првенство Аустралије.

Добија редом
Кевина Андерсона, Марка Жискела,
Флорана Сера и Џона Изнера. У
четвртфиналу побеђује Рафаела
Надала са резултатом 6:3, 7:6 (2), 3:0,
после предаје Шпанца. У полуфиналу
добија Марина Чилића у 4 сета и други
пут у својој каријери стиже до финала
на гренд слем турниру. Његов
противник је био Роџер Федерер,
Мари није био у стању да узме један
сет, изгубивши 3:6, 4:6, 6:7 (11).
[61]
 Наставља сезону на турниру у
Дубаију, где је изгубио у другом колу.
На Мастерс турниру у Индијан Велсу,
стигао је до четвртфинала, а у
Мајамију губи у првом колу
од Мардија Фиша. На шљаци Мари
традиционално бележи лоше
резултате. Само је играо у
четвртфиналу турнира у Мадриду.
На Ролан Гаросу испада у четвртом
колу, изгубивши од Томаша Бердиха.
На Вимблдону је поновио резултат из
прошле године и стиже до полуфинала
турнира. У борби за финале губи од
броја један у свету Шпанца Рафаела
Надала са 4:6, 6:7 (6), 4:6.[62] У
припреми за последњи гренд слем
турнир Ју-Ес Опен, Енди Мари је
играо на три турнира. Први на турниру
у Лос Анђелесу, где је достигао
финале, изгубивши од Сема Кверија.
Затим, у Торонту, одбранио је титулу
победивши Рафаела Надала у
полуфиналу 6:3, 6:4, а затим у финалу
и Роџера Федерера 7:5, 7:5. Коначно
на Мастерс турниру у Синсинатију,
стигао је до четвртфинала. На Ју-Ес
Опену Енди је изненађујуће поражен у
трећем колу, изгубивши од Станисласа
Вавринке. Последњи део сезоне је
почео на турниру у Пекингу, где је
стигао до четвртфинала. На турниру
Мастерс серије у Шангају, Мари је
освојио своју другу титулу у сезони,
савладавши Роџера Федерера 6:3, 6:2.
На турниру у Валенсији, није успео да
одбрани титулу, али у конкуренцији
дублова заједно са својим старијим
братом Џејмијем је освојио прву
титулу у каријери у дублу. У Паризу
на мастерсу, је достигао до
четвртфинала. Трећи пут игра
финални мастерс турнир у каријери,
пролази групну фазу, где на крају у
полуфиналу губи од Рафаела Надала
6:7 (5), 6:3, 6:7 (6).[63] Као и претходне
две сезоне, Мари завршава на
четвртом месту светске ранг листе.
2011.[уреди | уреди извор]

Енди и његов брат Џејми

Као и прошле године, Мари је почео
сезону са наступима на Хопман купу.
За разлику од прошлогодишњег
учинка (финале), заједно са Лором
Робсон, заузели су последње 4. место у
својој групи. Први званични турнир за
њега је поново Аустралијан Опен, где
је прошле године стигао до финала.
Мари је успео по други пут у
Аустралији и трећи пут у каријери да
достигне финале гренд слем турнира.
Али опет је изгубио у три сета, овога
пута од Новака Ђоковића (пре тога
Мари је победио Ђоковића три пута за
редом, укључујући и два финала
турнира Мастерс серије). Одмах након
Аустралије Мари има низ пораза.
Изгубио је уводни меч на три
узастопна турнира у Ротердаму,
Индијан Велсу и Мајамију.[64] Затим у
Монте Карлу, је успео да достигне до
полуфинала. У Мадриду, Мари губи у
трећем колу. На турниру у Риму, као у
Монте Карлу, игра у полуфиналу. На
Отвореном првенству Француске,
Енди Мари је први пут играо
полуфинале. Даље, није могао да
прође, изгубио је од Рафаела Надала у
три сета. На турниру у Лондону -
Квинсу, где је победио 2009, Енди
успева да освоји турнир по други пут.
У финалу, побеђује Жо-Вилфреда
Цонгу. На Вимблдону по трећи пут
узастопно је у завршници. Као и пре
годину дана у полуфиналу успева да га
победи Рафаел Надал са 7:5, 2:6, 2:6,
4:6. Први меч на АТП турниру после
Вимблдона је играо у августу на
мастерсу у Торонту, против Кевина
Андерсона и губи. Затим је освојио
мастерс у Синсинатију, победивши у
финалу новог броја 1 Новака
Ђоковића. На Ју-Ес Опену је успео да
достигне до полуфинала. Као и на
претходна два гренд слем турнира свој
пут прекида поразом од Рафаела
Надала са резултатом 4:6, 2:6, 6:3, 2:6.
[65]
 Следећи турнир у Бангкоку, где је
Мари успео да освоји титулу. Он је
тада освојио још једну титулу на
турниру у Токију и осваја у дублу
турнир са братом Џејмијем. На
Мастерс турниру у Шангају, где је
бранио титулу прошле године, поново
побеђује, овог пута Давида Ферера 7:5,
6:4. Први који је успео да победи
Марија после ове серије био је Томаш
Бердих, у четвртфиналу Мастерса у
Паризу. На завршном турниру,
играјући први меч против Ферера који
је изгубио, Мари се повукао са
турнира због повреде, заменио га
је Јанко Типсаревић. Мари је
уобичајено завршио на 4. месту те
године.
2012.[уреди | уреди извор]
Енди је освојио златну медаљу на ОИ
у Лондону
У новој сезони Мари ангажује новог
тренера. Његов ментор је чувени
тенисер Иван Лендл.[66]
Први турнир за њега је турнир у
Бризбејну. Мари је победио. У финалу
је победио Александра
Долгополова 6:1, 6:3.[67]
На Аустралијан Опену, где је
претходно два пута играо финале,
заустављен је у полуфиналу, где је
изгубио од владајућег шампиона
Новака Ђоковића у пет сетова. Њихов
меч је трајао 4 сата и 50 минута.[68]
На Вимблдону Енди Мари достиже
финале, победивши успут Давиденка,
Карловића, Багдатиса, Чилића, Ферера
и Цонгу. Али у финалу је поново
изгубио — камен спотицања био је
Роџер Федерер са резултатом 4:6, 7:5,
6:3, 6:4.
На Олимпијским играма у Лондону,
такође на теренима Вимблдона Мари
осваја златну медаљу, победивши
првог и другог рекета света - Федерера
у финалу и Ђоковића у полуфиналу.
Тако се Енди реванширао Роџеру за
пораз у финалу Вимблдона.
10. септембра постигао је историјски
успех, како за себе тако и за целу
Британију, победом на Ју-Ес Опену.
Добија Новака Ђоковића у неизвесном
мечу у пет сетова, чиме је Енди први
пут у својој каријери освојио гренд
слем. Он је био први Британац који је
освојио гренд слем још од Фреда
Перија, 1936. године.
Након тога игра у Токију и побеђује
га Милош Раонић. Мари није успео да
одбрани ни мастерс у Шангају, у
финалу губи од Ђоковића после више
од 3 сата борбе.[69] Поражен је у трећем
колу мастерса у Паризу од пољског
тенисера Јежија Јановича. На Мастерс
купу, завршном турниру, стигао је до
полуфинала, где је изгубио од Роџера
Федерера 6:7(5), 2:6.
2013.[уреди | уреди извор]
Годину је започео победом у финалу
Бризбејна над бугарским
тенисером Григором Димитровим.
На Отвореном првенству
Аустралије Мари је био трећи
носилац. Поражен је у финалу од
Новака Ђоковића са резултатом 6:7(2),
7:6(3), 6:3, 6:2.[70] Потом осваја свој
девети турнир из мастерс категорије у
Мајамију, победивши Давида
Ферера са 2:6, 6:4, 7:6(1). Вратио се на
друго место АТП листе.
Потом је играо на мастерсу у Монте
Карлу, где је изгубио у трећем колу
од Станисласа Вавринке.
У Мадриду достигао је прво
четвртфинале у сезони на шљаци, али
Мари губи од Томаша Бердиха у два
сета. Неочекивано лоша игра Марија је
настављена и на турниру у Риму, где је
предао меч другог кола Марселу
Гранољерсу при резултату 1:1 у
сетовима.[71]
Национални идентитет[уреди | уреди
извор]
Аустралијан опен 2015.
Мари дефинише себе као „Шкота, али
такође и Британца”.[72]
[73]
 Током Вимблдона 2006. Мари је
изазвао јавну дебату[74] својом изјавом
да на Светском првенству у фудбалу
2006. „подржава било кога
осим репрезентације Енглеске”. Као
резултат је примио многобројна писма
мржње на свом званичном сајту.
[75]
 Медији су такође пренели да је
Мари на мечу између Енглеске
и Парагваја носио дрес парагвајског
тима, што се испоставило као нетачно.
[74]
 Мари је објаснио да су његови
коментари изречени у шали током
једног врло опуштеног интервјуа са
Десом Келијем,[76] који га је упитао да
ли ће на Светском првенству навијати
за шкотску репрезентацију, и поред
тога што се Шкотска није
квалификовала.[77] Кели је изјавио да
су друге новине Маријеве изјаве
пренеле из контекста и да је „истина
потпуно изгубљена“, у жељи да се
пишу негативни коментари о Марију.
[78]

Мари је такође изјавио како „није

антиенглез” и како „никада није ни
био”,[72] као и да је био врло разочаран
када је Енглеска елиминисана од
стране Португала.[79] У разговору са
Ники Кембел у радио-емисији BBC
Radio 5 Live Тим Хенман је потврдио
да је Маријев коментар био изречен у
шали, на коју су га подстакли
Кели[76] и Хенман.[80] Он је такође
изјавио да је неистина да је Мари
носио дрес Парагваја.[80]
У разговору са Габијем Логаном
за Inside Sport, Мари је рекао да је он и
Шкот и Британац, и да је задовољан
својим британским идентитетом.
[81]
 Изјавио је да између та два нема
конфликта и да је поносан на оба.
Мари је такође открио да је једном
четвртином Енглез, будући да му један
део породице потиче из Њукасла, да је
његов тренер Шкот, а његова девојка,
Ким Сирс, Енглескиња.[82]