Висока школа електротехнике и рачунарства

Београд

Рачунари и периферије

Матичне плоче
Садржај
Увод ...................................................................................................................................................... 3
Пример ......................................................................................................................................... 3
Основне целине персоналног рачунара ........................................................................................... 4
Напајање .............................................................................................................................. 4
Вентилатори ......................................................................................................................... 5
Матична плоча .................................................................................................................................... 6
Стандардизовани типови матичне плоче (Form factor) ........................................................ 6
Конектори за напајање......................................................................................................... 7
Процесор и подножје за процесор ....................................................................................... 8
Конектори за проширења .................................................................................................... 9
Меморија и конектори меморијских модула .................................................................... 10
Конектори диск јединица................................................................................................... 11
Конектори - могућност погрешног прикључивања ............................................................ 12
Предња и задња страна матичне плоче ............................................................................. 12
BIOS меморија .................................................................................................................... 13
CMOS меморија .................................................................................................................. 13
Чип-сет................................................................................................................................ 13
Подешавања ...................................................................................................................... 15

2
Увод
Персонални рачунар (Personal computer - PC) је изузетно сложен систем који обухвата
широк спектар технологија. Употреба персоналног рачунара је веома распрострањена
у свим областима савременог пословања, али исто тако и у многим областима забаве
и свакодневног живота.

Уопштено гледано, рачунар има три основна задатка: прихват податка (улаз), обраду
података и приказивање података (излаз).

Улаз - Корисници најчешће податке уносе преко тастатуре, мишем или преко екрана
осетљивих на додир. У неким случајевима подаци могу да се преузму са рачунарске
мреже, из неких јединица за чување података или са других уређаја за прихват
података као што је скенер или микрофон.

Обрада - За обраду примљених података задужена је централна процесорска јединица

(CPU) која приликом обраде привремено чува податке у радној меморији (RAM).

Излаз - Као излазни медијуми се најчешће користе монитори и штампачи. Међутим,

могуће је проследити излазне податке и другим уређајима као што су звучници,
мрежна опрема или уређаји за трајно чување података. За трајно чување података се
користе: хард диск, флеш меморија, оптички дискови и сл. Њихова основна предност
се огледа у томе да могу да чувају податке и када немају електрично напајање.

Пример:
Нека се на хард диску налази фајл са екстензијом PDF. Да би приказали садржај овог
фајла на екрану потребно је да се обаве следеће акције:

1. Означити жељени фајл.

2. Рачунар ће на основу екстензије препознати да треба да покрене одговарајући
програм (нпр. Adobe Reader).
3. Програм је инсталиран на хард диску, али је за извршавање неопходно да се
учита у радну меморију (RAM). Након учитавања, CPU почиње да извршава
наредбе програма.
4. CPU шаље резултате графичкој карици која их обрађује и прослеђује на
монитор. Корисник може да види да се покреће Adobe Reader.
5. Када се покрене Adobe Reader, учитава се жељени PDF са диска у RAM. Након
тога, на основу рада програма, комуникације CPU и графичке картице, приказује
се садржај фајла.

3
Основне целине персоналног рачунара
Посматрајући персонални рачунар, могу се дефинисати делови који чине његове
основне компоненте (Слика 1.1): кућиште рачунара, монитор, миш и тастатура.

Монитор
Кућиште

Миш

Тастатура

Слика 1.1 Основне компоненте персоналнопг рачунара

Унутар кућишта рачунарасе налази основна или матична плоча која обједињује све
функционалне целине рачунара, централна процесорска јединица, степен за напајање,
вентилатори и сл.

ознака опис
а степен за напајање
б матична плоча
в порцесор, CPU (испод вентилатора)
г RAM
д Хард диск, CD, DVD,...
ђ Флопи диск

Слика 1.2 Компоненте унутар кућишта рачунара

На Слици 1.2 је приказан изглед унутрашњости једне уобичајене конфигурације

персоналног рачунара. Други персонални рачунари не морају да имају идентичан
изглед, али је сигурно да ће садржати све виталне компоненте које су овде
представљене.

Напајање
У доњем левом углу кућишта приказаног рачунара се налази степен за напајања (Слика
1.2, ознака а). Основна намена степена за напајање је да од долазног наизменичног
напајања генерише потребне једносмерне напоне. Степен за напајање је оклопљен
металним кућиштем.

4
 Слика 1.3 Степен за напајање

На Слици 1.3 је приказан један степен за напајање се основним компонентама које се

могу уочити са спољашње стране:

1. Утичница за наизменично напајање.

2. Прекидач који дефинише улазни напон. У САД је стандардизован напон од 110V,
док је у Европи 220V. Неки извори за напајање имају могућност аутоматског
подешавања у односу на прикључени напон, па прекидач није потребан.
3. Прекидач за укључење/искључење степена за напајање.
4. Индикатор напајања. Када светли, означава да је степен за напајање прикључен
на извор наизменичне струје. То није знак да је рачунар активан. Сигнализација
за рад рачунара се обично налази на предњој страни кућишта рачунара.
5. Конектор за напајање уређаја са SATA (Serial Advanced Technology Attachmnet)
интерфејсом. Преко овог конектора се доводи напајање на тзв. SATA хард
дискове.
6. Основни, АTX конектор за напајање. Реализује се као 20 или 24-пински конектор
и преко њега се доводе напони 3.3V, 5V и 12V за напајање компонената матичне
плоче. Често се назива и Р1 конектор.
7. Молекс (Molex) конектор. Преко овог конектора се доводе напони од 5V и 12V
за различите уређаје (PATA хард дискови, нпр.).
Описан је један од уобичајених степена за напајање, али треба истаћи да постоји
више типова који се међусобно разликују по величини, облику, снази, типовима
конектора и сл.

Вентилатори
Компоненте рачунара се током рада загревају. Вентилатори се користе да допреме
хладан ваздух у кућиште рачунара. На тржишту се могу наћи вентилатори различитх
квалитета који се огледа у веку трајања и ефикасности хлађења. Искуство показује да
вентилатори који производе мање буке, по правилу трају дуже и имају већу

ефикасност. Поред тога повећање нивоа буке у току рада у односу на уобичајену
вредност, сигуран је знак да је вентилатору потребно одржавање. Квалитетније
изведбе вентилатора садрже и сензор топлоте који омогућава да се усклади брзина
рада вентилатора са температуром рачунара.

5
Отоврено или затворено кућиште?

Неки корисници имају обичај да куђиште рачунар држе отвореним уз оправдање да је

хлађење у том случају боље.

Међутим, распоред вентилатора и отвора за хлађење на куђушту рачунара тако је

пројектован да обезбеди максималан проток ваздуха баш на оним местима где је то
најпотребније. Отварањем кућишта може се догодити да овај захтев не буде
задовољен.

Матична плоча
Највећа штампана плоча, која се налази унутар кућишта рачунара се назива основна
или матична плоча (Слика 1.2, б). Матична плоча, такође, може да буде различитих
облика и величина. Приликом конфигурисања рачунара, неопходно је да се усклади
тип матичне плоче и кућишта рачунара. Матична плоча је интегративни елемент
рачунара и на њој се налазе или се преко ње повезују све функционалне целине
рачунара (Слика 1.4).

Слика 1.4 Матична плоча, АТХ стандард

Матична плоча је централни део сваког рачунара. Реализује се као вишеслојна

штампана плоча (Printed Circuit Board - PCB) и на њој се налазе кључне компоненте
рачунрског система као што су процесор, меморијски модули, управљачка кола,
контролери и конектори за проширења. Све интерне и екстерне рачунарске
компоненте се међусобно, директно или индиректно, повезују преко матичне плоче,
електронским везама које су изведене бакарним водовима и површинама.

Елементи који на матичној плочи омогућавају прикључивање других елемената

рачунара се називају конекторима или подножјима (slot). Поред многобројних
интегрисаних елемената - чипова, на плочи се налазе отпорници, диоде, транзистори,
завојнице и други елементи који су потребни да би се генерисали и преносили сигнали
потребни за рад рачунара.

Стандардизовани типови матичне плоче (Form factor)

Матичне плоче се производе у различитим стандардизованим облицима и
величинама. Стандардом су обухваћене укупне димензије плоче, распоред
компоненти, типови конектора и подножја, потребни напони и конектори за напајање,
6
позиције отвора за монтирање и сл. Стандард треба да обезбеди компатибилност
различитих произвођача. Оригинални Интелов стандард под именом АТ (Advanced
Technology) je 1995. године замењен новим, АТХ (Advanced Technology eXtended)
стандардом који уз мање измене и данас одређује величину и дизајн савремених
матичних плоча. Очигледно је да овај стандард нема вртоглаву динамику која је
својствена персоналном рачунару у целини.

Конектори за напајање
Да би се омогућио рад рачунара потребно је да се обезбеде потребни напони напајања
за све компоненте које се налазе на матичној плочи. Матичне плоче АТХ формата имају
најмање 1 конектор којим се обезбеђује напајање матичне плоче. Овај конектор је
обавезан и може да има 20 или 24 пина. На Слици 1.5 је приказан физички изглед 20
пинског конектора који се налази на једној од ивица матичне плоче.

Слика 1.5 Конектор за напајање (20 пински) на матичној плочи

Конектор који има 24 пина у суштини нема „нове“ напонске водовe, већ на додатна 4
вода доводи напоне од 12V са намером да се обезбеди додатна снага за потрошаче
који се напајају овим напоном. Распоред пинова и боје каблова се могу видети на
Слици 1.6 и за 20 и 24 пински конектор за напајање.

Преко конектора за напајање се доводе напони од +3.3V, +5V, -5V, +12V, -12V, помоћни
напон од +5VSB, сигнал за укључивање рачунара PS-ON (Power Switch On) и сигнал
исправности напона за напајање PW-OK (овај сигнал се често назива power good и
изначава са PG).

Слика 1.6 Распоред пинова на конектору за напајање

7
Поред обавезног 20 или 24 пинског конектора на савременим матичним плочама
постоји и додатни АТХ 12V конектор. Преко овог конектора се доводи напон од +12V
на део матичне плоче у близини процесора на ком се налази прекидачки степен за
напајање који обезбеђује потребан напон за напајање процесора. Процесор је један
од највећих потрошача електричне енергије у рачунару, а то за фиксне напоне
напајања подразумева повећану струју напајања. Обзиром да се са повећањем јачине
струје повећава температурна дисипација, показало се бољим да напонски водови за
напајање процесора не пролазе кроз већи део штампане плоче већ да се доведу у
његову непосредну близину. Из истог разлога, неке видео картице захтевају посебне
конекторе за напајање.

Слика 1.7 Конектор АТХ12V на матичној плочи

На Слици 1.8 су приказани конектори преко којих се са извора за напајање доводе

потребни једносмерни напони на матичну плочу.

Слика 1.8 Конектор за напајање матичне плоче

Процесор и подножје за процесор

Једна од најзначајнијих компоненти која се налази на матичној плочи је централна
процесорска јединица (CPU) или једноставно процесор (Слика 1.9). Непосредно изнад
процесора се налазе компоненте које служе за пасивно (хладњак) и активно хлађење
(вентилатор) и због тога се најчешће процесор не види директно. Процесор је задужен
за све процесе обраде и управљање преносом и складиштењем података. Хладњак је
метални профил дизајниран тако да има велику површину на релативно малом
простору и служи да ефикасно преузме топлоту са површине процесораи да је потом
емитује у кућиште рачунара, док вентилатор треба да поспеши процес размене топлоте
са околним простором. Температура на површини процесора је изузетно велика и
веома је битно да се у току рада рачунара она одржава на захтеваном нивоу како би се
омогућио правилан рад процесора и осталих компонената рачунара.

8
 Слика 1.9 Изглед процесора

Облици, величине и карактеристике процесора могу бити различити. Избор процесора

је условљен типом матичне плоче.

Матична плоча се испоручује без процесора, са уграђеним подножјем (socket) за

одређену фамилију процесора. Подножје је механичка компонента која треба да
обезбеди електро механичку везу између процеосра и матичне плоче.

Слика 1.10 Подножје за процесор

Уграђена подножја нису универзална, а то значи да се избор матичне плоче мора

ускладити са процесором или обрнуто, на основу документације произвођача.

Конектори за проширења
Конектори за проширења (slot) су стандардизовани у складу са наменом. Персонални
рачунар је дизајниран тако да се може прилагодити потребама корисника, па је
неопходно омогућити да се жељени елементи одаберу приликом куповине или да се

накнадно замене са променом потреба. Елементи који се најчешће додају су: видео
картице, аудио картице, мрежне картице и сл. На матичној плочи могу да постоје
различити слотови, али су најчешћи PCI, AGP, PCIe. Имена су настала од стандарда који
су дефинисали спојне путеве (магистрале) на матичној плочи. Магистрала је назив за
груписане водове преко којих су у електричном погледу спојене различите
компоненте. Стандард дефинише број спојних линија, врсту сигнала који се преносе,
напонске нивое, брзине преноса, управљање, облик конектора, протокол... Развој
персоналних рачунара је у својој историји претрпео више промена па је шароликост
истовремено примењиваних стандарда настала као последица потребе за
компатибилношћу уназад. PCI (Peripheral Component Interconnect)је настао пре више од
20 година са циљем да реши проблеме мале брзине преноса претходног стандарда. У
то време се није рачунало на масовну употребу графичких оперативних система (као
што је Windows) и сталну потребу за обрадом и приказивањем велике количине
9
податка за графички кориснички интерфејс. Лоша процена је касније довела до
увођења новог стандарда (AGP - Accelerated Graphics Port). Мада је био замишљен као
замена за PCI, AGP је служио само за прикључивање графичке картице и омогућавао
много бржи проток видео сигнала. PCI и AGP се заснивају на паралелном преносу
података који се показао као препрека за постизање све већих брзина преноса које је
тржиште очекивало. Одговор је уследио у другом правцу, прешло се на серијски пренос
и нови стандард PCI Express, скраћено PCIe.

Слика 1.11 PCI Express и AGP слот (горе) са одговарајућим конекторима (доле)

Меморија и конектори меморијских модула

Следећа важна компонента која се налази на матичној плочи је радна меморија
(Random Access Memory - RAM). RAM и процесор су физички смештени на малом
растојању, како би се омогућила најбржа могућа комуникација. На Слици 1.12 су
приказани неки од уобичајених модула на којима се налазе меморијски чипови.

Величина, капацитет, модули у којима је интегрисана меморија и карактеристике могу

бити различити, па избор меморије треба ускладити са карактеристикама матичне
плоче.

Слика 1.12 RAM меморија

За постављање меморијских модула на матичним плочама постоје посебни слотови.

Меморијски слотови имају тачно дефинисан облик и број контаката тако да се
онемогући постављање погрешних модула. Савремени десктоп рачунари обично имају
DIMM (Dual inline Memory Module ) и RIMM (Rambus In-line Memory Module) слотове.
Обе врсте могу да истовремено преносе 64 или 128 бита података. DIMM конектори
10
могу да имају 168, 184 или 240 пинова док RIMM конектори имају 184. Број ових
слотова нa матичној плочи зависи од дизајна произвођача, али обично има до 4 слота
за један тип меморије. Тако се на АТХ плочи може наћи 6 меморијских слотова од којих
је 4 DIMM слота за DDR2, а 2 DIMM слота за DDR3 тип меморијских модула (Слика 1.13).

Слика 1.13 Изглед меморијских слотова за различите типове меморије

Конектори диск јединица

На матичну плочу се преко посебних конектора прикључују и диск јединице као што су
CD, DVD, хард дискови и SSD (Solid State Disk). Пренос података и овде може бити
паралелан (PATA) или серијски (SATA). Неки од ових конектора су приказани на
следећој слици.

Слика 1.14 Изглед конектора за прикључење дискова са преносом по серијском (SATA) и паралелном
(PATA) стандарду

Уколико матична плоча садржи конекторе за прикључење диск јединица које раде по
PATA стандарду, најчешће их има два. Један конектор за примарни а други конектор за
секундарни канал. Сваки од конектора има 40 пинова и на њега се може прикључити
до две диск јединице (хард диск, CD, DVD, ...). Уколико се на неки од конектора
прикључе две диск јединице онда се једна од њих мора прогласити као master, а друга
као slave. Поступак се обавља посебним краткоспојиницима (jumper) на задњој страни
диска.

11
Слика 1.15 Задња страна хард диска и положај краткоспојника (плаве боје) који конфигурише хард диск
као master

Конектори - могућност погрешног прикључивања

Већина конектора је конструисана на такав начин да се спречи њихово неправилно
постављање у утичнице. Међутим, конектори се израђују од пластике и, могуће је,
уколико се примени несразмерна сила да се деформишу и неправилно поставе у
утичнице. Последице могу бити различите, од привременог квара до трајног
уништавања појединих компонената рачунара.

заобљене ивице конектора додатне вођице заобљени простор

на конекторим за пинове

Слика 1.16 Шематски приказ конструкције конектора у циљу заштите од неправилног прикључивања

Предња и задња страна матичне плоче

На предњој страни матичне плоче се налазе група игличастих конектора на које се
прикључују тзв. ЛЕД (Light-Emitting Diode) индикатори и тастери са контролног панела
на кућишту рачунара преко којих се управља радом рачунара и прати његов рад.

На задњој старни матичне плоче се налази група стандардних конектора преко којих је
могуће прикључити спољашње уређаје као што су: миш, тастаура, монитор, штампач...
Миш и тастатура се прикључују преко тзв. PS/2 конектора, док се за серијски пренос
података може користити (старија варијанта) RS232 конектор или USB (Universal Serial
Bus). Преко USB конектора је могуће прикључити велики број спољашњих уређаја, и он
данас представља један од стандардних конектора. Уређаји који се прикључују преко
USB конектора, могу од персоналног рачунара да добију напајање, тако да не морају
да поседују сопствено. Већина матичних плоча садржи конектор за прикључење на

рачунарску мрежу (RЈ-45) и више конектора за прикључење аудио опреме. Предуслов

је да на матичној плочи постоји интегрисана звучна и/или мрежна картица. Уколико је
интегрисана и графичка картица, тада постоји и неки од конектора за пренос видео
сигнала. Неке сложеније матичне плоче могу да садрже и додатне конекторе.

Слика 1.17 Конектори за прикључење екстерних уређаја

12
BIOS меморија
Основна намена Basic Input/Output System (BIOS) меморије да чува програм који
иницијализује хардвер на матичној плочи и тестира исправност системског хардвера.
Након тога покреће поступак за учитавње оперативног система са хард диска или неке
друге локације. Поред тога BIOS омогућава интерфејс између оперативног система и
тастатуре, дисплеја и других улазно излазних уређаја.

Садржај BIOS меморије дефинише произвођач матичне плоче и обзиром да треба да

се обезбеди да чува садржај и када нема напајања реализује се најчешће као меморија
flash типа.

CMOS меморија
Важан елемент на матичној плочи је батерија за напајање CMOS меморије у којој се
чувају подаци о конфигурисању рачунара. Подаци о конфигурисњу рачунара се уносе
кроз Setup програм приликом првог покретања рачунара након склапања или након
измене неких виталних компоненти. Подаци се односе на тип и величину прикљученог
хард диска, број партиција и сл. Ове податке није могуће предвидети у производњи,
па самим тим није их могуће уписати у BIOS меморију, а при томе су неопходни за
правилно „подизање“ рачунара. Чак и када би ове податке било могуће предвидети
њихово уписивање у BIOS не би било прихватљиво јер касније не би могли да се мењају
на једноставан начин. Због тога су подаци записану у меморију која дозвољава читање
и записивање података, али захтева напајање за чување садржаја. Батерија обезбеђује
напајање и када нема мрежног напајања, односно када рачунара не ради. Батерија је
најчешће дугмастог облика, литијум јонског типа и не допуњава се у току рада. Поред
напајања CMOS меморије она напаја и сат реалног времена. Уколико се батерија
испразни потребно је заменити и поново унети тражене податке.

Слика 1.18 Батерија за напајање CMOS меморије и сата реалног времена

Чип-сет
Поред наведених конектора и прикључака на матичној плочи се налази велики број
електронских елемената. Најзначајнији од њих су интегрисана кола, од којих су
најважнија два која сачињавају тзв. чип-сет (chipset). Задатак чип-сета је да омогући
комуникацију између практично свих делова рачунара.

На Слици 1.19 је прикaзана блок шема повезивања северног и јужног моста. Чип сет се
састоји од два кола:

1. Северни мост (North bridge) или Memory Controler Hub - MCH и

13
 2. Јужни мост (South bridge) или Input/Outpuт Controler Hub - ICH.

Северни мост је директно повезан са:

• процесором преко процесорске магистале,

• са меморијом преко меморијске магистрале,
• са видео картицом (AGP или PCIe) и
• јужним мостим

Слика 1.19 Блок шема повезивања северног и јужног моста

На северни мости су прикључене јединице које захтевају велики пропусни опсег

(меморија и видео картица) и које су због тога физички постављене близу процесора.
Због своје комплексности северни мост може да има хладњак и посебан вентилатор
који обезбеђује потребно хлађење.

На јужни мост су прикључене остале улазно /излазне јединице које су спорије и због
тога су могле да се постове даље од процесора. То су контролери (за дискове,
тастатуру, паралелни и серијски порт...), као и PCI, PCIe слотови и USB конектори који су
преко истоимених магистрала прикључени на јужни мост.

Код савремених рачунара дошло је до промене концепције, тако да је већи део посла
северног моста измештен у процесор. Постоје и матичне плоче код којих класичног
северног моста уопште нема, а у јужни мост су имплементиране додатне
функционалности, као што је приказано на Слици 1.20.

Слика 1.20 Блок шема савремене матичне плоче код које су функције северног моста интегрисане у
CPU

14
Приказане измене концепције се не односе на све савремене матичне плоче, могу се
разликовати код матичних плоча које се користе за различите фамилије процесора.
Због све веће потребе за повећањем укупне ефикасности рачунара, постоје и друга
решења, и вероватно ће се у будућности доћи до потпуне промене концепције поделе
на северни и јужни мост.

Подешавања
Приликом склапања рачунара се мора извршити конфигурисање матичне плоче.
Већина подешавања у оквиру овог конфигурисања обавља се из Setup програма
приликом првог укључења рачунара, али још увек има матичних плоча код којих треба
ручно подесити неке од њих. Потребна подешавања су наведена у упутству за матичну
плочу које се обавезно добија приликом њене набавке. Најважнија од њих зависе од
микропроцесора који је примењен на тој матичној плочи. Као прво неопходно је
подесити напон напајања микропроцесора. Данашњи микропроцесори имају два
напона напајања. Један је за улазно/излазне јединице, а други за језгро процесора у
коме се и врше све потребне операције. Други параметар који је потребно подесити је
учестаност системске магистрале. Матичне плоче обично пружају могућност избора
ове учестаности, па треба изабрати учестаност одговарајућу примењеним
компонентама. На крају треба подесити и такозвани множилац, то јест број са којим
треба помножити учестаност системске магистрале да би се добила учестаност на којој
ради језгро микропроцесора. Остала подешавања се обично изводе из Setup програма,
било интервенцијом корисника, било аутоматски.

15