NUKLEARNA MEDICINSKA TEHNIKA

Ispitna pitanja
Miloš Vujisić
Univerzitet u Beogradu - Elektrotehnički fakultet, 2021.

1. Šta je jonizujuće zračenje? Šta je nuklearno zračenje? Navesti primere jonizujućeg zračenja koje
nije nuklearno.
2. Koje fotonsko jonizujuće zračenje se koristi u medicinskom slikanju?
3. Kako se modaliteti slikanja dele prema lokaciji izvora u odnosu na pacijenta?
4. Kako se modaliteti slikanja dele u zavisnosti da li je položaj izvora zračenja, tela pacijenta i
detektora slike fiksan ili promenljiv tokom slikanja?
5. Koje tipove informacija može da pruži medicinska slika?
6. Nabrojati projekcione radiografske modalitete slikanja. Koji radiografski modaliteti slikanja
nisu projekcioni? Koji modaliteti slikanja u nuklearnoj medicini nisu projekcioni?
7. Šta je medicinska radiografija?
8. Vrste X zraka: mehanizmi nastanka i odgovarajući energetski spektri.
9. Do koje energije se pruža kontinualni deo spektra X zraka?
10. Koliku najmanju kinetičku energiju mora da ima upadni ubrzani elektron da bi mogao da
dovede do emisije karakterističnog X zraka?
11. Šta je K serija karakterističnih X zraka? Na šta se odnose Kα i Kβ linije te serije? Zašto se kod
medicinskih primena X zraka ne razmatraju ostale serije, npr. L serija ili M serija? Kojim
elektronskim prelazima odgovaraju Kα1 i Kα2 linije? Koja od ove dve linije odgovara X zracima
veće energije? Zašto se koristi termin "linije"?
12. Konstrukcija i princip rada rendgenske cevi.
13. Zašto je u rendgenskoj cevi visok vakuum?
14. Šta izražavaju jedinice kVp i mAs?
15. U kakvoj vezi je napon na rendgenskoj cevi sa spektrom X zraka?
16. Polje zračenja.
17. Uski i široki snopovi zračenja.
18. Kako geometrijski izgleda polje X zraka koje emituje rendgenska cev?
19. Šta se podrazumeva pod intenzitetom elektronskog snopa u rendgenskoj cevi?
20. Šta se podrazumeva pod intenzitetom snopa X zraka iz rendgenske cevi?
21. Šta je ukupan intenzitet snopa X zraka iz rendgenske cevi?
22. U kakvoj vezi su mAs i ukupan broj fotona kom se pacijent izlaže?
23. Šta definiše tehniku (kondicije) slikanja u projekcionoj radiografiji?
24. Kolike su tipične vrednosti napona na rendgenskoj cevi, struje kroz nju i trajanja strujnog
impulsa u medicinskoj projekcionoj radiografiji?
25. Kod kojih modaliteta medicinskog slikanja je struja kroz rendgensku cev neprekidna?
26. Šta je radijacioni izlaz rendgenske cevi (eng. X-ray tube output)?
27. Katoda rendgenske cevi: uloga, princip emisije elektrona, oblik vlakna, fokusirajući pehar.
28. Šta je žižna tačka (eng. focal spot) rendgenske cevi?
29. Koje dve struje teku kroz rendgensku cev?
30. Kako se prilikom ekspozicije zadaje struja kroz cev (tj. anodna struja)?
31. Zavisnost struje kroz rendgensku cev od struje kroz katodno vlakno. Zašto grafik ulazi u
zasićenje?
32. Zavisnost struje kroz rendgensku cev od napona na cevi. Zašto grafik ulazi u zasićenje?
33. Da li je napon koji se dovodi na katodno vlakno jednosmeran ili naizmeničan?
34. Da li je napon koji se dovodi na anodu rendgenske cevi jednosmeran ili naizmeničan?

 1 
Miloš Vujisić NUKLEARNA MEDICINSKA TEHNIKA
Univerzitet u Beogradu - Elektrotehnički fakultet Ispitna pitanja

35. Zašto je prekidač pomoću kog se upravlja slikanjem dvokoračni? Opisati redosled događaja
prilikom slikanja rendgen aparatom.
36. Rendgenska cev kontrolisana mrežom (eng. grid-controlled x-ray tube).
37. Šta je meta (eng. target) u rendgenskoj cevi?
38. Kolika je efikasnost proizvodnje X zraka na anodi rendgenske cevi?
39. Rendgenska cev sa rotirajućom anodom.
40. Rendgenska cev sa fiksnom anodom.
41. Anoda rendgenske cevi: uloga, konstrukcija, materijali, anodni ugao, stvarna i efektivna žižna
tačka.
42. Šta je žižna traka (eng. focal track)?
43. Kolike su tipične dimenzije male i velike žižne tačke?
44. Kako se postiže sužavanje elektronskog snopa sa centimetarskih dimenzija (pri katodi) na
milimetarske dimenzije (na anodi)?
45. Zašto se najmanje žižne tačke, veličine oko 0,1 mm, sreću kod fluoroskopskih rendgenskih
cevi?
46. Kako širina polja X zraka i dužina efektivne žižne tačke zavise od dužine katodnog vlakna i
anodnog ugla?
47. Navesi prednosti i nedostatke male efektivne žižne tačke.
48. Efekat potpetice (eng. heel effect).
49. Kako se postiže ujednačenost polja X zraka koje pada na prijemnik slike s obzirom na efekat
potpetice? Zašto se intenzitet polja ujednačava, kad se radiografija zasniva na neuniformnom
slabljenju snopa?
50. X zraci nastali izvan žiže (eng. off-focus X rays).
51. Koja je uloga dodatne filtracije na rendgenskoj cevi?
52. Koji materijali se najčešće koriste za filter i zašto?
53. Gde se postavljaju ploče za dodatnu filtraciju?
54. Šta je sopstvena filtracija u rendgenskoj cevi i kako utiče na energetski spektar X zraka?
55. Koja je uloga ekspanzionog meha (eng. expansion bellows) u kućištu rendgenske cevi?
56. Generator X zraka.
57. Fotonski energetski spektar.
58. Faktori koji utiču na spektar X zraka iz rendgenske cevi.
59. Da li efikasnost proizvodnje X zraka zavisi od kVp?
60. Kako promena kVp utiče na odnos zakočnih i karakterističnih X zraka?
61. Zašto povećanje kVp može da bude povoljno u medicinskom slikanju?
62. Kako promena mAs i kVp utiče na kvantni šum?
63. Kolimisanje polja X zraka iz rendgenske cevi.
64. Čemu služi ogledalo u kolimatorskom sklopu?
65. Filteri za ujednačenje polja. Zašto se intenzitet polja ujednačava, kad se radiografija zasniva na
neuniformnom slabljenju snopa?
66. Interakcije fotona pri prolasku kroz materijalnu sredinu.
67. Rejlijevski rasejani fotoni imaju približno istu __________ ali različit __________ u odnosu na
upadne fotone.
68. Šta znači da je interakcija endoergična?
69. Koje dve fotonuklearne reakcije imaju najniže energetske pragove?
70. Koje fotonske interakcije su relevantne u dijagnostičkoj radiografiji i zašto?
71. Koje fotonske interakcije su relevantne samo u terapiji zračenjem i zašto?
72. Koeficijent atenuacije: definicija, tumačenje i energetska zavisnost.
73. Slabljenje uskog snopa fotona pri prolasku kroz materijal.
74. Energetska zavisnost relativnih udela fotoelektrične apsorpcije i Compton-ovog rasejanja za
razne materijale.
75. Slabljenje fluensa fotona sa rastojanjem od tačkastog izotropnog izvora.

 2 
Miloš Vujisić NUKLEARNA MEDICINSKA TEHNIKA
Univerzitet u Beogradu - Elektrotehnički fakultet Ispitna pitanja

76. Klasifikacija parametara koji odražavaju kvalitet slike.

77. Kontrast na medicinskoj slici.
78. Navesti vrste kontrasta relevantne za medicinsku sliku.
79. Čime je određen kontrast objekta (tj. fizički kontrast) u radiografiji i nuklearnoj medicini?
80. Šta je kontrast subjekta?
81. Kako se u radiografiji postiže optimalan kontrast subjekta?
82. Latentna slika: šta je, kako nastaje i koju informaciju nosi?
83. Kontrast prijemnika slike.
84. Šta je rezolucija kontrasta?
85. Šta je skala sive na medicinskoj slici?
86. U kakvoj vezi su dužina skale sive i kontrast?
87. Na tri mesta u sledećoj rečenici podvući po jednu od dve ponuđene opcije tako da iskaz bude
tačan: Kada je rezolucija kontrasta sistema za medicinsko slikanje visoka (dobra) / niska (loša)
tada je skala sive duga / kratka, a kontrast na slici nizak / visok.
(Napomena: podvučen je jedan od dva moguća tačna odgovora.)
88. Šta podrazumeva optimalan kontrast medicinske slike?
89. Kontrast zabeležene slike: šta je i od čega zavisi?
90. Na šta se odnosi podatak o sistemu medicinskog slikanja za koji je engleski naziv bit depth ili
bits per pixel?
91. Zašto se pojmovi "skala sive" i "nijanse sive" stavljaju pod navodnike kada se odnose na
latentnu sliku ili zabeleženu sliku? U kom slučaju se ovi pojmovi koriste bez navodnika?
92. Kontrast ekrana (tj. kontrast prikaza slike).
93. Koji kontrast je najčešće veći: zabeležene medicinske slike ili slike prikazane na ekranu?
94. Da li je za medicinske slike tipično duža "skala sive" zabeležene slike ili skala sive slike
prikazane na ekranu?
95. Šta je look-up tabela (eng. LUT) za prikaz slike?
96. Šta je "prozorovanje" (eng. windowing) kod prikaza medicinske slike?
97. True color i 32-bit color sistemi za prikaz slike na ekranu.
98. Svetlina medicinske slike.
99. Šta je svetlina digitalne slike prikazane na ekranu?
100. Šta se podrazumeva pod optimalnom svetlinom medicinske slike?
101. Da li slika može da se posvetli ili potamni, a da joj kontrast ostane neizmenjen?
102. Šum na medicinskoj slici.
103. U kojim slučajevima je prisustvo šuma kritično?
104. Šum menja svetlinu slike, ali kontrast može da ostane neizmenjen kad se slika posvetli ili
potamni. Zašto onda kontrast ipak zavisi od šuma? Kako šum utiče na kontrast slike?
105. Nabrojati tipove šuma.
106. Šum zbog rasejavanja (eng. scatter noise).
107. Izvesti izraz za kontrast subjekta u radiografiji sa uticajem rasejanih X zraka.
108. Strukturirani šum: od čega potiče, kako se manifestuje na slici i kako se otklanja?
109. Kvantni šum: od čega potiče, kako se manifestuje na slici, kako utiče na kontrast slike i kako
se suzbija?
110. Kako se kvantni šum nadvladava u radiografiji, a kako u nuklearnoj medicini?
111. Da li su na kvantni šum osetljiviji sistemi sa filmom ili digitalni i zašto?
112. Odnos signal-šum (eng. SNR = signal-to-noise ratio).
113. Odnos kontrast-šum (eng. CNR = contrast-to-noise ratio).
114. Koeficijent varijacije (eng. coefficient of variation).
115. Kvantna efikasnost detekcije (eng. DQE = detective quantum efficiency).
116. Na šta se odnose pojmovi zamagljenje i zamućenje na slici?
117. Šta je oštrina medicinske slike? Navesti uzroke zamućenja medicinske slike.
118. Geometrijska neoštrina.

 3 
Miloš Vujisić NUKLEARNA MEDICINSKA TEHNIKA
Univerzitet u Beogradu - Elektrotehnički fakultet Ispitna pitanja

119. Zamućenje zbog kretanja (eng. motion blur).

120. Da li visok kontrast na slici obavezno znači da je i oštrina bolja?
121. Objasniti vezu kontrasta i zamućenja medicinske slike. U kom slučaju kontrast i vidljivost
objekta na slici zavise od oštrine?
122. Skicirati i objasniti grafik zavisnosti kontrasta od dimenzije objekta i zamućenja na slici. Šta je
granica vidljivosti i gde se očitava na ovom grafiku?
123. Koji parametar kvaliteta medicinske slike direktno odražava njenu prostornu rezoluciju?
a) kontrast b) oštrina c) svetlina d) šum
124. Kako se meri prostorna rezolucija sistema za medicinsko slikanje? U kojim jedinicama se
izražava?
(Odgovor: Pomoću prugastog fantoma sa grupama olovnih linija različitih razmaka, ili
nalaženjem MTF, na primer metodom kose ivice. Jedinica je lp/mm ili ciklusa/mm.)
125. Opisati merenje prostorne rezolucije sistema za medicinsko slikanje pomoću prugastog
fantoma.
126. Da li digitalni sistemi za medicinsko slikanje tipično dostižu granicu prostorne rezolucije koju
nameće konačna dimenzija deksela?
127. Koji modalitet medicinskog slikanja ima najbolju, a koji najgoru prostornu rezoluciju?
128. Funkcija širenja tačke (eng. PSF = point spread function).
129. Zašto FWHM funkcije širenja tačke nije zadovoljavajuća mera prostorne rezolucije sistema za
medicinsko slikanje?
130. Funkcija širenja linije (eng. LSF = line spread function). Kako se snima naduzorkovana LSF?
131. Modulaciona funkcija prenosa (eng. MTF = modulation transfer function).
132. Zašto se MTF nalazi kao FT LSF? Zašto se MTF nalazi kao apsolutna vrednost (tj. moduo)
ove Fourier-ove transformacije?
133. Kako se pomoću MTF definiše granična prostorna rezolucija sistema za medicinsko slikanje?
134. Na koji način dimenzije piksela određuju prostornu rezoluciju medicinske slike?
135. Da li digitalni sistem za medicinsko slikanje može da detektuje, prikaže ili razluči objekat
manji od dimenzije deksela?
136. Zašto i pored poznavanja dimenzija piksela prijemnika slike postoji potreba da se prostorna
rezolucija okarakteriše veličinama kao što su PSF, LSF, ESF ili MTF?
137. Da li je uveličanje na medicinskoj slici poželjno? Odgovor obrazložiti.
138. Da li je izobličenje na medicinskoj slici poželjno? Odgovor obrazložiti.
139. Zašto je slikanje rendgenom projekciona tehnika?
140. Navesti tipične komponente radiografskog sistema.
141. Šta označava engleska skraćenica SID kod radiografskog sistema?
142. Objasniti princip formiranja slike u projekcionoj radiografiji.
143. Da li masno tkivo ima znatan kontrast u odnosu na meka tkiva prevashodno zbog veće gustine
ili zbog sastava? Odgovor objasniti.
144. Da li kost ima znatan kontrast u odnosu na meka tkiva prevashodno zbog veće gustine ili zbog
sastava? Odgovor objasniti.
145. Kontrastna sredstva (tzv. "kontrasti").
146. Automatska kontrola ekspozicije.
147. Mere suzbijanja šuma zbog rasejavanja u radiografiji.
148. Zašto je kod rendgena pogodno da se polje X zraka kolimiše na minimalnu veličinu kojom se
obuhvata regija od interesa?
149. Rešetka za smanjanje uticaja rasejavanja (eng. anti-scatter grids).
150. Koja je uloga pokretanja rešetke za smanjanje uticaja rasejavanja tokom ekspozicije?
151. Kakve rešetke za smanjanje uticaja rasejavanja se danas njaviše koriste?
152. Zašto se rešetka za smanjanje uticaja rasejavanja najčešće koristi kad je debljina slikane
anatomske regije > 10 cm i napon na cevi > 60 kV?
153. Da li je u radiografiji moguće eliminisanje rasejanih fotona diskriminacijom po energiji?

 4 
Miloš Vujisić NUKLEARNA MEDICINSKA TEHNIKA
Univerzitet u Beogradu - Elektrotehnički fakultet Ispitna pitanja

154. Kako nastaju karakteristični fotoni u telu pacijenta? Zašto oni ne utiču na sliku koju beleži
prijemnik?
155. Zašto su karakteristični fotoni koje proizvedu upadni X zraci u telu pacijenta niže energije
(UV zraci energije < 1 keV, ili par keV ako potiču iz Ca) od karakterističnih zraka koji se
emituju iz anode rendgenske cevi (~ 60 keV)?
(Odgovor: U atomima niskog Z, kakvi su oni u tkivima, energije veze elektrona su manje nego
u težim atomima od kakvih je sačinjen materijal anode, a takođe su i razlike među energetskim
nivoima elektrona u lakim elementima manje (tj. nivoi su na manjim energetskim razmacima),
pa su i energije karakterističnih fotona koji se emituju pri relaksacionim elektronskim
prelazima niže.)
156. Uticaj kVp na kvalitet radiografske slike.
157. Da li se šum zbog rasejavanja suzbija povećanjem kVp?
158. Uporediti uticaj povećanja kVp na kvantni šum i šum zbog rasejavanja.
159. Šta u radiografiji označavaju pojmovi opseg ekspozicije i nivo ekspozicije?
160. Šta se smatra adekvatnim opsegom ekspozicije na prijemniku slike u radiografiji?
161. Šta se smatra adekvatnim nivoom ekspozicije na prijemniku slike u radiografiji?
162. Uticaj rezolucije kontrasta prijemnika slike i opsega ekspozicije na skalu sive i kontrast slike.
163. Radiografija sa filmom: princip formiranja slike.
164. Radiografski film sa ekranom: struktura, sastav i princip rada.
165. Šta je crossover kod radiografskog filma sa dva ekrana i dve emulzije?
166. Kako debljina intenzivirajućeg ekrana utiče na osetljivost filma i prostornu rezoluciju slike?
167. Šta je "fosfor" u prijemniku slike? Šta je scintilacija u fosforu?
168. Zašto intenzivirajući ekrani od retkih zemalja mogu da budu tanji od ekrana izrađenih od
kalcijum volframata i zašto je to povoljno?
169. Koja dva tipa efikasnosti su relevantna za fosfor (tj. scintilator) od kog se izrađuje ekran filma
ili konverzioni sloj digitalnog detektora?
170. Karakteristična (H&D) kriva radiografskog filma.
171. Šta je dinamički opseg detektorskog sistema (tj. prijemnika slike)?
172. Zašto je za radiografski film opseg korektne ekspozicije (eng. latitude) uži od dinamičkog
opsega?
173. Šta je "brzina" radiografskog filma? Skicirati karakteristične krive dva filma od kojih je jedan
"brži" od drugog.
174. Skicirati karakteristične krive dva filma približno istih brzina od kojih jedan ima manju
rezoluciju kontrasta. Koji od ova dva filma ima širi opseg korektne ekspozicije? Koji od ova
dva filma je osetljiviji? Na kom od ova dva filma će za isti opseg ekspozicije slika imati veći
kontrast (tj. manje nijansi)?
175. Optička gustina radiografskog filma
176. Kako se osetljivost radiografskog filma izražava kvantitativno?
177. Gama radiografskog filma.
178. Kompjuterizovana radiografija: princip formiranja slike.
179. Imidžing ploče sa memorijskim fosforom kod CR-a: struktura ploče, sastav i princip rada
fosfora, objašnjenje procesa u fosforu pomoću energetskog dijagrama, osobine ploče.
180. Objasniti poreklo i ulogu F centara kod memorijskih fosfora u CR-u.
181. Čitanje imidžing ploče kod CR-a.
182. Da li je CR digitalna radiografska tehnika?
183. Fotomultiplikatorska cev: uloga, struktura i princip rada.
184. Šta je preskeniranje kod CR-a i koja mu je uloga?
185. Uporediti CR ploču i film sa ekranom po dinamičkom opsegu, trajanju procesiranja nakon
ozračivanja i kvantnom šumu na slici.
186. Koji materijal se najčešće koristi za zrna u emulziji radiografskog filma?
Koji materijal se najčešće koristi za intenzivirajući ekran kod radiografskog filma?

 5 
Miloš Vujisić NUKLEARNA MEDICINSKA TEHNIKA
Univerzitet u Beogradu - Elektrotehnički fakultet Ispitna pitanja

Koji materijal se najčešće koristi za memorijski fosfor kod CR?

Koji materijal se najčešće koristi za konverzioni (scintilacioni) sloj kod indirektne DR?
Koji materijal se najčešće koristi za konverzioni sloj kod direktne DR?
Koji materijal se najčešće koristi za aktivnu matricu (diode i tranzistore) kod DR?
a) halidi srebra c) smeša barijum fluorohalida e) amorfni selen
(AgBr, AgI) (BaFBr:Eu + BaFI:Eu) (a-Se)
b) oksisulfidi retkih zemalja d) cezijum jodid aktiviran f) amorfni silicijum
(Gd2O2S:X, Y2O2S:X) talijumom (CsI(Tl)) (a-Si:H)
187. Koja je razlika između indirektnih i direktnih DR sistema?
188. Koje su prednosti korišćenja cezijum jodida aktiviranog talijumom kao fosfora (scintilacionog
sloja) kod indirektnih DR sistema, u odnosu na materijale koji se koriste za intenzivirajuće
ekrane?
189. Koja je uloga cezijum jodida aktiviranog talijumom u ravnom pločastom detektoru? Da li je to
direktan ili indirektan DR sistem? Šta znači da je CsI(Tl) strukturiran?
190. Zašto se konverzioni sloj u ravnim pločastim detektorima za direktnu DR izrađuje od
amorfnog selena, a ne od kristalnog silicijuma ili kadmijum cink telurida, koji imaju veću
sopstvenu efikasnost konverzije X zraka u parove elektron-šupljina?
191. Zašto se ravni pločasti detektor kod direktne DR označava kao a-Se/a-Si detektor?
192. Na koji način se kompenzuje mala sopstvena efikasnost a-Se kod direktnih DR sistema?
193. Uporediti debljine CsI(Tl) sloja kod indirektnih DR sistema i a-Se sloja kod direktnih DR
sistema.
194. Kako se primenjuje i čemu služi napon polarizacije na osetljivom sloju pločastog detektora
kod direktne DR?
195. Struktura i organizacija aktivne matrice u ravnim pločastim detektorima sa direktnom i
indirektnom konverzijom upadnih X zraka.
196. Koji su mogući uzroci degradacije MTF i DQE kod pločastog detektora direktnog DR
sistema?
197. Poređenje karakterističnih krivih za DR sisteme i radiografski film.
198. Karakteristična kriva DR sistema. Prednosti i nedostaci širokog dinamičkog opsega i linearnog
odziva digitalnog detektora slike.
199. Za dva prijemnika slike za koja su date krive odziva navesti koji ima širi dinamički opseg,
bolju rezoluciju kontrasta ili dužu skalu sive.
200. Šta je PACS? Šta su CADe i CADx sistemi? Šta je kvantitativno medicinsko slikanje?
201. Šta je mamografija? Koji zahtevi su vezani specifično za ovaj modalitet slikanja?
202. Čime su određene najviša i najniža energija u spektru X zraka?
203. Šta je veće i zašto: energija veze elektrona u K ljusci ili energije karakterističnih X zraka iz K
serije?
204. Koje energije X zraka su najpogodnije za mamografske primene i zašto?
205. Koji materijali se najčešće koriste za anodu rendgenske cevi u mamografiji?
206. Zašto korišćenje digitalnih detektora dopušta da i kod mamografskih rendgenskih cevi anoda
bude od volframa?
207. Dodatno filtriranje u mamografiji.
208. Koja od sledećih kombinacija materijala za metu i filter mamografske rendgenske cevi nije
pogodna i zašto?
a) molibden/molibden c) rodijum/rodijum
b) molibden/rodijum d) rodijum/molibden
209. Koliki je tipičan napon na mamografskoj rendgenskoj cevi? Koji efekat se javlja zbog niskog
napona na mamografskoj cevi?
210. Da li se u mamografiji koristi mala ili velika žižna tačka u poređenju sa drugim radiografskim
modalitetima? Odgovor obrazložiti. Kolike su tipične veličine žižne tačke u mamografiji?

 6 
Miloš Vujisić NUKLEARNA MEDICINSKA TEHNIKA
Univerzitet u Beogradu - Elektrotehnički fakultet Ispitna pitanja

211. Rendgenska cev u mamografiji: položaj, kolimacija i profil polja X zraka.

212. Koju ulogu ima efekat potpetice u mamografiji?
213. Kasete sa ekranom i filmom za mamografiju.
214. Kompresija grudi u mamografiji.
215. Automatska kontrola ekspozicije u mamografiji (tzv. fototajmer).
216. Rešetke za suzbijanje šuma zbog rasejavanja u mamografiji. Zašto je za kratke ekspozicije
artefakt od rešteke izraženiji?
217. Mamografija sa uveličanjem.
218. Zašto pri mamografskom slikanju sa uveličanjem zamućenje slike zbog pokretanja pacijenta
može da bude izraženije?
219. U kom smeru duž ose dojke opada geometrijsko zamućenje?
220. Digitalna tomosinteza dojke.
221. Šta je fluoroskopija? Koji zahtevi su vezani specifično za ovaj modalitet slikanja? Od čega
potiče naziv za ovu radiografsku tehniku? Koje vrednosti fps se sreću u fluoroskopiji?
222. Nabrojati komponente fluoroskopskog sistema i navesti njihove uloge.
223. Šta je KAP-metar?
224. Nabrojati primene fluoroskopa.
225. Zašto je kod fluoroskopa neophodno korišćenje pojačavača slike?
226. Pojačavač slike u fluoroskopiji: uloga, konstrukcija, materijali i princip rada.
227. Zašto se na ulazu u pojačavač slike fluoroskopa nalaze dva odvojena aluminijumska sloja,
jedan kao ulazni prozor, a drugi kao podloga za igličasti scintilator?
228. Zašto X zraci prolaze kroz ulazni prozor (1 mm) i prvu elektrodu (0,5 mm) od aluminijuma, a
interaguju u cezijum jodidu (0,4 mm)?
229. Zašto u pojačavaču slike X zraci ne padaju direktno na fotokatodu, već prvo na fosfor (tj.
scintilator)?
230. Faktor konverzije pojačavača slike.
231. Odnos kontrasta pojačavača slike.
232. Vidno polje pojačavača slike.
233. Prostorna rezolucija pojačavača slike. Skicirati i prokomentarisati grafik MTF pojačavača
slike na kom se vide uticaji sistema elektronskih sočiva, ulaznog i izlaznog fosfora.
234. Artefakti kod pojačavača slike.
235. Distributer svetlosti, optička sočiva i dijafragma za ograničenje svetlosti.
236. Tipične dimenzije TV, CCD i CMOS kamera koje se koriste u fluoroskopskim sistemima.
237. Automatska kontrola osvetljaja u fluoroskopiji.
238. Režim rada rendgenske cevi savremenih fluoroskopa.
239. Filtracija i kolimacija na fluoroskopu.
240. Zadržan prikaz poslednjeg frejma (eng. last-frame-hold) i mapiranje (eng. road mapping) u
fluoroskopiji.
241. Primena ravnog pločastog detektora u fluoroskopiji. Šta je "binovanje" (spajanje) piksela
ravnog pločastog detektora u fluoroskopskim primenama? Zašto se primenjuje?
242. Šta se postiže usrednjavanjem po nekoliko uzastopnih slika (frejmova) kod fluoroskopije?
243. Digitalna subtrakciona angiografija.
244. Kako DSA utiče na artefakte, a kako na šum u slici? Odgovore objasniti.
245. Kako se bira napon na cevi kod DSA?
246. Dvoenergetska medicinska radiografija.
247. Šta je tomografija? Šta je kompjuterizovana tomografija?
248. Objasniti princip formiranja slike u kompjuterizovanoj tomografiji X zracima.
249. Zašto je kompjuterizovana tomografija nekad nazivana i aksijalnom (eng. CAT = computed
axial tomography)? Zašto se danas ta odrednica ne koristi?
250. Šta znači da je prostorna rezolucija CT-a postala izotropna u 3D? Koja unapređenja CT
uređaja su to omogućila?

 7 
Miloš Vujisić NUKLEARNA MEDICINSKA TEHNIKA
Univerzitet u Beogradu - Elektrotehnički fakultet Ispitna pitanja

251. Koje su najvažnije prednosti slika dobijenih CT skenerom?

252. Nabrojati i opisati karakteristične ravni kroz ljudsko telo.
253. Šta je gentri? Kolika mu je tipična težina? Šta sve sadrži? Koje brzine rotacije gentrija postižu
savremeni CT skeneri?
254. Zašto je mogućnost naginjanja gentrija (eng. gantry tilt) kod današnjih CT skenera značajna?
255. Koliki je ugao lepezastog snopa kod 3. i 4. generacije CT uređaja?
256. Po čemu se razlikuju konstrukcije treće i četvrte generacije CT uređaja? Da li je prstenasti
artefakt izraženiji u trećoj ili četvrtoj generaciji CT uređaja? Da li se suzbijanje rasejanog
zračenja uspešnije sprovodi u trećoj ili četvrtoj generaciji CT uređaja? Odgovore objasniti.
257. U kojoj konstrukciji CT uređaja je moguća primena rešetke za smanjenje uticaja rasejavanja?
Gde se nalazi ova rešetka i kako izgleda?
258. Kakav je trend kod savremenih rendgenskih cevi za CT skenere u pogledu maksimalne snage i
kako to utiče na dozu koju primaju pacijenti?
259. Šta se postiže raspoređivanjem deksela u detektorskom redu duž kružnog luka sa centrom u
žiži rendgenske cevi?
260. Šta su MDCT, CBCT i volume CT? Koliki je konusni ugao kod ovih varijanti CT uređaja?
261. Šta je aproksimacija paralelnih lepezastih snopova (u geometriji uskog konusnog snopa)?
262. Šta je izocetar CT uređaja?
263. Koju vrstu detektora koristi većina današnjih CT skenera i od kojih materijala se izrađuju?
264. U kakvoj su vezi broj detektorskih redova i broj akvizicionih kanala kod MDCT skenera?
265. Kakvu konstrukciju ima većina današnjih CT skenera?
266. Helikoidalni CT.
267. Da li je na helikoidalnom CT uređaju moguće aksijalno (tj. sekvencijalno) slikanje?
268. Šta je korak (eng. pitch) kod helikoidalnog MDCT-a?
269. Kada se zadaje pitch veći ili manji od 1?
270. U kom odnosu su širina snopa X zraka i širina detektora kod jednoslojnog CT skenera? Čime
je određena debljina sloja kod jednoslojnog CT skenera?
271. U kom odnosu su širina snopa X zraka i širina detektora kod MDCT-a? Čime je određena
minimalna moguća debljina sloja kod MDCT-a? Čime je određena debljina rekonstruisanih
slojeva kod MDCT-a?
272. Kako pitch može da raste pri istoj brzini translacije kreveta sa pacijentom?
273. Kolika je tipično minimalna debljina sloja (eng. minimum slice thickness) kod MDCT-a? Da li
je ona jednaka širini jednog detektorskog reda (eng. detector array width ili detector row
width)?
274. Šta je softversko binovanje kod MDCT-a?
275. Iz kog razloga se slikanje na MDCT skeneru nekad izvodi sa debljinom rekonstruisanih
slojeva većom od minimalno moguće? Odgovor ilustrovati brojnim primerom.
276. Šta je hardversko binovanje kod starijih MDCT-a?
277. Opisati kako kod helikoidalnog MDCT-a susedni detektorski redovi "vide" (slikaju) susedne
slojeve u telu pacijenta.
278. Šta je CT radiogram (eng. scout view, topogram, scanogram ili localizer) i čemu služi?
279. Šta u radiografiji označavaju skraćenice AP i PA?
280. Nabrojati parametre koji definišu jednu tehniku (proceduru ili protokol) slikanja CT-om.
281. Šta je over-beaming kod MDCT-a? Sa kog stanovišta je ova pojava nepovoljna? Kako over-
beaming zavisi od konusnog ugla snopa?
282. Šta je over-ranging kod MDCT-a i zašto je neophodan? Sa kog stanovišta je ova pojava
nepovoljna i kako se to rešava? Kako over-ranging zavisi od od konusnog ugla snopa i dužine
slikane regije? Od kojih parametara CT skena zavisi over-ranging?
283. Kako se pozicionira rendgenska cev kod CT uređaja u odnosu na ravan rotacije gentrija i zašto
(3 razloga)? U kakvom odnosu tada stoje pravac katoda-anoda u cevi i z osa uređaja?

 8 
Miloš Vujisić NUKLEARNA MEDICINSKA TEHNIKA
Univerzitet u Beogradu - Elektrotehnički fakultet Ispitna pitanja

284. Skicirati profil intenziteta neoslabljenog polja X zraka na detektoru MDCT-a duž z pravca,
vodeći računa o orijentaciji rendgenske cevi, efektu potpetice i polusenci kolimatora.
285. Da li je snop X zraka kod savremenih CT skenera impulsni ili kontinualan? Koliko tipično
traje jedna rotacija gentrija? Koliko vreme je tipično potrebno detektoru da zabeleži jednu
projekciju? Koliko projekcija se zabeleži u punom uglu od 360°?
286. Koji tip zamućenja usled kretanja (eng. motion blurring) se javlja kod CT-a, a da ne potiče od
kretanja pacijenta? Kako se kompenzuje ovaj uticaj?
287. Magnetno navođenje (eng. magnetic steering) kod CT skenera.
288. Zašto neki CT sistemi koriste navođenje snopa elektrona i duž z pravca? Šta je dvostruko
uzorkovanje u z pravcu (eng. double z-sampling)?
289. Koja dva principa navođenja elektronskog snopa se sreću u rendgenskim cevima CT skenera?
290. Siemens-ova Straton rendgenska cev za CT skenere.
291. LIMAX rendgenska cev za CT skenere.
292. Kako se kod CT-a postiže ujednačenost polja X zraka s obzirom na slabljenje sa kvadratom
rastojanja od žižne tačke?
293. Kako se kod CT-a postiže ujednačenost polja X zraka s obzirom na obli presek ljudskog tela?
Zašto se intenzitet polja ujednačava, kad se beleženje projekcije zasniva na neuniformnom
slabljenju snopa?
294. Koja je uloga filtera u obliku leptir mašne (eng. bow tie filter)? Gde se nalazi ovakav filter?
295. Automatska kontrola ekspozicije kod CT-a, pomoću modulacije struje cevi.
296. Modulacija struje cevi kontrolisana EKG-om (eng. ECG gating) kod CT-a srca.
297. Koje dve vrednosti kVp se najčešće koriste kod dvoenergetskog CT-a i zašto?
298. Koje varijante dvoenergetskog CT-a postoje? Koje su prednosti i nedostaci svake od
realizacija?
299. Šta je nuklearna medicina?
300. Šta je jonizujuće zračenje? Šta je aktivacija? Šta je nuklearno zračenje?
301. Radioaktivni raspad. Nabrojati vrste radioaktivnog raspada. Vreme poluraspada.
Šta je radionuklid? Aktivnost. Specifična aktivnost.
302. Gama zraci: mehanizam nastanka i energetski spektar.
303. Šta su gama emiteri?
304. Zašto se u snimljenom spektru gama zraka pojavljuju i kontinualni delovi između pikova, ako
gama zraci imaju samo diskretne energije?
305. Kompeticija emisije gama zraka i unutrašnje konverzije.
306. Šta je nuklearni izomer?
307. Šta je metastabilno stanje jezgra?
308. Izomerni prelaz (eng. isomeric transition).
309. Unutrašnja konverzija (eng. internal conversion).
310. Zahvat elektrona (eng. electron capture).
311. Da li jednom jezgru mogu da se dogode sva tri prethodno navedena procesa (IT, IC i EC)?
Kojim redosledom bi se dešavali?
312. U kom slučaju su nuklearni procesi praćeni emisijom X zraka? Navesti primere takvih
procesa. O kojim X zracima se radi, zakočnim ili karakterističnim?
313. β+ raspad. Šta je β+ čestica?
314. Kompeticija β+ raspada i zahvata elektrona.
315. Kako nastaju pozitroni? Opisati tipičnu istoriju pozitrona.
316. Anihilacioni fotoni: mehanizam nastanka i energija koju nose.
317. Koje su glavne prednosti nuklearno medicinskih studija u odnosu na druge dijagnostičke
modalitete?
318. Navesti i objasniti optimalne fizičke i biološke osobine radionuklida za primene u emisionim
modalitetima slikanja.
319. Šta su čisti gama emiteri? U kojim modalitetima slikanja se oni koriste?

 9 
Miloš Vujisić NUKLEARNA MEDICINSKA TEHNIKA
Univerzitet u Beogradu - Elektrotehnički fakultet Ispitna pitanja

320. Koja vrsta (radio)nuklida je najpribližnija čistim gama emiterima? Odgovor objasniti. Koja
čestična zračenja mogu da se pojave čak i kod ovih (radio)nuklida?
321. Navesti najvažnije osobine tehnecijuma-99m, zahvaljujući kojim je našao široku primenu u
nuklearnoj medicini. U kojim modalitetima slikanja se primenjuje 99mTc?
322. Šta je bolus? Na koji još način je moguće uvoditi farmaceutik u pacijenta, osim bolusno?
323. Zašto bolusi radiofarmaceutika treba da imaju visoke specifične aktivnosti?
324. Biološko vreme poluraspada. Efektivno vreme poluraspada radionuklida.
325. Zašto se u nuklearnoj medicini koriste proizvedeni, a ne prirodni radionuklidi?
326. Na koje načine se proizvode radionuklidi za nuklearnu medicinu?
327. Proizvodnja radionuklida na ciklotronu.
328. Šta je ciklotron?
329. Koji projektili se uobičajeno koriste za proizvodnju radionuklida za nuklearnu medicinu?
330. Kako se neki radionuklidi na ciklotronu proizvode u neutronskim nuklearnim reakcijama?
331. Kojim vrstama raspada podleže većina radionuklida proizvedenih na ciklotronu?
332. Za koje modalitete slikanja su pogodni radionuklidi koji se raspadaju zahvatom elektrona i
zašto?
333. Zašto se 123I i 125I koriste za dijagnostiku, a 131I za terapiju?
334. Da li se 123I i 125I koriste za SPECT ili PET i zašto?
335. Šta razlikuje radionuklide koji se koriste za SPECT i PET?
336. Do kojih energija ciklotroni za proizvodnju radionuklida tipično ubrzavaju čestice projektile?
337. Da li su neklearne reakcije za dobijanje četiri važna organska β+ emitera endoergične ili
egzoergične?
338. Nuklearna reakcija za dobijanje 18F.
339. Dve nuklearne reakcije za dobijanje 15O.
340. Kojim protonskim nuklearnim reakcijama je moguće dobiti sva četiri važna organska β+
emitera? Koliku energiju protonskog snopa one zahtevaju?
341. Koje od četiri važna organska β+ emitera je potrebno proizvoditi na baby ciklotronu i zašto?
342. Koje osobine tipično ima kompaktni (baby) ciklotron?
343. Zašto baby protonski ciklotroni ubrzavaju negativne jone vodonika (H−)? Kako se na takvim
ciklotronima dobija izlazni snop protona (H+)? Koja je dodatna prednost ubrzavanja H− jona?
344. Šta je vruća ćelija (eng. hot cell)?
345. Proizvodnja radionuklida na nuklearnom reaktoru.
346. Koje nuklearne reakcije se posebno efikasno izazivaju termičkim neutronima?
347. Koja tri fisiona produkta se najviše koriste u nuklearnoj medicini?
348. Kojoj vrsti raspada podleže većina radionuklida proizvedenih na reaktoru?
349. Koje neutronske nuklearne reakcije se koriste za poizvodnju radionuklida aktivacijom?
350. Da li veću specifičnu aktivnost imaju uzorci radionuklida proizvedeni nuklearnom fisijom ili
neutronskom aktivacijom? Odgovor objasniti.
351. Šta su fisibilni i fisilni nuklidi?
352. Hemijska separacija željenog radionuklida nije moguća ako se on dobija:
a) na ciklotronu c) na reaktoru neutronskom aktivacijom
b) na reaktoru nuklearnom fisijom d) iz radionuklidnog generatora
Odgovor objasniti.
353. Proizvodnja radionuklida u radionuklidnom generatoru: osnovni principi, metode separacije
potomka od pretka, primeri generatora.
354. Mo-99/Tc-99m radionuklidni generator.
355. Šta znači da je rastvor neke supstance normalan?
356. Zašto kod Mo-99/Tc-99m radionuklidnog generatora konverzija pretka u željeno stanje
potomka nije stoprocentna? Koje je to željeno stanje potomka? Šta znači da je stanje
metastabilno? Kolika je energija metastabilnog stanja 99mTc? Kolika je energija gama zraka
koji se emituje pri relaksaciji 99mTc?

 10 
Miloš Vujisić NUKLEARNA MEDICINSKA TEHNIKA
Univerzitet u Beogradu - Elektrotehnički fakultet Ispitna pitanja

357. Objasniti neku zadatu pojedinost u vezi raspada 99Mo ili relaksacije 99mTc, na osnovu datog
energetskog dijagrama raspada i tabele sa podacima o emisijama koje prate ove procese.
358. Koliki je optimalan period elucije Mo-99/Tc-99m generatora? Koji faktori određuju ovaj
period?
359. Šta je efikasnost elucije i koliko tipično iznosi?
360. Šta je radioliza? Kako radioliza u koloni utiče na efikasnost elucije?
361. Kontrola kvaliteta radionuklidnih generatora.
362. Šta je doze kalibrator?
363. Zašto je prisustvo molibdena-99 u eluatu nepoželjno?
364. Zašto su promtni gama zraci molibdena-99 neupotrebljivi sa dijagnostičkog stanovišta?
365. Na koje načine je moguće ustanoviti prisustvo molibdena-99 u eluatu?
366. Kontaminacija eluata materijalom kolone.
367. Šta je radiofarmaceutik (ili radiofarmak)? Kojim putem se radiofarmaceutik daje pacijentu?
Navesti tri tipa ispitivanja koja koriste radiofarmaceutike.
368. Priprema radiofarmaceutika.
369. Kontrola kvaliteta radiofarmaceutika.
370. Stabilnost i čuvanje radiofarmaceutika.
371. Mehanizmi lokalizacije radiofarmaceutika.
372. Praćenje sposobnosti slezine da prepozna i ukloni oštećena crvena krvna zrnca.
373. Dijagnostikovanje poremećaja krvno-moždane barijere pomoću radiofarmaceutika.
374. Navesti primere korišćenja aktivnog transporta supstanci u organizmu za ispitivanja u
nuklearnoj medicini.
18
375. FDG.
376. Procena pulmonarne perfuzije pomoću radiofarmaceutika.
377. Šta je renografija?
378. Navesti primer primene hemotaksije u dijagnostičkoj nuklearnoj medicini.
379. Merenje nivoa antigena u serumu pacijenta pomoću radionuklidom označenih antigena.
380. Šta su lezija, neoplazma (tumor), kancer (rak) i karcinom?
381. Šta je radiotraser, čemu služi i koje osobine treba da ima?
382. Šta je dinamička studija radiotraserom? Pomoću kojih uređaja se sprovodi?
383. Šta je merač vezivanja? Koje su prednosti korišćenja gama kamere za dinamičke studije?
Navesti primere dinamičkih studija koje se uobičajeno sprovode.
384. Organizacija radiohronografskih merenja (tj. dinamičkih studija radiotraserom).
385. Kako se biraju položaj i širina energetskog prozora jednokanalnog amplitudskog analizatora u
dinamičkoj studiji radiotraserom?
386. Na koje načine je u dinamičkoj studiji radiotraserom moguće povećati broj registrovanih
impulsa?
387. Principi i metode interpretacije rezultata dinamičkih studija radiotraserima.
388. Kompartmanska analiza u dinamičkim studijama radiotraserima.
389. Šta su kompartmani? Šta određuje podelu biološkog sistema na izdiferencirane kompartmane?
390. Koji parametri modela biološkog sistema se određuju kompartmanskom analizom?
391. Na kojim pretpostavkama počiva kompartmanska analiza?
392. Navesti i protumačiti opšti oblik sistema diferencijalnih jednačina kojim se opisuje
kompartmanski model.
393. Kompartmanski modeli: 1KZ (princip dilucije), 1KO (sa bolusnim ili infuzionim uvođenjem
radiotrasera), 2KOV, 2KZ, 2KOM, 3KZV i 3KZM.
(Napomena: Za 3KZV model i 3KZM model treba samo postaviti diferencijalne jednačine i
bez rešavanja navesti opšti oblik u kom se traži rešenje za vremensku promenu količine
radiotrasera.)
394. Dopunjavanje matematičkog opisa kompartmanskog modela sistemom jednačina koji opisuje
odziv detektora (tj. merača vezivanja), deksela ili regija od interesa (na gama kameri).

 11 
Miloš Vujisić NUKLEARNA MEDICINSKA TEHNIKA
Univerzitet u Beogradu - Elektrotehnički fakultet Ispitna pitanja

395. Određivanje lokalne cerebralne brzine metabolizma glukoze pomoću radiotrasera 18FDG.
(Napomena: Za ovaj primer treba nacrtati i označiti kompartmanski model, postaviti
diferencijalne jednačine i bez rešavanja opisati kako se određuju parametri modela.)
396. Određivanje zapremine krvne plazme principom razređenja (dilucije) radiotrasera 125IHSA.
397. Gama kamera: opis, princip rada i komponente.
398. Zašto se slikanje gama kamerom naziva scintigrafskim?
399. Uporediti scintigrafsku i radiografsku sliku u pogledu odnosa signal-šum.
400. Kakvu ulogu ima slabljenje (atenuacija) zračenja u nuklearnoj medicini?
401. Zašto je prelazak sa radionuklida kao što su 131I i 203Hg na emiter kao što je 99mTc bio značajan
korak za primenu gama kamere?
402. Kojim materijalima je oklopljena glava gama kamere i zašto?
403. U kom režimu rade detektori zračenja u nuklearno medicinskom slikanju i zašto?
404. Zašto je kod gama kamere neophodno korišćenje kolimatora? Gde se nalazi kolimator?
405. Uporediti uloge rešetke za smanjenje uticaja rasejavanja u radiografiji i kolimatora u
scintigrafiji.
406. Koliko fotomultiplikatorskih cevi tipično sadrži glava gama kamere? Koliki je prečnik FM
cevi? Kakav može da bude poprečni presek FM cevi?
407. Svetlovod, silikonska pasta i sloj titanijum dioksida kod gama kamere: gde se nalaze i koja im
je uloga?
408. Lavinske fotodiode u nuklearnoj medicini.
409. Kolimatori: uloga, osobine i vrste.
410. Penetracija septuma kolimatora.
411. Kako prostorna rezolucija i osetljivost gama kamere zavise od kolimatora?
412. Mehanizam scintilacije u neorganskom scintilatoru.
413. Zašto je neorganski scintilator transparentan za sopstveno fluorescentno zračenje?
414. Kako prostorna rezolucija i osetljivost gama kamere zavise od scintilacionog kristala?
415. Zašto scintilator kod gama kamere nije deblji od desetak milimetara?
416. Navesti primere istorija gama zraka koje kod gama kamere dovode do pogoršanja kontrasta i
prostorne rezolucije slike.
417. Kako se kod gama kamere rešava problem rasejanih fotona?
418. Da li se diskriminacijom impulsa po visini odbacuje gama foton koji u scintilatoru gama
kamere doživi jedno ili više rasejanja, a potom apsorpciju?
419. Koincidencije kod gama kamere.
420. Kako može da se dogodi da dva gama zraka na gama kameri budu zabeležena koincidentno, a
da rezultujući impuslni signal ipak prođe proveru po visini i bude usvojen kao regularan?
421. Šta čini latentnu, a šta primarnu sliku kod gama kamere?
422. Opisati princip određivanja lokacije bljeska u scintilatoru pomoću fotomultiplikatorskih cevi.
423. Od kojih faktora zavisi koliko svetlosti jedne scintilacije će pasti na fotokatodu određene FM
cevi?
424. Šta su X, Y i Z signali kod gama kamere?
425. Koji od tri signala gama kamere se formira pomoću izlaznih signala svih FM cevi?
426. Šta odražava sadržaj piksela scintigrafske slike?
427. Da li je sadržaj piksela scintigrafske slike srazmeran intenzitetu vidljive svetlosti koja se
emituje pri scintilaciji, tj. broju vidljivih fotona emitovanih pri bljesku?
428. Koja je uloga diskriminacije impulsa po amplitudi kod gama kamere, tj. "prozora" za
energetski Z signal? Kako se biraju donja i gornja granica ovog prozora?
429. Gde je sve mogao da se raseje gama zrak odbačen na osnovu visine Z signala?
430. Na šta ukazuje amplituda Z signala koja je iznad ili ispod prozora za diskriminaciju impulsa
po visini?
431. U kom slučaju se pri slikanju gama kamerom koristi veći broj diskriminatorskih prozora?

 12 
Miloš Vujisić NUKLEARNA MEDICINSKA TEHNIKA
Univerzitet u Beogradu - Elektrotehnički fakultet Ispitna pitanja

432. Algoritam formiranja X, Y i Z signala kod 1D poziciono osetljivog scintilacionog detektora sa

dve FM cevi na krajevima.
433. Algoritam formiranja X, Y i Z signala kod 2D poziciono osetljivog scintilacionog detektora:
metoda relativnih težina Mallard-a i Mayers-a.
434. Zašto se metoda Mallard-a i Mayers-a naziva još i metodom količnika?
435. Algoritam formiranja X, Y i Z signala kod 2D poziciono osetljivog scintilacionog detektora:
Svedbergov-a metoda.
436. Tačnost određivanja pozicije scintilacije kod gama kamere.
(Napomena: Navesti i objasniti svih 10 sukcesivnih uticaja na tačnost lociranja bljeska.)
437. Opisati kvantitativno (kroz brojne vrednosti) proces formiranja električnih impulsa na izlazima
FM cevi kod gama kamere, ako su poznati energija gama zraka, efikasnost scintilatora na toj
energiji, efektivni linearni koeficijent slabljenja svetlosti u scintilatoru, kvantna efikasnost
fotokatode FM cevi, broj FM cevi u kameri i faktor multiplikacije FM cevi. Zanemariti statističke
fluktuacije amplitude svetlosnog impulsa, uticaj debljine scintilatora (tj. smatrati da je raštrkavanje
svetlosti obuhvaćeno efektivnim koeficijentom slabljenja, zajedno sa refleksijom i atenuacijom) i
Compton-ova rasejanja (tj. smatrati da svi gama zraci doživljavaju fotoelektričnu apsorpciju).
438. Realizacija algoritama za generisanje X i Y signala gama kamere pomoću otpornika.
439. Zašto je slikanje gama kamerom planarno (topografsko)? Koja vrsta šuma se zbog toga javlja
na slici?
440. SPECT skener: princip rada i konstrukcija uređaja.
441. Koje su prednosti hibridnih SPECT/CT sistema?
442. Koje varijante SPECT skenera postoje?
443. SPECT sa konturnom orbitom.
444. Kojim parametrima se izražavaju performanse gama kamere?
445. Šte je sopstvena prostorna rezolucija gama kamere, od čega zavisi i kako?
446. Kako debljina scintilatora utiče na osetljivost i rezoluciju gama kamere ili SPECT skenera?
447. Koji je optimalan opseg energija gama zraka sa stanovišta sopstvene prostorne rezolucije?
Odgovor objasniti.
448. Koji aspekti performanse gama kamere postaju kritični na visokim energijama gama zraka?
(Odgovor: Sopstvena efikasnost (jer εi↓ kad hν↑) i prostorna rezolucija (zbog izraženije
penetracije kolimatora).)
449. Koji aspekt performanse gama kamere postaje kritičan na niskim energijama gama zraka?
(Odgovor: Sopstvena prostorna rezolucija Ri, jer je broj svetlosnih fotona po jednoj scintilaciji
manji, zbog čega su statističke fluktuacije odziva FM cevi izraženje.)
450. Performanse gama kamere i SPECT-a.
451. Prostorna rezolucija SPECT sistema.
452. Prostorna rezolucija gama kamere.
453. Šta ima veći uticaj na prostornu rezoluciju gama kamere, sopstvena rezolucija ili rezolucija
kolimatora?
454. Geometrijska rezolucija kolimatora sa paralelnim otvorima.
455. Po čemu se najčešće razlikuju kolimatori koje proizvođač isporučuje uz gama kameru ili
SPECT skener?
456. Zašto kolimator visoke osetljivosti nije pogodan za slikanje tkiva koja su duboko u telu
pacijenta?
457. U kakvoj vezi su prostorna rezolucija gama kamere i rezolucija SPECT-a (tj. rezolucija u ravni
sloja)?
458. PSF, LSF i MTF SPECT sistema.
459. Osetljivost (efikasnost) gama kamere/SPECT-a: SV, SS, osetljivost sistema i ε.
460. Geometrijska efikasnost kolimatora sa paralelnim otvorima.
461. Efikasnost sistema za registrovanje impulsa kod gama kamere/SPECT-a.

 13 
Miloš Vujisić NUKLEARNA MEDICINSKA TEHNIKA
Univerzitet u Beogradu - Elektrotehnički fakultet Ispitna pitanja

462. Kako geometrijski parametri kolimatora utiču na rezoluciju i osetljivost (efikasnost detekcije)
gama kamere ili SPECT uređaja?
463. Šta znači kad kolimator nosi oznaku HR (high resolution), HS (high sensitivity) ili GP
(general purpose)?
464. Why does brain SPECT produce images of much higher spatial resolution than body SPECT?
(Odgovor: Because spatial resolution deteriorates as the radius of the camera orbit increases.)
465. Gde je prostorna rezolucija SPECT-a bolja, u centru sloja koji se slika ili na njegovoj
periferiji? Odgovor objasniti.
466. Brzina brojanja gama kamere.
467. Uniformnost gama kamere.
468. Među ponuđenim slikama funkcije širenja tačke (PSF) gama kamere identifikovati onu koja
odgovara:
a) višoj / nižoj energiji gama zraka (za isti kolimator),
b) većoj / manjoj udaljenosti tačkastog izvora od lica kolimatora,
c) kolimatoru namenjenom gama zracima visokih / srednjih energija (za isti izvor gama zraka).
469. Među ponuđenim modulacionim funkcijama prenosa (MTF) gama kamere, identifikovati onu
koja odgovara kolimatoru namenjenom gama zracima visokih / srednjih / niskih energija
(eng. HE, ME ili LE) i koji je visoke osetljivosti / opšte namene / visoke rezolucije
(eng. HS, GP = AP ili HR).
470. Opisati postupke određivanja sopstvene i sistemske prostorne rezolucije gama kamere pomoću
prugastog fantoma (eng. bar phantom).
471. Koja od sledećih tvrđenja su tačna za gama kameru sa paralelnim kolimatorom?
a) Spatial resolution increases with decreasing detector thickness.
b) Collimator efficiency decreases with increasing collimator length.
c) Spatial resolution increases with decreasing collimator length.
d) High-energy collimators have higher efficiency and resolution than low-energy collimators.
e) The best resolution is obtained at the face of the parallel-hole collimator.
472. Kakav uticaj imaju sledeći faktori na prostornu rezoluciju i osetljivost gama kamere?
a) Photomultiplier tubes with higher quantum efficiency.
b) A wider window on the pulse-height analyzer.
c) Increasing the activity of 99mTc from 5 mCi (185 MBq) to 15 mCi (555 MBq).
d) Increasing the diameter of the collimator hole.
e) Increasing the source-to-collimator distance for a parallel-hole collimator.
f) Using γ-rays of higher energy, which penetrate the septa of the collimator.
473. PET skener: princip rada i konstrukcija uređaja.
474. Koji radionuklidi se najčešće koriste na PET-u i šta im je zajedničko?
475. Koji sistem ima bolju prostornu rezoluciju, PET ili SPECT?
476. Koji radiofarmaceutik se najčešće koristi na PET-u? Koje vrste ispitivanja on omogućava?
477. Zašto PET uređaj ne koristi kolimator? Zašto je to prednost?
478. Šta je "elektronska kolimacija" kod PET-a?
479. Šta je linija odziva kod PET-a (eng. LOR = line of response)?
480. Koji β+ emiter koji nalazi premenu na PET-u ima posebno mali, a koji posebno veliki domet
pozitrona?
481. Navesti i objasniti četiri tipa koincidencija koje mogu da se jave na PET-u.
482. Da li slučajne / rasejane / višestruke koincidencije mogu da se odbace diskriminacijom
impulsa po visini?
483. Izvesti izraz za broj slučajnih koincidencija u jedinici vremena.
484. Odbacivanje slučajnih koincidencija.
485. Merni sistem za detekciju koincidencija anihilacionih fotona.
486. Objasniti uloge ulaznog i izlaznog monostabilnog multivibratora u koincidentnom uređaju
sistema za detekciju koincidencija kod PET skenera.

 14 
Miloš Vujisić NUKLEARNA MEDICINSKA TEHNIKA
Univerzitet u Beogradu - Elektrotehnički fakultet Ispitna pitanja

487. Šta su višeslojni PET skeneri? Koje varijante akvizicije signala se sreću kod višeslojnih PET
uređaja?
488. Šta su prednosti, a šta problemi 3D akvizicije slika kod višeslojnih PET skenera?
489. Blok detektor PET skenera.
490. Šta predstavlja jedan deksel PET skenera?
491. X, Y i E signali kod blok detektora: objasniti princip formiranja i navesti odgovarajuće izraze.
492. Objasniti ulogu refleksionih useka u kristalu blok detektora.
493. Kako se formira prstenast detektor višeslojnog PET skenera?
494. Šta je partial ring PET sistem?
495. Koje osobine treba da ima scintilator u blok detektorima kod PET-a?
496. Scintilacioni materijali koji se koriste u blok detektorima PET skenera.
497. Zašto kod blok detektora za PET skener LSO kristal može usecima da bude izdeljen na više
manjih elemenata (tj. užih segmenata, odnosno deksela) nego BGO kristal? Zašto je to
povoljno?
498. Kako se na osnovu prikupljenih signala formiraju projekcije na PET-u?
499. Mapiranje podataka sa detektora u sinogram kod PET-a.
500. Koji opseg ugla (pod kojim se beleže projekcije) pokriva sinogram kod PET-a i zašto?
501. Navesti i objasniti faktore koji utiču na prostornu rezoluciju PET-a.
502. Funkcija širenja tačke (PSF) za PET.
503. Gde je prostorna rezolucija PET-a bolja, u centru sloja koji se slika ili na njegovoj periferiji?
Odgovor objasniti.
504. Među ponuđenim zavisnostima prostorne rezolucije PET-a od rastojanja od centra sloja,
identifikovati onu koja rezoluciju izražava kao FWHM/FWTM radijalne/tangencijalne
funkcije širenje tačke.
505. Kako se kvantitativno izražava uticaj nekolineranosti anihilacionih fotona na prostornu
rezoluciju PET-a?
506. Koji sistem ima veću osetljivost, PET ili SPECT?
507. Osetljivost PET sistema.
508. Zamućenje usled konačnog dometa pozitrona.
509. Da li je PET slike dobijene pomoću radionuklida 18F potrebno korigovati na konačan domet
pozitrona?
510. Kako se kvantitativno izražava uticaj konačnog dometa pozitrona na prostornu rezoluciju
PET-a?
511. Kako se odbacuju rasejane koincidencije?
512. Koje od navedenih mera doprinose suzbijanju rasejanih koincidencija?
a) smanjenje aktivnosti bolusa c) skraćenje vremenskog prozora za koincidencije
b) scintilator s bržim odzivom d) diskriminacija impulsa po visini
Odgovor objasniti.
513. Zašto diskriminacija impulsa po visini može da odbaci i neke validne koincidencije i zašto je
ovaj problem izraženiji kod PET-a nego kod SPECT-a?
514. PET sa određivanjem vremena preleta (eng. TOF PET = time-of-flight PET).
515. Kontrola kvaliteta PET uređaja.
516. Jaščakov fantom.
517. Korekcija na atenuaciju kod PET sistema.
518. Hibridni PET/CT i PET/MRI sistemi.
519. Navesti korake korekcije PET slike na atenuaciju pomoću odgovarajuće CT slike istog sloja.
520. Podela radioterapijskih modaliteta.
521. Dva tipa dejstva zračenja na molekul DNK.
522. Koji tip radijacionog oštećenja unutar ćelije je jedini značajan za njeno preživljavanje? Kako
je to ustanovljeno?

 15 
Miloš Vujisić NUKLEARNA MEDICINSKA TEHNIKA
Univerzitet u Beogradu - Elektrotehnički fakultet Ispitna pitanja

523. Nabrojati tipove lezija molekula DNK u zavisnosti od dela molekula koji je oštećen. Koja
vrsta lezija može da bude letalna? Šta su hromozomske aberacije?
524. Letalne, potencijalno letalne i subletalne lezije DNK. Dva uzroka smrti ozračene ćelije. Dva
tipa smrti ćelije. Šta znači da je ćelija vijabilna, proliferativna ili klonogena?
525. Kriva preživljavanja.
526. Dva P i tri R u terapiji zračenjem (eng. the 5 Rs of radiotherapy).
527. Koji biološki faktori čine tkiva radiorezistivnijim, a koji radiosenzitivnijim tokom trajanja
terapijskog tretmana?
528. Uticaj kiseonika na radiosenzitivnost ćelija i reoksigenacija.
529. Kako pušenje može da utiče na tok radioterapije?
530. Deterministički i stohastički biološki efekti zračenja.
531. Šta je verovatnoća kontrole tumora (eng. TCP = tumor control probability)?
532. Šta je verovatnoća komplikacije u normalnom tkivu (eng. NTCP = normal tissue complication
probability) za deterministički i stohastički efekat zračenja?
533. Zavisnost TCP i NTCP od apsorbovane doze.
534. Šta je terapijski prozor?
535. Na koje načine se u terapiji zračenjem postiže proširenje terapijskog prozora?
536. Izvesti izraz za zavisnost TCP od frakcije preživelih ćelija (eng. surviving fraction, Sf) uz
pretpostavku da za broj preživelih ćelija važi Poisson-ova raspodela.
537. "Linearno-kvadratni" model zavisnosti frakcije preživelih ćelija od apsorbovane doze.
Objasniti značenje koeficijenata α i β. Po kom izrazu se za tkiva sa rânim odzivom izračunava
doza potrebna za postizanje željene vrednosti TCP?
538. Tkiva sa ranim i kasnim odzivom na zračenje.
539. Da li tumori, kada se uporede sa zdravim tkivom, imaju rani ili kasni odziv na zračenje?
Odgovor ilustrovati odgovarajućim krivim preživljavanja.
540. Kakvu ulogu u terapiji zračenjem ima rame krive preživljavanja?
541. Frakcionisanje doze u radioterapiji.
542. Biološki efektivna doza (BED).
543. Koje korekcije zahtevaju izvedeni izrazi za TCP i BED?
544. Efekat zapremine. Tkiva sa serijskom i paralelnom organizacijom.
545. Fotonska teleterapija. X zraci u fotonskoj teleterapiji.
546. Šta je radioterapijski linak?
547. Po čemu se razlikuje emisija zakočnih X zraka iz mete kod rendgenskih cevi i radioterapijskih
linaka?
548. Kako se definiše procentualna dubinska doza?
549. Od kojih faktora zavisi profil procentualne dubinske doze?
550. Skicirati grafike procentualne dubinske doze za 250 keV-ske i 4 MeV-ske X zrake. Kako se
generišu snopovi ovih X zraka?
551. Efekat poštede kože (eng. skin-sparing effect).
552. Nacrtati i objasniti grafik zavisnosti doze na cenralnoj osi snopa na dubini od d = 10 cm u
tkivu od veličine polja zračenja za 250 keV-ske X zrake.
553. Šta je izodozna mapa i kako se određuje?
554. Kako se menja izodozna mapa kada se koristi više snopova iz različitih pravaca?
555. Poređenje profila procentualne dubinske doze za razne vrste zračenja.
556. Za koje modalitete radioterapije se koristi linearni akcelerator (eng. linac)?
557. Izvesti izraz za Mayneord-ov F faktor.
558. Odnos tkivo-vazduh (eng. TAR = tissue-air ratio).
559. Faktor rasejanja unazad (eng. BSF = backscatter factor).
560. Izvesti izraz za procentualnu dubinsku dozu P(d,r,l) pomoću TAR i BSF.
561. TAR metoda i njena primena kod rotacione (lučne) teleterapije fotonima.
562. Objasniti ulogu filtra za ujednačavanje i rasejavajuće folije na radioterapijskom linaku.

 16 
Miloš Vujisić NUKLEARNA MEDICINSKA TEHNIKA
Univerzitet u Beogradu - Elektrotehnički fakultet Ispitna pitanja

563. Šta je konformalna radioterapija?

564. Kolimator sa pokretnim lamelama (eng. multileaf collimator).
565. Radioterapija sa modulisanim intenzitetom snopa (eng. IMRT = intensity-modulated radiation
therapy).
566. Volumetrijska modulisana lučna terapija (eng. VMAT = volumetric modulated arc therapy).
567. Radioterapija vođena slikom (eng. IGRT = image-guided radiation therapy). Koja dva
prijemnika slike se sreću kod uređaja za IGRT?
568. Radiohirurgija. Gama nož. X nož.
569. Šta je stereotaksična telesna radioterapija (eng. SBRT = stereotactic body radiation therapy)?
570. Terapija protonima.
571. Modulacija protonskog snopa i razvučen Bragg-ov pik (eng. SOBP = spread-out Bragg peak).
572. Neutronska teleterapija (eng. fast neutron therapy).
573. Po čemu se razlikuju neutroni koji se koriste u neutronskoj teleterapiji od neutrona u bor-
neutronskoj terapiji?
574. Bor-neutronska terapija (eng. BNCT).
575. Terapija teškim jonima.
576. Terapijska nuklearna medicina.
577. Brahiterapija.

 17 