Isidora Jari

Filozofski fakultet, Beograd dorajar@eunet.rs

UDK: 378.147(3):37(497.11) Originalni nauni rad

Martina Vukasovi
Centar za obrazovne politike, Beograd mvukasovic@cep.edu.rs DOI:10.2298/FID0902119J

BOLONJSKA REFORMA VISOKOG KOLSTVA U SRBIJI: MAPIRANJE FAKTORA NISKE EFIKASNOSTI STUDIRANJA1
Apstrakt: Tekst analizira nain na koji nastavnici i studenti u etiri univerzitetska centara u Srbiji (Beogradski univerzitet, Univerzitet u Novom Sadu, Univerzitet u Niu i Univerzitet u Kragujevcu) percipiraju problem efikasnosti studiranja u novom bolonjskom univerzitetskom okru enju. Empirijska baza podataka na kojoj poiva prezentovana analiza sastoji se iz dve vrste podataka, kvantitativnim i kvalitativnim, koji su prikupljeni uz pomo dve vrste metodolokih instrumenata anketnim upitnikom i produbljenim intervjuom, pri emu je kvantitativni deo istra ivanja sproveden na sva etiri univerziteta, a kvalitativni deo samo na Beogradskom univerzitetu. Dobijeni rezultati analize mapiraju kljune faktore koji utiu na efikasnost studiranja kao i neke od prvih strukturnih izmena u odnosima moi izmeu razliitih socijalnih aktera koji interaguju unutar novo reformisanog univerzitetskog polja. Kljune rei: efikasnost studiranja, bolonjska reforma, univerzitet, nastavnici, studenti, obrazovanje, Srbija.

Do 2005. godine, kada je usvojen novi Zakon o visokom obrazovanju2, zvanino oekivano trajanje dodiplomskih studija na
lanak je nastao u okviru naunoistra ivakog projekta Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju u Beogradu, pod nazivom Regionalni i evropski aspekti integrativnih procesa u Srbiji : civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za budunost koji finansira Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije (br. 149031). Terenski deo istra ivanja obavljen je u okviru projekta Centra za obrazovne politike Mapiranje faktora niske efikasnosti studiranja u visokom obrazovanju u Srbiji koji je finansijski podr ala fondacija CERGEEI iz eke. 2 Zakon o visokom obrazovanju koji je usvojen krajem avgusta 2005. godine uveo je nekoliko promena u sistem visokog obrazovanja: a) uvedena su tri ciklusa studija u skladu sa Bolonjskom deklaracijom, b) korienje Evropskog sistema
1

119

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2009

Prvi korak: dijagnostifikovanje stanja

ISIDORA JARI / MARTINA VUKASOVI

dr avnim univerzitetima u Srbiji je bilo od etiri do est godina. Statistike pokazuju da se ovo zvanino oekivano trajanje studija u praksi esto transformisalo u znatno du i period prosenog trajanja studija (vreme koje je proteklo od upisa na fakultet do diplomiranja): za etvorogodinje studije proseno trajanje studija iznosilo je 6,76, za petogodinje studije 7,51 godinu, a za estogodinje studije 7,62 godine3. Zbog ovog brojanog jaza izmeu oekivanog trajanja studija i realizovanog prosenog trajanja studija u prilog ovog drugog, u du em vremenskom periodu, teza o neefikasnosti sistema visokog obrazovanja postala je jedan od najprepoznatljivijih argumenata u prilog reformi visokog obrazovanja u Srbiji u skladu sa irim procesom bolonjske reforme visokog obrazovanja, unutar javnog diskursa, politikih i strunih debata. Politiari i strunjaci, predstavnici javnih i univerzitetskih vlasti, zaposleni u visokom obrazovanju i referentnim dr avnim institucijama bili su saglasni u tome da su broj studenata koji odustaju od studija, kao i prosena du ina studiranja neopravdano visoki (istina, sa izvesnim neslaganjima po pitanju konkretnih brojki). Najee pominjani razlozi odgovorni za ovakvu situaciju bili su rigidan sistem studiranja i veliko optereenje studenata (Turajli et al, 2004). Retke kvantitativne analize efikasnosti visokog obrzovanja u periodu pre 2005 godine, zasnovane na podacima koji se prikupljaju na sistemskom nivou (obrascima V20 i V50), takoe potvruju tezu po kojoj je studiranje u (prebolonjskom) periodu bilo prilino neefikasno (Vukasovi, 2007). U prilog tome navodimo nekoliko karakteristinih nalaza iz studije Martine Vukasovi: Procenjena stopa odustajanja od studija u ovom periodu je 45 procenata. To znai da je studije u periodu pre bolonjske reforme zavravalo samo 55 procenata upisanih studenata. Ipak, ove podatke treba uzeti sa izvesnom rezervom, jer je zbog nedostatka odreenih informacija i produ avanja trajanja studija, bilo mogue napraviti samo okvirnu procenu stanja na osnovu dostupnih parametara.

prenosa bodova (ESPB), c) akreditacija i osiguranje kvaliteta studijskih programa i visokokolskih ustanova, a d) vie kole su transformisane u visoke kole strukovnih studija i postale su deo sistema visokog obrazovanja. 3 Istra ivanje Centra za obrazovne politike iz Beograda o inkluzivnosti i efikasnosti visokog obrazovanja.

120

 Proseno trajanje studija (koje je raunato samo za onih cca 55 procenata studenata koji zave studije) je du e od oekivanog na svim studijskim programima. Podaci pokazuju da je, na primer, za zavretak dvogodinjih studija na viim kolama u proseku bilo potrebno 4,2 godine, 6,8 godina da se zavre etvorogodinje studije, a 7,6 godina da se zavre estogodinje studije. Stopa ponavljanja odreene godine studija je najvea za drugu godinu (gotovo 46 procenata), nakon ega sledi trea godina (oko 40 procenata), te prva godina studija (neto vie od 25 procenata). Studentima je u proseku bilo potrebno oko 1,45 godina da se upiu na narednu godinu studija. Statistika analiza ove vrste podataka pokazala je oekivane znaajne korelacije izmeu razliitih pokazatelja efikasnosti studiranja sa jedne strane, i pola i obrazovanja roditelja sa druge strane, na osnovu kojih je mogue zakljuiti da deca roditelja sa viim obrazovanjem pokazuju veu efikasnost studiranja. Takoe, devojke su neto efikasnije u studiranju od mladia4. Znaajne korelacije uoene su i izmeu tipa srednjokolskog obrazovanja koje su pojedini studenti zavrili i efikasnosti u savladavanju zadataka koje predviaju visokokolski obrazovni programi. Sve ovo svedoi o implicitnom usmeravanju pojedinaca unutar obrazovnog sistema i (izmeu) njegovih pojedinanih obrazovnih institucija. Ipak, iako su dosadanje kvantitavne studije mapirale neke od osnovnih informacija i tema vezanih za problem niske efikasnosti studiranja, mnoge od ovih tema jo uvek nisu dovoljno istra ene. Faktori kao to su motivacija studenata, sistemski (institucionalni i vaninstitucionalni) programi podrke studentima, podrka od strane roditelja ili vrnjaka, programsko optereenje studenata (zamiljeno i realno) ... i njihov uticaj na efikasnost studiranja jo uvek nisu teorijski konceptualizovani i artikulisani u naoj obrazovnoj i univerzitetskoj javnosti. Nepostojanje ove vrste empirijskih i na njima utemeljenih teorijskih uvida onemoguava poreenje sa slinim studijama u inostranstvu (HEFCE, 2005; Marks, 2005; Mller and Karle, 1993; Opheim, 2004; Peck, 2001; Wong, 1998) i poboljanje samog sistema visokokolskog obrazovanja u odnosu na sline ili iste korekcije koje su izvrene ili planirane u drugim zemljama u kojima su slina istra ivanja i iz njih proistekle sistemske intervencije raene.
4

Ibid.

121

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2009

Novi zakon o visokom obrazovanju, potaknut irim regionalnim Bolonjskim procesom reforme visokog obrazovanja, pokuao je da prevazie neke od pomenutih problema unosei brojne izmene vezane, pre svega, za re im studija, organizaciju nastavnog procesa i obaveze razliitih socijalnih aktera koji uestvuju u njemu. Tako na primer, do usvajanja novog zakona, nain prelaska iz jedne godine u drugu godinu studija je bio jasno regulisan zakonom koji je propisivao, pored ostalog, i broj polo enih ispita potrebnih da se upie naredna godina studija. Dalje, novi zakon uvodi tri ciklusa studiranja, u okviru studijskih programa jasno propisuje obavezne ishode uenja i upotrebu Evropskog sistema prenosa bodova (ESPB), daje prilino detaljne upute po pitanju ocenjivanja studenata. O ovim opse nim promenama, proisteklim iz nove zakonske regulative, govore i same univerzitetske vlasti.Tako, pojedini univerziteti, potaknuti ve pominjanim zamerkama janosti na raun efikasnosti studiranja, sa primenom novog Zakona o visokom obrazovanju poinju da sprovode sopstvene analize efikasnosti. U pojedinim sluajevima, rezultate saoptavaju i medijima. Od 9.547 studenata koji su diplomirali na fakultetima Beogradskog univerziteta do kraja kolske 20072008. godine, svega 15,9 je zavrilo studije u roku kraem od predvienog trajanja studija s apsolventskim sta om. Analiza efikasnosti studiranja pomenute generacije, koju je uradio Univerzitet, pokazala je da akademci fakultet zavre u proseku za 7,69 godina, sa prosenom srednjom ocenom 7,96. Uporeujui ove podatke sa rezultatima studenata koji su diplomirali u kolskoj 20062007. stie se utisak da se efikasnost studiranja poveala, budui da je proseno trajanje studija smanjeno sa 7,84 na 7,69, da je poveana prosena ocena sa 7,94 na 7,96, a da je broj diplomaca koji su zavrli fakultet pre isteka statutom predvienog roka porastao sa 13,06 na 15,96 odsto. Ovaj blagi trend poboljanja efikasnosti pokazuje da se pozitivna atmosfera na fakultetima ne osea samo u radu sa studentima koji studiraju po novom zakonu ukazuje Neda Bokan, prorektor za nastavu Beogradskog univerziteta. (List Danas, od 28. maja 2009, Naslov teksta: Pogled Proseno trajanje studija na Beogradskom univerzitetu skoro
122

ISIDORA JARI / MARTINA VUKASOVI

osam godina: Samo 15,9 odsto studenata zavrilo fakultet u roku, autor: V. Andri) Na alost, metodologija ove i slinih analiza nije do kraja jasna niti standardizovana, te je neophodno rezultate uzeti sa izvesnom rezervom i izbegavati poreenja podataka koji dolaze iz razliitih izvora (razliitih univerziteta i/ili fakulteta) jer se do njih dolazi po pravilu na razliite naine koji meu sobom nisu poredivi u obliku u kom su najee prezentovani. Zbog svega ovoga mi smo problemu efikasnosti studiranja pristupili na posve drugaiji nain, konstruiui jednistvenu metodologiju koju smo primenili u kontaktu sa studentima i nastavnicima na vie razliitih, disciplinski raznorodnih fakulteta na etiri razliita dr avna univerziteta na teritoriji Srbije bez Kosova. Na metodoloki pristup istra ivanom problemu obuhvatio je dve istra ivake faze: kvantitativnu analizu upitnika koji su prikupljeni na reprezentativnom stratifikovanom uzorku studenata i nastavnika, na etiri dr avna univerziteta u Srbiji, i kvalitativnu analizu polustrukturisanih produbljenih intervjua sa studentima i nastavnicima na dva fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Drugi korak: Definisanje problema

U fokusu naih istra ivakih interesovanja bio je koncept efikasnosti visokog obrazovanja, u odnosu na njegovu nastavnu funkciju. Na osnovu uvida u postojea istra ivanja ovog problema, od kojih su neka pomenuta u prethodnom delu teksta, nisku efikasnost smo operacionalizovali na sledei nain. Efikasnost se smatra niskom ako: studentima treba vie vremena od nominalne du ine studija da zavre studije, studenti ponavljaju odreene godine studija, potrebno je vie od jedne godine da bi se upisala naredna godina studija i/ili postoji osipanje studentske populacije, tj. stopa zavravanja je manja od 100 procenata.

123

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2009

Na osnovu ovako operacionalizovanog koncepta niske efikasnosti formulisali smo sledee indikatore koji ukazuju na njegovu prisutnost: stopa zavravanja koja predstavlja odnos broja onih koji su zavrili studije i onih koji su te studije upisali odgovarajui broj godina ranije (npr. 4 godine ranije za etvorogodinje studije). Ovo je relativno lako izraunati u sistemima u kojima ne postoji mogunost produ avanja studija i u kojima informacioni sistemi detaljno prate napredak svakog studenta. Ni jedno ni drugo se ne radi u Srbiji. Ovo se, dalje, koristi da se izrauna ili proceni stopa odustajanja (kada se od 100 oduzme stopa zavravanja), mada to podrazumeva prilino pojednostavljeno razumevanje procesa odustajanja (za detaljniju analizu ovog procesa pogledati Yorke, 1999); prosena du ina studiranja koja se izraunava na osnovu datuma diplomiranja i datuma upisa prve godine po prvi put. Ovo je dalje povezano sa apsolutnim produ enjem, tj. za koliko je godina produ eno studiranje u odnosu na nominalnu (oekivanu du inu), relativnim produ enjem, koje govori o tome koliko je produ enje po godini studija i koje se dobija kada se apsolutno produ enje podeli sa oekivanom du inom; napredak, koji se odnosi na vreme koje je potrebno da se upie naredna godina studija, stopa ponavljanja, koja se rauna kao odnos broja studenata koji ponavaljaju datu godinu studija, u odnosu na ukupan broj studenata koji je upisan u tu godinu studija. Osnovna pretpostavka od koje smo poli u naem istra ivanju je da je efikasnost visokog obrazovanja povezana sa razliitim dimenzijama socioekonomskog porekla studenata, studentskim optereenjem, izborom i motivacijom za studiranje kao i nivoom otuenosti od akademske zajednice. Imajui sve ovo u vidu, bilo je neophodno istra iti kvalitet percepcije studenata i nastavnika o razliitim problemima koji potencijalno utiu na efikasnost studiranja, a tiu se npr. svrhe visokog obrazovanja, optereenja studenata i nastavnika, odnosa razliitih socijalnih aktera u akademskoj zajednici itd. Osim toga, podaci koji su korieni u ovoj studiji o studentima ukljuuju i informacije o prethodnom obrazovanju, motivaciji i oekivanjima od visokog obrazovanja, dosadanjem iskustvu u visokom

124

ISIDORA JARI / MARTINA VUKASOVI

obrazovanju (prisutnost na nastavi i ve bama, polo eni ispiti, prosek ocena itd), kao i percepcije o tome u kojoj meri su oekivanja od studija ispunjena i miljenje o sadr aju i organizaciji studija. to se tie nastavnika, imajui u vidu da oni u najveoj meri odreuju i institucionalno okru enje i akademski habitus (Bourdieu, 1988), oni su takoe u poziciji da u velikoj meri utiu na studentsko otuenje od akademske zajednice. Njihovi stavovi po pitanju svrhe visokog obrazovanja uopte, uloge univerziteta u okviru masovnog visokog obrazovanja, oekivanja od studenata odreuju kako e se postaviti u odnosu na raznovrsnost studentske populacije, u kojoj meri e imati razumevanje za studente kojima su potrebni odreeni sistemi podrke, kako e se odrediti u odnosu na organizaciju i finansiranje takvih sistema koji bi mogli da spree odustajanje od studija i poveaju efikasnost studiranja (Moortgat, 1996).

Trei korak: Razumevanje problema Rezultati istra ivanja Kvantitativna analiza

Prva faza istra ivanja se sastojala od prikupljanja i analize kvantitativnih podataka, na osnovu upitnika za studente i nastavnike. Informacije o uzorku, planiranom i sprovedenom, su date u Tabeli 1.
Tabela 1. Uzorak za kvantitativni deo studije
Institucija Beograd % od ukupnog broja studenata 52.66% Studenti Planirano Prikupljeno 400 100 150 391 151 162 Nastavanici
FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2009

Planirano Prikupljeno 45 10 15 43 19 15

Kragujevac 9.61% Ni 13.17%

Stratifikacija uzorka studenata je izvrena na osnovu prethodnih istra ivanja i izvrena je i u odnosu na oblast studija (pet oblasti, sa podjednakim brojem za svaku oblast: drutvene nauke, pravo, tehnike nauke, medicina i prirodne nauke) kao i tip programa (bolonjci, nebolonjci i apsolventi, u odnosu 7:7:4). to se tie stratifikacije uzorka nastavnika, osim raspodele u odnosu na oblast studija

125

(isto kao i studenti), dodatna stratifikacija je izvrena u odnosu na akademsko zvanje (od asistenata do redovnog profesora). Izbor oblasti studija je napravljen sa ciljem da se obezbedi adekvatna reprezentacija disciplina u odnosu na Bierove (Becher, 1994) dve dimenzije podele: iste u odnosu na primenjene, i vrste (npr. fizika) u odnosu na meke (npr. sociologija). Pregled uzorka studentskih upitnika je dat u Tabeli 2.
Tabela 2. Raspodela studentskih upitnika u odnosu na instituciju i oblast
Oblast Institucija Beograd Novi Sad Ni Kragujevac Ukupno Pravo 83 28 30 20 161 Prirodne Drutvene Medicina Tehnike Ukupno nauke nauke nauke 73 32 30 25 160 93 31 34 21 179 52 28 37 23 140 90 32 31 24 177 391 151 162 113 817

ISIDORA JARI / MARTINA VUKASOVI

Kao to se mo e videti, iako uzorak nije bio potpun za Univerzitet u Novom Sadu, raspodela unutar polja je i dalje ravnomerna. Dodatno neslaganje sa planiranim uzorkom je u oblasti medicine i, u manjoj meri, drutvenih i prirodnih nauka na Univerzitetu u Beogradu. Glavni razlog za ovo jeste da je veliina grupa u prirodnim i drutvenim naukama za odreenu godinu studija (tj. za odreeni tip studija) bila manja ili vea nego to je oekivano i predvieno. Dodatni problemi sa prikupljanjem podataka o tzv. bolonjcima na medicini jeste ad hoc promena rasporeda asova to je onemoguilo da se prikupi pun uzorak. Kako bi se ovi problemi otklonili, tj. kako bi se ostvareni uzorak poklopio sa planiranim, pre statistike analize, dodeljeni su odgovarajui te inski koeficijenti. Na osnovu upitnika konstruisana su dva va na koeficijenta: 1. koeficijent neefikasnosti, izraunat kao suma kvadrata broja ponavljanja svake godine studija. Samim tim, minimalna vrednost koeficijenta je 0 (za studente koji nisu ponovili nijednu godinu studija) a maksimalna vrednost, u okviru ovog uzorka, je 23. Ovakav nain raunanja koeficijenta neefikasnosti dozvoljava da se dovoljno jasna razlika napravi izmeu, na primer, onih koji su ponovili

126

dve razliite godine studija jednom i onih koji su ponovili istu godinu studija dva puta. U drugom sluaju se mo e rei da je vei uticaj linih karakteristika (npr. loe radne navike), dok u prvom sluaju najjai faktor koji je doveo do toga da student ponovi godinu mo e biti institucionalno okru enje, npr. preveliko radno optereenje u okviru jedne godine studija. Ova odluka je dodatno motivisana nalazima da postoji tzv. rekurentna neefikasnost, tj. da oni koji su obnovili jednu godinu studija jedanput ee ponavljaju opet. 2. koeficijent alijenacije (koeficient otuenosti), koji je odreen na osnovu odgovora studenata na set pitanja koja se tiu odnosa sa drugim socijalnim akterima koji uestvuju u univerzitetskom ivotu (kolege, profesori, administrativno osoblje itd). U okviru ovih pitanja postojala je Likert skala odgovora, tako da je koeficijent izraunat kao prosek ocena, te je najmanja vrednost koeficijenta 1 (to ukazuje na veoma loe odnose sa drugim socijalnim akterima), a najvea vrednost je 5 (to ukazuje na odline odnose). Studenti su bili u mogunosti i da ne odgovore na ova pitanja. U okviru ove studije, ova dva koeficijenta su, de facto, bili zavisne promenljive, mada e dalji rad ukljuiti i detaljnije analize odnosa izmeu ove dve promenljive. to se tie individualnih karakteristika studenata, interesantno je primetiti da postoje razlike izmeu studentskih oekivanja i njihove percepcije u kojoj meri su ta oekivanja ispunjena (tabela 3). Za dva najva nija oekivanja sticanje kompetencija za zapoljavanje i smanjenje rizika od nezaposlenosti ostvarenje nije tako jako kao oekivanje. Ipak, statistika analiza pokazuje da ne postoje statistiki znaajne korelacije izmeu neispunjenosti oekivanja i koeficijenta neefikasnosti.
Tabela 3. Oekivanja od visokog obrazovanja i njihova ispunjenost, studentski upitnik
Dobra osnova za dalje obrazovanje Oekivanje Ispunjenost 56.8 57.9 Sticanje kompetencija za zapoljavanje 82.2 62.8 Sticanje Sticanje Smanjenje rizika kontakta va nih od va nih za socijalnih nezaposlenosti dalju karijeru kontakata 58.8 61.1 61.4 69.9 73.6 58.5

127

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2009

ISIDORA JARI / MARTINA VUKASOVI

Rezultat koji je donekle oekivan je i da studenti koji vide sopstveno optereenje kao savladivo imaju manji koeficijent neefikasnosti. Ovde treba napomenuti da je studentska percepcija sopstvenog optereenja zasnovana na interakciji studentskih linih karakteristika (kao to su motivacija ili radne navike) i studijskog programa kao takvog. U tom smislu je interesantno uoiti i da studenti koji studiraju po novim programima (tzv. bolonjci) imaju neto bolje rezultate: samo 4,6 procenata bolonjaca je obnovilo svoju prvu godinu studija, naspraram 16,8 procenata nebolonjaca. Slina poreenja za vie godine studija nisu bila mogua jer je novi sistem studiranja usvojen tek nedavno. to se tie koeficijenta alijenacije, on u proseku iznosi 2,42. Najbolji odnos studenti imaju sa svojim kolegama (u proseku 3,85) i drugim studentima (3,71), dok je najgori odnos sa fakultetskim vlastima i fakultetskom administracijom (u proseku 1,93). Studenti smatraju da je komunikacija sa administrativnim slu bama te a nego komunikacija sa nastavnicima (tokom nastave i van nastave). Postoji statistiki znaajna korelacija izmeu koeficijenta alijenacije i procenta do sada polo enih ispita (u odnosu na ukupan broj ispita), dok sa drugim promenljivim koje su vezane za efikasnost ili sa samim koeficijentom neefikasnosti nije bilo statistiki znaajnih korelacija. Na kraju, interesantno je uoiti i da, suprotno nekim ranijim studijama koje su dole do znaajnih korelacija sa stopom polaganja ispita, ili stopom ponavljanja godina (Vukasovi, 2007), ne postoje statistiki znaajne korelacije izmeu koeficijenta neefikasnosti i obrazovanja roditelja. Iako bi ovo trebalo dodatno istra iti, jedno od moguih objanjenja mo e biti i u tome da je koeficijent neefikasnosti osetljiviji na individualne razlike i razlike u studijskim programima, te da su, u odnosu na njih, razlike u obrazovanju roditelja manje znaajne.

Kvalitativna analiza
Osnovni cilj ove faze istra ivanja bio je da pokua da kroz analizu linog pogleda i intimnih uvida svakog pojedinanog ispitanika razume dublje razloge koji le e u osnovi odreenih statistikih i socijalnih trendova vezanih za problem efikasnosti studiranja. U ovom delu istra ivanja naa pa nja je bila usmerena ka odreenim specifinim simbolikim takama koje smo mapirali tokom analaze podataka

128

prikupljenih u prvom delu istra ivanja. U drugoj fazi istra ivanja pokuali smo da odemo korak dalje u razumevanju dubljih slojeva socijalne i line dinamike razliitih socijalnih aktera ukljuenih u proces visokog obrazovanja i logike kojom se rukovode promiljajui o problemima koje povezuju sa pojmom efikasnosti studiranja. U osnovi naeg pristupa pojmu efikasnosti studiranja le i uverenje da on podrazumeva relacioni proces unutar koga saobraaju/interaguju razliiti socijalni akteri, koji ulaze u razliite kompleksne i esto protivrene socijalne odnose/relacije saradnje i/ili sukobljavanja, koji esto mogu pratiti razliite, ponekad ak oprene socijalne logike miljenja i delanja. Iz tog razloga naa pretpostavka je bila da nam jednostavni instrument konstruisan na osnovu logike linearne kauzalnosti ne bi omoguio da prikupimo empirijske podatke koji bi nam otvorili mogunost da ostvarimo uvid u kompleksnu i raznoliku prirodu procesa efikasnosti studiranja unutar posmatranog (u eg i ireg) socijalnog konteksta. Sa poetkom implementacije bolonjske reforme visokog kolstva u Srbiji, poveanje efikasnosti studiranja postaje jedan od oficijalnih institucionalnih prioriteta koji utie na redizajniranje prethodno postojeih organizacionih i strukturnih institucionalnih reenja. Svaka strukturna promena unutar bilo kog socijalnog sistema, pa tako i onog obrazovnog, povlai za sobom lananu reakciju i mnotvo izmena unutar drugih socijalnih struktura sa kojima je on u odreenoj vrsti paralelnog dijaloga. Naravno, ove strukture mogu ali i ne moraju pratiti razliite socijalne trajektorije (Connell, 1987) ili mogu biti u razliitim meuodnosima preklapanja ili negiranja jednih sa drugim ili sa drugim socijalnim strukturama izvan polja obrazovnog procesa i njegovog institucionalnog okvira. Svest o ovoj vrsti slo enosti obrazovnog procesa mora biti inkorporirana i u njegovu socijalnu ili bilo koju drugu analizu. Drugim reima, jedini nain da razumemo zato odreeni institucionalni kontekst proizvodi odreen nivo efikasnosti obrazovnog procesa je da stalno i neumorno istra ujemo njegove odnose sa drugim socijalnim strukturama, kroz analizu njegovog mesta i uloge u njima. Zbog svega gore pomenutog odluili smo da relevantne empirijske podatke za nae istra ivanje prikupimo metodolokom tehnikom produbljenog polustrukturisanog intervjua, kako bismo izbegli zamku unapred perfektno zamiljenog istra ivanja koje ne donosi gotovo nikakva nova saznanja. Verujemo da istra ivaka strategija

129

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2009

koja unapred definie ta tra i u realnosti retko mo e ponuditi vie od unapred razvijene teorijske matrice koju kroz istra ivanje treba ilustrovati adekvatnim empirijskim podacima. Suprotno ovome mi smo pokuali da prikupimo empirijske podatke relevantne za odreene teme/polja istra ivakog interesovanja pratei unutranju logiku svakog pojedinanog ispitanika i razliitih socijalnih slojeva koji se prelamaju unutar njegovog/njenog narativa o najrazliitijim socijalnim iskustvima, praksama, miljenjima ili verovanjima. Kroz analizu prikupljenih podataka i konstantnu interakciju izmeu njihovih razliitih aspekata pokuali smo da mapiramo glavne probleme koji mue nae ispitanike, a tiu se efikasnosti studiranja i samog obrazovnog procesa, koje oni percipiraju kao bitne i va ne. Verujemo da nam je ovaj novi, pomalo zakrivljeni, pogled iz partikularne perspektive odreenih socijalnih aktera (u konkretnom sluaju univerzitetskih nastavnika i studenata) otvorio mogunost da na jedan novi nain sagledamo problem efikasnosti visokog obrazovanja i probleme povezane sa njim, kao i da na dublji nain razumemo njegov komplikovan i ponekad nekonzistentan karakter unutar aktuelnog institucionalnog i socijalnog konteksta visokokolskog obrazovnog sistema u Srbiji danas.

Uzorak
Kvalitativni deo istra ivanja izveli smo u formi dve studije sluaja u ijem fokusu su se nala dva fakulteta sa Beogradskog univerziteta. elei da u istra ivanje inkorporiramo to razliitije disciplinske perspektive i iz njih proistekle potrebe odluili smo da odaberemo fakultete koji pripadaju razliitim grupama srodnih disciplina. Jedan od odabranih fakulteta pripada grupi humanistikih nauka, a drugi grupi tehnikih nauka. Na oba odabrana fakulteta obavili smo po deset produbljenih intervjua (ukupno dvadeset). U oba sluaja sedam intervjua sa studentima i tri sa nastavnicima. Uzorak je stratifikovan u odnosu na iste kategorije koje su opisane u delu teksta koji se odnosi na prethodnu fazu istra ivanja. Uz pomo produbljenih intervjua5 mapirali smo mogue razloge koji utiu na smanjenu efikasnost studiranja. Razloge za nisku
5 U kojima smo pokuali da da rekonstruiemo socijalna deavanja (u ovom sluaju okolnosti koje utiu na problem efikasnosti studiranja, prim. aut.) iz perspektive informera (intervjuisanih studenata i nastavnika, prim. aut.) onoliko direktno koliko je to mogue. (Bauer and Gaskell, 2007: 59)

130

ISIDORA JARI / MARTINA VUKASOVI

efikasnost studiranja koje studenti tematizuju unutar svojih narativa klasifikovali smo u etiri srodne grupe razloga, koje se razgranavaju dalje u grupe specifinijih razloga: 1. Individualni a) Zdravstveni b) Psiholoki c) Drugi 2. Porodini a) Ekonomski b) Geografski c) Vaspitnosocijalizatorski 3. Institucionalni (Organizacioni, vezani za konkretnu visokokolsku instituciju) a) srednju kolu b) fakultet koji student studira c) obrazovni sistem uopte 4. Optedrutveni Unutar grupe individualnih razloga za smanjenu efikasnost studiranja studenti govore o nekoliko razliitih ivotnih situacija unutar njihovih linih ivota koje su uticale ili potencijalno mogu uticati na njihova loa obrazovna postignua. Tako studenti govore o razliitim zdravstvenim razlozima koji su uticali na njihovu slabu prolaznost na ispitima i/ili sa godine na godinu6, ili okolnostima koje su ih dovele u situaciju da naprave veu ili manju pauzu u studiranju.
FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2009

Dugo vremena sam pravila pauzu ... imala sam problema sa kimom. (ZAPMADS3) Ponekad inicijalno zdravstveni razlozi mogu proizvesti okolnosti koje studente dovode u situaciju u kojoj neke druge vrste razloga postaju dominantne u njihovoj percepciji vlastite smanjene efikasnosti u studiranju. esto, gubitak koraka sa vlastitom generacijom mo e poveati verovatnou za pojavu kasnijih komplikacija vezanih za efikasnost u studiranju, kombinujui inicijalno zdravstvene razloge sa nekim drugim, kao to je npr. psiholoka blokada.
6 Par drugara je zbog zdravstvenih problema produ ilo studije. (MIVFFMM3)

131

obnovila sam drugu. Napravila sam veliku pauzu zbog zdravstvenih i porodinih problema. Treu, etvrtu i petu sam ila redovno, popravila prosek i polo ila 23 ispita za dve i po godine. Od kad sam apsolvent, poslednjih godinu dana zbog psiholoke blokade slabo napredujem. (ZAPMADS3) Va nu grupu razloga o kojima govore studentiisptanici ine razliiti psiholoki razlozi koji variraju od neke vrste neozbiljnosti u shvatanju vlastitih studentskih obaveza ... Ima ova grupa mo e mi se a ima i onih koji studiranje ne uzmu za ozbiljno... (MIVFFMM3) ... i lenjosti u njihovom ispunjavanju, ... Ja sam se negde ulenjila nakon zavrene druge godine, imala sam to neko naporno leto jer sam celo leto uila, spremala sam jedan od dva najte a ispita na fakultetu ... i nakon to sam to dala, praktino, odmah nakon toga je krenula trea godina i ja sam, kad su svi poeli da ue, da spremaju neke kolokvijume, ja sam se na neki nain odmarala i oputala od tog napetog uenja tokom leta i onda je krenulo to Pa ne moram sad, pa u januaru u, pa u aprilu u... i eto, mislim da je to, nisam poela kada su svi poeli sa tim kolokvijumima to je bilo va no, jer je nama u treoj godini uslov za etvrtu bila Socijalna psihologija koju su ljudi masovno davali preko kolokvijuma, ja nisam dala preko kolokvijuma, onda u junu nisam spremila i negde sam prolog leta odluila da ne mogu opet da jedno leto provedem u Beogradu i da uim Socijalnu jer, u septembru sam ja praktino mogla da dam uslov ali sam sebi dala oduka, rekla sam: Ok, mo e da obnovi tu jednu godinu, sa idejom da onda sad startujem i da do sledee godine dam uslov za etvrtu i da to vie ispita iz tree oistim. (ZIVFFMM1) ... do ignorisanja zahteva obrazovne institucije i obaveza koje podrazumeva socijalna uloga studenta.

132

ISIDORA JARI / MARTINA VUKASOVI

Rideri su zaista dobri, zanimljivi. Ali, ja se uhvatim za jednu stvar, odem na net proveravam, neto mi uvek raspe pa nju. Nemam naviku da sednem i nabubam gradivo. (MIFFIJ1) Mnogi studenti svedoe i o fenomenu koji oni imenuju kao oputanje, bilo posle odreene teke kolske godine ili na kraju studija: Ne sve sam redovno davala, samo sam sada malo produ ila apsolventski sta , zato to radim, pa me malo to ponelo. Ostalo mi je jo est ispita od 34 koliko ima na mainskom. Bilo mi je bitno da dajem godinu za godinu. Kad sam upisala petu godinu opustila sam se, zaraivala sam pa mi se dopalo da kupujem sebi garderobu. Nestalo je i ranijeg straha. (ZAPMAIJ2) Postoje i razlozi koji utiu ili su uticali na smanjenu efikasnost studiranja u odreenom du em ili kraem vremenskom periodu, koje neki od naih studenataispitanika navode, kao to su, sa jedne strane, na primer zaljubljenost: Imao sam neke emotivne probleme. Prekinuo sam jednu vezu koja je trajala godinu dana, pa sam uao u novu vezu. Prilino sam zbunjen. Moj lini ivot potpuno pokriva fakultet. Fakultet mi je u drugom planu. Ne znam da li u uspeti da uhvatim korak da dam sve obaveze kako bih mogao da pristupim ispitima. Nisam i dalje siguran hou li sve te seminarske uspeti da nadoknadim. Obavljao sam na fakultetu one zadatke koji su bili striktno vremenski limitirani. Tamo gde mi je termin bio rastegljiv, podbacio sam. Dosta toga odla em. (MIFFIJ1) ... i druge vie sile i/ili strasti koje bi teko mogle biti kanalisane od strane institucije i samog obrazovnog sistema, a sa druge strane, na primer empatija od strane profesora na ije se odsustvo neki studenti ale, koja bi mogla da bude sistemski podr ana unutar visokokolskog obrazovnog sistema. Utiu vie sile: ljubav, smrt, srea Srea kratkorono utie pozitivno, ali ne znam koliko e me slu iti. Zatim utiu profe133

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2009

sori da li saoseaju sa studentima. Potrebna je empatija profesora sa studentima. (MIFFIJ1) U odgovorima naih ispitanika pojavljuju se i grupa razloga koje smo klasifikovali kao individualne, ali su oni zapravo posledica individualnih propusta tokom prethodnog perioda kolovanja naih ispitanika u kome oni nisu razvili odreene navike. Mnogi od naih ispitanika svedoe o va nosti postojanja razvijenih radnih navika koje se ispostavljaju kao jedan od kljunih faktora uspenog savladavanja nastavnih planova i programa u novom bolonjskom sistemu visokog kolstva. Da biste oistili celu godinu vi morate da se odreknete drutvenog ivota u velikoj, jako, jako velikoj meri. Izala sam iz prve godine tako da sam sabrala da sam na godinjem nivou imala nekih mesec i manje vremena za sebe. Sve ostalo je bio kontinuiran rad. Dakle ... radne navike ... su jako va ne. (ZIIFFPL1) Nisam stekao radne navike a potrebne su sad. Zato sad imam muke... (MIIMADS2) U uslovima ekonomske krize i procesa viedecenijske socijalne transformacije sa neizvesnim ishodom podrka porodice se u mnogim aspektima projekta studiranja ispostavlja kao kljuna u ivotima najveeg broja naih ispitanika. Tako odluka o upisu studija, odabiru odreenog fakulteta, mesta prebivalita ( ivot u roditeljskom stanu, iznajmljenom stanu, sobi u studentskom domu ...) i tome slino gotovo uvek je posredovana i odreena socioekonomskogeografskim poreklom porodice iz koje student dolazi. Uznemirujue je da ak i kada pojedini student uspe da upie fakultet i zaklopi finasijskoporodinu konstrukciju za odreenu kolsku godinu, u uslovima konstantnih socijalnoekonomskih turbulencija, on/ona je izlo en neizvesnosti dugog trajanja po pitanju daljeg nastavka kolovanja. Ta neizvesnost proistie, sa jedne strane iz nestabilnosti samog ekonomskog i socijalnog sistema, a sa druge strane iz injenice da unutar ovih nestabilnih socijalnih podsistema nisu razvijeni amortizujui mehanizmi (poput studentskih kredita

134

ISIDORA JARI / MARTINA VUKASOVI

koji bi pokrivali realni iznos trokova studiranja npr.) uz pomo kojih bi bilo mogue da ve upisani student prebrodi finansijsku krizu svoje primarne porodice bez da ve naredne kolske godine bude prinuen da prekine studije. Tako paradoksalno, srpski studenti i to naroito oni koji studiraju izvan mesta boravka svojih primarnih porodica, i tokom studija, u najveoj moguoj meri dele ekonomsku sudbinu svojih porodica. Oni malobrojni koji ele da se odupru ovom ekonomskom usudu i uprkos looj materjalnoj situaciji svojih porodica zavre fakultet prinueni su da nau dodatni posao. ... neki ljudi nekad nemaju novac ili roditelji nemaju novac da ih izdr avaju pa onda moraju da rade, pa malo popuste na fakultetu .. (ZIVFFMM1) Naravno, za mnoge od njih to znai dodatni pritisak zbog usklaivanja obaveza na poslu i fakultetu, koji ne predvia posebne nastavne planove za zaposlene studente7 (Ivoevi i Miklavi, 2009: 90), i odlaganje vremena zavretka studija. Pokuavala sam ranije da uskladim da radim paralelno, jer sam u finansijskoj stisci, a to ne mo e nikako. Ne mo e se studitati uz posao. Mogla bih nai posao i kao apsolvent, imam kolege koji su to radili, ali onda nema vremena da ui. Zato se odriem mnogo ega da bih zavrila. (ZAPMADS3) Ipak, u retkim sluajevima pojedini studenti ovo dodatno optereenje do ivljavaju kao dodatnu motivaciju da studije zavre to pre. Imam i neke prijatelje koji rade i studiraju i to je stvarno maltretiranje ... meutim ti ljudi obino najbr e zavre studije ... imam druga i drugaricu koji rade i studiraju, oni e sad da zavre, ta drugarica je vrlo revnosna, revnosnija od mene. (MIVFFMM3)
7 Prema stavu 7 iz lana 82 Zakona o visokom obrazovanju (koji glasi: Student se upisuje u statusu studenta koji se finansira iz bud eta ili studenta koji se sam finansira.) mo e se zakljuiti da novi zakon ne predvia nijednu drugu kategoriju studenata osim pomenute dve. Dakle mogunost studiranja uz rad, koju je priznavao prethodni zakon preko kategorije vanrednih studenata, unutar novog zakonskog okvira visokokolskog obrazovanja vie ne postoji.

135

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2009

Udaljenost mesta stanovanja od fakulteta (predgrae, prigradsko naselje, selo ili gradi u okolini Beograda i koliina vremena koju ispitanik provodi u prevozu od mesta stanovanja do fakulteta, esto se u narativima naih ispitanika percipira kao jedan od elemenata koji negativno utie na njihovu efikasnost u savlaivanju studentskih obaveza. Naravno u najveem broju narativa ekonomski i geografski razlozi su tesno isprepleteni te tako na primer odvojenost od roditelja i drugih lanova porodice koja jednom broju naih ispitanika teko pada i po njihovom miljenju ini da su u nekim periodima kolske godine manje efikasni bila bi po njihovom miljenju podnoljivija kada bi bili u boljoj materjalnoj situaciji koja bi im omoguavala da ee putuju i poseuju svoju primarnu porodicu. Posebno zanimljiv aspekt razloga koji utiu na smanjenu efikasnost studiranja, a imaju veze sa porodinim socijalnim kontekstom ine uvidi naih ispitanika o vaspitnosocijalizatorskim propustima njihovih roditelja o kojima oni retroaktivno promiljaju iz perspektive vlastitog iskustva studiranja. Zanimljivo je da pri sagledavanju vlastitog odrastanja i odgojnih strategija svojih roditelja njihovi narativi esto otkrivaju unutranju ambivalentnost unutar koje oni odreena socijalna iskustva bitno razliito vrednuju interpretirajui ih naknadno iz perspektive i na osnovu iskustva novog socijalnog konteksta i socijalne uloge odrasle osobe/studenta u kojoj su se nali.
ISIDORA JARI / MARTINA VUKASOVI

Nemam naviku da sednem i nabubam gradivo. Svestan sam tog svog otpora... Znam da je to problem, sa puno tekoa pokuavam da se toga oslobodim. Moji roditelji me nikada nisu disciplinovali, terali, ostavljali su mi slobodu. Polazili su od toga da sam inteligentan. Nisu me nikada terali, grdili. Uvek su govorili ako tako eli, u redu je. Sve je bilo stvar mog izbora. (MIFFIJ1)

Institucionalna panorama
Novi socijalni kontekst, koji podrazumeva odreena oekivanja i tipove ponaanja primerene izmenjenim socijalnim ulogama i okolnostima u kojima se one izvode uinio je da nai ispitanici preispitiju vlastita socijalna i lina iskustva vezana za razliite obra-

136

zovne institucije i sam obrazovni sistem, ali ovoga puta iz perspektive nove socijalne uloge u kojoj su se nali uloge studenta. Mnogi od naih ispitanika krajnje kritiki govore o srednjokolskom obrazovanju kroz koje su proli. ... u uslovima u kojima se obavljalo i u kojima se i dalje obavlja srednjokolsko obrazovanje, uopte gledano, mislim da bi ono moglo mnogo bolje da bude organizovano kao program ... (MIIFFPL3) Veliki broj ispitanika smatra da ih srednjokolsko obrazovanje uopte nije pripremilo za studije. Intervjuer: Da li te je srednja kola, po tvom miljenju, adekvatno pripremila za studije? Ispitanik: Pa mislim da je slabo. (MIIFFPL3) Dok pojedini ispitanici idu i korak dalje tvrdei da ih srednja kola ...u sutini nije ... spremila za ivot, koji tra i da opstaje i da se bori, da ume neto da radi posle nje, ... da bude u stanju da se sretne sa tekim stvarima i da ume da ih rei u svoju korist, da naui da ne posustane. (MIIIMADS4) Svi se sla u u tome da imaju dosta ... rupa u znanju (ZIVFFMM1), i da njihov obim ... zavisi od predmeta do predmeta, iz neeg mislim da imam dosta znanja iz neeg imam manje tako da, negde, ja nisam zadovoljna (ZIVFFMM1). Slian kritiki ton unutar svojih narativa nai ispitanici zadravaju i u odnosu na fakultete koje trenutno pohaaju. Njihove zamerke i argumenti otkrivaju brojne slabosti aktuelnog sistema visokokolskog obrazovanja koje prema miljenju naih ispitanika utiu na obaranje njegovog kvaliteta i efikasnosti. Zamerke naih ispitanika grupiu se oko nekoliko kljunih tema: a) nastavnih programa b) odnosa nastavnog osoblja i studenata prema nastavnom procesu c) organizacije rada i obaveza na fakultetu

137

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2009

Mnogi ispitanici govore o vlastitom uverenju da novi nastavni programi, po kojima studiraju aktuelni studenti, bitno redukovani i time olakani, ali u isto vreme govore o vlastitom oseanju da oni mo da nisu dovoljno prethodno promiljeni i izbalansirani. Kao ilustraciju ovih svojih uverenja oni navode sledee primere: Znam ljude koji su na ... izbornom predmetu sluali neto o emu su tek u sledeem semestru na obaveznom predmetu uli neto. (MIIIMADS4) Oni skrate program ali mu iupaju neke zupanike podrazumevajui da se to zna, to nije u redu. To zavisi od predmeta isto. Neke predmete su isekli. Predmeti su meusobno nekompatibilni. Nije ba da radimo istu stvar na vie predmata, nego se neke stvari podrazumevaju da su poznate. To je sve zbrka. Ne postoji komunikacija izmeu katedri. Mnogo zavisi od samih ljudi. (MIIMADS2) Kao pozitivnu posledicu intervencija koje su pretrpeli nastavni programimi, nai ispitanici navode poveanu efikasnost studiranja, ali u isto vreme izra avaju zabrinutost koja se odnosi na kvalitet i koliinu znanja sa kojom e oni kao diplomirani studenti izai sa fakulteta.
ISIDORA JARI / MARTINA VUKASOVI

Intervjuer: Da li misli da je novi nain studiranja efikasniji od prethodnog? Ispitanik: ... ja mislim ... na Mainskom fakultetu da jeste iz razloga to su studenti morali neto da promene da bi bili uspeni jer ova zemlja je zemlja u kojoj nema teke industrije. Na Mainskom fakultetu ovaj sistem jeste efikasniji, meutim, postavlja se pitanje koliko se znanja usvaja. Da li kada zavri fakultet ima dovoljno znanja da mo e da parira ljudima koji su zavrili isti fakultet po starom programu. (MIIIMADS4) Va an deo mozaika koji ine faktori koji utiu na efikasnost studiranja ine i ljudski resursi, tj. osobe ukljuene u nastavni proces, pre svega nastavnici i studenti, i njihov odnos prema vlastitim pravima i obavezama unutar obrazovnog procesa koji se odvija u okvirima

138

odreene visokokolske obrazovne institucije. ini se da veliki deo nesporazuma izmeu ova dva socijalna aktera koji se nalaze u razliitim socijalnim pozicijama unutar nastavnog procesa proistie iz nedovoljno jasno artikulisanih pravila i propisa koji se odnose na razliite aspekte promena koje su potaknute bolonjskom reformom visokog kolstva u Srbiji. Tako nejasna artikulacija i polovina operacionalizacija odreenih aspekata reformskih zahvata rezultira sa jedne strane zbunjenou i zateenou novim stanjem stvari: Problem je ipak u studentima. ... vidim da su neke kolege izgubile ritam. Izgleda da nisu odmah shvatili novi nain studiranja jako ozbiljno. Klju uspenog studiranja je u redovnom uenju i koliini ulo enog rada. (ZIMAIJ3) Studenti su najvei problem ... npr. mnogim ljudima je tokom srednje kole dojadilo da ustaju ujutru. Kad mi srednjokolci doemo na studije, mi smo to zamiljali kao jupi ivela sloboda, a onda doe tu i neko te po bolonji tera da svakog dana bude na predavanju, i da svakog dana mora da se potpie, i prozivaju te kao da si u srednjoj koli ... i onda se postavi pitanje ta se promenilo? Mislim da studenti moraju da izvagaju u svojoj glavi ta im je lake, da li da to sve prihvate ili da idu linijom manjeg otpora, kad im ve neko dao tu mogunost, ali ... Postoji jedan broj studenta koji odlui da ni malo ozbiljno ne pristupi svojim studijama. (MIIIMADS4)
FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2009

a sa druge strane proizvoljnim tumaenjem odreenih aspekata reforme. Svaki profesor na svoj nain tumai tu Bolonjsku konvenciju. Uopte ne razumem kako to da im je ostavljena tolika sloboda. (MIIFFPL3) ... i profesori moraju da se prilagoavaju reformi, neko se prilagodi bolje, neko se nikako ne prilagodi. Imao sam iskustvo i sa profesorima koji su se izuzetno prilagodili novim zahtevima i stvarno mi je bila milina raditi sa njima. (MIIIMADS4)

139

Ja mislim da treba da postoje i kursevi za profesore, ... koje bi svi morali da polo e ... mi imamo milion profesora koji nisu mogli da se prilagode novom sistemu kolovanja. Nije problem samo u studentima, profesori nisu mogli da se prilagode tome da svedu svoje kurseve sa 2000 strana, koliko je bilo ranije, na 300 ili 900 ... i to je ogroman problem ... (MIVFFMM3) Zato ceo reformski proces mnogima od naih ispitanika izgleda prilino zagonetno. ... Ja sa Bolonjom, ovom Bolonjom koja se sad sprovodi imam samo jedan mali problem a to je da ... ono to ujem od ljudi ... Ono to se pria o Bolonji i ono to se radi je nekako drugaije ... (ZIVFFMM1) Pored ovih sistemskih zamerki ispitanici iznose i itav niz zamerki vezanih za konkretnu organizaciju rada i obaveza na fakultetima koje studiraju koje pokrivaju raspon od sa jedne strane nedostatka vremena zbog loe organizacije nastave, seminarskih i ispitnih obaveza ... ... utiu i ta predavanja i ta gomila obaveza, seminarskih, eseja, kolokvijuma koji su jedan za drugim. Nekako ti kolokvijumi su zbijeni, ... u nedelju, dve dana. I sad ima 45 kolokvijuma u dve nedelje da se ispola e i to je veliko gradivo. Nekako vie bih voleo da to bude jedan kolokvijum meseno, ili jedan ispit meseno. Mislim da bi bilo mnogo bolje kada bi mogli da vie vremena posvetimo jednoj knjizi, jednom predmetu, da ga nauimo kako treba, ... ovako, mislim da mnogo gubimo... Isto tako mislim da su rokovi za kolokvijume i ispite previe blizu. (MIIFFPL3) do nezadovoljstva koje ...ostavlja malo vremena za aktivnosti van fakulteta. (ZIVFFMM1). Zbog svega ovoga pojedini ispitanici misle da nastava prvenstveno ne bi trebalo da bude obavezna. (MIIFFPL3), jer nova organizacija nastave ... tra i ... konstantno uenje, a ... veina

140

ISIDORA JARI / MARTINA VUKASOVI

studenata je navikla na uenje pred ispite, u one dve tri nedelje pred ispit kada sednu i ... nabubaju na brzaka, izau na ispit i polo e ga. (MIIFFPL3) i zbog toga nikako ne mogu da se aklimatizuju na novi sistem kontinuiranog rada tokom cele kolske godine. Ukratko, kako ka e jedan na ispitanik: ... ovaj novi sistem je veoma nefleksibilan, tako da ja zaista ne znam ko bi mogao da zadr i status studenta na bud etu, radi i pohaa predavanja i pri tom da broj ispita koji je potreban za taj status. (ZIIFFPL1) ini se kao da su se u nekim sluajevima reformski zahvati zaustavili na povrini, da su izvrene kozmetike umesto sadr inskih intervencije na nastavnim programima ili pojedinim kursevima, u smislu prevoenja dvosemestralnih predmeta u jednosemestralne bez realnog skraivanja nastavnog gradiva koje ti kursevi obuhvataju. Veliki broj predmeta se odvija po starim nastavnim programima. Dvosemestralni predmeti su ugurani u jedan semestar. Evo konkretnog primera, predmet Mainski elementi sa prve godine. Za 45 minuta preemo po petest lekcija. Po starom programu je to obraivano du e vremena. Od studenata koji redovno pohaaju nastavu polovina, a mo da i malo vie, studenata ima problem da savlada gradivo kroz koje se tako brzo prolazi. Ne nae se niko hrabar da ka e profesoru kako se oseamo i ta mislimo. Zato misli da niko nije dovoljno hrabar? Nije da mislim, nego znam, jer smo dosta o tome razgovarali. Zbog straha da nas profesor ne uzme na zub. (MIIMAIJ4) Problem je naravno, to izgleda da paralelno sa reformskim zahvatima na i unutar nastavnih programa nisu razvijeni institucionalni mehanizmi koji bi bili u stanju da mapiraju potencijalne ili ispoljene probleme i ponude reenja za njihovo razreenje. Do tada, verujem, da e jedina intervencija na nivou sistema biti izla enje u susret esto pominjamnom zahtevu studenata koje pominje i jedan na ispitanik:
FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2009

141

Da bi se prolaznost poveala mo da treba malo smanjiti obaveze, dozvoliti uslovni upis. (ZIMAIJ3) U svojoj analizi aktuelnog sistema visokog kolstva u Srbiji i prilika na fakultetima na kojima rade intervjuisani nastavnici idu i korak dalje. Kao glavni problem unutar svojih narativa oni prepoznaju tendenciju pada kvaliteta koji se unutar dinamike univerzitetskog ivata manifestuje na vie razliitih naina. U narativima ispitanika mogue je mapirati sledee aspekte ovog problema: a) konstantan pad kvaliteta novoupisanih studenata b) progresivni pad kvaliteta kriterijuma u odnosu na koje se procenjuju studentska postignua c) iz toga proistekle probleme u ocenjivanju Svi ispitani nastavnici, bez izuzetka, izra avaju veliko nezadovoljstvo u odnosu na predznanja sa kojima aktuelni studenti upisuju fakultete. Ti studenti su polupismeni, neizainteresovani, ubeeni da sve znaju ... imaju prilino visoko miljenje o svom znanju, ... koje uglavnom ne prevazilazi nivo osnovne kole, ... ini mi se da mogu da primetim i da su vrlo slabo opte obrazovani, to se tie muzike, filma, kulture generalno...kad god pokuam da napravim paralelu sa neim, to bi bilo aktuelno, oni ne reaguju, ne razumeju ... Generalni utisak je da....uopte nisu svesni toga koliko ne znaju, i koliko im je olakano studiranje, koliko malo materijala moraju da obrade, a pritom su prilino drski. (MDOCFFBUJB4, docent, Filozofski fakultet) Ne mogu sada da ka em ta je uzrok, ali studenti su nezainteresovani i vie lenji no to je to ranije bio sluaj...S jedne strane oni nam dolaze sa mnogo manje znanja. Nepismenost je uobiajena pojava. Znanja iz matematike su manja no u ranijim generacijama. Oekuju da ih pitate samo ono to im ispredajete, a studiranje podrazumeva neto drugo, da o nekim temama uju produbljenije. Znam da je veina profesora nezadovoljna. (MVPMABU IJ1, vanredni profesor)
142

ISIDORA JARI / MARTINA VUKASOVI

Takvo stanje se odra ava i na sam nastavni proces koji polako poinje da lii na neki hibridni oblik produ etaka srednjokolskog obrazovanja sa elementima visokokolske nastave na zavrnim godinama studija. ... tra e (studenti, prim. aut.) da im diktiram... Na ispitu moram da pitam samo ono to predajem. ... Dosta toga ponavljam, ... Negde do IV godine krenu da se interesuju ...do tada uopte mi ne deluju ukljueno. Vie mi deluju kao automati. (MDOCFFBUJB4, Docent) Pored pada kvaliteta, nai ispitanici u svojim narativima tematizuju i problem nezainteresovanosti studenata za bilo ta to prevazilazi ispunjavanje najminimalnijih zahteva kursa koji pohaaju. Pa kvalitet je strano opao. U tome i jeste problem to je kvalitet strano opao. Prema onome to su neki kriterijumi ovde literatura ispitna ne sme da bude vea od 300 strana po kursu odnosno predmentu ... dakle jako jako je teko njih navesti da razmiljaju o nekim stvarima i jako je teko na kraju krajeva da ih anga ujete da mimo ovoga to su fakultetske obeveze da itaju neku iru literaturu, dakle ako ne moraju nee je itati, a nee je itati jer nemaju vremena. Oni moraju osam sati da provedu bavei se svojim fakultetskim aktivnostima. esto su po 67 sati na fakultetu i meni je potpuno jasno da im kad dou kui nije ni do ta. (ZASFFBUPL2, asistentkinja)
FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2009

U uslovima opte nezainteresovanosti i nemanja vremena ini se da i oekivanja nastavnika polako gube na intenzitetu. Vie naih ispitanikanastavnika uznemireno svedoi o vlastitom porazu olienom u padu oekivanja koja imaju od svojih studenata. ... mi smo jako snizili kriterijum. Za svaku generaciju smo prinueni da dodatno snizimo kriterijume, jer bi u protivnom morali da oborimo njih pola... kod sebe prepoznajem smanjena oekivanja. Strano je to mi je ponekad dovoljno da vidim da su uspeli da pove u neke osnovne stvari, i da se sav oduevim. (MDOCFFBUJB4, docent)

143

Ipak, ini se da je ono to nae ispitanike najvie uznemirava slutnja da je poveana prolaznost studenata i rast efikasnosti studiranja direktna posledica obaranja kriterijuma za ta se i oni na izvestan nain oseaju odgovornim. Ako govorimo o efikasnosti, onda mo emo da ka emo da je dolo do poboljanja. Prolaznost jeste visoka, meutim postavlja se pitanje na utrp ega odnosno kako ti studenti prolaze i koliko su opti kriterijumi opali. (ZASFFBUPL2, asistentkinja) Studije su sada efikasnije, to nema govora, u smislu prelaza iz godine u godinu, meutim i dalje se borimo sa problemom sni avanja uslova za upis u narednu godinu, 60, 42 boda... (ZDOCMABUJB2, docentkinja) Efikasnost uvek mo e da bude visoka, ako oborite kriterij. Kljuno je da uparite efikasnost i kvalitet. (MVPMABUIJ1, vanredni profesor) U tesnoj vezi sa gore pomenutim je i sistem ocenjivanja u kome mnogi od naih ispitanika vide materijalnu manifestaciju, i na izvestan nain institucionalizaciju negativnog trenda konstantnog i kontinuiranog opadanja kvaliteta obrazovnog procesa. morali smo da snizimo kriterijume. Mi vie nemamo prava da pitamo studente ono to na asu nismo predavali. Sada je to kondenzovano na 20 sati sa vakanih stvari, koje smete da pitate na ispitu. Zato mislim da smo ih sa ovom Bolonjom malo sputali u razmiljanju. Ograniili njihovu kreativnost, razmiljanje, povezivanje stvari, mogunost da misle sopstvenom glavom. Strano je to to ih na izvestan nain vie ne uimo da razmiljaju, ve da love neke poenie. Da znaju ta moraju, da znaju ta ne moraju, da se preraunavaju da li da izau na kolokvijume ili ne, npr. izau na jedan, na ova dva nee, pre ispita kalkuliu koliko e gradiva minimalno da preu da bi polo ili na kraju. Tako sve se svodi na neku kalkulaciju, a ne na to da li su neto nauili ili ne. (ZDOCMABUJB2, docentkinja) Ukratko, kako ka e jedan na ispitanik, radi se o tome da je ...
144

ISIDORA JARI / MARTINA VUKASOVI

Sistem ... uvoen suvie brzo. Ni mlai ni stariji nisu u sutini shvatili ta treba da se desi sa tim novim sistemom. Kolege iz Maribora sa kojima imamo dobru saradnju su nam rekle da su pravili iste te grejke, da im je trebalo pet godina da nastavu organizuju na drugaiji nain. Shvatili su gde su problemi posle izvesnog vremena. Preoblem je i da studenti shvate ta imaju pravo da tra e. Trenutno je re o fantastinoj simbiozi: mi ne tra imo mnogo od njih, oni ne tra e nita od nas. Samo kuda to vodi? (MVPMABUIJ1, vanredni profesor) Generalno govorei, gotovo svi nai ispitanici, i studenti i nastavnici, na ovaj ili onaj nain unutar svojih narativa kontekstualizuju trenutnu situaciju u sistemu visokog kolstva kao deo opte osujeujue drutvene klime unutar naeg drutva, smatrajui da se opta socijalna kriza preliva i na univerzitetsku realnost i ivote njenih kolektivnih i individualnih socijalnih aktera. Kad bude bolja situacija u zemlji, tra ie se vie fakulteta i znanje, pa e se poboljati i situacija na fakultetima. Ako krene sa krizama, onda teko. (ZAPMADS3) Mnogi primeuju izvesne neloginosti u njenom funkcionisanju koje se iz godine u godinu stihijski perpetuiraju proizvodei nove socijalne probleme. Meni se ini da postoji ogromna suprotnost izmeu onog kako funkcionie kolstvo i onog kako bi trebalo da funkcionie ... ono funkcionie isto kao naa dr ava, kao jedna konzerva, na Antropologiji stvarno ne treba da bude toliko studenata, ja stvarno ne verujem da u drugim zemljama ima toliko diplomiranih in injera ili ta ve, ja mislim da u Srbiji ima mnogo vie fakultetski obrazovanih ljudi ... Forsira se da taj broj studenata upie fakultet i onda ta? Za njih nema posla! Da li njihova diploma predstavlja neki statusni simbol koji niemu ne slu i ... Jednostavno mislim da na sistem visokog obrazovanja ne funkcionie kako treba, sa stanovita budunosti nae obrazovanje je totalno promaeno ... (MIVFFMM3)
145

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2009

Zakljuak
Kao to naa analiza pokazuje problem efikasnosti studiranja u novom bolonjskom, reformisanom, kontekstu studiranja prati neke od tendencija koje su karakterisale sistem visokog kolstva i u prebolonjskom periodu, ali i otvara mnoga nova pitanja proistekla iz implementacije i/ili nedovoljne ili neadekvatne operacionalizacije novih reformskih reenja. Tendencija koju pokazuje konstruisani koeficient neefikasnosti pokazuje da i u novom reformisanom sistemu nastave studenti koji su obnovili jednu godinu inkliniraju tome da to uine jo neki put. Slino tome kvantitativna analiza podataka iz anketnih upitnika pokazuje da studenti koji percipiraju sopstveno optereenje kao savladivo imaju ni i koeficijent neefikasnosti. Izvesne promene u visokokolskom obrazovnom ambijentu otkriva analiza konstruisanog koeficienta alijenacije koja pokazuje znaajna pomeranja u percepciji kontakata izmeu razliitih socijalnih aktera involviranih u nastavnoobrazovni proces i njegovu institucionalnu organizaciju, kako onu strukturnu tako i simboliku, koja se konstruie kroz meusobne interakcije razliitih socijalnih aktera i difuzna znaenja koja iz njih proistiu, a sve to unutar granica konkretnog socijalnoistorijskog konteksta i njegovih zakonskih i obiajnih pravila i propisa (Clark, 1983:72). Svaka pa i najmanja izmena nekog od pomenutih elemenata (socijalni kontekst, obiajni propisi, zakonski okvir) proizvodi promene razliitih difuznih znaenja koja konstruiu simboliki poredak (Burdije) odnosa unutar jednog sistema menjajui istovremeno i odnose izmeu njegovih strukturnih elemenata, i samih socijalnih aktera, protagonista ovog procesa diskurzivne simbolike proizvodnje. Dobijeni rezultati pokazuju da studenti, prema vlastitom miljenju, ostvaruju mnogo bolji kontakt sa nastavnicima nego sa administrativnim osobljem na fakultetu. Ovaj nalaz pokazuje da se tako temeljni kofliktni odnos, koji definie nastavnu situaciju, izmeu posednika i prenosioca znanja (nastavnika) i primaoca (studenata)8, transformie u temeljni konfliktni odnos izmeu studenata (konzumenata visokokolskog obrazovnog sistema) i fakultetske administracije, odgovorne za operacionalnu organizaciju nastavnog procesa, pomerajui institucionalni
8 Osnovna funkcija tradicionalnog univerziteta jo od srednjevekovnog perioda bila je poduavanje studenata i transmisija znanja. (Clark, 1983: 11)

146

ISIDORA JARI / MARTINA VUKASOVI

(visokokolski) i lini (razliitih socijalnih aktera unutar visokokolskog obrazovnog sistema) fokus sa ideje prenosa znanja ka organizacionim problemima izvoenja i osmiljavanja nastavnog procesa. Ovo pomeranje fokusa sa sadr aja ka formi mo da najjasnije govori o prestrukturaciji odnosa moi do koga je dolo unutar visokokolskog obrazovnog socijalnog polja i pojave novih socijalnih aktera u njemu, koji unutar novog socijalnog i obrazovnog konteksta postaju sve znaajnija nova sila koja utie na razliite aspekte i konani pravac i oblik nastavnonaunog procesa (Jari, 2008). Tako administrativno osoblje i pripadnici nove menad erske klase (Enders, 2001:266), koje Jirgen Enders pominje kao nove protagoniste univerzitetskog ivota (pored dr ave, nastavnika i studenata) postaju sve znaajniji i moniji socijalni akteri i najee nosioci novih reformskih zahvata. Zato, ne udi to ih drugi socijalni akteri, studenti i nastavnici percipiraju kao neprijateljske i odgovorne za mnoge probleme vezane za organizaciju i sadr aj nastavnog procesa, koji potom direktno utiu na njegov kvalitet i efikasnost. Tragajui tako u kvalitativnom delu istra ivanja za razlozima koji, prema miljenju naih ispitanika (nastavnika i studenata), utiu na efikasnost studiranja, mapirali smo razliite sadr inske aspekte problema, tendencija i procesa koje smo uoili u kvantitativnom delu istra ivanja. Posmatrajui problem efikasnosti studiranja iz vizure sistema obrazovanja i u e podsistema visokog obrazovanja, mogue je, u prethodnom tekstu ve pomenute, razloge klasifikovati i na drugaiji nain i ralaniti ih na: 1. vansistemske razloge, kao to su individualni, porodini i opte drutveni i 2. unutarsistemske razloge, koje smo imenovali kao institucionalne, koji su prema naem miljenju, posebno va ni kao predmet dalje analize samog obrazovnog sistema i njegovih pojedinanih institucija. Kao to je mogue naslutiti, na prvu grupu razloga obrazovni sistem teko mo e da utie, osim mo da posredno odreenim merama afirmativne akcije (kao to je na primer poveanje smetajnih kapaciteta u studentskim domovima, poboljanje uslova ivota u njima, razgranavanje mera podrke studentima ije su porodice u loijem materjalnom polo aju i tome slino) u kooperaciji sa nadle nim dr avnim slu bama i organima (Ministarstvom prosvete,

147

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2009

Ministarstvom finansija i tome slino). Meutim, druga grupa razloga je, na izvestan nain, pod potpunom kontrolom upravo ovog socijalnog podsistema i njegovih institucija. U tom smislu uvidi i zapa anja o loem funkcionisanju odreenih obrazovnih institucija i pojedinih slu bi u njima, kao i problemi vezani za organizaciju nastavnog procesa, koje iznose nai ispitanici, treba razumeti kao pokuaj da se aktuelni problemi mapiraju i uine vidljivim i izvan uskih univerzitetskih krugova. Nalazi ovog istra ivanja mogu pruiti izvestan putokaz u kom pravcu aktuelni reformski zahvati doprinose poboljanju nastavnog procesa i njegove efikasnosti, a u kom smislu, na koji nain i na kojim konkretnim mestima oni predstavljaju opstruktivni elemenat u njegovom funkcionisanju. Jedno je sigurno, nastavnici i studenti nikada nisu bili slo niji u kritikoj oceni aktuelnog visokokolskog sistema. Njihovo individualno nezadovoljstvo, iako jo uvek, nedovoljno socijalno artikulisano, predstavlja potencijalno ozbiljnu pretnju stabilnosti i efikasnosti novoreformisanog sistema visokog kolstva u Srbiji. Aktuelno stanje fantastine simbioze, o kojoj govori jedan na ispitanik, u kome su se nali nastavnici i studenti, simboliki se ujedinjujui protiv neprijateljskih socijalnih aktera, nosioca reformskih zahvata (dr ave, univerzitetske i fakultetske administracije, nove univerzitetske menad erske klase) na izvestan nain dovodi u pitanje ceo viskokolski obrazovni sistem. Ukoliko taj isti obrazovni sistem ne pronae nain da razvije funkcionalne institucionalne mehanizme kroz koje e razliiti suprotstavljeni socijalni akteri moi da artikuliu vlastite pozicije i zahteve u procesu reforme, i povrate oseaj pripadnosti univerzitetskoj zajednici od koje su se na simbolian nain otuili prolazei kroz proces fantastinog simbiotskog konektovanja sa drugim, prema vlastitoj percepciji takoe bezmonim socijalnim akterima, to e se sigurno odraziti i na njegovu neposrednu efikasnost u budunosti, i dalji pad kvaliteta visokokolskog obrazovnog procesa o kome mnogi nai ispitanici otvoreno govore. Ostaje otvoreno pitanje da li e izmenjeni simboliki poredak strukturnih odnosa moi izmeu nekadanjih i sadanjih socijalnih aktera unutar reformisanog univerzitetskog tela (Jari, 2008) koje mapira nae istra ivanje postati nova univerzitetska realnost ili e se ovaj proces prestrukturacije temeljnih odnosa moi nastaviti u mo da nekom novom i neoekivanom pravcu. Do tada malo je verovatno da e

148

ISIDORA JARI / MARTINA VUKASOVI

aktuelni sistem visokog kolstva u Srbiji uspeti da artikulie sitemski odgovor na kljuno pitanje koje postavlja jedan od naih ispitanika: kako podii efikasnost studiranja bez konstantnog sni avanja oekivanja i kriterijuma koje studenti moraju da ispune?

Literatura
Archer, L., Hutchings, M. i Ross, A. (2003), Higher Education and Social Class: Issues of exclusion and inclusion, Routledge and Falmer, London. Albert, C. (2000), Higher education demand in Spain: The influence of labour market signals and family background, u Higher Education, 40 (2), str. 147162. Bauer Martin W. i George Gaskell (ur.) (2007), Qualitative Researching with Text, Image and Sound: A Practical Handbook, Sage Publication, Los Angeles, London, New Delhi, Singapore. Becher, T. (1994), The Significance of Disciplinary Differences, u Studies in Higher Education, 19, 2, str. 151161 Berg Bruce L. (2001), Qualitative Research Methods for the Social Sciences. Allyn and Bacon, str. 238267. Bourdieu P. (2006), The Forms of Capital, u Lauder H., Brown, P., Dillabough, JA. i Halsey, A.H. (ur.), Education, Globalization and Social Change, Oxford University Press, Oxford. Bourdieu, P. (1988), Homo academicus, Polity, Devon. Bourdieu, P. i Passeron, J.C. (1990), Reproduction in Education, Society and Culture, drugo izdanje, Sage, London. Bowl, M. (2003), Nontraditional entrants to higher education: They talk about people like me, Trentham Books, Stoke on Trent. Christie, H., M. Munro i T. Fisher (2004), Leaving university early: exploring the differences between continuing and noncontinuing students, u Studies in Higher Education, 29, 5, str. 617636. Clark Burton R. (1983), The Higher Education System, u Clark B. R., The Higher Education System: Academic Organisation in CrossNational Perspective, University of California Press, str. VIIXIV i 1315. Connell R. W. (1987), Gender and Power. Polity Press. Cosser, M., du Toit, J. i Visser, M. (2004), Settling for Less: Student aspirations and higher education realities, Human Sciences Research Council, Cape Town. Enders Jurgen. (2001), Between State Control and Academic Capitalism: A Comparative Perspective on Academic Staff in Europe, u J. En-

149

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2009

ders (ur.), Academic Staff in Europe. Changing Contexts and Conditions, Greenwood Press, London, str. 123. Esterberg Kristin G. (2002), Qualitative Methods in Social Research, Mc Graw Hill, Boston, Burr Ridge, IL, Dubuque, IA, Madison, WI, New York, San Francisso, St. Louis, Bangkok, Bogota, Caracas, Kuala Lumpur, Lisbon, London, Madrid, Mexico City, Milan, Montreal, New Delhi, Santiago, Seoul, Singapore, Sydney, Taipei, Toronto, str. 151197. Fran Tonkiss (1998), Analyzing Discourse, u Clive Seale, Researching Society and Culture, Sage Publications, London, str. 245260. HEFCE (2005), Young Participation in Higher Education, HEFCE, Bristol. Ivoevi Vanja i Miklavi Klemen (2009), Finansiranje visokog obrazovanja: komparativna analiza, u Vukasovi Martina (ur.), Finansiranje visokog obrazovanja u Jugoistonoj Evropi: Albanija, Crna gora, Hrvatska, Slovenija, Srbija, Centar za obrazovne politike i Dr avni univerzitet u Novom Pazaru, Beograd, str. 64107. Jari Isidora (2008), Uslovi rada nastavnog osoblja na Univerzitetu u Beogradu: Odnos prema upravi, neobjavljen rukopis. Marks, G. N. (2005), CrossNational Differences and Accounting for Social Class Inequalities in Education, u International Sociology, 20, 4, str. 483505. Moreau, M.P. and C. Leathwood (2006), Balancing paid work and studies: working (class) students in higher education, u Studies in Higher Education, 31, 1, str.2342 Moortgat, J.P. (1996), A study of dropout in European higher education. Case studies of five universities, Council of Europe, Strasbourg. Opheim, V. (2004), Equity in Education. Country Analytical Report Norway, NIFUSTEP, Oslo. Peck, B. (2001), The poor stay poor and the rich get rich, u Issues in Educational Research, 11, 2, str. 4564. Turajli, S., Andreji, M., Rudi, L. i Todorovi, Lj. (2004), Visoko obrazovanje u Srbiji. Beograd: Ministarstvo prosvete i sporta (Turajli et al.: Higher education in Serbia). Vukasovi, M. (2007), Higher Education and Social Stratification in Serbia 19902005, University of Aveiro, master rad. Wong, R.S.K. (1998), Multidimensional Influences of Family Environment in Education: The Case of Socialist Czechoslovakia, u Sociology of Education, 71, 1, str. 122. Yorke, M. (1999), Leaving Early: Undergraduate Noncompletion in Higher Education. Routledge Falmer, London.

150

ISIDORA JARI / MARTINA VUKASOVI

Isidora Jari, Martina Vukasovi BOLOGNA REFORM IN HIGHER EDUCATION IN SERBIA: MAPPING FACTORS OF LOW EFFICIENCY OF STUDDING
Abstract This paper provides analysis on how teachers and students of four universities in Serbia (Belgrade, Novi Sad, Nis, and Kragujevac) perceive problems with efficiency of studying, with respect to the new, Bologna organisation of studies. The empirical foundation for this paper is composed of questionnaires distributed to students and teachers of the five aforementioned institutions and a semistructured indepth interview with students and teachers of the two faculties of the University of Belgrade. The results presented point to key factors affecting efficiency of studying, as well as structural changes in power relations between different social actors. Key words: efficiency of studying, Bologna reforms, university, teachers, students, education, Serbia

151

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2009