Reakcije taloženja

i
Proizvod rastvorljivosti

Pod taloženjem podrazumijevamo izdvajanje neke

komponente iz rastvora u obliku malo rastvornog
 jedinjenja.

Rastvaranje je proces suprotan taloženju.

RAVNOTEŽE U RASTVORIMA TEŠKO RASTVORLJIVIH
SOLIU rastvorima teško rastvorljivih soli uspostavlja se ravnoteža između
čvrste i tečne faze i ravnoteža između molekula i jona u rastvoru. Na primjer,
u zasićenom rastvoru teško rastvorljive soli AgCl uspostavlja se ravnoteža:
Ag+ Ag+

Ag+ +
Ag
Ag+

Ag+ Ag+
 Heterogeni sistem: zasićeni rastvor teško
rastvornog elektrolita
Ravnoteža: AgCl(s) ⮀ Ag+(aq) + Clˉ(aq)
Heterogene ravnoteže definisane su konstantom ravnoteže,
K. Uvažavajući da je koncentracija čvrste faze jedinična,
konstanta ima oblik:

K(AgCl)= [Ag+] [Cl-]

Konstanta ravnoteže teško rastvorljivog jedinjenja jednaka

je proizvodu koncentracija jona koji grade talog.

Koncentracije tih jona predstavljaju rastvorljivost, S, teško

rastvorljive soli na određenoj temperaturi (u mol/dm3), te
se ova konstanta naziva proizvod rastvorljivosti.
Proizvod rastvorljivosti:
• Pri rastvaranju neke malo rastvorne soli MA u vodi, u
zasićenom rastvoru se uspostavlja ravnoteža između
čvrste faze i hidratisanih jona:

• Primjenom zakona o djelovanju masa na ovu ravnotežu

dobija se konstanta ravnnoteže:

• U kojoj je aktivitet čvrste faze jednak jedinici, tako da se

može dobiti nova konstanta poznata kao proizvod
rastvorljivosti:
 Bezdimenzionalna
jedinica
Ako umjesto aktiviteta jona uvrstimo njihove ravnotežne koncentracije, dobijamo
koncentracioni proizvod rastvorljivosti Ksp, koji zavisi od jonske sile rastvora, tj:

Odakle je:

• U opštem slučaju malo rastvornog elektrolita:

bit će:

odnosno:

Ili:
MmAa ↔ mMa+ + aAm
 Ksp= [Ma+]m [Am-]a
Proizvod rastvorljivosti predstavlja proizvod koncentracija jona nekog jedinjenje
u zasićenom rastvoru, podignutih na stepen koji odgovara stehiometrijskim
koeficijentima u ravnotežnoj jednačini. Ova konstanta ima fiksnu vrijednost na
odrenenoj temperaturi i ne zavisi od koncentracije individualnih jona.

Rastvorljivost = količina supstance koja se rastvara

u određenoj zapremini rastvora
(=) g/dm3ili g/100 cm3
(g/100 g rastvarača)

U analitičkoj hemiji
Molarna rastvorljivost = broj molova rastvorenog
slabo rastvornog elektrolita u njegovom
zasićenom rastvoru
(=) mol/dm3
Ovako izražena rastvorljivost naziva se količinskom rastvorljivošću
i označava se S. Množenjem količinske rastvorljivosti s molarnom
masom supstance nalazi se njena rastvorljivost izražena u
gramima na dm3rastvora.
Proizvod rastvorljivosti opisuje potpunost jedne reakcije
rastvaranja i što je njegova vrijednost veća i
rastvorljivost taloga je veća, i obrnuto.

• Na

osnovu proizvoda rastvorljivosti ocjenjuje se i potpunost reakcije

taloženja, jer što je proizvod rastvorljivosti veći više supstance
ostaje u rastvoru i obrnuto, što znači da je taloženje manje
kvantitativno, i obrnuto.
Proizvod rastvorljivosti omogućuje izračunavanje
rastvorljivosti supstanci ili koncentracije jona taloga u
zasićenom rastvoru u različitim uslovima (u čistoj
vodi, u prisustvu viška nekog od jona taloga, u
prisutvu stranih soli, pri raznim pH).
• Uz njegovo poznavanje takođe je moguće izračunati veliki broj
veličina bitnih za proces taloženja, rastvaranja, povećanje i
smanjenje rastvorljivosti.
• Najvažnija pitanja su:
✓ određivanje rastvorljivosti odnosno proizvoda rastvorljivosti,
✓ da li će i kada će do nekog taloženja doći,
✓ kada će taloženje biti praktično potpuno, i
✓ da li je neko razdvajanje jona taloženjem moguće i sl.,
Rastvorljivost taloga u čistoj vodi
• Kako se radi o jonskim talozima kod kojih je rastvoren dio
potpuno disociran na jone, količinska rastvorljivost se
može izračunati:

SSS
 Količinska rastvorljivost Koncentracija jona ,
elektrolita, mol/dm3 mol/dm3

Svaki molekul taloga MA koji se rastvori daje jedan jon M+i jedan jon
A-, što znači da S molova rastvorenog taloga daje S molova M+i S
molova A -

Rastvorljivost taloga MA može se izraziti

kao koncentracija M+ili A - u rastvoru:
i polazeći od: dobijamo:

za razblažene
rastvore

Koncentracioni
proizvod
rastvorljivosti
Kod taloga sastava MmAa
S mS aS

Svaki mol taloga koji se rastvori daje m

a+ m
molova jona M i a molova jona A [M ] =
a+

mS [Am-] = aS
Slijedi da je:
Odakle je:

Pomoću poznatog proizvoda rastvorljivosti,

Ksp može se izračunati rastvorljivost S
kao i koncentracija jona soli u zasićenom
rastvoru, i obratno, pomoću poznate
rastvorljivosti može se naći proizvod
rastvorljivosti.
 a
Stehiometrijski proizvod rastvorljivosti Ksp P a

a
a
AgCl
aAgCl = const. 🢣 −
= = +⋅ Ag Cl

Ksp = [Ag+]∙[Cl-]

Ag2CrO4
Ksp = [Ag+]∙[Cl-] = S∙S= S2

a
Ksp a a
x
y
A
 =⋅
xy

MAM
()
y
a y
x
x

sp K cycy
=⋅⋅⋅
MAM
M
A
( ) xy y
A
c x
sp K cc
=⋅ proizvod
Stehiometrijski

MAM
() A
xy rastvorljivosti

Ksp = [Ag+]2[CrO42-]
M
MARS
: []
==
xy
x
xyxy
K M A M A xR yR( ) [ ] [ ] ( ) ( )
==
sp x y

S = [CrO42-] = [Ag+]/2,
K
sp xy
+ xy
R= tj. [Ag+] = 2S

xy
Ksp = [Ag+]2[CrO42-]= (2S)2 ∙S = 4S3

Primjer 1.
 Ksp(AgCl) = 1,8×10-10
Ksp(Ag2CrO4) = 1,1×10-12

Izračunati rastvorljivosti u vodi navedenih

soli srebra.
Primjer 1. Izračunati rastvorljivost srebro
hlorida(AgCl) (Ksp = 1,8 x 10-10 mol2dm-6) u vodi.
AgCl(s) ↔ Ag+ + Cl
SSS

S = [Ag+] = [Cl-]

Ksp = [Ag+]∙[Cl-] = S2 = 1,8 x 10-10 mol3dm-12

 S =1,34∙10-5 moldm-3
Primjer 2. Izračunati rastvorljivost srebro hromata (Ksp= 1,1 x 10-12
mol3dm-12) u vodi.

Ag2CrO4(s) ↔ 2Ag+ + CrO42-

S 2S S

S = [CrO42-] = [Ag+]/2, tj. [Ag+] = 2S

Ksp= [Ag+]2[CrO42-] = (2S)2• S = 4S3 = 1,1 x 10-12 mol3dm-12

S = 6,5x10-5 mol dm-3

UPOTREBA Ksp
Konstanta proizvoda rastvorljivosti ima višestruku primjenu. Služi za
izračunavanje rastvorljivosti slabo rastvorljivih jedinjenja, zatim za
 poređenje rastvorljivosti jonskih jedinjenja, izračunavanje koncentracije
jona slabo rastvorljivog jedinjenja u zasićenom rastvoru, definisanja uslova
taloženja
Tabela . Veza između konstante proizvoda rastvorljivosti (Ksp) i molarne rastvorljivosti (S; mol/L) za
jedinjenja različitog jonskog odnosa.

Ravnotežna koncentarcija
Jedinjenje Ksp (mol/L) Veza između Ksp i S [katjon] [anjon]

AgCl [Ag+][Cl-] S S Ksp = S2 BaSO4[Ba2+][SO42-] S S Ksp = S2 Ag2SO4[Ag+]2[ SO42-]

2S S Ksp = 4S3 PbI2[Pb2+][I-]2 S 2S Ksp = 4S3

Al(OH)3[Al3+][OH-]3 S 3S Ksp = 27S4

Ca3(PO4)2[Ca2+]3[PO43-]2 3S 2S Ksp = 108S5

Definisanje uslova taloženja

Ksp: moguće je izračunati maksimalne koncentracije iona koji
mogu postojati u jednom rastvoru, a da ne dođe do taloženja.

Za rastvor koji sadrži ione slabo rastvorljivog jedinjenja postoje

tri mogućnosti:
(1) rastvor je nezasićen,
(2) rastvor je zasićen ili
(3) rastvor je prezasićen.
Da bi se utvrdilo o kom slučaju se radi poredi se Ksp i ionski
proizvod.
Ionski proizvod (Q) je proizvod koncentracija iona nekog
jedinjenja podignutih nastepen koji odgovara stehiometrijskim
koeficijentima. U izraz za Q ulaze početne koncentracije ([ ]0)
koje mogu, ali ne moraju da budu i ravnotežne koncentracije
(ovo je razlika u odnosu na Ksp u čiji izraz ulaze isključivo
ravnotežne koncentracije).
Moguće relacije između Ksp i Q su sljedeće:
= Ksp rastvor je zasićen
nema taloženja
Q <Ksp rastvor je nezasićen Q

Q >Ksp rastvor je prezasićen: dolazi do taloženja

(supstanca će se taložiti sve dok proizvod koncentracija iona kojiostaju u

rastvoru ne bude jednak Ksp).

Stvaranje i rastvaranje taloga

[My+]x[Ax-]y < Ksp(MxAy) 🢣 nezasićen rastvor

(talog se
rastvara)

[My+]x[Ax-]y = Ksp(MxAy) 🢣 zasićen rastvor

[My+]x[Ax-]y > Ksp(MxAy) 🢣 pre(za)sićen rastvor

(izdvaja se talog
do izjednačavanja
 vrijednosti)
➢ Različiti podaci o Ksp

➢ “Starenje” taloga

Ksp(Mg(OH)2): 6,0 ×10-10 ⭢ 1,8 ×10-11

Ksp(Ni(OH)2): 2,0 ×10-15 ⭢ 6,3 ×10-18

Uslovi za taloženje 🢧 Ksp prije “starenja”

Rastvaranje 🢧 Ksp poslije “starenja”
pCl (pI)

Grafičko predstavljanje
promjene kocentracije
jona tokom taloženja
AgI

AgCl

Stepen titracije
TALOŽENJE TEŠKO RASTVORLJIVIH TALOGA
Primjer 1. Da li će doći do taloženja AgCN ako se pomešaju jednake
zapremine rastvora AgNO3 koncentracije 1,00⋅10-2 mol/dm3i rastvora KCN
koncentracije 1,00⋅10-2 mol/dm3?
Podatak: K(AgCN)=1,2⋅ 10-16

Do taloženja dolazi ako je proizvod koncentracija jona koji grade talog, veći
od proizvoda rastvorljivosti!

Rješenje:
AgCN(s) ↔ Ag+(aq) + CN-(aq)
K(AgCN) = [Ag+][CN-] = 1,2⋅ 10-16

Do taloženja dolazi ako je proizvod koncentracija jona koji grade talog, veći od
proizvoda rastvorljivosti!

[Ag+] [CN-] < K(AgCN) neće doći do taloženja

[Ag+] [CN-] = K(AgCN) zasićen rastvor
[Ag+] [CN-] > K(AgCN) dolazi do taloženja

Prekoračen je proizvod rastvorljivosti i dolazi do taloženja.

Primjer 2.
 Da li će doći do taloženja PbCl2 ako
se pomiješaju jednake zapremine
rastvora Pb(NO3)2i NaCl
koncentracije 0,02

mol/dm3? Kasp(PbCl2) = 1,6

×10-5

Dvije važne pojave:

➢ dejstvo stranog jona (“soni efekat”
 ) ➢ dejstvo zajedničkog jona

Da li se BaSO4 bolje rastvara u vodi ili

rastvoru NaCl?

Soni efekat:
Jonska sila ⭧ 🢡 y ⭨ 🢡 c ⭧
🢡 rastvorljivost raste
UTICAJ ZAJEDNIČKOG JONA NA
RASTVORLJIVOST

U zasićenom rastvoru malo rastvorne soli, npr. MA, koncentracije jona M+i A su
konstantne i određene proizvodom rastvorljivosti. Dodamo li ovakvom rastvoru
 višak jona M+ili A-, biće prekoračen proizvod rastvorljivosti pa će se jedan dio
jona M+i A iz zasićenog rastvora istaložiti u obliku MA i rastvorljivost smanjiti.
Ravnoteža rastvaranja
MA ↔ M + + A
Višak M+(ili A -)

će se, dakle, pomjerati ulijevo, a ponovo će se uspostaviti kada proizvod

koncentracija jona M+i A - u rastvoru postigne vrijednost proizvoda rastvorljivosti.

Ovaj uticaj je poznat kao uticaj (efekat) zajedničkog ili istovrsnog jona i manifestuje
se tako što dodavanje u rastvor jednog od jona iz kojih je talog izgrađen dovodi do
smanjenja rastvorljivosti taloga.
Rastvorljivost taloga u prisustvu zajedničkog jona određena je
koncentracijom jona taloga koji nije u višku.
To znači da je u prisustvu M+jona u višku rastvorljivost taloga
MA jednaka:

U prisustvu A jona u višku:

Iz ova dva razloga se vidi da višak jednog od jona taloga u
rastvoru smanjuje rastvorljivost taloga u odnosu na
njegovu rastvorljivost u čistoj vodi, gdje je:

UTICAJ ZAJEDNIČKOG JONA NA

RASTVORLJIVOST -Primjer
U vodeni rastvor u AgCl u kome je uspostavljena ravnoteža:
AgCl (s) ⇄ Ag+ (aq) + Cl-(aq) Ksp = [Ag+][Cl-]
Doda se NaCl (so rastvorljiva u vodi):
NaCl → Na+ + Cl

Uticaj dodatka Cl jona na ravnotežu može se predvidjeti na osnovu Le

Šateljeovog principa (ravnoteža se pomjera u smjeru vezivanja Ag +jona):
AgCl (s) ⇄ Ag+ + Cl
 dodati Cl joni pomjeraju ravnotežu u lijevo

Ravnoteža se pomjera na lijevo, u smjeru obrazovanja taloga. Nakon ponovnog

uspostavljanja ravnoteže u zasićenom vodenom rastvoru smanjena je koncentracija Ag+
jona. U novom ravnotežnom sistemu Cl joni potiču iz dva izvora: iz dodatog NaCl i
rastvorenog AgCl. Zbog toga što je Cl- zajednički za obje soli naziva se zajednički jon. Po
definiciji zajednički jon je jon koji potiče iz dva različita izvora. Dodatkom zajedničkog
jona smanjuje se rastvorljivost AgCl. Smanjenje rastvorljivosti jonskih jedinjenja dodatkom
zajedničkog jona naziva se uticaj zajedničkog jona.
Uticaj stranog jona
Eksperimentalno se pokazalo da se, rastvorljivost taloga
povećava u prisustvu stranog elektrolita, npr. rastvorljivost
AgCl u prisustvu KNO3 kao stranog elektrolita u rastvoru.
AgCl(s) ↔ Ag + + Cl
KNO3 → K+ + NO3-

Ova pojava se naziva uticajem (efektom) stranog jona i

posljedica je činjenice da strane soli (iako direktno ne
učestvuju u ravnoteži rastvaranja) utiču na aktivitete jona
taloga u rastvoru, a time i na rastvorljivost taloga.
Zbog elektrostatskih interakcija između jona stranog
elektrolita(npr. K+i NO3-) i jona taloga u rastvoru (npr. Ag +
i Cl-), aktivitet jona taloga u rastvoru se smanjuje, što se
nadoknađuje povećanjem njihove koncentracije na račun
daljne disocijacije taloga, što znači povećanjem
rastvorljivosti taloga.

Zato prilikom izračunavanja rastvorljivosti taloga u prisustvu stranih soli ne

smijemo zanemariti razliku između aktiviteta i koncentracija.
Tako posmatrajući ponovo malo rastvornu so MA:

MA(s) ⇄ M+ + A
I vodeći računa da je rastvorljivost soli određena koncentracijom
jona M+ili koncentracijom jona A- u rastvoru (a ne njihovim
aktivitatima), rastvorljivost u prisustvu stranih elektrolita
nalazimo iz relacije:
 Iz koje vidimo da se smanjenjem koeficijenata aktiviteta iona
taloga rastvorljivost taloga povećava (vrijedi i obrnuto da se
rastvorljivost smanjuje povećavanjem koeficijenata aktiviteta).
U zavisnosti od promjene koeficijenta aktiviteta s jonskom silom rastvora,
rastvorljivost će se povećanjem jonske sile povećavati, a pri vrlo visokim jonskim
silama smanjivati. U području koncentracija koje se koriste u hemijskoj analizi,
povećanjem ionske sile rastvorljivost se povećava (efekat stranog jona je suprotan
efektu zajedničkog jona).

Uticaj jonske sile

rastvora na
povećanje
rastvorljivosti nekih
teško rastvornih soli
 Smanjenje
rastvorljivosti usljed
dejstva zajedničkog
jona (isprekidana
linija)
• soni efekat
djelimično
kompenzuje uticaj
zajedničkog jona
Suzbijanje rastvorljivosti dejstvom zajedničkog
jona važno u kvantitativnoj analizi
 2+
PbI2(s) Pb + 2Iˉ
Pb2+ + Iˉ PbI+
PbI+ + Iˉ PbI2 PbI2 + Iˉ ➢AMFOTERNI
HIDROKSIDI
PbI3ˉ PbI3ˉ + Iˉ PbI42ˉ

OBAZRIVO sa viškom taložnog sredstva!

Uticaj sporednih reakcija na rastvorljivost
Uslovni proizvod rastvorljivosti
Joni malo rastvorne soli koji su u zasićenom rastvoru u ravnoteži
sa čvrstom fazom, mogu učestvovati i u sporednim reakcijama sa
drugim supstancama prisutnim u rastvoru.
 MA ⇄ M + A
xy
MX AY

(joni M i A mogu biti jednovalentni, dvovalentni itd., a X i

Y mogu biti molekuli ili joni)

Pošto se sporednim reakcijama iz ravnoteže uklanja dio jona taloga, ravnotežno stanje
se narušava i da bi se ravnoteža ponovo uspostavila, mora se daljnji dio čvrste faze
rastvoriti. To znači da pod uticajem sporednih reakcija rastvorljivost taloga povećava.
Za nalaženje rastvorljivosti taloga MA u prisustvu sporednih reakcija polazimo od
proizvoda rastvorljivosti i dobijamo:

Odakle je:
 Ksp sa Kθsp

gdje su:
CM i CA– ukupne koncentracije svih rastvorenih čestica koje sadrže M ili A
K'sp = cM⋅cA–uslovni proizvod rastvorljivosti
αM i αA–koeficijenti koji izražavaju dio od ukupnih koncentracija CM odnosno CAkoji se kao slobodni joni
M odnosno A nalaze u rastvoru.

Iz ove relacije vidimo da se rastvorljivost taloga u ovako složenim uslovima može izračunati
ako je poznat uslovni proizvod rastvorljivosti, K'sp(odnosno Ksp i koeficijenti αM i αA)
Supstance X i Y mogu biti vrlo različite. Ako kation ili anion taloga imaju jako kisele ili bazne osobine, talog će
djelimično reagovati već s molekulima vode (hidroliza). To mogu, zatim, biti H+joni, razna kompleksirajuća sredstva, kao i
oksidansi ili reduktori. Kako uticaji kiselosti i građenja kompleksa mogu bitno mijenjati rastvorljivost taloga, ovdje ćemo
ih nešto detaljnije razmotriti, dok je uticaj hidrolize jona taloga na rastvorljivost obično neznatan, pa ćemo ga ovdje
zanemariti.

Uticaj kiselosti na rastvorljivost

Kiselost će uticati na rastvorljivost taloga ako anjon taloga ima

bazne osobine tako da može reagovati sa hidrogen jonima u
rastvoru, npr:
CaC2O4(s) ⇄ Ca2+ + C2O42-
H+

HC2O4-, H2C2O4

Hidrogen joni u rastvoru reaguju sa C2O42--jonima gradeći slabo disosovane

HC2O4-i eventualno H2C2O4usljed čega se koncentracija slobodnih C2O42--
jona u rastvoru smanjuje (utoliko više što je koncentracija H+jona veća).
Smanjenje koncentracije C2O42-jona djelimično se nadoknađuje pomijeranjem
ravnoteže rastvaranja CaC2O4u pravcu povećanja rastvorljivosti.
Reakcija rastvaranja CaC2O4se prikazuje sumarno:
CaC2O4(s) + 2H+ ⇄ Ca2+ + H2C2O4
Sa konstantom ravnoteže:

[][]
[]
 2+

K
⋅
= −−
2

Ca H C O
CO
sp
K⋅=
224
24
2

K 2

[]
CO
+

H
a
24

Gdje je Ksp –proizvod rastvorljivosti CaC2O4

 Ka = Ka1 Ka2 –konstanta disocijacije H2C2O4
Ravnoteža rastvaranja taloga u kiselinama određena je odnosom
Ksp/Ka
Uticaj Ksp

Talozi sa većim Ksp imaju veću početnu rastvorljivost pa se lakše

rastvaraju i u kiselinama i obratno.

Uticaj Ka

Većina analitičkih taloga su soli slabih kiselina, pa će im se

rastvorljivost povećanjem kiselosti rastvora povećavati, i to utoliko
više što je anjon taloga bazniji.
Izračunavanje rastvorljivosti taloga u prisusutvu
+
H jona
Iz ravnoteže rastvaranja kalcijum-oksalata u kiselinama vidi se
da svaki molekul CaC2O4koji se rastvori daje jedan Ca2+jon,
jedan C2O42-jon. Zato će količinska rastvorljivost CaC2O4u
prisustvu H+jona biti jednaka ravnotežnoj koncentraciji Ca2+-
jona, ili sumi ravnotežnih koncentracija rastvorenih oksalatnih
oblika, označavaju se Coksalata:

Rastvorljivost nalazimo od uslovnog proizvoda

rastvorljivosti:
gdje je αC2O42--udio od ukupne koncentracije oksalata koji je kao
C2O42-jon nalazi u rastvoru pri datom pH

KK
=+ + α −

aa
12
CO
2

[ ] [ ]
H K H KK
2
24
++
aaa
112

Uticaj građenja kompleksa na rastvorljivost

Primjer AgCl u amonijačnim rastvorima:
AgCl (s) ⇄ Ag+ + Cl-
 NH3
Ag(NH3)+, Ag(NH 3)2+

Molekuli amonijaka reaguju sa Ag+jonima u rastvoru gradeći stabilne

komplekse, pa se koncentracija Ag+jona u rastvoru smanjuje. Smanjenje
koncentracije Ag+ djelimično nadoknađuje pomijeranjem ravnoteže rastvaranja
AgCl-a u pravcu povećanja njegove rastvorljivosti.

Rastvaranje AgCl u amonijaku može se sumarno prikazati:

AgCl + 2NH3 ⇄ Ag(NH3)2+ + Cl sa konstantom:

gdje je Ksp –proizvod rastvorljivosti AgCl

β2–kumulativna konstanta stabilnosti Ag(NH 3)2+
Ravnoteža rastvaranja taloga u prisustvu kompleksirajućih reagenasa određena je
proizvodom Ksp⋅β2
Uticaj Ksp

Što je proizvod rastvorljivosti taloga veći veća je i

 njegova početna rastvorljivost i talog će se lakše
rastvarati u prisustvu kompleksirajućih agenasa.

Uticaj βn

Rastvorljivost taloga u prisustvu kompleksirajućih

supstanci utoliko je veća što je nastali kompleks
stabilniji.
Izračunavanje rastvorljivosti taloga u prisustvu
kompleksirajućih reagenasa

Iz ravnoteže rastvaranja AgCl-a u prisustvu NH 3vidi se da je

rastvorljivost taloga
pa polazeći od uslovnog proizvoda rastvorljivosti

dobija se rastvorljivost AgCl u prisustvu NH3:

gdje je
αAg+-udio od ukupne koncentracije srebra (I) u rastvoru koji se
nalazi u obliku Ag+ pri datoj koncentraciji NH3
Uticaj građenja kompleksa sa zajedničkim jonom taloga
Mnogi talozi pokazuju tendenciju da sa taložnim anionom dodanim u višku grade
rastvorne komplekse, što može dovesti do povećanja rastvorljivosti taloga. Ako su
nastali kompleksi vrlo stabilni, može u prisustvu viška taložnog aniona doći i do
potpunog rastvaranja taloga. Takav je npr. slučaj s talozima amfoternih hidroksida, kao
što su oni aluminija(III), cinka(II), olova(II), kalaja(II,IV) i dr., ili s talozima nekih
jodida, cijanida, sulfida itd. koji se u prisustvu viška taložnog aniona rastvaraju, npr.

Al3+ + 3OH- ↔ Al(OH) 3(s) Al(OH) 3(s) + OH- ↔ Al(OH) 4-

 HgI2(s) + 2I- ↔ HgI42-
AgCN(s) + CN- ↔ Ag(CN) 2-
SnS2(s) + S2- ↔ SnS32-
AgCl(s) + Cl- ↔ AgCl 2-

Kod većine taloga, međutim, kompleksi koji nastaju sa taložnim anionom dodanim u
višku nisu toliko stabilni da bi došlo do potpunog rastvaranja taloga, ali i kod takvih
taloga rastvorljivost pod uticajem zajedničkog jona opada manje nego što bi se
očekivalo, jer se učinku zajedničkog jona suprotstavlja građenje kompleksa sa
zajedničkim jonom.