изгубио већ у првом колу од 

Хуана
Игнасија Челе. Након једне од победа
турниру у Окланду, прокоментарисао
је да су „обојица играли као жене”.
Након тога је рекао да је мислио на то
да је било много брејкова и лоших
сервиса.[38]
Освојио је своју прву титулу, у Сан
Хозеу, Калифорнија, и током турнира
је победио два бивша
1. тенисера планете, Ендија
Родика и Лејтона Хјуита. Достигао је и
четвртфинале на турниру у Мемфису.
Али, зато је изгубио у првом колу
на Отвореном првенству Француске и
у Квинсу. Такође је играо и мушке
парове у Дејвис купу, јер због повреде
није могао да игра појединачно.
Од када је ушао у првих 100 најбољих
играча света, Мари је у медијима
описиван као „тенисер експлозивне
нарави”.[39][40] Током играња парова у
Дејвис купу с Грегом
Руседским против Ненада
Зимоњића и Илије Бозољца, Мари је
увредио судију назвавши га
„идиотом”, због чега је морао да плати
казну од 2.500 долара. Касније је рекао
да јесте псовао током меча, као и:
„Били смо шокирани неким одлукама
судије, и рекао сам колико је лош”.[41]
Изгубио је већ у 1. колу на мастерсу у
Монте Карлу, а на Вимблдону 2006. 4.
коло (у 3. колу је поразио трећег
носиоца Ендија Родика), у ком је
изгубио од Маркоса Багдатиса. Затим
је достигао финала турнира
у Њупорту и Вашингтону. У
међувремену је победио Андија Рама у
мечу Дејвис купа против Израела.
Достигао је полуфинале Канада
Мастерса, у ком је изгубио од Ришара
Гаскеа, а на Мастерс турниру у
Синсинатију је изгубио од Родика у
четвртфиналу. У 3. колу је порази 1.
тенисера света Роџера Федерера. Мари
је један од двојице тенисера који су
успели да нанесу пораз Федереру те
године (други је Рафаел Надал). На
последњем гренд слем турниру у
сезони, Отвореном првенству
САД изгубио је у 4. колу од Николаја
Давиденка. Затим је поново играо у
Дејвис купу. Британија је играла
против Украјине, и Мари је победио у
оба појединачна меча, док је изгубио у
игри парова.
Крајем године, изгубио је од Тима
Хенмана на турниру у Бангкоку.
Такође је играо финале мушких парова
са својим братом. На мастерсу у
Мадриду је изгубио у 3. колу
од Новака Ђоковића. Такође је
изгубио у 2. колу мастерса у Паризу.
На крају године, Мари се налазио на
17. месту АТП листе.
2007.[уреди | уреди извор]
На турниру у Дохи, Мари је стигао до
финала, победивши у полуфиналу
Николаја Давиденка. У финалном
мечу је изгубио од Ивана Љубичића.
На Аустралијен опену те године,
поражен је од Рафаела Надала у
четвртој рунди у пет сетова 7:6 (3), 4:6,
6:4, 3:6, 1:6.[42]
У фебруару је освојио другу титулу у
Сан Хозеу, где је победио годину дана
раније. У финалу је победио Ива
Карловића.
На следећа три турнира Мари је стигао
до полуфинала (у Мемфису, Индијан
Велсу и Мајамију). Тада је први пут
ушао међу првих десет на АТП ранг
листи.
Велики део сезоне, Енди је принуђен
да пропусти због повреде, укључујући
Отворено првенство Француске и
Вимблдон. Вратио се на турниру у
Монтреалу, где је изгубио у другом
колу. На Ју-Ес Опену губи меч трећег
кола.[43] У октобру, Енди игра финале
турнира у Мецу, где је изгубио
од Томија Робреда 6:0, 2:6, 3:6. Крајем
истог месеца освојио је трећу титулу у
каријери, када је у Санкт Петербургу,
победио Фернанда Вердаска 6:2, 6:3.
На Мастерсу у Паризу Мари је стигао
до четвртфинала. Сезону је завршио на
11. месту.
2008.[уреди | уреди извор]

Прво ГС финале Мари је одиграо на

Ју-Ес Опену 2008.
Мари је, све док није почела нова АТП
сезона, тренирао пуно,
с тениским експертима као што су Џиз
Грин, Мет Литл и Мајлс Меклаглан
у Мајамију, и Мари је тада рекао да
никада није био спремнији за почетак
сезоне.[44] Маријев труд се исплатио