METODIKA NASTAVE

TEHNIKIH NASTAVNIH
PREDMETA KAO NAUNA
DISCIPLINA I KAO
NASTAVNI PREDMET

ta je Metodika nastave tehnikih nastavnih

predmeta u sistemu naunih disciplina?
Tehnika (starogrki [tchne]; sposobnost, zanat) to je postupak ili
sposobnost proizvodnje zanatskih, industrijskih i umetnikih proizvoda uz
praktin upotrebu prirodnih nauka

Metodika nastave tehnikih nastavnih

predmeta je interdisciplinarna nauka koja
izuava zakonitosti procesa
institucionalnog i vaninstitucionalnog
tehnikog obrazovanja.

Osnovne komponente procesa tehnikog

obrazovanja su:
1. ciljevi i zadaci obrazovanja,
2. nastavni sadraji,
3. nastavne metode,
4. oblici rada,
5. tehnologije nastave,
6. pozicija i aktivnost studenta u procesu uenja i
7. obrazovna delatnost nastavnika

Kakav je odnos Metodike nastave tehnike sa

drugim naunim disciplinama?

Metodika nastave tehnike najtenje je

povezana sa Didaktikom sa jedne strane,
i Tehnikim naunim disciplinama sa
druge strane

Metodika nastave
tehnike

Didaktika

tehnika

ta je to to Metodiku nastave tehnike izdvaja

u posebnu nauku?

Svaka nauka ima:

- predmet istraivanja,
- cilj istraivanja iz koga proizilaze zadaci,
- naune metode koje koristi u istraivanju,i
- teorijske okvire .

ta je PREDMET istraivanja Metodike

nastave tehnike?
Predmet istraivanje Metodike nastave
tehnike su zakonitosti koje se javljaju u
procesu uenja sadraja iz tehnike. Pri tome
se u najveoj meri oslanja na zakonitosti
Didaktike, ali ima i svoje specifine
zakonitosti koje su uslovljene sadrajem i
strukturom tehnike (tipovi znanja u raznim
oblastima tehnike).

U okviru svog predmeta prouavanja Metodika

nastave tehnike reava tri osnovna problema:

TA UITI, KAKO UITI I KAKO

OBUAVATI ?

ta je CILJ istraivanja Metodike nastave

tehnike?
Cilj Metodike nastave tehnike kao naune
discipline je da primenjujui opte didktike
principe i zahteve na konkretne nastavne sadraje
iz tehnike razradi modele za e fikasno obrazovanje.

Zadaci Metodike nastave tehnike su:

Prouavanje procesa obrazovanja tehnikih disciplina i
definisanje njegovih teorijskih okvira,
Definisanje ciljeva i zadataka tehnikog obrazovanja u
uslovima brzog razvoja nauka i tehnologija
Usavravanje odabira tehnikih nastavnih sadraja, metoda
obuavanja i metoda uenja tehnike
Prouavanje odnosa tehnike i drugih nastavnih predmeta u
obrazovnom sistemu
Prouavanje mogunosti primene savremenih obrazovnih
tehnologija u tehnikom obrazovanju
Usavravanje modela evaluacije tehnikog obrazovanja

Koje NAUNE METODE koristi Metodika

nastave tehnike?

U naunim istraivanjima u okviru Metodike

nastave tehnike koriste se razliite naune
metode. To su:
1. Opte naune metode, i
2. Specifine naune metode.

Opte naune metode koje koristi Metodika nastave

tehnike su:

Deskriptivna metoda
Analitika metoda
Metoda modelovanja(modelovanje
eksperimentalnih sistema uenja tehnike)
Metoda pedagokog eksperimenta u
tehnikom obrazovanju (laboratorijski ili
pilot-eksperiment i prirodni pedagoki
eksperiment)

Specifine naune metode Metodika nastave

tehnike koristi:
- kod izbora materijala za uenje,
-kod metodikih transformacija naunih
sadraja iz oblasti tehnike u nastavne sadraje,

ta su osnovni TEORIJSKI OKVIRI

Metodike nastave tehnike?
Osnovni teorijski okviri Metodike nastave tehnike su
didaktike teorije primenjene na u enje sadraja
tehnikih naunih disciplina. To su:
Teorije uenja primenjene u nastavi tehn ike,
Teorije izbora tehnikih nastavnih sadraja,
Teorije instrukcije u nastavi tehnike,
Didaktiki principi u nastavi tehnike i drugo

Zakljuak:
METODIKA NASTAVE TEHNIKE JE
INTERDISCIPLINARNA NAUKA IJI JE CILJ
DA PRIMENJUJUI OPTE DIDAKTIKE
PRINCIPE I ZAHTEVE NA KONKRETNE
NAUNE SADRAJE IZ OBLASTI TEHNIKE
OMOGUI, U PROCESU TEHNIKOG
OBRAZOVANJA, FORMIRANJE
FLEKSIBILNOG SISTEMA ZNANJA.

PEDAGOGIJA

PSIHOLOGIJA

DIDAKTIKA

Metodika
nastave
nrirodnih
nauka

METODIKA NASTAVE
TEHNIKE

TEHNIKE NAUNE
DISCIPLINE

Urbanizam
Nacrtna
Mehanika

geometrija

Nosee
konstrukcije

Digitalna
Obrada
slike

Mainski
elementi

........

ta je Metodika nastave tehnike kao nastavni

predmet?
Metodika nastave tehnike je os novni
uestruni predmet u obrazovanju za oblast
tehnike.

Cilj Metodike nastave tehnike je da osposobi

nastavnike za uspeno ukljuivanje u nastavni proces
tehnikih nastavnih predmeta.

Osnovni zadatak Metodike nastave tehnike je da

predavaima prui osnovna znanja iz oblasti
savremenog tehnikog obrazovanja i da kod njih
formira neophodne nastavnike kompetencije.

U procesu izuavanja Metodike nastave tehnik e

sluaoci stiu profesionalna znanja, vetine i navike
za efikasno obuavanje i vaspitanje studenata u
nastavnom procesu tehnikih nastavnih predmeta.

Profesionalna priprema nastavnika tehnike

omoguava polaznicima:
- ukljuuje teorijsku i praktinu pripremu nastavnika
za uspeno izvoenje tehnikih nastavnih predmeta,
- svestrano razumevanje ciljeva i zadataka nastave
tehnike,
- aplikaciju savremenih dostignua psiholokopedagokih nauka u tehnikom obrazovanju,
- aplikaciju savremenih obrazovnih tehnologija u
nastavi tehnike, i drugo.

U okviru teorijske pripreme razrauju se:

Ciljevi i zadaci nastave tehnike,

Nastavni programi konkretnog nastavnog
predmeta i nastavni sadraji,
Nastavne metode,
Nastavni proces,i drugo.

Praktina priprema nastavnika se odvi ja kao razrada:

Sistema auditornih i laboratorijskih vebi,

Seminarskih radova i
prakse.

TEHNIKA U SISTEMU
SAVREMENOG
OBRAZOVANJA

 TEHNIKA KAO GRUPACIJA NAUKA

TEHNIKA KAO GRUPACIJA
NASTAVNIH PREDMETA

Osnovna karakteristika doba u kome ivimo je

nauno tehnika revolucija. Ona se ogleda u
brzom razvoju:

Razvoju svih vidova saobraaja,

Razvoju svih vidova komunikacija,
Novih materijala,
Novih tehnologija,
Naglom napretku nauka.

Koliko je tehnika vana za savremeno drutvo?

Tehnika je od najvee vanosti za savremeno

drutvo. Podruje tehnike je veoma iroko i
obuhvata:
Velik broj struka i zanimanja ,
Opasnosti zbog nekontrolisanog razvoja i
prekomerne proizvodnje,
Zatitu ivotne sredine, s obzirom na to da
prekomerna proizvodnja moe da nanosi tetu
sredini u kojoj ivimo.
Uticaj na socioloko psiholoke parametre.

U saznajnom domenu, tehnika je nadogradnja

prirodnih nauka i prua priliku njihove
primene.

Prirodne
nauke

priroda

tehnika

Po emu se razlikuju pristupi izuavanja

prirodnih nauka i tehnike

Fizika izuava izolovane sisteme

Hemija izuava zatvorene sisteme
Biologija izuava otvorene sisteme
Tehnika proiruje i primenjuje znanja
prirodnih nauka, s tim da na tehniku imaju
uticaj i drutvene nauke.

Za koji period vezujemo poetke razvoja tehnike?

Tehnika je stara koliko i ljudsko drutvo.

Organizovana i sistematska proizvodnja javlja se

jo u drevnim civilizacijama.

U Starom Egiptu bile su razvijene tehnike

bojenja tekstila indigom i alizarinom,
vrena je eksploatacija minerala iz jezera,
dobijani su zlato i srebro, graeni su trajni
velelepni objekti .....

Za civilizaciju Antike Grke je tekao dalji

razvoj proizvodnje i gradnje.

Period Srednjeg veka obeleile su alhemija i

jatrohemija, iji je najvei doprinos bio
razvoj laboratorijskih tehnika, razvoj
tehnike je bio usporen.

Period Velikih otkria je uticao na razvoj

tehnike
Pronalaskom parne maine i Watovog
mehenizma je poela druga tehnoloka
revolucija.

Savremenu tehniku karakterie:

Nagli razvoj,
irenje, razdvajenje i pojava novih struka ,
kao i nestajanje prevazienih,
Sveprisutnost u svim oblastima ljudskog
delovanja.

NASTAVNI PREDMETI U OBLASTI

TEHNIKE

ta je osnovna razlika izmeu tehnike i

nastavnih predmeta iz tehnike?
Saznavanje u tehnici je otkrivanje novih, ljudskom
drutvu jo nepoznatih, znanja. To je otkrivanje i
upotpunjavanje domenskih znanja.
Saznavanje u nastavi tehnike je prenoenje ve
poznatih naunih znanja studentima. To nije
prosto prihvatanje poznatih logiko-gnoseolokih
kategorija, to je konstrukcija individualnog znanja
kretanjem kroz domen naunih tehnikih znanja.

Savremena nauna delatnost najee se odvija u

interdisciplinarnim i multidiscplinarnim
podrujima, uslovljavajui da meusobna
povezanost nastavnih predmeta postaje jedan od
najaktuelnijih problema savremene nastave.

Interdisciplinarna povezanost u nastavi

znaajno utie na:
Kvalitet nastave,
Celovitost predstava i pojmova o objektima
i pojavama,
Razvoj kognitivnih sposobnosti kod
uenika,
Optimizaciju i racionalizaciju celokupnog
nastvanog procesa.

Tehnika znanja uenici ne stiu samo kroz

nastavni proces tehnikih premeta. Neka tehnika
znanja formiraju se kao spontana znanja u
svakodnevnom ivotu, a neka druga u
vaninstitucionalnom obrazovanju.

Zato, pre nego to definiemo cilj nastavnih

predmeta tehnike, moramo odrediti cilj tehnikog
obrazovanja:

Cilj tehnikog obrazovanja je formiranje

fleksibilnog sistema tehnikih znanja
metodama savremene nastavne
tehnologije

ta je cilj tehnikih nastavnih predmeta?

Cilj je da studenti ovladaju osnovama
naunog metoda u tehnici i da steknu
znanja o osnovnim teorijama tehnike.

Da bi se cilj nastave tehnikih predmeta

uspeno realizovao potrebno je
konkretizovati ga u zadatke.

Zadaci nastave tehnikih predmeta mogu se

klasifikovati u:
Osnovne zadatke, koji su prisutni u svim
profilima obrazovanja, i
Specifine zadatke, koji su uslovljeni
profilom obrazovanja

Osnovni zadaci nastave tehnikih predmeta

su da osposobi uenike da:
Primenjuju nauni metod u posmatranju
fenomena iz oblasti tehnike
Razumeju osnovne tehnike koncepte
Razviju tehniku pismenost
Razumeju istorijski i savremeni drutvenoekonomski znaaj tehnike
Razumeju blagodeti i rizike koje tehnika nudi
Razumeju potrebu zatite ivotne sredine koja
je ugroene savremenom tehnikom i
tehnologijama.

Specifini zadaci nastave tehnikih

predmeta su:
Razvijanje naunog pristupa u
objanjavanju pojava i procesa
Razumevanje uloge pojedinaca i timova u
uslovima naglog tehnolokog razvoja
Razumevanje potrebe za permanentnim
obrazovanjem u domenu tehnike

DIDAKTIKI PRINCIPI U
NASTAVI TEHNIKIH
PREDMETA

ta je princip?
Princip se definie kao: zakon u
subjektivnom smislu koji proizilazi iz
zakona u objektivnom smislu.

Principi, naela ili pravila su smernice za uspeno

odvijanje odreene ljudske del atnosti.

U svakoj svojoj delatnosti ovek se rukovodi

odreenim principima. to je delatnost sloenija, to
je vie principa potrebnih za njeno uspeno
odvijanje.

ta su didaktiki principi?

Didaktiki principi su opti zahtevi za

uspenu nastavu svih nastavnih
predmeta.

Da li to znai da su didaktiki principi

univerzalni i uvek isto vani u svim nastavnim
predmetima?

Optost, ali ne i potpuna univerzalnost, je

osnovno obeleje didaktikih principa. To
znai da, iako oni predstavljaju opta naela
uspene nastave, postoji izvesna asimetrija
u njihovoj zastupljenosti u pojedinim
nastavnim predmetima.

Opti didaktiari pojam didaktiki principi

najee se razumeju upravo u njihovoj
univerzalnosti. Zbog asimetrije u zastupljenosti i
asimetrije u primeni pojedinih didaktikih
principa u razliitim nastavnim predmetima, oni
se konkretizuju u pojam didaktika pravila.

Kako se mogu klasifikovati didaktiki principi?

Razliiti autori daju razliite klasifikacije

didaktikih principa.

V.Poljak istie da je najpogodnija klasifikacija

didaktikih principa zasnovana na jedinstvu
suprotnosti koji u njima postoji. Tako postoje:

Princip konkretnosti i apstraktnosti,

Princip diferencijacije i integracije,
Princip individualizacije i socijalizacije,
Princip istoricizma i savremenosti,
Princip odmerenosti i akceleracije, i drugi.

Za nastavu tehnikih predmeta prihvatljiva je

klasifikacija didaktikih principa po Lj.Krneti i
N. Potkonjaku na:
Princip naune usmerenosti nastave,
Princip odmerenosti nastave prema uzrastu
(spremnosti za prihvatanje znanja),
Princip individualizacije nastavnog rada,
Princip racionalizacije i ekonominosti
vremena i materijala,
Princip sistematinosti i postupnosti,
Princip oiglednosti u nastavi, i
Princip trajnosti znanja.

Princip naunosti nastave istie da se uenicima u

nastavnom procesu izlau samo ona znanja koja
su su sigurno potvrena u savremenoj nauci.

ta to znai u nastavi tehnike?

U nastavi tehnike to znai da nastavni

sadraji moraju da odgovaraju savremenim
naunim saznanjima iz tehnikih disciplina.

Princip naunosti u nastavi tehnikih predmeta

konkretizuje se u konceptima kao na primer:
Konceptu odranja mase i energije,
Konceptu stalnog poveanja entropije
Konceptu prelaska toplote sa toplijih na
hladnija tela
Konceptu stabilnosti kroz ravnoteu sila

Princip odmerenosti nastave prema uzrastu

uenika istie da postignue uenika u nastavi
zavisi od razvojnih karakteristika uenika.

Princip odmerenosti nastave prema uzrastu

uenika jedan je od najstarijih didaktikih
principa, a istovremeno i jedan od najaktuelenijih
didaktikih principa koji je utkan u mnoge
savremene teorije uenje (na primer Pijaeova
strukturalna teorija).

U nastavi tehnikih predmeta, zbog specifinosti

saznavanja u tehnici, princip odmerenosti nastave
prema uzrastu studenata istie da:
Nastavni sadraji tehnike, njihov obim i nain
realizacije nastave mora da bude usklaen sa
predznanjima, sposobnostima i saznajnim
karakteristikama sluaoca.

Saznajne karakteristike studenata su:

Otvorenost prema realnostima objektivnog sveta,

Zainteresovanost za uzroke i zbivanja pojava u tehnici,
Zainteresovanost za tehniko-tehnoloke procese i
Razvijeno apstraktno miljenje.

Princip individualizacije nastave zahteva da se u

nastavnom radu potuju individualne
karakteristike svakog uenika.

Nije li princip individualizacije ve sadran u

principu odmerenosti nastave prema uzrastu
uenika?
Nije, jer se psihofiziki razvoj uenika, koji tee
prema odreenim optim zakonitostima, zbiva
u svakoj konkretnoj individui.

Individualne razlike meu studentima iste godine

mogu da budu veoma velike:
Predznanje studenata je veoma razliito,
Neki od studenata raspolau velikim fondom
rei i razvijenim pojmovima, dok je kod drugih
izraavanje oskudno, a pojmovi nepotpuni i
siromani,
Meu studentima iste godine postoje i znatne
razlike u sposobnostima posmatranja,
sposobnostima za uenje , misaonim
sposobnostima.

ta uzrokuje individualne razlike u gotovosti za

uenje kod studenata iste godine?
Individualne razlike mogu da budu genetski
uslovljene, ali su u velikoj meri uslovljene i
razliitim drutvenim sredinama iz kojih
potiu.

Najvanija aktivnosti nastavnika za

prilagoavanja nastave individualnim
karakteristikama svakog studenta je :
Odabir metodikih postupaka koji odgovaraju
kognitivnom stilu studenta.

Nastavnik treba da vri sistematsko i

organizovano posmatranje studenta i da vodi
dosije u koji se unose podaci o psihofizikim
karakteristikama , sklonostima i radnim
navikama studenta, o uoenim problemima u
uenju.

Princip racionalizacije i ekonominosti istie

potrebu za efikasnou nastave. To znai da se u
raspoloivom nastavnom vremenu i sa
ogranienim i planiranim materijalnim
sredstvima ostvare definisani ciljevi i ishodi
nastave.

O didaktikom principu racionalnosti i

ekonominosti nastave u nastavi tehnikih
predmeta moemo da govorima sa dva
aspekta:moemo
Sa aspekta racionalizacije i ekonominosti
vremena, i
Sa aspekta racionaliacije i ekonominosti
materijala.

Racionalno korienje nastavnog vremena u nastavi

tehnikih predmeta zahteva dobro planiranje i
preciznu pripremu svake nastavne jedinice. Priprema
se odnosi na teorijsku i praktinu pripremu.

Racionalizacija i ekonominost materijala dolaze

do izraaja u laboratorijskom radu. Nastavnik
treba da ukae studentima i da im demonstrira
najracionalnije izvoenje pojedinih
laboratorijskih operacija.

Princip sistematinosti i postupnosti zahteva

da se nastavni sadraji tehnikih predmeta izlau
u logikom poretku i da se postupno obrauju, jer
se samo tako moe formirati fleksibilni sistem
tehnikih znanja, kao i odreenih vetina i navika.

Tehniki nastavni predmeti, predstavljaju izvod iz

sistema tehnikih naunih disciplina. Obim,
sadraj i struktura nastavnog predmeta u velikoj
meri zavisi od nivoa obrazovanja i potreba
studenta kao korisnika znanja.

Bez obzira na nivo obrazovanja i specifine

potrebe studenta kao korisnika znanja, tehniki
nastavni predmeti treba da odslikavaju logiku
strukturu tehnike.To znai da injenice i
generalizacije u tehnikim predmetima treba da
budu rasporeene u sistem koji odgovara logikoj
strukturi tehnike.

Komponenta postupnosti u didaktikom principu

sistematinosti i postupnosti znai da se u nastavi
tehnike ne prelazi na izuavanje novog gradiva
dok predhodno nije inkorporirano u postojeu
strukturu znanja uenika (Brunerova teorija
instrumentalnog konceptualizma).

Koje su aktivnosti nastvanika u okviru principa

sistematinosti i postupnosti?
Pripremajui se za nastavu nastavnik konstruie
poeljne strukture znanja na osnovu nastavnog
programa,
Nastavnik bira objekete uenja koji za studenta
imaju veliku informacionu vrednost i
Nastavnik instrukcijama upravl ja procesom
uenja, pomaui studentu da u situaciji uenja
sagleda i uoi sutinske veze i odnose.

Princip oiglednosti u nastavi tehnikih

predmeta zahteva se da se kod studenta formiraju
predstave i pojmovi na osnovu direktnog
percipiranja konkretnog tehniko tehnolokog
procesa.

Za potovanje principa oiglednosti u nastavi

tehnikih predmeta od najveeg znaaja je ulna
percepcija. Pri tome se mora uvek voditi rauna
o bezbednosti uenika u nastavnom procesu.

Princip trajnosti znanja podrazumeva da se

znanje koje uenici stiu u toku nastavnog procesa
tehnikih predmeta organizuje u fleksibilni sistem
tehnikih znanja, primenljiv u razliitim
situacijama.

Trajnost tehnikog znanja zavisi od:

Percepcije nastavnog materijala,

Shvatanja,
Zapamivanja, i
Inkorporacije znanja u ve postojei sistem.

Svi ovi faktori koji utiu na trajnost tehnikog

znanja zahtevaju da nastavni sadraji budu
logiki osmiljeni i ureeni.

Da bi se znanje trajno inkorporiralo u sistem

znanja neophodno je sistematsko ponavljanje i
utvrivanje gradiva.

Kako se konstruie dobar test znanja iz

tehnike?
Testovi znanja iz tehnike mogu se
uspeno konstruisati na principima
Bloomove taksonomije obrazovnih
ciljeva i zadataka, jer ona omoguuje
postavku preciznih i odreenih zahteva
u pogledu kvantuma i kvaliteta
studentskog znanja.

ta je to Bloomova taksonomija?

To je hijerarhijski sistem obrazovnih ciljeva

i zadataka ureen u podruja: kognitivno,
afektivno i psihomotorino, prema
konstitucionim elementima linosti.

B. Bloom istie da je osnovni cilj izrade

Taksonomije bio efikasnija komunikacija,
odnosno podsticanje razmene ideja i
materijala u obrazovnom procesu.
Ona omoguuje: preciznije odreivanje
nastavnih sadraja , oblika nastavnog rada i
merenje rezultata (ishoda) uenja

Podruja Bloomove taksonomije ( kognitivno,

afektivno i psihomotorino) su hijerarhijski
ureena u kategorije, a kategorije u
subkategorije zasnovane na sopstvenim
strukturnim principima.

Prvi Bloomov pokuaj bio je definisanje i

konkretizacija obrazovnih zadataka u
kognitivnom podruju (domenu miljenja) , i ovo
je za nastavu tehnike najznaajnije podruje.

Kako je ureeno kognitivno podruje?

Kognitivno podruje je ureeno u est kategorija:

znanje (1),
shvatanje(2),
primena znanja (3),
analiza (4),
sinteza (5), i
evaluacija (6).

Kategorije su u kognitivnom podruju

hijerarhijski ureene, tako da svaka naredna
ukljuuje u sebe sve predhodne kategorije

Hijerarhijski niz kategorija u kognitivnom

podruju moe i grafiki da se predstavi
na sledei nain:

evaluacija (6)
sinteza (5)
analiza (4)
primena (3)
shvatanje(2)
znanje(1)

Obrazovni ciljevi jedne kategorije nadograuju

se i ukljuuju u sebe oblike ponaanja iz svih
predhodnih kategorija.

Finu strukturu kognitivnih kategorija ine

subkategorije.

Znanje Bloom odreuje kao sposobnost

studenta da se seti i reprodukuje:

pojedinisti ili izolovane informacije,

navede metode ispitivanja ili modele
organizovanja i klasifikovanja nastavnog
gradiva,
definie osnovne tehnike pojmove,
zakone i teorije.

Subkategorije kategorije znanja su:

1.10- znanje pojedinosti U okviru ove subkategorije za nastavu

tehnike je vano: tehnika pismenost i tehnike simbolike (1.11) i
znanje specifinih injenica1 (1.12),
1.20- znanje tretiranja pojedinosti Za nastavu tehnici bitno je:
poznavanje konvencija (1.21), smerova i nizova (1.22), klasifikacija i
kategorija (1.23), kriterijuma (1.24) i metodologija (1.25
1.30- znanje optih pojmova i univerzalija u nastavi tehnike se
odnosi na: znanje principa (1.31) i znanje teorija i struktura (1.32)

Kategorija shvatanja (2.0) obuhvata takve

zadatke koji zahtevaju razumevanje nastavnih
sadraja i transformaciju primeljenih informaija
u neku drugu formu, koja za studenta ima veu
informativnu vrednost.

Kategorija shvatanja ukljuuje sledee

subkategorije:

2.1- prevoenje (transformacija) Ova subkategorija u nastavi

tehnike podrazumeva prevoenje informacija sa jednog oblika u
drugi. U nastavi tehnike to je najee transformacija simbolikih
iskaza u verbalne, i obrnuto.
2.2- tumaenje Tumaenje Bloom odreuje kao prevoenje
pojedinanih informacija u kontekst ideje.To od studenta zhteva
razvijenu sposobnost za prepoznavanje bitnih delova komunikacije,
koje student preureuje sa ciljem sticanja opteg pogleda na sadraj
komunikacija dovodei je u vezu sa ranije usvojeni znanjima. U
nastavi tehnike sposobnost tumenja najee se meri esejskim
zadacima u kojima se od studenta zahteva tumaenje grafikona,
shema ili crtea
2.3- ekstrapolacija Odnosi se na sposobnost studenta da proiri
granice komunikacije, da zakljuuje sa izvesnim stepenom
verovatnoe

U hijerarhijskom nizu kognitivnog podruja

kategorija primene znanja(3.0) je iznad
kategorije znanja(1.0) i shvatanja(2.0). Bloom
istie da je bitna razlika izmeu kategorije
primene znanja i kategorije shvatanja to to
reavanje problema u kategoriji shvatanja od
studenta zahteva znanja koja moe da
upotrebi onda kada se to od njega neposredno
zahteva. Drugim reima, student se za
reavanje problema slui zadatom
apstrakcijom. Reavanje problema na nivou
primene znanja zahteva od studenta samostalni
izbor apstrakcije za reavanje problema.

Specifinost usvajanja znanja iz tehnike u

nastavnom procesu koja se pre svega odnosi na
razumevanje pojavnih, strukturnih i simbolikih
formi tehnikih struktura i procesa uslovljava da
reavanje problema u kategoriji primene znanja
zahteva od studenta i razvijne sposobnosti
analize, sinteze i evaluacije. Tako se sve ove
vie kategorije iz Bloomove taksonomije
obrazovnih ciljeva i zadataka ugrauju u
kategoriju primene znanja.

Prema tome, kategorija primene znanja ukljuuje

u sebe uz subkategorije iz ove kategorije, jo i
subkategorije analize, sinteze i objektivne
evaluacije.
Za nastavu tehnike vane subkategorije su:
idetifikovanje i klasifikacija tehnikih elemenata ,
utvrivanje odnosa meu tehnikim elementima,
utvrivanje organizacionih principa u celini,
rekombinacija elemenata znanja u novu strukturu,
sposobnost evaluacije prema unutranjim, i
sposobnost evaluacije prema spoljanjim
kriterijumima.

Bloomova taksonomija prua izvanredne

mogunosti za pripremu zadataka kojima se
procenjuje kvalitet studentskog znanja iz
tehnike. Za njeno uspeno korienje potrebno
je da nastavnik dobro vlada strunim tehnikim
sadrajima i da poznaje osnovne principe i
pravila za konstrukciju ispitnih zadataka i
samog testa.

PRIPREMA ZA AS
Nastavni predmet:...........
nastavna tema:........
nastavna jedinica:......
Obrazovni, vaspitni i funkcionalni ciljevi i zadaci:......
ISHODI......
VRSTE NASTAVE

OBLIK RADA

-KLASINA
-PROBLEMSKA
-PROGRAMIRANA
-INDIVIDUALIZIRANA
-SA ELEMENTIMA:
----------------------------------------------------------------------

-FRONTALNI
-GRUPNI
-RAD U
PAROVIMA
-INDIVIDUALNI

NASTAVNE METODE
TIP ASA
-OBRADA NOVOG
GRADIVA
-UTVRIVANJE
-VEBANJE I
PONAVLJANJE
-PROVERAVANJE I
OCENJIVANJE
-PISMENI ZADACI
-KOLOKVIJUM
-KOMBINOVANI
TIP ASA

-PREDAVANJE
-PRIANJE
-OPISIVANJE
-OBJANJAVANJE
-RAZGOVOR
-CRTANJE
-PRAKTNI RAD
-DEMONSTRACIJA
ILUSTRACIJOM
-DEMONSTRACIJA
MODELOM
-LABORATORIJSKA
DEMONSTRACIJA
-POSMATRANJE
-IZRADA ZADATAKA

NASTAAVNA
SREDSTVA
VIZUELNA
-CRTE
-SLIKA
-DIJAGRAM
-DIJAPOZITIV
-GRAFOFOLIJA
-MODELI
-MAKETE
-KONSTRUKCIONI
MATERIJAL
-UZORCI
-SIMULATORI
-FILM

-KOLSKA TABLA
-MAGNETNA
TABLA
-GRAFOSKOP
-DIJAPROJEKTOR
-INTERAKTIVNA
TABLA
-KOMPJUTER
-VIDEOBIM

AUDITIVNA

-KOMPJUTER SA
OZVUENJEM
-CD PLEJER

-ZVUNI
SNIMCI
AUDIO
VIZUELNA
-TV EMISIJE
-ZVUNI
FILM
SREDSTVO ZA
PROGRAMIRANO
UENJE
-PROGRAMIRANI
MATERIJAL
-KOMPJUTERSKI
CENTAR SA
PROGRAMOM

plan table

POMONA I
TEHNIKA
NASTAVNA
SREDSTVA

AUDITIVNA
NASTVNA SREDSTVA

AUDIO
VIZUELANA
NASTAVNA
SREDSTVA
-KOMPJUTER
SA OZVUENJEM
I VIDEO BIMOM
-MULTIMEDIJSKA
UIONICA

OVO JE PRIMER PRIPREME ZA NASTAVNI AS SA TEMEOM IZ HEMIJE. NA

SLIAN NAIN SE PRAVI PRIPREMA I ZA NASTAVU TEHNIKIH PREDMETA

PRIPREMA ZA NASTAVNI AS

NASTAVNA JEDINICA

SASTAVLJANJE JEDNAINA HEMIJSKIH

REAKCIJA

NoviSad, l2012.

PRIPREMA ZA IZVOENJE NATAVNOG ASA

Nastavna tema: Hemijske reakcije
Nastavna jedinica: Sastavljanjejednainahemijskih reakcija
Vaspitno-obrazovni cilj i zadaci nastavne jedenice: Formiranje sistema znanja o nainu sastavljanja
jednaina hemijskih reakcija
Obrazovni zadaci:
1 .Usvajanje znanja o pojmu he
mijske jednaine
2.Usvajanje znanja o nainu pisanja hemijskihjednaina
Funkcionalni zadaci:
1.Razvijanje analitikog miljenja
2.Razvijanje vetine uoavanja i prepoznavanja 3-Razvijanje sposobnosti primene steenog znanja
Vaspitni cilj:
1.Formiranje i razvoj naunog pogleda na svet
razvijanje apstraktnog miljenja
razvijanje sposobnosti samostalnog zakljuivanja na osnovu eksperimenta
2.Razvijanje maste i apstraktnih predstava
3-Razvijanje estetskih navika (tabla, modeli, eksperiment)
4-Shvatanje materijalnog sveta
Nastavne metode: Kombinovani tip asa
l.Verbalne metode: - dijaloka metoda (pitanje-odgovor)
- monoloka metoda 2.11ustrativno-grafika
metoda - upotreba Allyn-Becon-ovih modela 3.Eksperiinentalna
metoda- demonstracioni ogled Nastavna sredstva:
Tabla
Hemikalije: rastvor srebro-nitrata, rastvor natrijum-hlorida, rastvor barijum-hlorida, rastvor
natrijum-sulfata
Pribor: epruvete, stalak za epruvete
Allyn-Becon-ovi modeli
Kljuni pojmovi:
1. hemijskajednaina
2. reaktanti
3. proizvodi
4. koeficijent
5. kvalitativno znaenje hemijskih jednaina
6. kvantitativno znaenje hemijskihjednaina

Ishodi:
l. Uenici e znati da hemijska jednaina predstavlja skraen nain za prikazivanje hemijskih
reakcija.
2. Uenici e znati da na levoj strani hemijske jednaine piu simboli i formule supstanci koje
reaguju (reaktanata).
3. Uenici e znati da na desnoj strani hemijske jednaine piu simboli i formule supstanci koje
nastaju hemijskom reakcijom, proizvoda.
4. Uenici e znati da se izmeu hemijskih simbola i formula reaktanata i proizvoda pie strelica
5. Uenici e znati da se, ukoliko reaguje vie supstanci, izmeu simbola i fbrmula reaktanata ^ pie
znak +.
6. Uenici e znati da se, ukoliko hemijskom reakcijom nastaje vie proizvoda, u hemijskoj
jednaini izmeu simbola i formula proizvoda reakcije pie znak +.
7. Uenici e znati da, pi-ema zakonu odranja mase, u svakoj jednaini broj atoma bilo kog
elementa sa leve strane jednaine mora biti jednak broju atoma istog elementa sa desne strane
jednaine.
8. Uenici e znati daje koeficijent broj koji se pie ispred simbola odnosno formule, predstavlja
broj atoma, odnosno molekula.
9. Uenici e razumeti da se prilikom sredivanja hemijske jednaine ne mogu menjati brojevi u
indeksu u ispravno napisanim formulama supstanci koje reaguju i koje se dobijaju kao
proizvodi reakcije.
10. Uenici e znati da hemijske reakcije imaju kvalitativno i kvantitativno znaenje za hemijske
reakcije.

Struktura znanja:

Vrcmenska artikuladja asa:

1. Uvodni deo asa: 10 min
2. Glavni deo asa: 30 min
3. Zavrni deo asa: 5 min

SASTAVLJANJE JEDNAINA HEMIJSKIH REAKCIJA

(obrada novog gradiva)
l.UVODNI DEO ASA (10 minuta)
U uvodnom delu asa uenicima e biti postavljena pitanja u cilju uvoenja u odgovarajuu nastavnu
jedinicu. Pri tome e se koristiti verbalno-dijaloka metoda. Pitanja e se odnositi na hemijste simbole i
formule, hemijske reakcije, tipove reakcija i zakon odranja mase.
1.Kako se skraeno predstavljaju hemijski elementi?
Hemijski elementi se skraeno predstavljaju hemijkim simbolima.
2.Kako se predstavljaju molekuli elemenata i jedinjenja?
Molekuli elemenata ijedinjenja se predstavljaju hemijskim formulama, odnosno molekulskim
formulama.
3.Kako se zove broj koji oznaava taan broj atoma nekog elementa u molekulu i gde se pie?
Broj koji oznaava taan broj atoma nekog elementa u molekulu se zove indeks i pie se sa donje desne
strane simbola elementa.
4.ta predstavlja kvalitativno znacenje hemijske (pormule?
Kvalitativno znaenje hemijske formule predstavlja elementami sastav molekula, odnosno od kojih
elemenataje sastavljen molekul.
5. ta predstavlja kvantitativno znaenje hemijske normule?
Kvantitativno znaenje hemijske formule predstavlja taan broj atoma pojedinih elemenata u molekulu.
6.Date su hemijske formule odrediti im kvalitativno i kvntitativno znaenje?
He
Kvalitativno znaenje: helijum

H2 O
molekul vode koji se sastoji iz vodnika i kiseonika

Kvantitativno znaenje: jedan atom

jedan molekul vode koji se sastoji iz dva atoma vodonika i
jednog atoma kiseonika
7.ta su hemijske reakcije?
Hemijske reakcije predstavljaju trajne promene polaznih supstanci i nastajanje novih supstanci koje se
po
sastavu i svojstvima razlikuju od polaznih supstanci.
8.Kako nazvamo polazne supstance u hemijskoj reakcji?
Polazne supstance u hemijskoj reakciji nazivamo reaktanti.
9.Kako nazivamo supstance koje nastaju u hemijskoj reakciji?
Supstance koje nastaju u hemijskoj reakciji nazivamo proizvodi.
lO.Staje reakcija analize?
Analizaje reakcija rastavljanja sloene iste supstance na dve ili vie istih supstanci.
ll.Staje reakcija sinteze?
Sintezaje reakcija stvaranja nove iste supstance od dve ili vie istih supstanci.
12.Kako glasi zakon odranja mase?
Zbir masa svih supstanci koje stupaju u hemijsku reakcijujednakje zbiru masa svih proizvoda hemijske
reakcije.ili
Ukupna masa reaktanatajednakaje ukupnoj masi proizvoda reakcije.

2.GLAVNI DEO ASA (30 minuta)Hemijskejednaine predstavljaju

skraeni nain za prikazivanje hemijskih reakcija.
Na levoj strani hemijske jednaine se piu simboli i formule svih supstanci koje reaguju, reaktanata,
dok
se na desnoj strani piu simboli i formule proizvoda reakcije. Ukoliko reaguje vie supstanci izmeu
njihovih hemijskih formula se pie znak plus (+), isto tako ukoliko nastaje vie proizvoda izmeu
njihovih formula se pie znak +. Izmeu hemijskih formula reaktanata i proizvoda se pie strelica (
>).
Primer

1: Reakcija vodonika
hlorovodonik

hlora

u ojoj
k

nastaje

H2 + Cl2 >HCl
Na osnovu zakona odranja mase, u svakoj hemijskoj jednaini broj atoma bilo kog elementa sa leve
strane jednaine mora biti jednak broju atoma istog elementa sa desne strane jedanaine. Ovo znai da
meusobno uvek reaguje tano odreen broj atoma, molekula ilijona i da nastaje tano odreen broj
ovih elementarnih estica. Taj broj se pie ispred simbola, odnosno formule i naziva se koeficijent.
Primer 1: Na levoj strani jednaine se nalazi fonnula molekula vodonika, odnosno dva atoma vodonika,
i molekula hlora, dva atoma hlora. Poto se na desnoj strani nalaze po jedan atom hlora i vodonika,
potrebnoje ispred molekulske formule hlorovodonika napisati koeficijent dva da bi bio zadovoljen
uslov o jednakom broju atoma istog elementa sa obe strane hemijske jednaine:
Hz + Cl2>2HC1
Rad sa modelima: Upotrebom modela pokazati reakciju dobijanja
hlorovodonika.
Prilikom sreivanja hemijskih jednaina ne mogu se menjati brojevi u indeksu u ispravno napisanim
formulama supstanci koje reaguju i koje se dobijaju kao proizvodi reakcije.
Ogled 1. Reakcija natrijum-hlorida i srebro-nitrata
Hemikalije: vodeni rastvor natrijum-hlorida, vodeni rastvor srebro-nitrata
Pribor: epmveta, stalak za epruvete
Postupak: U epruvetu sipati rastvor natrijum-hlorida i dodati vodeni rastvor srebro-nitrata.
Zapaanje: Izdvaja se beo talog.
Zakljuak: Doloje do hemijske reakcije izmeu natrijum-hlorida i srebro-nitrata.
Rad sa modelima: Upotrebom modela pokazati da je hemijskom reakcijom natrijum-hlorida i srebronitrata nastao srebro-hlorid i natrijum-nitrat, i naglasiti da talog potie od srebro-hlorida. Hemiiska
iednaina: NaCl + AgNOa - AgCl + NaN03
Ogled 2. Reakcija barijum-hlorida i natrijum-sulfata
Hemikalije: vodeni rastvor barijum-hlorida, vodeni rastvor natrijum-sulfata
Pribor: epruveta, stalak za epruvete
Postupak: U epruvetu sipati vodeni rastvor barijum-hlorida i dodati vodeni rastvor natrijum-sulfata.
Zapaanje: Izdvaja se beo talog.
Zakljuak: Doloje do hemijske reakcije izmeu natrijum-sulfata i barijum-hlorida.

Rad sa modelima: Upotrebom modela pokazati da je hemijskom reakcijom barijum-hlorida i natrijumsulfata nastao barijum-sufat i natrijum-hlorid, i naglasiti da talog potie od barijum-sulfata. Hemiiska
jednaina: BaCl2 + Na2S04 > BaS04 + 2NaCl
Hemijskejednaine itnaju kvalitativno i kvantitativno znaenje za hemijske reakcije.
Primer 2. Reakcija sinteze amonijaka iz vodonika i azota
Rad sa modelima: Upotrebom modela pokazati daje hemijskom reakcijom molekula azota i tri
molekula
vodonika nastaje dva molekula amonijaka.
Hemijska jednaina: N2 + 3H2 > 2NH3
Primer3. Reakcija analize vode Rad sa modelima: Upotrebom modela pokazati da reakcijom analize
vode nastaju vodonik i kiseonik.
Hemijska jednaina: 2H20 > 2H2 + Oz
3. ZAVRNI DEO ASA (5 minuta)
U zavrnom delu asa uenici e biti pitani o gradivu izloenom u toku glavnog dela asa i reavati
zadatke iz udbenika (u zavisnosti od preostalog vremena zadatke eventualno dati za domai).
1. ta su hemijskejednaine?
2.. Sa koje strane hemijskejednaine piemo reaktante a sa koje proizvode?
3. Kako se zove broj koji se pie ispred simbola odnosno formule u hemjskoj jednaini?

IZGLED TABLE

CACTAE JEHAHA XEMJCKX

PEAKJA
H2 + Cl2 > 2HC1
NaCl + AgNO3 >AgCl + NaNOs
BaCl2 + Na2S04 > BaS04 + 2NaCl

N2 + 3H2 > 2NH3

2H20 >2H2 + 02

LITERATURA
Za uenike:
1. Lj. Mandi, J. Korolija, D. Danilovi, ,,Hemija ", Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd,
2009, str. 118-121.
Za nastavnika:
1. Lj. Mandi, J. Korolija, D. Danilovi, ,,Hemija ", Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd,
2009, str. 118-121.
2. N. Perii-Janji, T. akovi-Sekuli, S. Gaduri, ,,0pta hemija", Univerzitet u Novom Sadu,
Prirodno-matematiki fakultet, Novi Sad, 2008, str. 14-17.

PRILOG:

AKO JE POTREBNO U PRILOGU MOGU DA SE NAU :

GRAFOFOLIJE, SLAJDOVI, EME , DIJAGRAMI I DRUGO.