q1+P2Q2
=P1(520-4P1+0,9P2)+P2(800-5P2+1,5P1)
=520P1-4P21+0,9P1P2+800P2-5P22+1,5P1P2
=520P1-4P21+800P2-5P22+2,4P1P2
2K: Primenimo potrebne uslove za postojanje ekstremne vrednosti funkcije
f(P1,P2) iz stava (6.6).
TR
 520  8 P1  2,4 P2  0 (1)
P1
ili
TR
 800  10 P2  2,4 P1  0 (2)
P2
Pomnožimo (1) sa 10 i (2) sa 2,4 i rešimo ovaj sistem jednačina:

5200-80P1+24P2=0
1920+5,76P1-24P2=0 sabiranjem ovih dveju jednačina dobija se:
7120-74,24P1=0
7120=74,24P1
P1=95,9 novčanih jedinica
Supstituirajmo (P1=95,9) u (1), pa ćemo dobiti:
520-8.(95,9)+2,4P2=0
2,4P2=247,2
P2=103 novčanih jedinica
3K: Proverimo da li postoje dovoljni uslovi, prema stavu (6.7) i (6.8), da može-
mo zaključiti da funkcija ukupnih prihoda f(P1,P2) ima optimum (maksimum) u tački
f(P1=95,9;P2=103) izraženoj u novčanim jedinicama:
 2TR  2TR
 8  0,  10  0
P12 P22
prvi uslov za maksimum funkcije f(P1=95,9;P2=103) je ispunjen.

(2) Proverimo stav (6.8):
  2TR    2TR   2TR
  
2  

2 
 (8)  (10)  (2,4)
 1   2  P1P2
 P P
233
Glava VI
Odavde zaključujemo da zadata funkcija ukupnih prihoda TR=f(P1,P2) ima zaista

optimum (maksimum) u tački TR=f(P1=95,9; P2=103), izraženoj u novčanim jedinica-
ma.
Primer 6.6.
Optimizicija funkcije troškova
TC=f(Q1,Q2)
Ukupni troškovi jednog preduzeća ostvaruju se kroz proizvodnju dva proizvoda.

Zajednička funkcija troškova TC=f(Q1,Q2) predstavljena je sledećom funkcijom
TC=2Q21-60Q1-2Q1Q2-30Q2+2Q22
Odredi nivo količina (Q1) i (Q2) navedenih proizvoda tako da funkcija ukupnih
troškova TR=f(Q1,Q2) bude optimalna.
R e š e nj e:
f(Q1,Q2) iz stava (6.5):
TC
 4Q1  60  2Q2  0
Q1
TC
 2Q1  30  4Q2  0
Q2
-120+8Q1-4Q2=0 (1)
-30-2Q1+4Q2=0 (2)
-150+6Q1=0
6Q1=150
Q1=25 proizvodnih jedinica
Ako supstituiramo (Q1=25) u (1), onda dobijamo:
-120+8·25-4Q2=0
80=4Q2
Q2=20 proizvodnih jedinica
2K: Proverimo da li postoje dovoljni uslovi, prema stavu (6.7.) i (6.8) da može-
mo zaključiti da funkcija ukupnih troškova f(Q1,Q2) ima optimum (minimum) u tački
f(Q1=25,Q2=20), izraženoj u proizvodnim jedinicama.
R e š e nj e:
f(Q1,Q2) iz stava (6.5):
234
Glava VI
 2TC  2TC
 4  0, 40
Q12 Q22
 2TC
 2
Q1q 2
Sledi da je ispunjen prvi uslov za minimum funkcije f(Q1=25,Q2=20).

  2TC    2TC   2TC
  
2  
 
2 
  ( 4)  ( 4)  (  2)
  Q1   Q2   Q1Q 2
Odavde zaključujemo da funkcija f(Q1,Q2) ima zaista optimum (minimum) u

tački f(Q1=25,Q2=20), izraženoj u proizvodnim jedinicama.
6.4. OPTIMIZACIJA FUNKCIJE OD DVE REALNE PROMENLJIVE

SA OGRANIČENJEM I PRIMENA U EKONOMIJI
Problem nalaženja optimalne (ekstremne) vrednosti funkcije od dve realne pro-

menljive z=f(x,y) sa ograničenjem ax+by=M, definiše se Lagranžovom funkcijom (La-
grangian function – L)
L=L(x,y,λ)=f(x,y)+λ(M-ax-by) (6.10)
gde je:
f(x,y) = funkcija od dve promenljive koja se optimizira,
M-ax-by = ograničenje F(x,y)=0,
λ = parameter uz ograničenje F(x,y)=0 koji se naziva Lagranžov multiplikator
(Lagrange multiplier) ili vezni parameter.
Primer 6.7.
Optimizicija funkcije proizvodnje
Q=f(K,L) sa ograničenjem F(K,L)=0
Preduzeće ostvaruje proizvodnju, koja se na duže vreme može aproksimirati sle-

dećom funkcijom proizvodnje (odnosno tzv. Kob-Daglasovom funkcijom – Cobb Do-
uglas production function)
Q=15K0,4·L0,6 sa budžetskim ograničenjem
50K+10L=900 novčanih jedinica.
Odredi nivoe kapitala (K) i redne snage (L) tako da funkcija proizvodnje f(K,L)
sa ograničenjem F(K,L)=0 bude optimalna.
235
Glava VI
R e š e nj e:
Ovaj postupak optimizacije je skoro potpuno isti postupak optimizacije funkcije
od dve promenljive bez ograničenja, uključuje u sebe potrebne i dovoljne uslove za
postojanje ekstrema u skladu sa stavom (6.6) i (6.7) s tim što se ovde pojavljuje i par-
cijalni izvod Langranžove funkcije po (λ-lambda). To je zato što se u Langranžovoj fu-
nkciji (L) ovaj vezni parameter tretira kao treća nezavisna promenljiva.
(1) Nadjimo potrebne uslove za postojanje ekstrema.
1K: Formirajmo Langranžovu funkciju:
LG=f(x,y,λ)=15K0,4L0,6+λ(900-50K-10L).
2K: Rešavamo dalje ovaj problem na isti način kao problem optimizacije bez
ograničenja:
(1) Potrebni uslovi su:
G G G
 0,  0, 0
K L 
(6.11)
L L L
 0,  0, 0
X Y 
G
 6 K 0, 6  L  50  0 (1)
K
G
 9 K 0, 4  L0, 4  10  0 (2)
L
G
 900  50 K  10 L  0 (3)

(2) Rešimo sistem jednačina od tri nepoznate (K,L,λ) tako da eliminišemo vezani
parameter (λ). Ako rešimo jednačinu (1) po lambda (λ), dobijamo
0,12K-0,6·L0,6=λ (4)
Ako rešimo jednačinu (2) po lambda (λ), dobijamo
0,9K0,4·L-0,4=λ (5)
Iz jednačine (4) i (5) dobijamo
0,12K-0,6·L0,6=0,9K0,4·L-0,4 (6)
Ako jednakost (6) pomnožimo sa K0,6·L-0,6 dobijamo
0,9 K
0,12 
L (7)
0,12 L  0,9 K , L  7,5 K
Ako supstituiramo jednakost (7) u jednakost (3) dobijamo:
236
Glava VI
900-50K-10·(7,5K)=0
900-120K=0
900=120K
K=7,5 jedinica (8)
Ako jednakost (8) ponovo supstituiramo u jednakost (3) dobijamo
900-50·7,5-10L=0
900-375=10L
L=52,5 zaposlena
3K: Dovoljni uslovi za postojanje ekstrema Logranžove funkcije (L). Ovaj

uslov je vrlo kompleksan i predmet je izučavanja u matričnoj algebri pri izučavanju
tzv. Heseove matrice parcijalnih izvoda drugog reda dimenzija tri reda u tri kolone. U
ovaj problem ovde nećemo ulaziti. Zadovoljićemo se činjenicom, da je totalni diferen-
cijal drugog reda Lagranžove funkcije, u oznaci (d2L) osnovni kriterijum na osnovu
koga заključujemo da li postoji tzv. uslovni maksimum ili uslovni minimum Lagran-
žove funkcije u tački (xo,yo,λoKo,Lo,λo).
Totalni diferencijal drugog reda Lagranžove funkcije izražava se u vidu jednako-
sti:
2L 2 2 L 2L 2
d 2L  dx  2  dxdy  dy
x 2 xy y 2
(6.12)
2  2G 2  2G  2G 2
d G dk  2  dkdl  dL
K 2 KL L2
Ako je d2L>0, onda u stacionarnoj tački ekstrema (xo,yo,λo) postoji tzv. uslovni
minimum Lagranžove funkcije. Ako je d2L<0, onda u stacionarnoj tački ekstrema
(xo,yo,λo) postoji tzv. uslovni maksimum Lagranžove funkcije. A sada proverimo da li
tačka ekstrema zadate funkcije proizvodnje (K=7,5;L=52,5) predstavljaju stacionarne
tačke uslovnog maksimuma ili uslovnog minimuma.
(1) Iz jednakosti (1), (2), (3) nađimo druge parcijalne izvode:
 2G
2
 3,6 K 1, 6  L0, 6  3,6  7,5 1, 6  52,50, 6  1,54
K
 2G
2
 3,6 K 0, 4  L0, 4  3,6  7,5 0, 4  52,5 1, 4  0,03
L
 2G
 3,6 K 0, 6  L0, 4  3,6  7,5 0, 6  52,5 0, 4  0,22
K  L
Ako diferenciramo ograničenje F(x,y)=0, dobijamo da je
50dK=-10dL
5dK=-dLdL=-5dK
237
Glava VI
(2) Смеnom ovih rezultata iz (1) u jednakost (6.11), dobijamo

d2Ld2G=-1,54dK2+2·0,22dk·(-5dk)-0,03dL2
=-1,54dK2-2,2dK2-0,03dL2<0,
pa zaključujemo da funkcija proizvodnje Q=f(K,L), sa ograničenjem f(K,L)=0 odnosno
Q=15L0,4·L0,6
50K+10L=900
ima uslovni maksimum u tački (K=7,5;L=52,5). Ako uvrstimo ove vrednosti (K=7,5) i
(L=52,5) u funkciju sa ograničenjem, dobićemo optimalni (maksimalni) iznos proizvo-
dnje pri ispunjenom ograničenju F(K,L)=0 odnosno
Q=15·7,50,4·52,50,6=361,59 jedinica proizvodnje.
Ograničenje:
50·7,5+10·52,5=900 novčanih jedinica.
238
GLAVA VII
INTEGRACIJA FUNKCIJE f(x) SA APLIKACIJAMA

U POSLOVNOJ PRAKSI
Sadržaj:
7.1. Integracija stepene funkcije i 7.3. Integracija složene funkcije i

aplikacije aplikacije
7.2. Integracija osnovnih transenden- 7.4. Određeni integral sa primenama
tnih funkcija sa primenom u ekonomiji
Svrha ove glave je da studenti razumeju odgovor na sledeća pitanja:
 Šta je to integral i u kakvoj je vezi integracija funkcije f(x) sa diferencira-

njem funkcije f(x)?
 Kako se integrišu funkcije f(x) koje imaju najveću primenu u poslovnoj
praksi?
 U čemu je razlika između integracije standardnih funkcija i intergriranja
složenih funkcija u ekonomiji?
 Šta je to određeni integral i kako se on upotrebljava u poslovnoj praksi?
Glava VII
7.1. INTEGRACIJA STEPENE FUNKCIJE I APLIKACIJE
Iz dosadašnjeg izlaganja o diferencijalnom računu smo videli da on ima izrazito

veliku primenu u ekonomiji. Razlog tome sadržan je u činjenici: što se diferenciranjem
funkcije f(x) meri brizina promene ove funkcije u zavisnosti od promene nezavisne
promenljive (x). No šta će se desiti ako osnovni zadatak (ili problem) diferenciranja
invertujemo? Desiće se to: da ako invertujemo diferenciranu funkciju f`(x), da ćemo
dobiti prvobitnu funkciju f(x).Taj proces najčešće nazivamo integriranje. Za razliku
od diferencijalnog računa, integralni račun ili problem inverzije diferenciranja, odno-
sno zadataka nalaženja prvobitne funkcije f(x), nema tako intenzivnu primenu u ekono-
miji.
Uprkos tome, vratimo se problemu integriranja. Predpodstavimo da želimo integ-
rirati funkciju
f`(x)=8x+18x2 (7.1)
To znači da mi želimo naći prvobitnu funkciju y=f(x), koja kad se diferencira mo-
ra dati navedenu „izvodnu funkciju”
dy
 f `( x)  8 x  18 x 2
dx
Iz našeg dosadašnjeg znanja iz diferenciranja mi znamo da ako diferenciramo pr-
vobitnu funkciju f=f(x), odnosno
y=4x2+6x3 (7.2)
dobijamo
dy
 f `( x)  8 x  18 x 2 (7.3)
dx
Ipak, ako prvobitnoj funkciji f(x) dodamo konstantu, na primer broj 10, odnosno
ako diferenciramo prvobitnu funkciju
y=10+4x2+6x3 (7.4.)
Dobijamo istu „izvodnu funkciju”, odnosno
dy
 f `( x)  8 x  18 x 2 (7.5)
dx
To je zato što je izvod od konstante jednak nuli, odnosno kod diferenciranja kon-
stanta se „gubi”. Ako invertujemo problem, odnosno ako integriramo funkciju f’(x) u
oznaci (∫), onda dobijamo
241
Glava VII
y=∫f’(x)dx=f(x)+C (7.6)
gde je:
∫ = oznaka integriranja – integrala
dy
f `( x)   diferencijalni količnik
dx
dx = diferencijal nezavisne promenljive
dy = diferencijal zavisne promenljive
C = konstanta
Zato ako integriramo „izvodnu funkciju” iz jedndakosti 7.1, dobijamo
y=∫(8x+18x2)dx=4x2+6x3+C
Generalno, integriranje stepene funkcije (axn) se vrši inverzno u odnosu na dife-
renciranje ove funkcije, odnosno u vidu sledeće jednakosti
ax n1
 ax n   C , n  1 (7.7)
n 1
Ovo jednostavno pravilo integriranja funkcije f(x) ima najveću primenu u ekono-
miji, posebno u integriranju takozvanih marginalnih (graničnih) ekonomskih veličina.
Primer 7.1.
Integriranje stepene funkcije
Reši sledeće integrale:

42 x 51
(a) y   42 x 5 dx → y  C  7x6  C
5 1
(b) y  (25  7 x )dx → y   25  dx   7 xdx
25 x 01 7 x11
  C
0 1 11
 25 x  3,5 x 2  C
0,6 x 0, 41

(c) y   0,6 x 0, 4 dx → y C
 0,4  1
0,6 x 0, 6
 C
0,6
x  x 0,6  C
(d) y   (35  2,5 x 3, 5  2,1x 2 )dx → y   35dx   2,5 x 3,5 dx   2,1x 2 dx
 35 x  x 2, 5  0,7 x 3  C
242
Glava VII
Primer 7.2.
Integriranje funkcije marginalnih troškova MC(Q)
Fiksni troškovi jednog preduzeća iznose FC=700 evra. Marginalni (granični) tro-
škovi ovog preduzeća su predstavljeni funkcijom MC=90-20Q+2,7Q2. Kako izgleda
funkcija ukupnih troškova (TC) ovog preduzeća.
R e š e nj e:
Ako znamo da je
∫MCdQ=TC
onda je
∫(90-20Q+2,7Q2)dQ=TC, odnosno
∫(90-20Q+2,7Q2)dQ=∫90dQ-∫20QdQ+∫2,7Q2dQ
=TCTC=90Q-10Q2+0,9Q3+(CFC).
Ako izvršimo smenu za FC=700 evra, dobijemo traženu funkciju ukupnih tro-
škova
C=700+90Q-10Q2+0,9Q3.
Primer 7.3.
Integriranje funkcije marginalnih prihoda MR(Q)
Ako prodajna cena nekog proizvoda iznosi 200 evra, a funkcija marginalnih pri-
hoda ove proizvodnje se može predstaviti funkcijom marginalnih prihoda MR=900-
2,7Q2, koliko iznosi vrednost ukupnih prihoda (TR)?
R e š e nj e:
Ako znamo da je
TR=∫MPdQ, onda je
TR=∫(900-2,7Q2)dQ=∫900dQ-∫2,7Q2dQ
=900Q-0,9Q3
Da bismo dobili cenu, neophodno je ukupne prihode (TR) podeliti sa količnikom
robe predviđenih za prodaju, odnosno p=TR/Q pa dobijamo:
1
P (900Q  0,9Q 3 )  900  0,9Q 2
Q
0,9Q2=900-P
Q2=1000-1,1pQ=(1000-1,1p)0,5
Za p=200 evraQ=(1000-220)0,5=7800,5=28 jedinica, pa zato vrednost ukupnih
prihoda iznosi
TR=p·Q=200·28=5600 evra.
243
Glava VII
7.2. INTEGRACIJA OSNOVNIH TRANSCENDENTNIH FUNKCIJA

SA PRIMENAMA
Navodimo, bez posebnih dokaza, pravila integrisanja onih transcedentnih funkci-

ja koje imaju najveću primenu u ekonomiji.
1) Integracija prirodne eksponencijalne funkcije ex. U skladu sa izloženim o

integralnom računu u odeljku 7.1., integriranje prirodne eksponencijalne funkcije ex se
vrši prema relaciji:
∫exdx=ex+C (7.8)
gde je:
exdx=brojni izraz pod integralom (podintegralna funkcija ili integrand) nazivamo
diferencijal funkcije dy=ex.dx
ex=prvobitna funkcija (ili rešenje integrala)
C=konstanta
Stav o integriranju (7.8) postaje još jasniji ako se pogleda grafik 7.1.
Grafik 7.1.
Diferenciranje
d x
dx

e C 
ex+C ex
 e x dx
Integriranje
(2) Integracija „izvodne” logaritamske funkcije ln(x). Pravilo integriranja ove

jednostavne funkcije, navodimo bez dokaza, predstavlja se jednakošću:
1 1
 x dx   x dx  ln x  C (7.9)
gde je:
1 -1
dx  x 1dx = integrand (podintegralna funkcija) odnosno diferencijal dy=x dx
x
lnx = prvobitna funkcija (ili rešenje integrala)
C=konstanta.
244
Glava VII
Stav 7.9 se ne može izvesti iz stava o integriranju stepena funkcije 7.7. Razlog
tome je što stav o integriranju 7.7 ne vredi za celi izložilac n=-1. Tako, na primer, inte-
gracija
1 x 11 x 0
 x dx  
1  1 0
?
Odavde zaključujemo da ovakva integracija nema smisla.

Stav 7.9. o integriranju „izvodne” prirodne logaritamske funkcije ln(x) postaje
sažetiji i razumljiviji ako se naša pažnja usredsredi na grafik 7.2.
Grafik 7.2.
Diferenciranje
d
ln( x)  C 
dx 1
ln(x)+C x
1
 x dx
Integriranje
Primer 7.4.
Integracija nekih transcendentnih funkcija f(x)
Integriraj funkcije:
x  7x2 x 2  5x3 x8
(a) (b) (c)
x2 x3 x
1 1 5Q  2
(d) 2x  (e) 7 (f)
5x Q Q
x e x  e2x
(g) 2e  7 (h) (i) 4e Q  5
ex
e 2 Q  e 3Q 7e 2Q 2e 2 P  3e P
(j) (k) (l)
e 2Q eQ  2 eP
R e š e nj e:
(a)
1K: Pojednostavimo izraz:
x  7x2 x 7x2 1
2
 2  2  7
x x x x
245
Glava VII
2K: Sada integriramo

1  1
  x  7 dx   x dx   7dx
 ln( x)  7 x  C
(b)
x 2  5x3 x 2 5x 3 1
3
 3
 3  5
x x x x
1  1
  x  5 dx   x dx   5dx
 ln( x )  5 x  C
(c)
x8 x 8 8
   1
x x x x
 8 1
 1  x dx   dx  8 x dx
 x  8 ln( x)  C
(d)
1
2x 
5x
2K: Pošto se zadati izraz ne može pojednostaviti, pristupimo integiranju
 1  1 1
  2 x  5x dx   2 xdx  5  x dx
1
 x 2  ln( x)  C
5
(e)
1
7
Q
246
Glava VII

 1 1
  7  Q dQ   7dQ   Q dQ
 7Q  ln( Q)  C
(f)
5Q  2 5Q 2 2
  5
Q Q Q Q
 2 1
  5  Q dQ   5dQ  2 Q dQ
 5Q  2 ln( Q)  C
(g)
2e x  7
 2e 
x
 7 dx   2e x   7 dx
 2e x  7 x  C
(h)
e x  e2x e x e2x
   1 ex
ex ex ex
 1  e dx   dx   e dx
x x
 x  ex  C
(i)
4e Q  5
 4e 
Q
 5 dQ   4e Q   5dQ
 4e Q  5Q  C
247
Glava VII
(j)
e 2Q  e 3Q e 2Q e 3Q
   1  eQ
e 2Q e 2 Q e 2Q
 1  e dQ   dQ   e
Q Q
dQ
 Q  eQ  C
(k)
7e 2 Q
Q
 2  7e Q  2
e
 7e 
Q
 2 dQ   7e Q dQ   2dQ
 7e Q  2Q  C
(l)
2e 2 P  3e P 2e 2 P 3e P
P
 P  P  2e P  3
e e e
 2e 
P
 3 dP   2e P dP   3dP
 2e P  3 P  C
7.3. INTEGRACIJA SLOŽENE FUNKCIJE I APLIKACIJE
U odeljku 4.2. uzponali smo se sa diferenciranjem složene funkcije y=y[u(x)]

gde je u=u(x) prva funkcija f(x) a y=y(u) je funkcija od funkcije ili složena funkcija
g(x), odnosno y=g[f(x)]. Ovde ćemo razmotriti inverzan problem, odnosno problem
integracije složenih funkcija y(x). Neka zadata „izvodna funkcija” y(x)=u[u(x)], koju
smo nazvali funkcija od funkcije ili složena funkcija. Da bi se integrirala ova funkcija,
najčešće se koristi metod zamene (ili metod algebarske supstitucije). Suština metoda je
u sledećem:
248
Glava VII
1K: Prvo treba uočiti prvu funkciju u=f(x) i supstituirati je sa promenljivom (u), i
tako polaznu složenu funkciju y=y[u(x)] redukovati na standardnu (ili elementarnu)
funkciju oblika y=y(u) ili y=g(u).
2K: Tako dobijenu standardnu formu funkcije treba integrirati da bi se dobila
prvobitna funkcija F(x), odnosno
I  F ( x)   y U du ili I  F ( x)   g U du
3K: U dobijenoj prvobitnoj funkciji F(x), odnosno rešenju integrala (I), treba
zameniti promenljivu (U) sa pravilom f(x).
Primer 7.5.
Integracija složene funkcije y=y[U(x)]
5 1 7 x 5
(a)  7 x  3 dx (b)  8x  5dx (c) e dx
R e š e nj e:
(a)
1K: Uočimo da je prva funkcija f(x)=7x-3 i supstituirajmo je sa promenljivom
u=7x-3.
2K: Sada se podintegralna funkcija (intergrand) redukuje na oblik
5
u dx

du
diferencijala standardne stepene funkcije du=udu.
U skladu sa izloženim u prvom i drugom koraku izvršimo integraciju zadate slo-
žene funkcije:
U  7x  3
5
F ( x )   7 x  3 dx  du  7 dx 
1
du  dx
7
du 15 5 1 U6
 U   U du   C
7 7 7 6

7 x  36  C
42
249
Glava VII
(b)
1K: Uočimo da je prva funkcija f(x)=8x-5 i supstituirajmo je sa promenljivom
U=8x-5.
2K: Sada se podintegralna funkcija (integrand) redukuje na standardni oblik
1
 U du
diferencijala prirodne logaritamske funkcije du/u.
3K: Konačno, izvršimo integriranje zadate složene funkcije:
supstitucija
U  8x  5
1
F ( x)   dx  dU  8dx 
8x  5 1
dU  dx
8
1 dU 1 dU 1
     ln u  C
U 8 8 U 8
1
 ln 8 x  5  C
8
(c)
1K: Uočimo da je prva funkcija f(x)=7x-5, i supstituirajmo je sa promenljivom
U=7x-5.
2K: Sada se podintegralna funkcija (integrand) redukuje na standardni oblik
U
e dx

du
diferencijala prirodne eksponencijalne funkcije du=eudu.
3K: Izvršimo integriranje zadate složene funkcije:
supstitucija
U  7x  5
F ( x )   e 7 x 5 dx  dU  7dx 
1
dU  dx
7
dU 1 U 1
  eU   e du  eU  C
7 7 7
1
 e 7 x 5  C
7
250
Glava VII
Primer 7.6.
Primena integracija složenih
funkcija u ekonomiji
10 0, 5
 30Q  5
0 ,5 y
(a)  (3Q  6) 3 dQ (b)  2(1  e )dy (c) dQ
R e š e nj e:
(a)
U  3Q  6
10 10 dU 10 3 10 U 2
F ( x)   dQ  dU  3 dQ  U3 3 3 
  U du   
(3Q  6) 3 dU 3  2
 dQ
3
 10  10
 2
C  c
6U 6(3Q  6) 2
(b)
F ( x )   2(1  e 0,5 y )dy  2   2dy  2  e 0,5 y dy
U  0,5 y
 0 ,5 y
 2 y  2 e dy  dU  0,5dy 
 dU
 dy
0,5
dU 2
 2 y  2  eU  2y  eU du
0,5 0,5 
2 U
 2y  e C
0,5
 eU 
 2 y  C
 0,5 
 e 0, 5 y 
 2 y  C
 0,5 
 2 y  4e  y / 2  C
251
Glava VII
(c)
Supstitucija
U  30Q  5
F ( x )   (30Q  5) 0, 5 dQ  dU  30dQ 
dU
 dQ
30
dU 1 U 1,5 U 1,5 (30Q  5)1, 5
  U 0 ,5    U 0,5 du  C  C  C
30 30 30 1,5 45 45
7.4. ODREĐENI INTEGRAL SA PRIMENAMA U EKONOMIJI
Do sada smo se bavili „neodređenim integralom” ∫f(x)dx, čija je podintegralna fu-

nkcija neprekidna i definisana za sve vrednosti nezavisne promenljive (x). Ako podru-
čje definicije podintegralne funkcije (integranda) specificiramo za tačno određeni inte-
rval x(x=a,x=b), gde je a-brojna vrednost donje granice intervala, a b-brojna vrednost
gornje granice intervala, onda ćemo dobiti integral koji najčešće nazivamo određeni in-
tegral. Izračunavanje određenog integrala F(x) u intervalu x(x=a,x=b), pri F’(x)=f(x),
vrši se pomoću Newton-Leibniz formule.
X b
X b
F(X )   f ( x )dx  F ( X )
Površina ispod krive X a
X a (7.10)
 F ( b)  F ( a )
Stav 7.10. postaje još jasniji ako se pogleda grafik 7.3.
Grafik 7.3.
y=f(x)
Površina ispod krive

X b
F (X )   f ( x)dx
X a
x
a b
252
Glava VII
Primer 7.7.
Izračunavanje „određenih integrala”
Izračunaj vrednost „određenih integrala”

9 7 3
2 05 2 3
(a)  9 x dx (b)  (9 x  4 x  24 x )dx (c)  (25  6 x)dx
4 6 1
R e š e nj e:
(a)
9
2 x3 x9
 9 x dx  9  C  3x 3  C
4
3 x4
  
 3  ( 9) 3  C  3  ( 4) 3  C 
 2187  192  1995
( b)
7
05 2 3  x1, 5 4 x 1 x4 7
6 (9 x  4 x  24 x ) dx   9
 1,5   24  C 
 1 4 6
7

 6 x1, 5  4 x 1  6 x 4  C 6
  
 6  71, 5  4  7 1  6  7 4  C  6  61,5  4  6 1  6  6 4  C 
 111,1  0,57  14406  C   88,2  0,67  7776  C 
 14517,67  7864,87
 6652,8
(c)
3
 (25  6 x)dx  25x  3x

2
C  xx  13
1
 
 25  3  3  32  C  25 1  3 1  C 
 75  27  C   25  3  C 
 102  28
 24
Primer 7.8.
Primena „određenih integrala” u ekonomiji
Neka je zadata funkcija marginalnih troškova MC=8+0,6Q2, čija je vrednost izra-

žena u hiljadama evra. Izračunaj ukupne varijabilne troškove za Q=9 jedinica proizvo-
dnje.
253
Glava VII
R e š e nj e:
9

TVC   (8  0,6Q 2 )dQ  8Q  0,2Q 3  C  xx  90
0
  
 8  9  0,2  93  C  8  0  0,2  03  C 
 72  145,8  C   0  C 
 226,8 hiljada evra
Primer 7.9.
Primena „određenih integrala” u ekonomiji
Neka je zadata funkcija marginalnih prihoda MR=100-4Q čija je vrednost izraže-

na u hiljadama evra. Koliko iznosi ukupni prihod ako se količina prodate robe poveća
od (Q=0 do Q=25) jedinica robe?
R e š e nj e:
Q  25
TR   2
 (100  4Q)dQ  100Q  2Q  C QQ  025
Q0
 
 100  25  2  25 2  C  0  C 
 2500  1250  C 
 1250 hiljada evra
254
DEO DRUGI
ODABRANI MATEMATIČKI ALAT ZA POSLOVNU PRAKSU
Glava VIII: Osnovi matrične algebre i aplikacije
Glava IX: Upotreba jednačina u matrčnoj algebri
Glava X: INPUT–OUTPUT analiza
PART TWO
CHOSEN MATHEMATICAL TOOLS FOR BUSINESS PRACTICE
Chapter VIII: Basic matrix algebra
Chapter IX: Using equation in the matrix algebra
Chapter X: INPUT–OUTPUT analysis

GLAVA VIII
OSNOVI MATRIČNE ALGEBRE I APLIKACIJE
Sadržaj:
8.1. Definisanje i termini 8.4. Sabiranje i oduzimanje matrica

8.2. Dimenzije i klasifikacija 8.5. Množenje matrica skalarom
8.3. Neke interesantne matrice 8.6. Množenje matrica
Cilj ove glave je da studenti, na jednostavan način, uoče značaj i koristi upotre-
be elemenata linearne algebre u proučavanju privredne stvarnosti, i to u formi:
 sagledvanja definisanja dimenzija i klasifikacije matrica;

 razumevanja značaja korišćenja osnovnih računskih operacija matrične
algebre za formulisanje raznih praktičnih formi u rešavanju biznis problema;
 što celovitijeg ovldavanja svim najznačajnijim procedurama korišćenja
matrične algebre u poslovnoj praksi.
Glava VIII
8.1. DEFINISANJE I TERMINI
Matrica je tabelarno i pravougaono područje brojeva (8,3, ...) parametara (a,b,c,

...), ili promenljivih veličina (x,y,z) poređanih u m – redova i n – kolona.
U opštem obliku matrica se najčešće predstavlja kao
 a11 a12  a1n 
a i  1,2,...m 
a2  a2 n 
 21 A  j  1,2,...n  (8.1)
   
 
 a mn 
a 
ij
 am1 am1
8.2. DIMENZIJE I KLASIFIKACIJA
Matricu (8.1.), pošto je sastavljena od m-redova i n-kolona, nazivamo i dvodime-

nzionalna matrica. Postoje i višedimenzionalne matrice, ali o njima neće biti reči jer
nisu predmet našeg proučavanja.
Ilustracije radi, navodimo neke primjere dvodimenzionalnih matrica:
 3 5
A 
  5 6
je dvodimenzionalna matrica reda 2 puta 2, jer se sastoji od dva reda i dve kolone.
0 4
B  3 7 
5 2
je dvodimenzionalne matrice reda 3 puta 2, jer se sastoji od 3 reda i dve kolone.

C  4 1 7
je matrica-red reda veličine 1 puta 3, jer se sastoji od jednog reda i tri kolone. Matrica
ovakvog oblika se naziva vektor red ili vektor kolona, u koliko bi zadata matrica bila u
obliku kolone.
Klasifikacija matrica. Sve dvodimenzionalne matrice (ili samo matrice) dele se
na:
a) kvadratne i
b) pravougaone matrice.
259
Glava VIII
a) Kvadratne matrice se sastoje od jednakog broja redova i kolona i izražavaju se

u obliku:
(i  1,2,...n)
A  [aij ] , (8.2)
( j  1,2,...n)
Primera radi, matrice u obliku:
 2  1 4
2  1
A , B   3 7 5
4 7  6 0 3
su kvadratne matrice.
b) Pravougaone matrice. To su takve matrice kod kojih broj redova nije jednak
broju kolona. Ilustracije radi, matrice u obliku:
 3 5  3
2  1 6  
C  , D   1 0 , E  6 
 4 5 7 
 6 2 7 
su pravougaone matrice.
8.3. NEKE INTERESANTNE MATRICE
Neke važnije matrice. Obratimo pažnju na neke „specijalne“ matrice koje imaju
važnu ulogu u primeni matrice u ekonomiji.
a) Nula matrice. Matrice čiji su svi elementi nule, nazivamo nula matrice.
Primera radi, matrice u obliku
0
0 0
A , B  0, C  0 0 0 0
0 0 0
su nula matrice.
b) Jedinične matrice. Svaku kvadratnu matricu, kod koje su elementi na glavnoj

dijagonali (od levog gornjeg ugla do desnog donjeg ugla matrice) jednaki 1 a svi ostali
elementi jednaki nula, nazivamo jedinične matrice (ili matrice identiteta).
Ilustracije radi, matrice u obliku:
1 0 0
1 0
A , B  0 1 0
0 1 
0 0 1
su jedinične matrice.
260
Glava VIII
c) Transponovane matrice. Ako redove u matrici A zamenimo sa njenim kolona-

ma, dobićemo transponovanu matricu, u oznaci AT ili A`.
Primera radi, ako je zadata matrica oblika
5 8 3
A  2 1 2, onda je njena transponovna matrica oblika
7 6 0
5 2 7
A  8
T
1 6.
3 6 0
d) Dijagonalna matrica. Ako su elementi glavne dijagonalne kvadratne matrice

realni brojevi različiti od nule a svi ostali njeni elementi jednaki nuli, onda takvu ma-
tricu nazivamo dijagonalna matrica.
Primera radi, matrice oblika
6 0 0 3 0 0
D  0 5 0, E  0 4 0,
0 0 7  0 0 8
su dijagonalne matrice.
e) Skalarne matrice. Ako su elementi glavne dijagonale kavdratne matrice jednaki

brojevima i po apsolutnoj vrednosti veći od jedan i svi ostali njeni elementi jednaki nuli,
onda takvu dijagonalnu matricu nazivamo i skalarnom matricom.
Ilustracija radi, matrice oblika:
7 0 0
5 0
F  , G  0 7 0,
0 5 0 0 7 
su skalarne matrice.
f) Gornja trougaona matrica. Ako su elementi ispod glavne dijagonalne kvadratne

matrice jednaki nuli a svi ostali njeni elementi različiti od nule, onda takvu matricu na-
zivamo gornja trougaona (ili triangularna) matrica.
Primera radi, matrice oblika:
3 1 5 1 2  1
A  0 4 4 , B  0 3 7 ,
 
0 0 2 0 0 4 
su gornje trougaone matrice.
261
Glava VIII
g) Donja trougaona matrica. Ako su elementi iznad glavne dijagonala kvadratne

matrice jednaki nuli a svi ostali njeni elementi različiti od nule, onda takvu matricu na-
zivamo donja trougaona (ili triangularna) matrica.
Ilustracije radi, matrice oblika:
2 0 0  4 0 0
D  5 3 0, D   2 6 0 ,
1 5 4  3 5 7 
su donje trougaone matrice.
8.4. SABIRANJE I ODUZIMANJE MATRICA
Ako su matrice istog tipa (ili istiog reda) onda se one mogu sabirati (oduzimati)
tako što se svaki element iz jedne matrice sabere (ili sabere sa suprotnim predznakom)
sa korespondirajućim elementom iz druge matrice.
Primera radi, ako matrice
 4 0 7  1 4 3
A   3 2 6 , B   2 2 0,
 
1 1 7  3 6 5
saberemo, onda dobijamo matricu
 4  1 0  4 7  3 5 4 10
C  A  B  3  2 2  2 6  0  C  1 4 6 
 
1  3 1  6 5  5  4 7 10

Usporedbe radi, ako matricu B oduzmemo od matrice A, onda dobijemo matricu C:
 4  1 0  4 7  3  3  4 4
C  A  B  3  2 2  2 6  0  C   5
  0 6
1  3 1  6 5  5  2  5 0
Primer 8.1.
Primena u ekonomiji
Skladište A i skladište B je u toku četiri sedmice tekućeg meseca izvršilo nabavku

sirovine (x) i sirovine (y). Koliko je jedinica sirovine (x) i sirovine (y) ukupno nabav-
ljeno, ako su sirovine (x) predstavljene elementima prvog reda i sirovine (y) elementi-
ma drugog reda matrica A i B; dok kolone ovih matrica reprezentuju sedmice u kojima
je izvršena nabavka:
262
Glava VIII
5 7 14 8   7 9 4 5
A  i B 
9 11 10 13 6 15 19 8
R e š e nj e:
Ako ukupnu nabavku matrično označimo sa (T), onda dobijamo:
5 7 14 8  7 9 4 5 5  7 7  9 14  4 8  5 
T  A B     
9 11 10 13 6 15 19 8 9  6 11  15 10  19 13  8
12 16 18 13
 
15 26 29 21
Nabavka sirovine (x) tokom četiri sedmice predstavljena je u vektor redu
x  [12 16 18 13] , a nabavka sirovine (y) tokom četiri sedmice u vektor redu
y  [15 26 29 21] .
Primer 8.2.
Primena u ekonomiji
U jednom preduzeću tri različita proizvoda proizvode se u četiri pogona. Ova

proizvodnja je predstavljena matricom
30 40 50 47 
T  20 17 30 32 
15 12 18 25
gde elementi matrice po redovima prezentuju tri različite vrste proizvoda, dok kolone
matrice predstavljaju četiri različita pogona u preduzeću.
Za određeni period komercijalni sektor preduzeća je prodao deo proizvodnje, koji
je predstavljen u vidu matrice:
15 12 40 41
A   8 8 25 30
 7 12 15 20
Izračunaj matrično koliko je ostalo neprodate proizvodnje u preduzeću.
R e š e nj e:
Ako ostatak neprodate proizvodnje označimo matricom B, onda dobijamo
263
Glava VIII
30 40 50 47 15 12 40 41

B  T  A   20 17 30 32    8 8 25 30 
15 12 18 25  7 12 15 20
30  15 40  12 50  40 47  41
  10  8 17  8 30  25 32  30  
 15  7 12  12 18  15 25  20
15 28 10 6
 12 9 5 2 jedinica tri vrste proizvoda u četiri različita pogona.
 8 0 3 5
8.5. MNOŽENJE MATRICA SKALAROM
Matrica se množi skalarom (brojem) tako što se svaki element matrice pomnoži
sa tim brojem, odnsono kao što sledi:
a b  ka kb 
k    (8.3)
 c d   kc kd 
Primer 8.3.
Primena u ekonomiji
Dva odeljenja iz sastava komercijalne službe jednog preduzeća ostvarila su pro-

daju određenog proizvoda u toku tri sedmice kao u sledećoj matrici:
8 9 7
A 
10 15 12
gde redovi predstavljaju dva odeljenja komercijalne službe preduzeća a kolone pred-
stavljaju tri sedmice tokom kojih je ostvarena prodaja navedenog proizvoda. Ako je
cena proizvoda 5 evra, koliko iznosi ostvareni prihod oba odeljenja?
R e š e nj e:
Ako sa B označimo matricu ostvarenog prihoda usled prodaje proizvoda u matri-
ci A a sa skalarom označimo cenu proizvoda (k=5), onda se dobija:
40 45 35
B 
50 72 60
264
Glava VIII
Primer 8.4.
Primena u ekonomiji
Preduzeće je na kraju obračunskog perioda ostvarilo profit od 20% za prodaju

četiri različita proizvoda u tri prodajna centra. Realizovani prihod, izražen u hiljadama
evra, predstavljen je kao u matrici
8 4 2 1 
B  5 7 9 3,5
3 1,4 6 0 
gde redovi prezentuju tri prodajna centra a kolone realizovani prihod od prodaje četiri
različita proizvoda.
Izračunaj koliko je svaki proizvod po prodajnim centrima doneo profita u hiljada-
ma evra?
R e š e nj e:
Ako sa A označimo matricu profita, ostvarenog prodajom četiri različita
proizvoda u tri prodajna centra kao u matrici B a sa skalarom označimo ostvareni
procenat profita (k=20%), onda dobijamo:
8 4 2 1  0, 2  8 0, 2  4 0, 2  2 0,2  1 
A  k  B  0, 2  5 7 9 3,5  0,2  5 0, 2  7 0,2  9 0,2  3,5 
3 1, 4 6 0  0, 2  3 0, 2 1,4 0,2  6 0, 2  0 
1,6 0,8 0,4 0,2

  1 1, 4 1,8 0,7 
0,6 0, 28 1,2 0 
8.6. MNOŽENJE MATRICA
Ako je matrica A tipa (m,n) a matrica B tipa (n,r) odnosno ako matrica A ima
onoliko kolona (n) koliko matrica B ima redova (n), onda se može naći prozivod mat-
rica A·B=C gde je matrica C tipa (m,r), odnosno matrica C ima onoliko redova koliko
ima redova matrica A i onoliko kolona koliko kolona ima matrica B. Naime, proizvod
matrice AB=C, u opštem obliku, možemo prikazati kao:
265
Glava VIII
 a11 a12  a1n  b11 b12  b1r   c11 c12  c1r 

a a22  a2 n  b21 b22  b2r   c 21 c 22  c2 r 
A B     
21
(8.4)
                
     
a m1 am 2  a mn  bn1 bn 2  bnr  c m1 cm 2  cmr 
Primer 8.5.
Primena u ekonomiji
Nađi proizvod matrice C=A·B gde je
5 3 11 9 0,5 2 8 
A  7 0 25 i B  7 4 9 3,5
2 9 6  5 5 3 0 
R e š e nj e:
1K: Pomnožimo matricu A sa matricom B u skaldu sa pravilom (8.4):
c11 = 5·9+3·7+11·5=45+21+55=121
c12 = 5·0,5+3·4+11·5=2,5+12+55=69,5
c13 = 5·2+3·9+11·3=10+27+33=70
c14 = 5·8+3·3,5+1·0=40+10,5+0=50,5
c21 = 7·9+0·7+25·5=63+0+125=188
c22 = 7·0,5+0·4+25·5=3,5+0+125,5=128,8
c23 = 7·2+0·9+25·3,5=14+0+87,5=101,5
c24 = 7·8+0·3,5+25·0=56+0+0=56
c31 = 2·9+9·7+6·5=18+63+30=111
c32 = 2·0,5+9·4+6·5=1+36+30=67
c33 = 2·2+9·9+6·3=4+81+18=103
c34 = 2·8+9·3,5+6·0=16+31,5+0=47,5
2K: Ovako izračunati proizvod prikažimo matrično u skladu sa pravilom (8.4):
121 69,5 70 50,5
C  AB  188 128,8 101,5 56 

111 67 103 47,5
266
Glava VIII
Primer 8.6.
Primena u ekonomiji
U jednom preduzeću u tri pogona ostvarena je proizvodnja tri vrste proizvoda

(Q1, Q2, Q3), izražena u tonama kao u tablici
Proizvodnja
Pogoni
Q1 Q2 Q3
Pog. 1 140 310 200
Pog. 2 180 400 180
Pog. 3 205 60 55
Cena proizvoda Q1 je 500 evra, cena proizvoda Q2 je 600 evra, i cene proizvoda
Q3 je 900 evra. Izračunaj ukupne troškove prozivodnje.
R e š e nj e:
1K: Ukupne troškove izražavamo jednakošću TC=Q·P, gde sa (TC) označimo
ukupne troškove, sa (Q) količinu proizvodnje, i sa (P) cenu proizvodnje. Ako zadatu
proizvodnju po pogonima izrazimo u vidu matrice Q, tri vrsta proizvoda (Q=Q1, Q2,
Q3) u vidu matrice koline (P), a ukupne troškove prizvodnje u vidu matrice (TC), onda
dobijamo
140 3310 200 500 
TC  Q  P  180 400 180   600
 205 60 55  900 
2K: Ako pomnožimo matricu Q sa matricom P, onda dobijamo:

TC11 = 140·500+310·600+200·900=70.000+86.000+180.000=436.000
TC21 = 180·500+400·600+180·900=90.000+240.000+162.000=492.000
TC31 = 205·500+60·600+55·900=102.500+36.000+49.500=188.000
3K: Ovako izračunate ukupne troškove u skladu sa pravilom (8.4), prikažimo
matrično:
 436.000
TC  Q  P   492.000
 188.00 
Dakle, ukupni troškovi pogona 1 su 436.000 evra, pogona 2 492.000 evra i pogo-
na 3 188.000 evra.
267
GLAVA IX
UPOTREBA JEDNAČINA U MATRIČNOJ ALGEBRI
Sadržaj:
9.4. Načini izračunavanja vrednosti determinante

9.1. Uvod
trećeg reda
9.2. Determinante i linea-
9.5. Rešavanje sistema linearnih jednačina pomo-
rna nezavisnost
ću Kramerovog pravila
9.3. Determinante trećeg
9.6. Rešavanje sistema linearnih jednačina pomo-
reda
ću inverzne matrice
Cilj ove glave je da studenti, na što lakši način, uvide značaj i koristi korišćenja
matrične algebre u modelovanju ekonomske stvarnosti kroz izučavanje:
 Pojma determinante drugog i trećeg reda i njihovog korišćenja u praksi,

 Upotrebe determinanti i matrica u rešavanju sistema linearnih jednačina
pri rešavanju ekonomskih problema u biznisu.
Glava IX
9.1. UVOD
Sistem linearnih jednačina, u opštem obliku, najčešće izražavamo kao

a11 x1  a12 x2    a1n xn  b1
a21 x1  a22 x2    a2 n xn  b2
(9.1)
   
an1 x1  a n 2 x2    ann x n  bn
Ovaj sistem linearnih jednačina u matričnoj formi izražava se jednakošću (odno-

sno matričnom jednačinom):
A·X=B (9.2)
gde sa A označavamo matricu koeficijenata uz nepoznate promjenljive u sistemu jed-
načine (9.1);
 a11 a12 a1n 
a a 22 a 2n 
A 
21
(9.3)
  
 
  a nn 
sa X označavamo matricu kolonu (ili vektor kolonu) nepoznatih promenljivih

 x1 
X   x2  (9.4)
 x n 
a sa B označavamo vektor kolonu slobodnih članova sa desne strane sistema jednačina

(9.1), odnosno
 b1 
B  b2  (9.5)
bn 
Ako sistem linearnih jednačina izrazimo u obliku proširene matrice

 a11 a12  a1n b1 
 
 a21 a22  a 2n b2 
(9.6)
    
 
 an1 an2  a nn bn 
271
Glava IX
onda nju možemo svesti, pomoću takozvanog Gausovog postupka, na oblik gornje tro-
uglaste matrice kao;
 a11 a12  a1n b1 
 
 0 a22  a2 n b2 
     
 
 0 0 0 a nn bn 
te metodom supstitucije rešiti pojednostavljeni sistem jednačina

a11 x 1  a12 x1   a1n xn  b1
a22 x2   a2 n xn  b2
(9.7)
  
ann xn  bn
Sistem jednačina (9.7) se najčešće naziva Gausov matrični eliminacioni metod

rešavanja sistema linearni jednačina.
Nadalje, ako proširenu matricu (9.6) svedemo na oblik:
1 0  0 b1 
 
0 1  0 b2 
(9.8)
   
 
0 0  1 bn 
onda dobijamo takozvani Gauss-Jordan eliminacioni matrični postupak za rešavanjje

sistema linarnih jednačina, odnosno:
 x1   b1 
 x  b 
X   
2 2
(9.9)
 
   
 xn  bn 
Primer 9.1
Gauss-Jordan eliminacioni postupak
Pomoću Gauss-Jordan eliminacionog matričnog postupka reši sledeći sistem je-

dnačina
x1  2 x 2  x3  8
x1  3x2  2 x3  13 (1)
4 x1  x 2  5 x3  21
272
Glava IX
R e š e nj e:
1K: Iz zadatog sistema jednačina (1) načinimo proširenu matricu:
1 3 1 8   (1)  (4)
 
 2 3 2 13  (2)

 4 1 5 21
Ako prvi red proširene matrice (2) pomnožimo sa (-1) i saberemo sa drugim re-
dom i ako prvi red pomnožimo sa (-4) i saberemo sa trećim redom, onda se ono svodi
na oblik (3).
1 2 1 8 
 
0 1 1 5   (2) (7) (3)
0  7 1  11
2K: Ako drugi red proširene matrice (3) pomnožimo sa (-2) i saberemo sa prvim
redom i ako drugi red pomnožimo sa (7) i saberemo sa trećim redom, onda se ona svo-
di na oblik proširene materice (4).
1 0  1  2
 
0 1 1 5  (4)
0 0 8 24  : 8
3K: Ako treći red proširene matrice (4) podelimo sa (8), onda se ona svodi na
oblik proširene matrice (5).
1 0  1  2
  
0 1 1 5   (5)
0 0 1 3   (1)  (1)
4K: Ako treći red proširene matrice (5) pomnožimo sa (-1) i saberemo sa
drugim redom i ako treći red pomnožimo sa (1) i saberemo sa prvim redom, onda se
ona svodi na oblik proširene matrice (6), koja predstavlja i rešenje sistema jednačina.
1 0 0 1  x1  1
     
0 1 0 2  X   x 2   2 (6)
0 0 1 3  x 3  3
273
Glava IX
Primer 9.2
Primena Gauss-Jordan postupka u ekonomiji
Prihodi od prodaje tri vrste proizvoda (Q1, Q2, Q3), izraženi u hiljadama evra od
strane tri pogona preduzeća predstavljeni su u vidu matrice
16
TR  15
 6 
a stanje salda na zalihama gotove robe u vidu matrice potreba

2 3 4 
Q  1 5 2 
1 3  3
gde redovi predstavljaju prodajne centre a kolone potrebe za količinama tri vrste roba.
Izračunaj potrebnu prodajnu cenu, izraženu u hiljadama evra za sve tri vrste roba,
Gauss-Jordan-ovim postupkom.
R e š e nj e:
1K: Ako ukupne prihoda izrazimo matričnom jednačinom TR=Q·P, gde sa (TR)
označavamo ukupne prihode, sa (Q) količinu prodate robe, a sa (P) cenu sve tri vrste
roba P=(P1, P2, P3), onda možemo napisati sledeći sistem jednačine:
2 P1  3P2  4 P3  16
P1  5P2  2 P3  15 (1)
P1  3P2  3P3  6
2K: Iz zadatog sistema jednačina (1) načinimo proširenu matricu (2).

 2 3 4 16 : 2
 
1 5 2 15 (2)
1 3  3 6 
3K: Ako prvi red proširene matrice (2) podelimo sa (2), onda se ona svodi na
1 1,5 2 8   (1)  (1)
 
1 5 2 15 (3)

1 3  3 6 
274
Glava IX
4K: Ako prvi red proširene matrice (3) pomnožimo sa (-1) i saberemo sa drugim
redom i ako prvi red ove matrice pomnožimo sa (-1) i saberemo sa trećim redom, onda
se ona svodi na oblik proširene matrice (4).
1 1,5 2 8 
 
0 3,5 0 7  : 3,5 (4)
0 1,5  5  2
5K: Ako drugi red proširene matrice (4) podelimo sa (3,5), onda se ona svodi na
1 1,5 2 8
 
 0 1 0 2   (1,5) (1,5 (5)
0  1,5  5 2
6K: Ako drugi red proširene matrice (5) pomnožimo sa (-1,5) i saberemo sa pr-
vim redom i ako drugi red ove matrice pomnožimo sa (-1,5) i saberemo sa trećim re-
dom, onda se ona svodi na oblik proširene matrice (6).
1 10 2 5 
 
0 1 0 2  (6)
0 0  5  5 : (5)
7K: Ako treći red proširene matrice (6) podelimo sa (-5), onda se ona svodi na
1 0 2 5
 
0 1 0 2  (7)
0 0 1 1  (2)
8K: Ako treći red proširene matrice (7) pomnožimo sa (-2) i saberemo sa prvim
redom, onda se ona svodi na oblik proširene matrice (8), koja predstavlja i rešenje sis-
tema jednačina.
1 0 2 3  P1  3
     
0 1 0 2 P   P2  2 hiljada eura
0 0 1 1  P3  1 
275
Glava IX
9.2. DETERMINANTE I LINEARNA NEZAVISNOST
1) Pojam determinante. Ako zadatu kvadratnu matricu A=(aij)n,n, pomoću odre-

đenog pravila izrazimo u vidu realnog broja, onda takav broj najčešće nazivamo deter-
minantom zadate kvadratne matrice. Primera radi, ako je zadata kvadratna matrica dru-
gog reda
 a11 a12 
A ,
a 21 a22 
onda realni broj (skalar) u oznaci

 a11 a12 
 A  ,
a21 a22 
koji možemo izraziti pomoću određenog pravila u vidu jednog broja, nazivamo deter-
minantom kvadratne matrice A. Dakle, samo kvadratna matrica može imati determina-
ntu. Isto kao i kod matrice, i determinanta ima glavnu i sporednu dijagonalu.
Skup elemenata (a11, a22) čini glavnu dijagonalu dok skup elemenata (a21, a12)
obrazuje sporednu dijagonalu determinante.
2) Determinanta drugog reda. Ako je zadata matrica oblika
 a11 a12 
A ,
a 21 a22 
onda ona ima vrednost determinante, u oznaci Δ ima |A|, koja se izračunava tako što se
od proizvoda elemenata glavne dijagonale oduzme proizvod elemenata sporedne dija-
gonale determinante
 a11 a12 
A   a11a 22  a21 a12 (9.10)
a21 a22 
3) Linearna nezavisnost. Ako je vrednost determinante jednaka nuli, to znači da

postoji zavisnost između redova (ili kolona) matrice. Takvu matricu nazivamo singula-
rna matrica.
Ukoliko je vrednost determinante različita od nule, onda postoji nezavisnost
između redova (ili kolona) matrice. Ovakvu matricu zovemo nesingularna (regularna)
matrica.
276
Glava IX
Primer 9.3.
Primer izračunavanja determinanti drugog reda
Nađi determinante:
5 8 3 6  8 3
(a) A , (b) B , (c) C ,
6 9  4  2  2 1
32 14  5 7   9 4
(d) D , (e) E , (f) F 
12 6   8 0  2 1
R e š e nj e:
5 8
(a) A  5  9  6  8  45  48  3 ,
6 9
3 6
(b) B   3  (2)  4  6  6  24  30 ,
4 2
8 3
(c) C   8 1  2  3  8  6  2 ,
2 1
32 14
(d) D   32  6  12  14  192  168  24 ,
12 6
5 7
e) E   5  0  (8)  7  0  56  56 ,
8 0
9 4
(f) F   (9)  1  (2)  4  9  8  1
2 1
9.3. DETERMINANTE TREĆEG REDA
Ako je zadata matrica oblika

 a11 a12 a13 
A   a21 a 22 a 23  ,
 a31 a32 a33 
onda ona ima vrednost determinante u formi broja
277
Glava IX
a11 a12 a13

  A  a21 a22 a23 ,
a31 a32 a33
koji nazivamo determinanta trećeg reda. Primera radi, determinanta oblika

2 3 1
 A  4 7 8 ,
0  6
je determinanta trećeg reda.
Pojam minora elemenata kvadratne matrice. Ako je zadata kvadratna matrica

A  [aij ]n,n , na primer trećeg reda, i njena determinanta
a11 a12 a13

  A  a21 a22 a23 ,
a31 a32 a33
onda minorom nazivamo determinantu nižeg reda, odnosno determinantu (n-1) reda,
koja se dobija tako što se za konkretni minor svakog elementa kvadratne matrice (aij)
izostavlja red (i) i kolona (j) u kojima se nalazi taj element. Primera radi, minor M11 od
elementa (a11) kvadratne matrice trećeg reda je:
a22 a 23
M 11  .
a32 a32
A kolona, minor M12 dobijamo izostavljanjem prvog reda i druge kolone kvadrat-
ne matrice trećeg reda, odnosno
a21 a23
M 12  ,
a31 a33
Po istoj metodologiji dobijamo i sledeće minore:
a21 a22 a12 a13 a11 a13

M 13  , M 21  , M 22  ,
a31 a32 a32 a33 a31 a33
a11 a12 a12 a13 a11 a13

M 23  , M 31  , M 32  ,
a31 a32 a22 a23 a21 a23
a11 a12
M 33  ,
a 21 a22
278
Glava IX
Pojam kofaktora. Ako minore pomnožimo sa (1) ili sa (-1), odnosno sa (-1)i+j,
onda takav proizvod najčešće nazivamo kofaktorom ili algebarskom dopunom elemen-
ta (aij) kvadratne matrice A, u oznaci |Cij|, odnosno:
i j
Cij   1  M ij (9.11)
Ilustracije radi, kofaktor elementa (a11) kvadratne matrice trećeg reda je:
a22 a23
C11   1  M 11  (1)  M 11  (1) 
11
.
a32 a33
Analogno, dobijamo i ostale kofaktore:
a21 a23
C12   1
1 2
 M 12  (1)  M 12  (1)  ,
a32 a33
a21 a22
C13   1
1 3
 M 13  (1)  M 13  (1)  ,
a31 a32
a12 a13
C 21   1
2 1
 M 21  (1)  M 21  (1)  ,
a32 a33
a11 a13
C 22   1
2 2
 M 22  (1)  M 22  (1)  ,
a31 a33
a11 a12
C 23   1
2 3
 M 23  (1)  M 23  (1)  ,
a31 a32
a12 a13
C31   1
31
 M 31  (1)  M 31  (1)  ,
a22 a 23
a11 a13
C32   1
3 2
 M 32  (1)  M 32  (1)  ,
a21 a23
a11 a12
C33   1
3 3
 M 33  (1)  M 33  (1)  .
a21 a22
279
Glava IX
9.4. NAČINI IZRAČUNAVANJA VREDNOSTI DETERMINANTE

TREĆEG REDA
Analogno pravilu izračunavanja determinante drugog reda, može se doći i do proce-

dure izračunavanja vrednosti determinante trećeg reda, koja se najčešće naziva Sarusovo
pravilo. (SARRUS`S RULE) Slično, Laplasovim razvojem (LAPLACE`S COFACSTOR
EXPANSION OF DETERMINANT) determininate kvadratne matrice po i-tom redu i
j-toj koloni može se izračunati vrednost determinante kvadratne matrice.
a) Sarusovo pravilo (SARRUS`S RULE). Ovo pravilo se primjenjuje za izračuna-

vanje vrednosti determinante trećeg reda. Ono se sastoji u tome da prve dve kolone ele-
menata determinante trećeg reda prirdužimo elementima determinante trećeg reda i tako
obrazujemo tri glavne dijagonale i tri sporedne dijagonale od elemenata determinante
trećeg reda. Zatim izmnožimo elemente na glavnim dijagonalama i tako dobijene proiz-
vode saberemo i onda zbir sa sporednih dijagonala oduzmemo od zbira sa glavnih dija-
gonala. Naime, Sarusovo pravilo se, u opštem smislu, može napisati kao:
a11 a12 a13 a11 a12

a21 a21 a23 a21 a21 
(9.12)
a11 a32 a33 a11 a32
 a11a 22 a33  a12 a23 a31  a13 a21a31   a31a22 a13  a32 a 23 a11  a33 a 21a12 
b) Laplosov razvoj determinante (LAPLACE`S COFACSTOR EXPANSION

OF DETERMINANT). Koristeći pojam minore i kofaktora po „proceduri“ (LAPLA-
CE`S EXPANSION OF DETERMINANT) može izračunati vrednost determinante ma-
trice višeg reda od matrice trećeg reda. Ovde ćemo, međutim, razviti samo determina-
ntu trećeg po elementima prvog reda po formuli:
A  a11 M 11  a12 M 12  a13 M 13 

a22 a 23 a a a a (9.13)
 a11   a12  21 23  a13  21 22
a32 a33 a31 a33 a31 a32
Primer 9.4.
Izračunavanje determinante trećeg reda
Izračunati vrednost determinante matrice A i matrice B pomoću: (a) Sarusovog

pravila; i (b) Laplosovog razvoja determinante po elementima prvog reda, ako su zada-
te na sledeći način:
280
Glava IX
1 5  2 2 3 1
(1) A  3  2 7  B  4  2 6
2 6  1  4 5 8
R e š e nj e:
(1)
a) Pomoću Sarusovog pravila:
1 5 21 5
A  3 2 7 3 2 
2 6 1 2 6
 (1)  (2)  (1)  (5)  (7)  (2)  (2)  (3)  (6) 
 (2)  (2)  (2)  (6)  (7)  (1)  (1)  (3)  (5) 
 2  70  36   8  42  15 
 36  35  1
b) Pomoću Laplasovog razvoja:
1 5 2
  3 2 7  1(2  42)  5(3  14)  2(18  4)  40  85  44  1
2 6 1
(2)
a) Pomoću Saurosovog pravila:
2 3 1 2 3
B  4 2 6 4 3 
4 5 8 4 5
 (2)  (2)  (8)  (3)  (6)  (4)  (1)  (4)  (5) 
 (4)  (2)  (1)  (5)  (6)  (2)  (8)  (4)  (3) 
 32  72  20  8  60  96 
 84  38  112
b)Pomoću Laplasovog razvoja:
2 3 1
  4 2 6  2(16  30)  3(32  24)  1(20  8)  28  168  28  112
4 5 8
281
Glava IX
9.5. REŠAVANJE SISTEMA LINEARNIH JEDNAČINA POMOĆU

KRAMEROVOG PRAVILA
Ako (n) linearnih jednačina sa (n) nepoznatnih izrazimo u obliku:

a11 x1  a12 x2   a1n xn  d1
a21 x1  a 22 x2   a2 n x n  d 2
(9.14)
   
an1 x1  a n 2 x2   ann x n  d n
onda takav skup linearnih jednačina nazivamo sistemom linearnih jednačina.

Ovaj sistem lienarnih jednačina može se rešiti primenom tzv. Kramerovog pravi-
la (Cramer's rule). Odnosno, ako je determinanta sistema (n) linearnih jednačina sa (n)
nepoznatnih različita od nule, onda takav sistem ima jedinstveno rešenje koje se nalazi
pomoću jednakosti:
x1 x 2 x n
X1  , X2  , , Xn  (9.15)
  
gde je:
a11 a12  a1n d1 a12  a1n
a 21 a 22  a 2n d2 a22  a2 n
 x1 
       
an1 an 2  a nn dn an 2  ann
a11 d1  a1n a11 a12  d1

a21 d 2  a2 n a21 a 22  d 2
x2  xn 
       
an1 d n  a nn a n1 an 2  d n
Primer 9.5.
Rešavanje nehomogenog sistema jednačina
primenom Kramerovog pravila
Reši sledeći nehomogeni sistem linearnih jednačina primenom determinanti
3 x1  2 x2  x3  4
4 x1  x 2  5 x3  8
5 x1  3 x2  x3  9
282
Glava IX
R e š e nj e:
3 2 1
1K:   4 1 6  3(1  15)  2(4  25)  1(12  5)  48  42  17  23
5 3 1
4 2 1
2K: x1  8  1 5  3(1  15)  2(8  45)  1(24  9)  64  74  33  23
9 3 1
3 4 1
3K: x2  4 8 5  3(8  15)  4(4  25)  1(36  40)  111  84  4  23
5 9 1
3 2 4
4K: x3  4  1 8  3(9  24)  2(36  40)  4(12  5)  99  8  68  23
5 3 9
x1  23 x 2  23 x3  23
5K: x1    1, x2    1, x3   1
  23   23   23
Primer 9.6.
Rešavanje homogenog sistema jednačina
primenom Kramerovog pravila
Reši sledeći homogeni sistem linearnih jednačina primenom determinanti
x1  2 x2  3 x3  0
2 x1  3 x2  x3  0
3 x1  5 x 2  4 x3  0
R e š e nj e:
1 2 3
1K:   2 3 1  1(12  5)  2(8  3)  3(10  9)  7  10  3  0
3 5 4
2K: Pošto je Δ=0, prelazimo na izračunavanje determinante drugog reda:
1 2
`  3 4 1
2 3
283
Glava IX
3K: Pošto je, Δ≠0, postojeći sistem jednačina redukujemo na sledeći sistem od
dve nepoznate
x1  2 x2  3x3
2 x1  3x 2   x3
4K: Sada rešavamo kao nehomogeni sistem od dve nepoznate, gde desne strane
jednakosti sistema ima ulogu slobodnih članova sistema, odnosno:
 3x3 2
`x1    9 x3  2 x3  7 x3
  x3 3
1  3x3 
`x2      x3  6 x3  5 x3
 2  x3 
5K: Sada primenimo Kramerovo pravilo:
`x1  7 x3
x1    7 x3
` 1
x3  bilo koji realni broj
`x2 5 x3
x2    5 x 3
` 1
9.6. REŠAVANJE SISTEMA LINERANIH JEDNAČINA POMOĆU

INVERZNE MATRICE
1) Pojam inverzne matrice Zadata nesingularna (regularna) kvadratna matrica A

ima svoju inverznu matricu A-1 istog tipa onda ako vredi jednakost
A  A 1  A1  A  I (9.16)
gde je I – jednačina matrice.
2) Dva su najpoznatija načina izračunavanja elemenata inverzne matrice:

(a) Gauss Jordan-ov eliminacioni metod i
(b) kofaktorski metod.
a) GAUSS-JORDAN metod
Ovaj metod izračunavanja elemenata inverzne matrice obuhvata sledeću procedu-
ru:
284
Glava IX
1K: Zadatu kvadratnu matricu proširiti jedničinom matricom istog tipa.

2K: Zadatu kvadratnu matricu Gauss Jordan postupkom svesti na jediničnu mat-
ricu a proširenu jediničnu matricu na konkretni oblik inverzne matrice.
3K: Pokazati da vredi u jednakost (9.16).
Primer 9.7
Gauss Jordan metod izračunavanja
inverzne matrice
Nađi inverznu matricu matrici B pomoću Gauss-Jordan eliminacionog postupka,

ako je matrica B zadata sledećim elementima:
1 0  2
B   2 2 3 
1 3 2 
R e š e nj e:
1K: Proširimo zadatu kvadratnu matricu B jediničnom matricom istog tipa:
1 0  2 1 0 0  (2)  (1)
 
 2 2 3 0 1 0  
1 3 2 0 0 1
2K: Prvi red iz prethodnog koraka pomnožimo sa (-2) i saberimo sa drugim re-
dom. Isto tako prvi red pomnožimo sa (-1) i saberimo sa trećim redom.
Tako dobijamo matricu:
1 0  2 1 0 0
 
0 2 7  2 1 0 : 2
0 3 4  1  1
3K: Drugi red iz prethodnog koraka podelimo sa 2, da bismo dobili jedinicu u

drugoj koloni:
1 0  2 1 0 0
 
0 1 7 / 2  1 1 / 2 0  (-3)
0 3 4  1 0 1
4K: Drugi red iz prethodnog koraka pomnožimo sa (-3) i saberemo sa trećim re-
dom:
285
Glava IX
1 0 2 1 0 0
 
0 1 7 / 2  1 1 / 2 0
0 0  13 / 2 2  3 / 2 1  (2 / 13)
5K: Treći red iz prethodnog koraka pomnožimo sa (-2/13) da bismo dobili jedini-
cu u trećoj koloni:
1 0  2 1 0 0 
 
0 1 7 / 2  1 1/ 2 0 

0 0 2  4 / 13 3 / 13  2 / 13  (7 / 2)
6K: Treći red pomnožimo sa (-7/2) i saberimo sa drugim redom:

1 0  2 1 0 0 
 
0 1 0  1 / 13  4 / 13 7 / 13  
0 0 1  4 / 13 3 / 13  2 / 13  (2)
7K: Treći red iz prethodnog koraka pomnožimo sa (2) i saberimo sa prvim redom:
1 0 0 5 / 13 6 / 13  4 / 13
 
0 1 0 1 / 13  4 / 13 7 / 13 
0 0 1  4 / 13 3 / 13  2 / 13
Tako smo, dakle, u proširenom delu matrice dobili inverznu matricu B-1, odnosno:
 5 / 13 6 / 13  4 / 13 5 6  4
B  1 / 13  4 / 13 7 / 13   1 / 13 1  4 7 

1  
  4 / 13 3 / 13  2 / 13  4 3  2
8K: Ako želimo da budemo sigurni da je reč inverznoj matrici, onda ćemo rezul-
tat iz prethodnog koraka proveriti pomoću jednakosti B·B-1=1, dnosno:
1 0  2 5 6  4 13 0 0  1 0 0
B  B   2 2 3  1 / 13 1  4 7   1 / 13 0 13 0   0 1 0
1   
1 3 2   4 3  2  0 0 13 0 0 1
b) Kofaktorski metod. Ovaj metod nalaženja inverzne matrice zadatoj matrici A

zasniva se ma sledećoj jednostavnoj „tehnici“:
1K: Izračunati vrednost determinante |A| od zadate kvadratne matrice A=[aij]n,n.
2K: Izračunati sve elemente za matricu kofaktore C=[cij]n,n ili matricu algebars-
kih dopuna.
286
Glava IX
3K: Transponovati elemente matrice kofaktora i tako dobiti takozvanu adjugova-

nu matricu, u oznaci AdjA=CT.
4K: Elemente adjugovane matrice AdjA podeliti sa vrednošću determinante |A| od
zadate matrice A u vidu sledeće relacije:
Adj A
A 1  (9.17)
A
Navedenu „proceduru“ nalaženja inverzne matrice pomoću kofaktorskog metoda,

izložićemo praktično u primeru koji sledi.
Primer 9.8.
Kofaktorski metod izračunavanja
elemenata iniverzne matrice
Nađi iniverznu matricu matrici A pomoću kofaktorskog metoda, ako je matrica A

zadata sledećim elementima:
2 5 7

A  6 3 4 
5  2  3
R e š e nj e:
1K: Izračunajmo vrednost determinante od matrice A, odnosno:
2 5 7
3 4 6 4 6 3
A6 3 4  2  5 7 
2 3 5 3 5 2
5  2 3
 2  (9  8)  5  (18  20)  7  (12  15 
 2  190  189  1
2K: Izračunajmo vrednost kofaktora (algebarskih dopuna) u matrici kofaktora

C=[cij]n,n, odnosno:
3 4 6 4
C11   (9  8)  1 , C12    (18  20)  38 ,
 2 3 5 3
6 3 5 7
C13   (12  15)  27 , C 21    (15  14)  1 ,
5 2  2 3
2 7 2 5
C 22   (6  35)  4 , C2e    (4  25)  29 ,
5 3 5 2
287
Glava IX
5 7 2 7
C31   (20  21)  1 , C32    (8  24)  34 ,
3 4 6 4
2 5
C33   (6  30)  24 .
6 3
Sada formiramo matricu kofaktora:

  1 38  27
Cij   1  41 29 
  1 34  24
3K: Ako ovu matircu kofaktora transponujemo, dobićemo takozvanu adjugovanu

matricu AdjA=CT, odnosno:
 1 1 1 
Adij A   38  41 334 

 27 29  24
4K: Primenom jednakosti 9.17, dobijamo inverznu matricu, odnosno:

 1 1 1   1 1 1 
1 1 
1
A   Adj A    38  41 34     38 41  34
 
A 1
 27 29  24  27  29 24 
REŠAVANJE SISTEMA LINEARNIH JEDNAČINA POMOĆU

INVERZNE MATRICE
Opšti oblik sistema linearnih jednačina se može izraziti u matričnoj formi u obli-
ku takozvane matrične jednačine
A X  B (9.18)
gde je:
A = matrica sistema,
X = vektor kolona nepoznatih,
B = vektor kolona slobodnih članova sistema linarnih jednačina.
Ako se jednakost (9.18) pomnoži sa iniverznom matricom sistema A-1, dobija se:
A1  AX  A1  B (9.19)
Iz činjenice da je A-1·A=I, odnosno jedinična matrica, sledi da je
X  A1  B (9.20)
288
Glava IX
gde je:
X = vektor kolona nepoznatih,
B = vektor kolona slobodnih članova sistema linearnih jednačina,
A-1= inverzna matrica sistema.
Dakle, za rešenje sistema linearnih jednačina, neophodno je naći inverznu matricu
sistema A-1 i pomnožiti je sa vektorom kolonom slobodnih članova sistema linearnih
jednačina.
Primer 9.9.
Rešavanje sistema linearnih jednačina
pomoću inverzne matrice
Reši sledeći sistem jednačina pomoću inverzne matrice:
2 x1  x2  1
x2  3 x3  0
3 x1  x3  5
R e š e nj e:
1K: Prikažimo sistem jednačine u matričnoj formi A·X=B, odnosno:
x1 x2 x3
 2  1 0   x1  1
  1  3   x   0
   2  
 3 0  1  x3  5
2K: Izračunajmo vrednost determinante sistema:
2 1 0
  0 1  1  2  (1  0)  1  (0  9)  0  2  9  7
3 0 1
  7  0.
3K: Izračunajmo vrednosti elemenata matrice kofaktora Cij.
1 3 0 3
C11   (1  0)  1, C12   (0  9)  9,
0 1 3 1
0 1 1 0
C13   (0  3)  3, C 21   (1  0)  1,
3 0 0 1
289
Glava IX
2 0 2 1
C 22   (2  0)  2, C 23   (0  3)  3,
3 1 3 0
1 0 2 0
C31   (3  0)  3, C32   (6  0)  6,
1 3 0 3
2 1
C33   2.
0 1
Sada formiramo matricu kofaktora:
  1  9  3
Cij    1  2  3
 3 6 2 
4K: Ako ovu matricu transponujemo dobićemo takozvanu adjugovanu matricu

sistema:
  1  1 3
C   9  2 6
T
  3  3 2
5K: Primenom jednakosti 9.17, dobijamo inverznu matricu sistema
  1  1 3
1 T
A   C  1 / 7  9  2 6
1

  3  3 2
6K: Primenom matrične jednačine X=A-1·B, dobijamo rešenje:
  1  1 3 1 14  2

X  1 / 7   9  2 6  0  1 / 7 21  3
   
  3  3 2 5  7  1
 x1  2
X   x 2  3
 x3  1 
290
GLAVA X
IMPUT-OUTPUT ANALIZA
Sadržaj:
10.1. Uvod
10.2. Matrica tehničkih koeficijenata, ukupna tražnja i ponuda
10.3. Input–Output analiza
 Shvate stepen korisnosti upotrebe matrične algebre u konstituisanju klju-

čnih elemenata Input–Output analize,
 Ovladaju tehnikom formulisanja Input–Output analize u razrešavanju
ekonomskih i biznis problema realnog privrednog života u praksi.
Glava X
10.1. U V O D
U modernoj ekonomiji proizvodnja jednog proizvoda (robe) zahteva nabavku

mnogo drugih prizvoda ili roba (inputs). Tako, na primer, proizvodnja čelika zahteva
ugalj, rudu gvožđa, električnu energiju i mnogo čega drugog. Tako zahtevi pojedina-
čne proizvodnje (j) za posrednim robama, odnosno tražnja (x) za proizvodima (i) je,
zapravo, suma traženih roba (proizvoda) neophodna za proizvodni proces prizvoda po-
nude (j) odnosno output–a, plus kranja ili finalna tražnja (final demand), u oznaci (b).
Finalna tražnja namenjena je potrebama: potrošača, investitora, države, i izvoznika –
kao krajnjih korisnika (ultimate users) roba (proizvoda).
10.2. MATRICA TEHNIČKIH KOEFICIJENATA, UKUPNA TRAŽNJA

I PONUDA
Ako oznakom (aij) predstavimo tehnički koeficijent, kojim se izražava vrednost

broja input–a (i) neophodnih za proizvodnju jedinice proizvodnje (j) u nominalnom
iznosu neke novčane jedinice (na primer jedan euro), onda ukupna tražnja za proizvo-
dima (i) može biti izražena kao:
xi  ai1 x1  ai 2 x2    ain xn  bi
gde je (i=1,2,3, ... n).
Ovo, u matričnoj formi, može biti predstavljeno kao:
X=AX+B
gde je:
 x1   a11 a12  a1n   b1 

x  a a22  a2 n  b 
X   A  B 
2 21 2
(10.1)
      
     
 xn   an1 an2  ann  bn 
pri čemu se matrica A naziva matrica tehničkikih koeficijenata, vektor kolona B pred-
stavlja finalnu tražnju a vektor kolona X ukupnu tražnju, koja je jednaka ukupnoj po-
nudi.
293
Glava X
10.3. INPUT-OUTPUT ANALIZA
Da bi se uskladio nivo ukupne proizvodnje (Total Output), koji odgovara ravno-

teži ponude i tražnje, polazi se od premise: da ukupna proizvodnja mora biti jednaka
sumi međusektorske tražnje i finalne ili krajnje tražnje. Stoga matričnu jednačinu
(10.1) treba preurediti tako da bi se našlo rešenje po X, kao što sledi:
X  AX  B
( I  A) X  B (10.2)
X  ( I  A) 1 B
Zato, primera radi, za ekonomiju od tri sektora, Leontief model ili Input–Output
model matrično se može izraziti kao:
 x1  1  a11  a12  a13   b1 
x     a 1  a22  a23   b2 
 2  21
 x3    a31  a32 1  a33  b3 
U Input-Output analizi uključuje se i radna snaga i profit u vidu dohotka privrede

ili segmenta privrede, u zavisnosti od toga na kom nivou dela privrede se istražuje
ekonomski problem. Zato se i kolone kvadratne matrice tehničkih koeficijenata nado-
punjuju sa odgovarajućim koeficijentima dohotka, tako da suma svih input–a u svakoj
koloni matrice do nivoa ukupnog bruto proizvoda iznosi, u nominalnom iznosu, po je-
dnu novčanu jedinicu (na primer: po jedan euro).
Primer 10.1
Odredi ukupnu tražnju X za industrije 1,2,3, na osnovu zadate matrice tehničkih

koeficijenata A i vektora finalne tražnje B.
0,2 0,3 0,1  30

A  0,6 0,1 0,4 B   20
 0,1 0,5 0,3 10 
R e š e nj e:
Iz (10.2), X=(I–A)-1B, gde je matrica Leontief:

1 0 0 0,2 0,3 0,1   0,8  0,3  0,1
( I  A)  0 1 0  0,6 0,1 0, 4   0,6 0,9 0,4
0 0 1  0,1 0,5 0,3   0,1  0,5 0,7 
a inverzna matrica Leontief izračunava se kao u sledećem:
294
Glava X
1. (I-A)-1=1/|I-A|·Adj(I-A)
(1) Izračunavanje determinante Leontief matrice:
 0,8  0,3  0,1
I  A    0,6 0,9 0,4
  0,1  0,5 0,7 
 0,8(0,63  0, 20)  0,3(0, 42  0,04)  0,1(0,30  0,09)
 0,167
(2) Izračunavanje vrednosti kofaktor matrice iz Leontief matrice:

 0,9  0,4  0,6  0, 4  0,6 0,9 
 
  0,5 0,7  0,1 0,7  0,1  0,5 
  0,3  0,1 0,8  0,1 0,8  0,3 
C 
  0,5 0,7  0,1 0,7  0,1  0,5 
  0,3  0,1 0,8  0,1 0,8  0,3 
 0,9  0,4  0,6  0, 4  0,6 0,9 

0,43 0, 46 0,39
 0,26 0,55 0,43
 0,21 0,38 0,54
(3) Transponiranjem matrice kofaktora dobija se sledeća adjugovana matrica

matrice Leontief:
Adj(I–A)=CT
0, 43 0,26 0,21
Adj ( I  A)  0,46 0,55 0,38
0,39 0,43 0,54
(4) Izračunata inverzna matrica Leontief glasi:

0,43 0, 26 0,21
( I  A)  1 / 0,167  0,46 0,55 0,38
1
0,39 0,43 0,54
(5) Substituirajući ovu inverznu matricu Leontief u (10.2) dobijamo vrednost

ukupne tražnje:
0, 43 0,26 0,21 30 120,96  x1 
X  1 / 0,167  0, 46 0,55 0,38   20  171,26    x2 
0,39 0,43 0,54 10  153,89   x3 
295
Glava X
Primer 10.2.
Odredi novi nivo ukupne tražnje X2 za primer 10.1 ako se finalna ili krajnja tra-
žnja uveća: za 20 u industriji 1, 10 u industriji 2, i 40 u industriji 3.
R e š e nj e:
1. Preuređenjem jednakosti 10.2, u skladu sa zahtevom zadatka, dobijamo slede-

ću matričnu jednačinu:
X  ( I  A) 1  B
0,43 0,26 0,21  20 117,37 
 1 / 0,167  0, 46 0,55 0,38  10   179,04 
     
0,39 0,43 0,54  40  201,80 
2. Novi nivo ukupne tražnje, prezentiran u matričnoj formi, iznosi:

X 2  X 1  X
120,96  117,37   238,33
X 2  171,26  179,04  350,30
   
153,89  201,80 355,69
Primer 10.3.
Za zadate industrijske transankcije tražnje, izražene u milionima eura, kao u tabe-

li koja sledi, izračunaj elemente matrice tehničkih koeficijenata.
Sektor Sektor namene Finalna

porekla Čelik Ugalj Gvožđe Avion tražnja
Čelik 90 30 120 240 170
Ugalj 210 60 100 130 150
Gvožđe 230 120 40 50 10
Avion 70 150 170 250 410
Dohodak 50 290 20 380 -
Brito proiz. 650 650 450 1050 -
R e š e nj e:
1. Tehnički koeficijent (aij) izražava broj jedinica proizvoda ili broj novčanih je-
dinica robe (i) neophodnih za proizvodnju jedne jedinice proizvoda (j). Zato je: a11 =
procentna stopa čelika neophodna za proizvodnju vrednosti od jedne novčane jedinice
čelika (na primer: vrednosti 1 eura čelika), a21 = procentna stopa uglja neophodna za
proizvodnju vrednosti od jedne novčane jedinice čelika, a31 = procentna stopa gvožđa
296
Glava X
neophodna za proizvodnju vrednosti od jedne novčane jedinice čelika, a41 = procentna

stopa aviona neophodna za proizvodnju vrednosti od jedne novčane jedinice čelika itd.
Nadalje, da bi se izračunali elementi matrice tehničkih koeficijenata, potrebno je sve
elemente po kolonama bruto matrice porekla i namene proizvodnje podeliti sa odgova-
rajućim vrednostima bruto proizvodnje u kolonama.
2. U skladu sa izloženim u prvom, odnosno prethodnom, koraku, dobijamo rezul-

tate elemenata matrice tehničkih koeficijenata A kao što sledi:
 0,138 0,046 0,267 0,229

0,323 0,092 0,222 0,124 
A
0,354 0,185 0,089 0,004
 
 0,108 0, 231 0,378 0, 238
Primer 10.4.
Proveri ispravnost vrednosti elemenata matrice tehničkih koeficijenata u prethod-

nom primeru, odnosno primeru 10.3.
R e š e nj e:
1. Da bi se proverila ispravnost rešenja elemenata matrice tehničkih koeficijenata

A, neophodno je poći od matrične jednačine 10.2.
Iz X–AX=B (1)
→ X–B=AX (2)
Pošto u tržišnoj ravnoteži ukupna bruto produkcija mora biti jednaka ukupnoj tra-
žnji, onda desna strana jednakosti (2), odnosno matrični izraz AX, mora biti jednaka
razlici ukupne tražnje X i finalne ili krajnje tražnje B, koja predstavlja ukupnu inter–se-
ktorsku tražnju.
2. U skladu sa rečenim u prvom, odnosno prethodnom, koraku dobija se sledeće:

 0,138 0,046 0,267 0,229  650 
0,323 0,092 0,222 0,124   650 
AX   
0,354 0,185 0,089 0,048  450 
   
 0,108 0, 231 0,378 0, 238 1050
480,20  650  170   480

 499,85   650  150  500 
AX    ,X B     
 440,80   450   10   440
       
 640,35  1050  410 640 
297
Glava X
Dakle, ako zanemarimo decimalna odstupanja, elementi matrice tehničkih koefi-

cijenata A su ispravni, jer je zadovoljen uslov:
AX  X  B .
298
LITERATURA
(LITERATURE)
1. Alpha C. Chiang and Kevin Wvainwright,Fundamental Methods of Mathematical

Economics.4-th edition,Mc Graw-Hill, 2005.
2. Geoff Renshaw, Maths for Economics,Oxford University, 2005.
3. Ian Jacques, Mathematics for Economics and Business, 5-th edition, Prentice Hall,
2006.
4. Mike Rosser, Basic Mathematics for Economists, Routledge, 2003.
5. Martin Anthony and Norman Biggs, Mathematics for Economics and Finance,
Cambridge University, 12-th edition, 2006.
6. Rebecca Taylor and Simon Hawkins, Mathematics for Economics and Business Mc
Graw-Hill, 2008.
7. Vassilis C. Mavron and Timothy N. Phillips, Elements of Mathematics for

Economics and Finance, Springer, 2007.
299

Poslovna Matematika

Uploaded by

Document Information

Original Description:

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Poslovna Matematika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prof.

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE

Prof. dr Živorad Petrović

In the Fourth Edition of Mathematics for Economics, Business, Managemnt and

OSNOVNI MATEMATIČKI ALAT U POSLOVNOJ PRAKSI

LINEARNA FUNKCIJA f(X) SA PRIMENAMA ........................................................ 11

OSNOVNE NELINEARNE FUNKCIJE f (x) SA APLIKACIJAMA ......................... 71

UVOD U FINANSIJKU MATEMATIKU ..................................................................... 123

UVOD U DIFERENCIJALNI RAČUN SA OSNOVNIM PRIMENAMA ................. 193

OPTIMIZACIJA FUNKCIJE f(x) DIFERENCIRANJEM I APLIKACIJE ............. 213

DIFERENCIRANJE FUNKCIJA OD VIŠE REALNIH PROMENJLJIVIH SA

INTEGRACIJA FUNKCIJE f(x) SA APLIKACIJAMA U POSLOVNOJ

ODABRANI MATEMATIČKI ALAT ZA POSLOVNU PRAKSU

OSNOVI MATRIČNE ALGEBRE I APLIKACIJE .................................................... 257

UPOTREBA JEDNAČINA U MATRIČNOJ ALGEBRI ............................................ 269

INPUT-OUTPUT ANALIZA .......................................................................................... 291

LITERATURA (LITERATURE) ................................................................................... 299

OSNOVNI MATEMATIČKI ALAT U POSLOVNOJ PRAKSI

Glava I: Linearna funkcija f(X) sa primenama

BASIC MATHEMATICAL TOOLS IN BUSINESS PRACTICE

Chapter I: Linear funcion with applications

LINEARNA FUNKCIJA f(x) SA PRIMENAMA

1.1. Osnovni termini 1.4. Walrasian i Marshallian

Cilj ove glave je da studenti:

 Upoznaju se sa osnovnim terminima o funkcijama, sa posebnim osvrtom

1.1. OSNOVNI TERMINI

Funkcije od jedne realne promenljive. Funkcija je pravilo (rule), u oznaci ne-

Funkcija napisana u vidu prethodne jednakosti se čita: „(y) je funkcija od (x)”.

Funkcije se, najlakše i najrađe, definišu pomoću algebarskih formula. Ilustracije

Funkcija konstante: f(x) = a

1.2. FUNKCIJA OD JEDNE REALNE EKONOMSKE PROMENJIVE I

Funkcije od jedne realne ekonomske promenljive. Neka su zadati neprazni

(1) Funkcija tražnje. Funkcija tražnje Q=f(P,Y,Ps,Ta,A,...) izražava zavisnost

(2) Funkcija ponude. Funkcija ponude (supply function) Q=f(P,C,Po,Te,N,...)

(3) Funkcija proizvodnje. Funkcija Q=f(t) se zove funkcija proizvodnje. Ona

(5) Funkcija prosečnih prihoda. Ova funkcija se izražava jednokošću

(8) Funkcija dobiti. Definiše se jednakošću Y=TR-TC; gde je Y – dobit (yield),

1.3. LINEARNA FUNKCIJA U POSLOVNOJ PRAKSI

Sa terminom funkcija (ili preslikivanje) upoznali smo se u prvom odeljku ove

1) Pojam i osnovna svojstva linearne funkcije. Linearna funkcija f:x→y je, u

(2) Načini zadavanja linearne funkcije.

x = x0, x1, x2, ... xn

Grafik 1.3. Grafik 1.4.

(6) Paralelnost prave sa apscisnom osom. Linearne funkcije y=f(x)=ax+b se za

S druge strane, naglašavamo, bez dodatnih dokaza, da prava paralelna sa ordina-

2) Neke osnovne primene linearne funkcije f(x) u ekonomiji. Linearna funkci-

Jednakost (1.4.), poznata je u ekonomiji kao „zakon tražnje”. Osnovna ekonom-

(a) Presek Pd=q(Q) sa x–osom:

Grafik 1.7. Grafik 1.8.

U vezi sa izloženim o linearnoj funkciji tražnje, smatramo za potrebnim da se na-

Neka je zadata sledeća funkcija tražnje za određenom robom na tržištu

c) Predstavi grafički navedenu funkciju tražnje po metodu 1.

d) Izrazi zadatu funkciju Pd=q(Q)=200-0,5Q u formu Q=f(P) i predstavi grafički

Za Q=0 sledi da je odsečak na ordinatnoj osi pravouglog koordinatnog sistema

(3) Grafički prikaz funkcije tražnje obima Q=f(P)=400-2P obavićemo pomoću

Prodata roba u jednom preduzeću predstavljena je sledećom funkcijom tražnje:

Cena (P) Količina (Q)

Metod 1. Ako izaberemo područje domena funkcije Pd=Q(Q) da se kreće u inter-

Metod 2. Za funkciju tražnje Pd=q(Q)=280-0,4Q izračunavamo brojne vrednosti

4K: Aproksimiranu ili fitovanu linearnu funkciju tražnje P=q(Q)=60-0,2Q, gde

Metod 2. Za fitovanu linearnu funkciju tražnje P=60-0,2Q, izračunavamo tačke