PLAN NASTAVNOG ČASA

OPŠTI ASPEKTI PLANA NASTAVNOG ČASA

Kurikularna oblast: Matematika/ Predmet: Matematika_Kurikularni stepen: IV / Razred:VIII 3/4
Tema iz dvomjesečnog: Slovni izrazi (polinomi)

Rezultati učenja zaključne kompetencije po stepenu (ciljani): II. 4,5; III. 2,3;

Rezultati oblasti kurikuluma (ciljani) :

 Redukuje polinome ;
 Izračuna vrijednost slovnog izraza;
 Obavlja radnje sa polinomima (uprošćava polinome).
SPECIFIČNI ASPEKTI PLANA NASTAVNOG ČASA
Nastavna jedinica: Polinomi, redukcija polinoma
Ključne riječi: polinomi, stepen polinoma, eksponenti.
Resursi, sredstva za konkretizaciju i nastavna sredstva:Matematika za 8. razred, zbirka zadataka i sveska
Povezanost sa drugim nastavnim sredstvima i/ili sa međukurikularnim pitanjima i životnim situacijama:
Život i rad (informatika,fizika)
OPIS METODOLOGIJE I AKTIVNOSTI RADA SA UČENICIMA TOKOM NASTAVNOG ČASA
Evokacija: Oluja mišljenja
U prvom dijelu časa možemo ukratko da obnovimo što smo radili na prošlom času , osnovno što smo radili
o monomima.

Realizacija: Usmjerena aktivnost

Što se tiče polinoma imamo:

Racionalni izrazi koji imaju ove osobine:

1) Koeficijenti su realni brojevi;

2) Promenjive imaju eksponente prirodne brojeve;

3) Algebarske radnje koje su dio izraza su. Sabiranje, oduzimanje i množenje

Ovakvi izrazi zovu se polinomi.

Očigledno je da polinomi koji imaju samo jedan član zovu se monomi.Polinomi koji imaju dva člana zovu
se binomi i polinomi koji imaju tri člana zovu se trinomi itd.

Primjer 1: Izrazi :
3 2 3 5
1. x y ,3 x y ,−7 x y su monomi.

2. 2 xy−3 , x2 y + y 3 ,5 x 2−4 x y 4 su binomi.

3. 4 x2 +3 xy−2 , 2 x2 y 2−5 xy +3 y 2 su trinomi.

4. 12 x3 −6 x2 −13 y+ 4 0vaj polinom nema posebno ime zove se polinom sa četri člana.

x+ y
5. , √ x 3 + y , ovi izrazi nisu polinomi zato što u imeniocu sadrže promenljivu i druga pod korijen sadrži
y+z
variablu.

Polinome razlikujemo prema njihovom stepenu.

Najveći eksponent kod jednog člana polinoma sa jednom promenjivom zove se stepen polinoma.

Polinome označavamo velikim slovima P,Q ,R itd.Ukoliko polinom P ima samo jednu promenjivu to
zapisujemo kao P(x) i čitamo kao “ p od x „.

Npr. P(x) = 4 x 4 −5 x 3−2 x +9. Za jedan polinom može da se izračuna njegova vrijednost ukoliko ukoliko
umjesto promenjive (x) uzmemo neku vrijednost.

Npr. Vrijednost polinom P(x) = 4 x 4 −5 x 3−2 x +9 za x=−2 je :

P(-2) = 4∗(−2 )4−5∗(−2 )3−2∗(−2 ) +9=4∗16−5∗(−8 ) −2∗(−2 ) + 9=64 +40+ 4+ 9=117

Što se tiče redukcije polinoma rekli smo : sabiranje monoma jednog polinoma i njegovo zapisivanje kao
opadajući stepen njegovih članova zove se redukcija ili uprošćavanje polinoma.

Npr. polinom P : 5 a2 b−4 a2 b 2+ 2 a2 b−a 2 b 2 kod ovog polinoma prvi član i treći su slični kao drugi i
četvrti.Sabirajući slične članove dobijamo redukovani ili uprošćeni polinom P: −5 a2 b2 +7 a 2 b .

Sljedeći primjer traži od učenika da pokušaju da riješe u grupe ( uz upustvo nastavnika).

Primjer 2. Sabrati polinome: (2 x 2+2 xy−3 y 2 )+( x 2−5 xy +2 y2 ),

(2 x 2+2 xy−3 y 2 )+( x 2−5 xy +2 y2 )− prvo se oslobodimo zagrade

2 2 2 2
2 x +2 xy−3 y + x −5 xy+ 2 y −grupišemo slične monome

(2 x ¿ ¿2+ x 2 )+ ( 2 xy−5 xy ) + (−3 y 2 +2 y 2 )=3 x 2−3 xy− y 2 ¿.

Polinome možemo da sabiramo i na drugi način sapisujući slične monome jedne ispod drugih a zatim ih
sabiramo.
2 2
3 x +2 xy−3 y

x 2−5 xy +2 y 2
2 2
4 x −3 xy − y

Primjer 3. Oduzeti polinome: (5 a ¿ ¿ 2+3 a 2 b−3 b2 )−( 2 a2−3 a b2 −4 b 2)¿

2 2 2 2 2 2
¿ 5 a +3 a b−3 b −2 a +3 a b + 4 b
 ¿(5 a ¿ ¿ 2−2 a2 )+ 3 a2 b+3 a b2 +(−3 b2 +4 b2 )¿
2 2 2 2
¿ 3 a +3 a +3 a b + b

Refleksija:
U zadnjem dijelu časa traži se od učenika da riješe sljedeći zadatak:
Obavljajući neophodne radnje uprostiti izraz:
3x
−{6 x −[ y−( 3 x+ 2 y ) ] +2 x }=3 x− {6 x− [ y −3 x −2 y ] +2 x }=3 x−{ 6 x− y +3 x +2 y+2 x }=3 x−6 x + y−3 x−2 y−2 x=

Domaći zadaci: