Poremećaji ponašanja u ishrani - od dijete do

anoreksije

-Šta podrazumeva pravilna ishrana i pravilne navike u ishrani?

* Posebno je važno imati zdrave navike kada je ishrana u pitanju, jer zdrava
ishrana čuva naše zdravlje, održava dobar fizički izgled i pozitivno utiče na naše
samopouzdanje. Često zanemarimo činjenicu da je pravilna ishrana preduslov
dobrog zdravlja. Pravilna ishrana u svakodnevnom životu treba da zadovolji
sledeće principe:
- da je umerena! - ne treba preterivati već za sve treba naći adekvatnu meru
- da je raznovrsna! - unos svih hranljivih materija: ugljenih hidrata, belančevina i
masti kao i vitamina i minerala poreklom iz namirnica
- da pokriva dnevne energetske potrebe individualno prilagođene pojedincu!
* U danu se predlaže da postoje tri glavna obroka i dve užine.
Takođe, treba praviti razmake od 3 sata između obroka. Dobro je znati da takvim
načinom ishrane podstičemo metabolizam i dobro varenje istovremeno
kontrolišući apetit.
1. Doručak je veoma važan kao energetski pokretač za dan koji predstoji.
Ispravno bi bilo da doručak bude sat vremena posle buđenja, najkasnije dva
u zavisnosti od obaveza i afiniteta. U ovom obroku je potrebno uneti sve
hranljive materije.
- za užinu je uglavnom najbolje voće
2. Ručak - treba da se jede dosta povrća u kombinaciji sa mesom, ribom…
3. Večera - Poslednji obrok bi trebalo da bude blag kako ne bi opteretio organe
za varenje. Preporuke su: belo pileće ili ćureće belo meso, niskomasni sir,
pečurke, belanca, riba. Njih bi trebalo kombinovati sa zelenim povrćem.
Nepravilna ishrana, s druge strane, kvari metabolizam, što posle dužeg
vremena dovodi do ozbiljnih oboljenja.

-Značaj raznovrsnosti u izboru namirnica i adekvatnog načina

pripreme
-Pravilna piramida ishrane sa sastoji iz namirnica 4 osnovne grupe: ugljeni
hidrati i žitarice, povrće i voće, proteini, masti. Da bi povećali količinu
proteina i kalorija u obroku potrebno je koristiti : mlečne proizvode, piletinu,
belance, čajno pecivo, keks sa suvim voćem, hleb sa semenkama, testenina,
suvo voće, voćni kolač, lešnik, orah, badem.
Piramida ishrane je poznata i kao nutricionistička piramida.
Na dnu se nalazi najvažniji deo piramide koji obuhvata - pirinač, krompir,
integralni hleb i testenine (složeni ugljeni hidrati, važan izvor energije za
ljudsko telo).
Iznad žitarica se nalazi najobimniji deo ishrane, voće i povrće. Preporučljivo je
konzumirati i do 3 porcije svežeg voća.
Iznad - meso, riba, jaja i sir su puni proteina, a oni su važni jer obezbeđuju
izgradnju i obnovu ćelija u organizmu. Sadrže kalcijum, vitamin D i vitamine B
grupe.
Na samom vrhu piramide, u njenom najužem delu se nalaze namirnice sa
mnogo masti.
Prekomerne masnoće treba izbegavati u širokom luku, ističemo i to da je
određena količina masnoća čoveku ipak potrebna za normalno funkcionisanje.

Nutritivni sastav namirnica

Energetska (kalorijska) vrednost namirnica označava se kalorijama, kojima se
meri količina toplote koju hrana oslobodi u metaboličkom procesu.
Kalorije hranljivih sastojaka:
1 g proteina = 4 kcal (kilokalorije)
1 g masti = 9 kcal
1 g ugljenih hidrata = 4 kcal
1 g alkohola = 7 kcal
1 g organske kiseline = 3 kcal
Dnevni unos kalorija treba da bude izbalansiran s dnevnom potrošnjom. Vaše
telo koristi kalorije iz hrane za hodanje, razmišljanje, disanje i druge važne
funkcije. Prosečan čovek treba da jede oko 2.000 kalorija svaki dan da bi
održao svoju težinu. Međutim, specifičan dnevni unos kalorija može varirati u
zavisnosti od njihovog uzrasta, pola i nivoa fizičke aktivnosti. Tablica kalorija
služi kako bi saznali koliko određena namirnica sadrži kalorija i
makronutrijenata odnosno proteina, masti i ugljikohidrata.

-Gojaznost i dijete,neophodnost konsultovanje stručne

ličnosti prilikom izbora i primene dijete
Gojaznost predstavlja višak telesne masti. Gojaznost je postala epidemijska
bolest savremenog doba. Nekada je uzrokovana poremećajem metabolizma na
ćelijskom nivou, nekada nastaje usled poremećaja rada određenih žlezdi, ali je
daleko najveći razlog nastanka gojaznosti pogrešna ishrana.To je mnogo
ozbiljan zdravstveni problem. Oko 3 miliona ljudi svake godine umire usled
posledica gojaznosti, a ugroženo je više od 40 miliona gojazne dece mlađe od 5
godina. Gojaznost je osnovni faktor rizika za dijabetes, srčane bolesti, mnoge
kancere. Lečenje gojaznosti je ponekad teško i bezuspešno, a zbog toga što se
sprovodi neadekvatan režim ishrane i fizičkih vežbi. Ako želite da smršate nije
preporučljivo da držite rigorozne dijete. Dovoljno je da pređete na neki oblik
uravnotežene ishrane.
Osnovne mere lečenja gojaznosti su: 1. dijetoterapija 2. fizička aktivnost 3.
psihoterapija.
Standardna pojednostavljena teorija kaže da se telesna težina može smanjiti
unošenjem hrane sa manjim brojem kalorija, i povećanjem fizičkih aktivnosti i
vežbanjem. Neki ljudi opet praktikuju dijete zarad povećanja telesne mase, i to
uglavnom u obliku mišićne mase. Dijete koje podstiču mršavljenje se mogu
podeliti u četiri kategorije: dijete sa niskim unosom masti, dijete sa niskim
unosom ugljenih hidrata, dijete sa niskim unosom kalorija, i dijete sa izuzetno
niskim unosom kalorijama. U cilju zdrave dijete, trebalo bi izbaciti ili bar
ozbiljno smanjiti procesuiranu i prženu hranu, slatkiše, brzu hranu, i alkohol.
Traženjem na internetu nailazimo na mnoge vrste dijeta koje su hvaljene od
strane drugih ljudi koji su ih isprobali. Naravno, treba da znamo pre svega da
nase telo i organizam ne funkcionisu isto kao i kod drugih! Ukoliko je u pitanju
smanjenje samo par kilograma tada treba zapravo smanjiti količinu hrane i
povećati fizičku aktivnost, jer zaista nema potrebe za dijetom. Dijeta može
predstavljati dobar metod kada je neophodna borba protiv dosta viška
kilograma, ali i tada se dobro raspitajte, posavetujte sa vašim lekarom – koja bi
vama dijeta najviše odgovarala. Popularne dijete: po krvnim grupama - može
doći do zdravstvenih problema, kupus dijeta - izgubljeni kg nakon dijete se
vraćaju, suva dijeta – dozvoljen je unos od 500 kalorija dnevno, što može
predstavljati šok za organizam.

-Posledice neadekvatnih dijeta - poremećaji u ishrani

(anoreksija i bulimija) –
Poremećaj u ishrani najčešće nastaje kao posledica držanja restriktivnih dijeta i
to kod osoba koje su emocionalno i psihički osetljive, odnosno onih koje rade
na samouništenju sopstvenog zdravlja, praktikujući držanje nepravilnih dijeta...
Intenzitet anoreksije je različit - od neradog (mrljavog) uzimanja hrane do
prave fobije od hrane. Zavisno od uzrasta na kome se javlja razlikujemo
anoreksiju novorođenčeta, anoreksiju malog deteta i anoreksiju mladalačkog
doba. Može se javiti i održavati u svim uzrastima, ali je tipično da se javlja u
pubertetu (80 % svih slučajeva počne u uzrastu od 13 do 20 godina). Osnovni
psihopatološki simptom je strah od debljine i poremećaj u percepciji oblika i
veličine svog tela. Taj strah je toliko jak da prožima celokupno psihičko stanje i
ne može se ublažiti stvarnim gubitkom na težini. Lečenje anoreksije nervoze
spada u visoko specijalistički domen, a najčešće se sprovodi u bolničkim
uslovima. Lečenje obuhvata kombinaciju terapijskih pristupa.
Bulimija (prejedanje) je poremećaj vezan za ishranu koji je, kao i anoreksija
nervoza, psihološkog porekla, a može imati strašne telesne posledice. Pogadja
uglavnom mlade žene. Ako imate bilo kakve simptome bulimije, potražite
medicinsku pomoć što je pre moguće! Ako se ne leči, bulimija može ozbiljno
uticati na Vaše zdravlje. Opomene porodice i prijatelja da prestanu sa takvim
ponašanjem u najboljem su slučaju beskorisne, a u najgorem imaju upravo
suprotan efekat. Često se propisuju bihevioristička ili kognitivna terapija.