САВЕЗ СТУДЕНАТА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

ПРОГРАМ

1. УВОДНА НАПОМЕНА

Савез студената Правног факултета Универзитета у Београду је неформално удружење

студената чији је основни циљ побољшање услова студирања. Као студенти Правног факултета
били смо у прилици да се упознамо са разним проблемима и потешкоћама са којима се наше
колеге, а неретко и ми сами, суочавамо. Управо због тога студенти различитих профила окупили су
се око заједничког циља и то, да својим колегама пруже квалитетније и боље услове студирања, а
сам студентски живот учине садржајнијим и испуњенијим. Чланство у Савезу узели су студенти
који имају искуства у студентском организовању, али и они којима је оваква активност потпуно
страна, а који су вољни да крену тим путем и дају свој допринос у остваривању поменутих циљева.
Разменом својих искустава и мишљења дошли смо до закључка који проблеми се најчешће
јављају, које активности студентима највише недостају и шта је оно за шта се тереба највише
залагати. У складу са тим формулисан је и програм Савеза студената Правног факултета који ће вас
боље информисати о нашим идејама и будућим активностима.

2. УСЛОВНО ОТКЉУЧАВАЊЕ ГОДИНА

Свесни чињенице да многи студенти услед закључаних година неке предмете преносе по више
пута и тако себи затварају многе могућности које стоје испред њих попут конкурисања за домове о
остале погодности које им стоје на располагању као студентима, залагаћемо се за откључавање
година. Недопустиво је да Правни факултет Универзитета у Београду као институција на коју треба
да се угледа свака високошколска јединица има закључане године и да у томе буде један од
изузетака на Универзитету у Београду и у Србији. Условно откључавање година подразумева да ће
студентима бити омогућено полагање испита са наредне године без обзира на неочишћену
годину, уколико ти испити нису сродни са испитима који нису положени. Примера ради, неће бити
могуће полагати Кривично процесно право уколико није положено кривично материјално право-
општи и посебни део, остали испити ће бити отворени за полагање.

3. ИСПИТНИ РОКОВИ

На Правном факултету се тренутно организује шест редовних испитних рокова и то: јануарски,
фебруарски, јунски 1, јунски 2, септембарски, септембарски 2 испитни рок, као и два апсолвентска
испитна рока. Наша активност у овој области биће усмерена пре свега на враћање априлског, као
седмог испитног рока, било да је организован као редовни или ванредни испитни рок. Исто тако
сматрамо да треба искористити сваку прилику која се укаже да уложимо свој напор у остваривању
додатних испитних рокова. Када говоримо о постојећим роковима, евидентна је тенденција
скраћивања њиховог трајања. Циљ за који се ми залажемо је боља расподела испитних рокова
који ће имати адекватно трајање и одговарајући временски размак између њих. С тим у вези је и
право избора испитивача које из године у годину подлеже све већим ограничењима, тако да
данас, новоуписани студенти, ово право могу остварити приликом сваке треће пријаве испита, а у
случају да искористе могућност промене испитивача, приликом наредне пријаве испита губе
могућност избора. Оно што овај проблем чини значајнијим јесу цене по којима Правни факултет
наплаћује услуге пријаве испита и промене испитивача. Последња ствар, али не мање значајна
јесте и реформа система молби за одлагање испита, промену испитивача и накнадну пријаву
испита. Сматрамо да систем молби треба организовати тако да студенти најкасније у року од 24
сата од тренутка пријема молбе добију информације о њеном статусу, да ли је уважена или
одбијена.

4. ИСПИТНА МАТЕРИЈА

Водећи проблем у овој области представља неадекватно вредновање предиспитних обавеза,

односно неадекватна примена Болоњског система. Студенти с једне стране имају обавезу овере
семестра, док с друге стране имају потпуно неодређен начин доделе потписа на предавањима.
Исто тако додељене су им вежбе из одређених предмета, које су обавезни да похађају, а које
веома ретко са собом носе одређене бенефиције. Најчешће се сврха вежби, уместо да буде у циљу
побољшања и олакшања полагања испита, своди на забрану изласка на испит, у првом испитном
року, уколико је студент завршио вежбе са негативном оценом. Треба уложити посебне напоре
како би се ове неправилности отклониле и променио систем према којем факултет тренутно
функционише. Овде треба навести и постојање елиминационог теста чије увођење је у последњим
годинама постало све учесталије, а које врши селекцију студената који ће изаћи на испит. Оно на
чему треба радити је одређивање овог теста као квалификаторног, а не као квалификационог, и
још важније заговарати свођење материје из које се састављају ови тестови, на ону неопходну за
полагање испита. Велики проблем представља и неусаглашеност професора са истог предмета око
испитне материје по којој треба спремати испит, што се огледа у постојању више уџбеника из ових
предмета. Наша активност биће усмерена ка уједначавању литературе која улази у испитну
материју, као и уједначавању критеријума испитивача са истих предмета. С тим у вези треба
тежити и усклађивању броја страна уџбеника са бројем ЕСПБ бодова које одређени испити носе.

5. НЕПОСРЕДАН ОДНОС СА СТУДЕНТИМА И ИНФОРМИСАЊЕ

Као један од значајнијих проблема издвајамо проблем недостатка комуникације између

студената са једне и студентских представника са друге стране. Студенти су често неблаговремено
и неадекватно информисани, а када се обрате за помоћ не наилазе на тражене одговоре. Треба
створити атмосферу у којој ће сваки студент бити слободан да разговара са својим
представницима, да искаже своја размишљања, очекивања и идеје, а са друге стране бити
саслушан и наићи на разумевање. Идеја је омогућити свим студентима да се о својим проблемима
консултују са својим представницима и заједно са њима дођу до одговарајућег решења. Овом
приликом бисмо нагласили и то да су сви студенти једнако важни, те да свачије потребе треба
задовољити на најбољи могући начин и у том смислу се не сме правити никаква разлика или
изузетак. Информисање студената треба организовати тако да студенти свакодневно буду
обавештени о активностима својих представника и новитетима који се односе на њих, односно
променама у условима студирања. У ту сврху треба користити адекватна средства информисања,
првенствено друштвене мреже, такође и формирати линију преко које ће студенти моћи
контактирати студентске представнике као и организовање смс сервиса који би обавештавао
пријављене студенте о битним информацијама везаним за студирање као и о додатним
активностима које се спроводе у академској заједници.

6. СТУДЕНТСКЕ ПРАКСЕ

Оно чему би требало посветити посебну пажњу су студентске праксе. Правни факултет
тренутно нуди својим студентима одређени број пракси, међутим сматрамо да би овакво
деловање требало проширити и на област студентског организовања. Треба створити могућност да
много већи број студената, посредством својих представника, што брже и ефикасније, добије
могућност практичног усавршавања. У том смислу треба оформити групу људи чији ће основни
задатак бити ступање у контакт са правосудним органима, органима управе, као и приватним
сектором, како би на што бољи начин омогућили остваривање ових активности.

7. СТУДЕНТСКЕ РАЗМЕНЕ

Међународни и упоредноправни аспект студирања се не сме занемарити и као такав се може

унапредити увођењем студентских размена при којима би наши студенти одлазили на факултете
према избору уз финансијску подршку факултета и организација. У прошлости су постојали разни
програми за размену студената нашег факултета са другим факултетима широм света, међутим то
је занемарено услед лођег ангажмана представника и одговорних људи на факултету. Из
наведеног се намеће да је неопходно оформити сектор који ће се уз подршку професора бавити
студентским разменама са факултетима из региона, Европе и света по принципу размене која би
трајала један или два семестра.

8. ХУМАНИТАРНЕ АКТИВНОСТИ

Постојање хуманитарних активности на Правном факултету у претходном периоду је

неоспорно. Међутим увек су то били појединци или мање групе људи који се независно од
студентских организација баве овим догађајима, уз одређени број потешкоћа у смислу
проналажења адекватне просторије на факултету или немогућности добијања дозволе за
постављање штанда и сл. Сматрамо да би оваквим деловањима требало пружити могућност
испољавања кроз организовани студентски рад, те онима који имају жељу да се баве оваквом
врстом активности дати потпуну подршку и омогућити несметано функционисање. Мишљења смо
да би повезивање са великим бројем хуманитарних организација и организација невладиног
сектора пружило широк спектар активности из ове области, те омогућило студентима да се
ангажују у што већем броју на њима одговарајући начин.

9. АДЕКВАТНИЈИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМИМА ОСОБА УПИСАНИХ ПО АФИРМАТИВНИМ МЕРАМА

Студенти који су уписани по афирмативним мерама су пример како храброст и одлучност у

настојањима може произвести добре резултате. С тога је неопходно на бољи и адекватнији начин
изаћи таквим студентима у сусрет. Студенти треба да имају могућност да користе аудио књиге,
особу из реда студентских представника која ће бити задужена за испуњавање њихових потреба
као и олакшицу у обављању административних обавеза на факултету.

10. ПОВРАТАК СТУДЕНТСКОГ ЧАСОПИСА И ЗБОРНИКА НАУЧНИХ РАДОВА СТУДЕНАТА

Студентски часопис „Правник“ је био један од најчитанијих студентских часописа у оквиру

Београдског универзитета а и у целој Србији. Наша намера је да вратимо у штампу часопис у којем
ће бити објављивани успеси наших студената постигнути на било ком нивоу, како домаћем тако и
међународном, интересантни чланци из академске заједнице као и информације које могу
поспешити или олакшати студирање наших студената. Поред тога намеравамо да приступимо
формирању првог зборника научних радова студената који би излазио на шест месеци и који би
био место на ком студенти могу начинити своје прве кораке у академском писању и као такве
добити савете од студената и академаца који су искусни по том питању и иза себе имају објављене
научне радове у часописима са добром категоризацијом.

11. СТУДЕНТСКИ ЖИВОТ

Студентски живот чини потпуним мноштво ваннаставних активности како научног, тако и
забавног карактера. Треба ићи ка томе да број оваквих активности буде у сталном порасту, те
омогућити студентима што више трибина, научних семинара и конференција и у ту сврху више
стручних екскурзија. Организовати посете државним органима и институцијама, али и
институцијама међународних организација и страних држава. Такође, наша пажња биће усмерена
на организовање регионалне летње школе права, која ће бити спој активности научног и забавног
карактера.