1

Klasifikacija informacionih sistema

Klas.: prema organizacionoj strukturi

•Klas.: prema funkcionalnoj oblasti/području (računovodstveni, finansijski, proizvodni, marketinški, upravljanja ljudskim
resursima).

Klas.: prema pruženoj podršci (TPS, MIS, OAS, DSS, EIS, sistem za upravljanje znanjem, inteligentni sistemi podrške i dr.

•Klas.: prema aktivnosti upravljanja koje podržavaju(operativni, taktički, strateški).

•Klas.: prema arhitekturi (sistemi bazirani na centralnom računaru, sistemi bazirani na personalnim računarima, sistemi
sa distribuiranim i mrežnim okruženjem)

I Klasifikacija informacionih sistema prema organizacionog strukturi

Organizacionu strukturu, koja predstavlja hijerarhijski, čine elementi tj.delovi strukture kao što su sektori, odeljenja,
pogoni, radne jedinice, službe i dr, koji realizuju jednu ili više poslovnih funkcija organizacije.

Ukoliko se za elemente organizacione strukture vezuju pojedini nivoi organizacije informacionog sistema, tada se javljaju
informacioni sistem sektora,informacioni sistem odeljenja, informacioni sistem radne jedinice, informacioni sistem
službe.

Po nivoima organizacione strukture:

1. odeljenjski (funkcionalni)
2. Organizacioni /IS organizacije-na višem nivou organizovanja (Enterprise Information System)- Nadfunkcionalno
posmatranje, koje se zasniva na integrisanim poslovnim procesima (ERP – Enterprise Resource Planning).
3. međuorganizacioni informacioni sistemi -najviši nivo

Najviši nivo organizovanja informacionih sistema čine međuorganizacioni informacioni sistemi. To su informacioni
sistemi dve ili više povezanih organizacija, informacioni sistemi internacionalnih ili multinacionalnih korporacija. Sistemi
za upravljanje lancem snabdevanja (SCM) i sistemi za upravljnje odnosima sa kupcima (CRM) su najkarakterističniji
primer međuorganizacionih sistema.

II Klasifikacija informacionih sistema prema funkcionalnoj oblasti (području)

Funkcionalne oblasti u preduzeću su: funkcija planiranja, funkcija razvoja, funkcija nabavke, funkcija skladištenja, funkcija
proizvodnje, funkcija marketinga, funkcija prodaje, funkcija transporta...Ukoliko se za njihovu podršku organizuju informacioni
sistemi, tada se javljaju: informacioni sistemi funkcije planiranja, informacioni sistem funkcije nabavke, informacioni sistem
funkcije proizvodnje, informacioni sistem marketinga, računovodstveni informacioni sistem, informacioni sistem
upravljanja ljudskim resursima...

Da bi se premostio problemupravljanja poslovnim procesima, neophodno je napustiti funkcionalni koncept i orijentaciju i

zadovoljiti potrebe poslovnih procesa realizacijom integrisanog pristupa podacima i informacijama na nivou organizacije
putem tzv. procesnog koncepta i procesne orijentacije.

III Klasifikacija informacionih sistema prema tipu podrške koju pružaju

1. Sistemi obrade transakcija – podržavaju zaposlene u obavljanju operativne aktivnosti obrade podataka poslovnih
događaja (transakcija),
2. Upravljački informacioni sistemi – podržavaju aktivnosti izrade sumarnih pregleda i izveštaja za potrebe
upravljanja,
 2

3. Sistemi za automatizaciju kancelarijskih poslova – podržavaju obavljanje svakodnevnih kancelarijskih aktivnosti

pojedinaca i grupa,
4. Sistemi za podršku odlučivanju – podržavaju zaposlene u donošenju odluka, obezbeđujući im neophodne podatke
i analitička sredstva,
5. Informacioni sistemi izvršnog nivoa upravljanja – podržavaju donošenje odluka putem strukturiranih i sumarnih
izveštaja,
6. Ekspertni sistemi – podržavaju specijaliste pojedinih poslovnih područja u donošenju odluka,
7. Sistemi za upravljanje znanjem – podržavaju zaposlene sa iskazanom potrebom korporativnog znanja.

IV Klasifikacija informacionih sistema prema arhitekturi

Informacioni sistemi mogu biti klasifikovani na tri osnovna tipa arhitekture:
1. Sistemi bazirani na centralnom računaru tj. sa okruženjem centralnog računara – gde se podaci čuvaju i obrada vrši na
cent. računaru, dok korisnici rade na pasivnim terminalima koji služe za unošenje i izmene podataka, kao i za pristup
informacijama na centralnom računaru.
2. Sistemi bazirani na personalnim računarima tj. sa okruženjem personalnog računara – gde konfiguraciju čine samo
personalni računari, koji mogu biti nezavisni ili povezani preko elektronskih mreža.
3. Sistemi sa distribuiranim ili mrežnim okruženjem – gde se posao obrade deli na dva ili više računara. Računari mogu
biti različiti (veliki, srednji ili personalni) i razmešteni na više lokacija. Najkarakterističnija konfiguracija distribuirane
obrade je klijent-server arhitektura.
-------------------------------------