Q: Što je to CPU?

A: CPU ili Central Processing Unit jest čip, središnja jedinica, “mozak” računala,
najbolje bi bilo reći – središnja jedinica za pohranu podataka. Obično ga
nazivamo procesorom. Sastoji se od aritmetičko-logičke jedinice i upravljačke
jedinice. Obavlja sva računanja i upravlja tokom podataka te redoslijedom
izvođenja svih programa. Suvremeni procesori obavljaju 100 i više milijuna
operacija u sekundi. Procesor obrađuje dva tipa informacija: podatke i naredbe
programa. Naredbe su upute procesoru što treba učiniti s podacima, a podaci su
binarni brojevi koji predstavljaju brojeve, slova ili elemente slike. Procesor uzima
naredbe iz memorije računala i u nju pohranjuje podatke koje je dobio ili obradio.
Broj bitova koje procesor obrađuje u jednom trenutku je broj koji kazuje da je
računalo 8-bitno, 16-bitno ili 64-bitno. Brzina kojom procesor “hvata” naredbe
mjeri se u MHz (megahercima) ili GHz (gigahercima). Prva osobna računala
radila su na 5 MHz, a današnja do 2 GHz i više. Znači ukratko: CPU procesira
podatke i naredbe te radi kalkulacije i čini što mu program kaže. CPU je
najvažniji dio računala. Možemo reći da CPU pogoni računalo. Postoji više
arhitektura CPU-a ali mi ćemo se bazirati na x86 arhitekturi u kojoj su rađeni svi
današnji procesori. Najpoznatiji proizvođači procesora su AMD i Intel, a za njima
zaostaje VIA sa svojim Cyrix procesorima. Intel je uvijek bio vodeći i AMD ga
svojim K5, K6 i inim procesorima nije nikad mogao sustići... No, sve se
promijenilo dolaskom K7 Athlona u Slot A izvedbi. Pomeo je Intelove procesore
bez milosti. AMD je čak prestigao Intel i prvi izbacio 1GHz procesor. Od tada traje
smrtonosna bitka između ova dva proizvođača. Intel je brže bolje izbacio P4
procesore i kombinirao ih sa RAMBUS memorijom što je računalima baziranim
na P4 procesorima dobrano diglo cijenu. AMD je pak izbacio za low end tržište
Durone te za high end thunderbirde. Duroni su pokopali celerone, a thunderbirdi
P4-tvorke. Thunder je nudio za duplo manju cijenu iste ili bolje performanse od
P4 na višoj frekvenciji. To je bio golem udarac za Intel. Intel je to pokušao
kompenzirati chipsetovima sa SDR i DDR memorijom ali su takve matične ploče
pokazale očajne performanse. I sada, izašli su na tržište XP athloni (jezgra
Palomino) i socket 478 (btw svi duroni, thunderi i xp-i su socket 462) Pentium 4
baziran na northwood jezgri. AMD je ponovno ponudio odlične performanse po
niskoj cijeni, a Intel takodjer odlične performanse ali po astronomskoj cijeni... No,
sa XP Athlonima pojavio se veoma loš potez AMD-a - imenovati procesore tako
da broj u imenu odgovara brzini P4 procesora na višoj frekvenciji. Npr. XP 1700+
odgovara brzini 1.7GHz P4 ali radi na 1466 MHz... I još samo da napomenem:
najavljeni su thoroughbred (32-bit) i Hammer (64-bit) procesori od AMD-a. Sada
se malo posvetimo overclockingu. I AMD i Intel proizvode podjednako
overclockabilne procesore... jedino se Athloni nešto više griju.. vjerojatno zbog
0.18 mikronske izrade naspram Intelovih 0.13... Ali ostavimo sad to. Pri
overclockanju su važni (napomena: ovo dalje će se većinom odnositi na AMD
procesore): stepping (AXIA, AYHJA i AGOGA su najbolji za overclockanje;
stepping je povezan sa tjednom proizvodnje i otisnut je na jezgri procesora),
tjedan proizvodnje (51. i 52. su najoverclockabilniji) te, vjerovali ili ne, boja
procesora. Da, u trgovine su počeli dolaziti zeleni XP-i koji se navodno dosta
bolje overclockaju. FSB, Frontside Bus ili sabirnica procesora je put podataka i
fizičkog sučelja između procesora i glavne memorije, što je FSB veći, procesor i
memorija brže rade, a ovo može utjecati i na ostale komponente. Npr. Novi
Celeroni rade na 100MHz sabirnici, Pentium-i 4 također na 100 (4x100); Duroni
na 100 (2x100) te Thunderbirdi i XP-i na 133 (2x133). Najbolji overclock postiže
se upravo povećavanjem brzine sabirnice. Samo što za veliko podizanje FSB-a
morate imate kvalitetnu memoriju (aka Kingmax, Crucial, Mushkin, Micron,
Infineon, Corsair etc.) i dobro bi bilo da je PC150 za SDR (Single Data Rate) ili
PC2400/PC2700 (PC300/PC333) za DDR (Double Data Rate). Slijedeće što je
važno za o/c jest napon. Podizanjem napona, jednostavno rečeno, omogućava
vam se jači o/c i CPU stabilnije i pouzdanije radi na podignutoj mu frekvenciji
(ponavljam, frekvencija se izražava u MHz) ali se i jače grije. Dakle, slijedeći
korak je nabaviti kvalitetno hlađenje. Kvalitetni hladnjak (aka Swiftech, Alpha,
OCZ) + jedan dodatni ventilator sprijeda koji upuhuje zrak + jedan dodatni
ventilator straga koji ispuhuje zrak te bilo bi dobro još i Big Tower kućište bi taj
posao obavili savršeno, naime normalna temperatura se kreće od 1-50 stupnjeva
celzijusa. I zadnje dvije ali ne i najmanje važne stvari su: nabaviti kvalitetno
napajanje (300W+), npr. Enermax, Macase ili DTK, može i AOpen te nabaviti
kvalitetnu matičnu ploču, konkretno, za o/c AMD-ovih procesora najbolja je Iwill
XP333(-R) matična uparena sa PC333 Kingmax memorijom. I kako polako
dolazimo do kraja moramo spomenuti sve dosadašnje procesore: Intel P5, Intel
P5, OD, P54, P55, P6, P2, P3, P4; AMD: K5, K6, K7; NexGen: Nx586, Nx686;
Cyrix (VIA): M1, M2, III; Centaur: C6, C2, III; Rise: mP6; Transmeta: Crusoe.