Professional Documents
Culture Documents
Ендру
Ендру
(енгл. Andrew
"Andy" Murray, IPA: /ˈændruː ˈændi
ˈmʌɹi/;[17][18] Глазгов, 15.
мај 1987) британски је тенисер из Шко
тске. До прве позиције је стигао 7.
новембра 2016. престигавши Новака
Ђоковића који је ту боравио од 7.
јула 2014. године. Мари је тако постао
други најстарији тенисер који први пут
долази на чело Еј-Ти-Пи листе
(после Џона Њукома) и 26. у историји
рангирања (од 1973).[19] Прво место на
крају 2016. осигурао је победом над
Новаком Ђоковићем у
финалу завршног првенства
сезоне у Лондону.[20] Августа
2017, Рафаел Надал је претекао Марија
по броју поена и тако заузео лидерску
позицију.
Међу десет најбољих тенисера света
по први пут се нашао 18. јуна 2007.
године, када је заузео 8. место.
Следеће године, Мари је достигао
финале Отвореног првенства
Сједињених Америчких Држава 2008,
у ком га је поразио Роџер Федерер.
[21]
Играо је потом финала Отвореног
првенства Аустралије 2010, Отвореног
првенства Аустралије
2011. и Вимблдона 2012. Исте године,
Мари је освојио златну медаљу у
мушкој појединачној и сребрну
медаљу у конкуренцији мешовитих
парова на Летњим олимпијским
играма 2012. у Лондону. На Летњим
олимпијским играма 2016. одржаним
у Рио де Жанеиру долази до своје
друге златне медаље у појединачној
конкуренцији. Освојио је три гренд
слем титуле у каријери, на Отвореном
првенству Сједињених Америчких
Држава 2012. и Вимблдону 2013.
и 2016.
Приватни живот[уреди | уреди извор]
Енди Мари је рођен 15. маја 1987.
у Данблејну, Шкотска,[1] као други и
најмлађи син Вилија и Џуди.[1] Његов
деда са мајчине стране, Роб Ерскин,
професионално се бавио фудбалом.[22]
[23]
Мари има чест проблем са чашицом
колена, која му у детињству није
срасла у једну кост, већ је остала као
две одвојене кости.[24][25] Похађао је
Данблејнску основну школу, и био је
присутан за време масакра у
Данблејну 1996. у школи, када је
Томас Хамилтон убио седамнаест
особа; од тога су шеснаест били
ученици, а једна особа учитељица.
[26]
Мари се сакрио испод стола у
учионици заједно са годину дана
старијим братом Џејмијем.[27] Мари
каже да је тада био премлад да би
схватио шта се дешава, и ретко
пристаје да о томе говори у јавности,
али је у својој аутобиографији Hitting
Back написао да је био међу децом која
су бежала од Хамилтона и да га је
спасила мајка, која је у том тренутку
аутомобилом дошла по њега.[28] Такође
је завршио Данблејнску средњу
школу.[29][30] Након развода његових
родитеља када је имао девет година,
Мари и његов брат Џејми остали су да
живе са својим оцем.[31]
Његови добри пријатељи међу
тенисерима су Новак
Ђоковић и Станислас Вавринка, које
познаје још од јуниорских дана.
Од 2006. године је у вези са Ким Сирс,
кћерком Најџела Сирса, тренером
српске тенисерке Ане Ивановић.
[32]
Њих двоје тренутно живе у Сарију,
а упознали су се током Отвореног
првенства Америке 2005. године.[33]
[34]
Мари је такође велики љубитељ
фудбала.[35]
Тениска каријера[уреди | уреди извор]
Јуниорска каријера[уреди | уреди
извор]
Први пут је у руке узео рекет када је
имао само две године. Често је играо
са својим братом Џејмијем. Показао је
изузетан таленат, који је обећавао.
Учествовао је на многим такмичењима
за јуниоре. Инспирацију је добијао из
мечева које је играо са братом
Џејмијем, који је тада био други
најбољи јуниоски тенисер на свету.
Када је имао 12 година, освојио је
„Golden Bowl”, престижну награду за
дванаестогодишње тенисере. Тада се
на кратко повукао, са жељом да
тренира фудбал, али се брзо вратио
тенису.
Када је играо против Рафаела Надала,
који је годину дана старији од њега,
Мари је сазнао да Надала
тренира Карлос Моја, тадашњи
најбољи тенисер света. Био је бесан,
јер је једина особа са којом је могао да
вежба био његов брат, тако да је
одлучио да се пресели
у Барселону, Шпанија, где се уписао у
познати камп „Међународна школа
Шилер”. Ипак, одатле је отишао без
икаквих признања, јер је његово
образовање много трпело због
тога. 2004. године је победио на
јуниорском Отвореном првенству
САД.
2005.[уреди | уреди извор]
Ово је била година када је Мари
заиграо као професионалац. Привукао
је пажњу тениске публике када је
достигао треће коло турнира
у Квинсу и на Вимблдону 2005.
Најбоље резултате остварио је на
травнатим и тврдим подлогама, иако је
рекао да највише воли шљаку, јер је
као јуниор тренирао у Барселони.[36]
У марту 2005. године, прикључио
се Дејвис
куп репрезентацији Уједињеног
Краљевства, која је тада играла
против Израела, и постао најмлађи
тенисер икада који је играо у Дејвис
купу. Мари и Дејвид Шервуд су
направили велико изненађење када су
победили израелски пар у
конкуренцији парова, и тако
омогућили Британији да победи са 3:2.
Шкотски тенисер је достигао
полуфинале на Отвореном првенству
Француске за јуниоре, а онда је постао
професионалац када је примио „вајлд
карту” за турнир у Барселони. Али,
изгубио је већ у првом колу. Играње у
Барселони донело је Марију прве АТП
поене. Након Барселоне је примио
„вајлд карту” за турнир у Квинсу.
Достигао је треће коло, али је одустао
од даљег такмичења због повреде.
Мари је добио „вајлд карту”
за Вимблдон 2005. На свом првом
сениорском Гренд слем турниру, био
је 347. играч планете, али је у првом
колу поразио 14. носиоца Радека
Штјепанека у три сета. Постао је
први шкотски тенисер који је достигао
3. коло Вимблдона, и у том тренутку је
био једини Британац који је играо у
мушкој и женској појединачној
конкуренцији. Ипак, његов успех на
Вимблдону прекинуо је Давид
Налбандијан, који га је поразио у пет
сетова.
Током овог Вимблдона, Мари је
постао изузетно популаран у
Уједињеном Краљевству. Многи
обожаваоци тениса су предлагали да
се „Хенманово брдо”, које је добило
име по некадашњој британској
тениској звезди Тиму Хенману,
преименује у „Маријево брдо” или
„Маријево поље” (зато што
у Единбургу постоји стадион који се
тако зове),[37] а „Хенманманија” је
постала „Ендиманија”.
Добио је „вајлд карту” за учешће
на Синсинати Мастерсу, и то је био
његов први турнир из Мастерс серије.
Изгубио је од једног од првих десет
тенисера света тада, Марата Сафина, у
другом колу, 6:4, 1:6, 6:4.
Мари је био 122. тенисер планете и
морао је да учествује на
квалификационом турниру
за Отворено првенство САД. Изгубио
је у 2. колу. Коначно је ушао у првих
100 тенисера света када је
победио Робина Седерлинга на
турниру у Бангкоку, у чијем је финалу
поражен од стране првог тенисера
света, Роџера Федерера. То је било
његово прво АТП финале, које му је
помогло да постане 72. тенисер света.
Након краће повреде, играо је на
турниру у Базелу. У првом колу је
поразио тадашњег најбољег тенисера
Британије, Тима Хенмана, 6:2, 5:7,
7:6(4). Након тога је победио Томаша
Бердиха у другом колу. Ипак, изгубио
је у четвртфиналу од 10. тенисера
света Фернанда Гонзалеса. Али,
постао је 65. тенисер света.
2006.[уреди | уреди извор]
Мари је започео сезону 2006. године
на неколико турнира у Аустралији, на
којима није постигао веће успехе.
На Отвореном првенству Аустралије је
изгубио већ у првом колу од Хуана
Игнасија Челе. Након једне од победа
турниру у Окланду, прокоментарисао
је да су „обојица играли као жене”.
Након тога је рекао да је мислио на то
да је било много брејкова и лоших
сервиса.[38]
Освојио је своју прву титулу, у Сан
Хозеу, Калифорнија, и током турнира
је победио два бивша
1. тенисера планете, Ендија
Родика и Лејтона Хјуита. Достигао је и
четвртфинале на турниру у Мемфису.
Али, зато је изгубио у првом колу
на Отвореном првенству Француске и
у Квинсу. Такође је играо и мушке
парове у Дејвис купу, јер због повреде
није могао да игра појединачно.
Од када је ушао у првих 100 најбољих
играча света, Мари је у медијима
описиван као „тенисер експлозивне
нарави”.[39][40] Током играња парова у
Дејвис купу с Грегом
Руседским против Ненада
Зимоњића и Илије Бозољца, Мари је
увредио судију назвавши га
„идиотом”, због чега је морао да плати
казну од 2.500 долара. Касније је рекао
да јесте псовао током меча, као и:
„Били смо шокирани неким одлукама
судије, и рекао сам колико је лош”.[41]
Изгубио је већ у 1. колу на мастерсу у
Монте Карлу, а на Вимблдону 2006. 4.
коло (у 3. колу је поразио трећег
носиоца Ендија Родика), у ком је
изгубио од Маркоса Багдатиса. Затим
је достигао финала турнира
у Њупорту и Вашингтону. У
међувремену је победио Андија Рама у
мечу Дејвис купа против Израела.
Достигао је полуфинале Канада
Мастерса, у ком је изгубио од Ришара
Гаскеа, а на Мастерс турниру у
Синсинатију је изгубио од Родика у
четвртфиналу. У 3. колу је порази 1.
тенисера света Роџера Федерера. Мари
је један од двојице тенисера који су
успели да нанесу пораз Федереру те
године (други је Рафаел Надал). На
последњем гренд слем турниру у
сезони, Отвореном првенству
САД изгубио је у 4. колу од Николаја
Давиденка. Затим је поново играо у
Дејвис купу. Британија је играла
против Украјине, и Мари је победио у
оба појединачна меча, док је изгубио у
игри парова.
Крајем године, изгубио је од Тима
Хенмана на турниру у Бангкоку.
Такође је играо финале мушких парова
са својим братом. На мастерсу у
Мадриду је изгубио у 3. колу
од Новака Ђоковића. Такође је
изгубио у 2. колу мастерса у Паризу.
На крају године, Мари се налазио на
17. месту АТП листе.
2007.[уреди | уреди извор]
На турниру у Дохи, Мари је стигао до
финала, победивши у полуфиналу
Николаја Давиденка. У финалном
мечу је изгубио од Ивана Љубичића.
На Аустралијен опену те године,
поражен је од Рафаела Надала у
четвртој рунди у пет сетова 7:6 (3), 4:6,
6:4, 3:6, 1:6.[42]
У фебруару је освојио другу титулу у
Сан Хозеу, где је победио годину дана
раније. У финалу је победио Ива
Карловића.
На следећа три турнира Мари је стигао
до полуфинала (у Мемфису, Индијан
Велсу и Мајамију). Тада је први пут
ушао међу првих десет на АТП ранг
листи.
Велики део сезоне, Енди је принуђен
да пропусти због повреде, укључујући
Отворено првенство Француске и
Вимблдон. Вратио се на турниру у
Монтреалу, где је изгубио у другом
колу. На Ју-Ес Опену губи меч трећег
кола.[43] У октобру, Енди игра финале
турнира у Мецу, где је изгубио
од Томија Робреда 6:0, 2:6, 3:6. Крајем
истог месеца освојио је трећу титулу у
каријери, када је у Санкт Петербургу,
победио Фернанда Вердаска 6:2, 6:3.
На Мастерсу у Паризу Мари је стигао
до четвртфинала. Сезону је завршио на
11. месту.
2008.[уреди | уреди извор]