ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ (1787–1864)

„Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и

почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ,
може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други,
не пропада.“
Вукова реформа језика, писма и правописа
- 1787. године – рођен у Тршићу код Лознице
-1810. године – објављена Мркаљева реформа
(Сава Мркаљ, најзначајнији реформатор српског језика пре Вука. У Будиму
1810. године објавио je књигу Сало дебелога јера либо азбукопротрес, писану
азбуком од 29 слова уместо старих 40. На крају расправе стоји начело: Пиши
као што говориш.
- 1813. одлази у Беч, познанство са Копитарем
- 1814. Вук објављује Пјеснарицу и Писменицу
Мала простонародна славено-сербска пјеснарица( прва штампана збирка
српских народних песама)
Писменица сербскога језика (по говору простога народа написана
(прва граматика српског језика, штампана Мркаљевом азбуком)
Два главна правца Вуковог рада: прикупљање и објављивање народних умотворина и
реформа језика,писма и правописа.
- 1818. објављен Српски рјечник(„Српски рјечник истолкован њемачким и латинским
ријечма“-пун назив) реформисаном азбуком(љ, њ, ћ, ђ, ј, џ) на народном језику.На тај
начин, Вук је дефинисао модеран српски књижевни језик, заснован на народном говору,
поштујући Аделунгово начело: Пиши као што говориш. Речи је на латински и немачки
превео Јернеј Копитар,. У склопу Рјечника Вук је написао Српску граматику. Њом почиње
нормирање српског књижевног језика. 26 270 речи (сарадња са Копитаром)

- 1823. објављене три књиге Српских народних пјесама

- 1836. уводи глас х и штампа Народне пословице
- 1839. укида јекавско јотовање
-1847. године – победа Вукових начела; објављена четири дела на народном језику

1,Песме, Б. Радичевић ЗНАЧАЈ

2.Горски вијенац, П. П. Његош (старим правописом) простим
3.Рат за српски језик и правопис, Ђ. Даничић језиком
4.превод Новог завјета, В.С. Караџић се могу
исказати
мисли
осећања и
критички суд
Овим делима је показано да „простим српским језиком“ могу бити исказани сви мисаони
садржаји: најтананија осећања, научно образложење, религиозна и филозофска дела.
-1850. године –постигнут је Књижевни договор у Бечу
-1852. године – друго издање Српског рјечника (садржи око 47 500 речи, нема граматику и
изостављене су непристојне речи. Вуков сарадник на изради овог издања био је Ђура
Даничић.)
-1864. године – Вук умире у Бечу. Његове кости пренешене су у Београд 1897. године и
са великим почастима сахрањене у порти Саборне цркве, поред Доситеја Обрадовића.
-1868. године – уредбом кнеза Михаила, прихваћена Вукова реформа(његов књижевни
језик и правопис)
.