Predmet: Interna medicina IV godine

studijskog programa opšta medicina

Predavač: Prof. dr Srbislava Milinić

(srbislava.milinic@med.pr.ac.rs)

Predavanje: Tumori jetre

1
ТУМОРИ ЈЕТРЕ
 КЛАСИФИКАЦИЈА ТУМОРА
ЈЕТРЕ

ТУМОРИ ЈЕТРЕ МОГУ БИТИ:

 ПРИМАРНИ (који у настали из ћелија
јетре)
 СЕКУНДАРНИ (метастазни,чешћи су од
примарних

3
ПРИМАРНИ ТУМОРИ ЈЕТРЕ :

 БЕНИГНИ

 МАЛИГНИ

4
БЕНИГНИ ТУМОРИ ЈЕТРЕ

5
БЕНИГНИ ТУМОРИ ЈЕТРЕ СУ РЕЛАТИВНО
ЧЕСТИ, АЛИ ОБИЧНО НЕ УЗРОКУЈУ СИМТОМЕ.
ОБИЧНО СЕ ОТКРИЈУ КАДА СЕ УРАДИ НЕКИ
ДИЈАГНОСТИЧКИ ПОСТУПАК (улктразвук,
компјутеризована томографија или магнетна
резонанца) ИЗ НЕКОГ ДРУГОГ РАЗЛОГА.

6
 МЕЂУТИМ, НЕКИ ОД БЕНИГНИХ ТУМОРА
ДОВОДЕ ДО ПОВЕЋАЊА ЈЕТРЕ ИЛИ
КРВАРЕЊА У ТРБУШНУ ДУПЉУ.
ЈЕТРИНИ ЕНЗИМИ СУ ОБИЧНО НОРМАЛНИ
ИЛИ БЛАГО ПОВИШЕНИ ЈЕР ЈЕ ФУНКЦИЈА
ЈЕТРЕ ОЧУВАНА.

7
ХЕПАТОЦЕЛУЛАРНИ АДЕНОМ

8
ХЕПАТОЦЕЛУЛАРНИ АДЕНОМ СЕ УГЛABНОМ
ПОЈАВЉУЈЕ КОД ЖЕНА ФЕРТИЛНЕ ДОБИ,
ВЕРОВАТНО ЗБОГ ТОГА ШТО ОРАЛНИ
КОНТРАЦЕПТИВИ ПОВЕЋАВАЈУ РИЗИК ЗА
ЊИХОВУ ПОЈАВУ.ЊИХОВУ УЧЕСТАЛОСТ
ПОВЕЋАВА И ЕСТРОГЕНСКА ТЕРАПИЈА КОД
ТУМОРА ДОЈКЕ.

9
УЛТРАСОНОГРАФИЈА ЈЕ СУВЕРЕНА МЕТОДА
ЗА ДИЈАГНОСТИКУ И ПРАЋЕЊЕ (прати се
величина и појава нових аденома). ВЕЋИНА
ОСТАЈЕ НЕОТКРИВЕНА ЈЕР ОВИ ТУМОРИ
ОБИЧНО НЕМАЈУ СИМПТОМЕ.

10
РЕТКЕ КОМПЛИКАЦИЈЕ АДЕНОМА СУ:

 НАГЛА
ПЕРФОРАЦИЈА И КРВАРЕЊЕ У
ТРБУШНУ ДУПЉУ
 МАЛИГНА АЛТЕРАЦИЈА (веома ретко).

11
ЛЕЧЕЊЕ АСИМТОМАТСКИХ ХЕПАТОЦЕЛУЛАРНИХ
АДЕМОМА НИЈЕ ПОТРЕБНО, ОНИ НЕКАД И
СПОНТАНО НЕСТАНУ КАД СЕ ПРЕКИНЕ
КОНТРАЦЕПТИВНА ТЕРАПИЈА.АКО ДОЂЕ ДО
КОМПЛИКАЦИЈА
(перфорација или малигна алтерација) ПОТРЕБАН ЈЕ
ХИРУРШКИ ТРЕТМАН.

12
ХЕМАНГИОМ

13
ХЕМАНГИОМИ СУ НАЈЧЕШЋИ БЕНИГНИ
ТУМОРИ ЈЕТРЕ.ОНИ ПРЕДСТАВЉАЈУ
НАКУПИНЕ НЕНОРМАЛНИХ КРВНИХ
СУДОВА.
МОГУ БИТИ
кавернозни и капиларни.

14
СМАТРА СЕ ДА 5-10%ЉУДИ ИМА МАЛЕ
ХЕМАНГИОМЕ( 1-3 цм) КОЈИ МОГУ БИТИ
СОЛИТАРНИ И МУЛТИПЛИ КОЈИ СЕ
СЛУЧАЈНО ОТКРИВАЈУ ПРИ
УЛТРАЗВУЧНОМ ПРЕГЛЕДУ.
РЕЂЕ ДОСТИЖУ ВЕЛИЧИНУ 10 цм.

15
КЛИНИЧКА СЛИКА: МАЛИ ХЕМАНГИОМИ НЕ
ДАЈУ СИМПТОМЕ.ВЕЛИКИ ХЕМАНГИОМИ
МОГУ УЗРОКОВАТИ ТЕГОБЕ КОЈЕ ЗАВИСЕ ОД
ЊИХОВЕ ЛОКАЛИЗАЦИЈЕ У ЈЕТРИ И
СУСЕДНИХ ОРГАНА НА КОЈЕ ВРШЕ
КОМПРЕСИЈУ.ВЕЛИКИ ХЕМАНГИОМИ МОГУ
КОД МАЛЕ ДЕЦЕ ИЗАЗВАТИ ДИФУЗНО
ЗГРУШАВАЊЕ КРВИ ЗАТАЈЕЊЕ СРЦА И
ТРОМБОЦИТОПЕНИЈУ.

16
 ДИЈАГНОЗА СЕ ПОСТАВЉА
 УЛТРАЗВУЧНИМ ПРЕГЛЕДОМ НАЈЧЕШЋЕ
СЛУЧАЈНО
 ЦТ СА КОНТРАСТОМ
 НАЈПОУЗДАНИЈА ДИЈАГНОЗА СЕ
ПОСТАВЉА ПОМОЋУ blood-pool
сцинтиграфије.
БИОПСИЈА ОВИХ ТУМОРА ЈЕ
КОНТРАИНДИКОВАНА ЗБОГ КРВАРЕЊА
КАО КОМПЛИКАЦИЈЕ

17
ТЕРАПИЈА:
МАЛЕ ХЕМАНГИОМЕ ТРЕБА ПОВРЕМЕНО
КОНТРОЛИСАТИ УЛТРАЗВУКОМ.
ВЕЛИКИ ЗАХТЕВАЈУ ХИРУРШКУ РЕСЕКЦИЈУ
(под условом да су погодно локализовани) ЗБОГ
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ РУПТУРЕ (ређе спонтано
чешће пострауматске).

18
БЕНИГНЕ ЦИСТЕ ЈЕТРЕ

19
БЕНИГНЕ ЦИСТЕ СУ КОНГЕНИТАЛНЕ.
МОГУ БИТИ СОЛИТАРНЕ И МУЛТИПЛЕ
ПОНЕКАД ПОВЕЗАНЕ СА ЦИСТАМА БУБРЕГА.
ОНЕ НЕ ДАЈУ НИКАКВЕ ТЕГОБЕ.

20
ДИЈАГНОЗА СЕ ПОСТАВЉА УЛТРАЗВУЧНИМ
ПРЕГЛЕДОМ.
ПРИКАЗУЈУ СЕ КАО ОКРУГЛАСТЕ АНЕХОГЕНЕ
ПРОМЕНЕ, БЕЗ СЕПТУМА СА ТАНКОМ ЈЕДВА
ВИДЉИВОМ КАПСУЛОМ.

21
ОБИЧНЕ СИМПЛЕКС ЦИСТЕ СЕ НЕ ЛЕЧЕ
ТРЕБА ИХ ПОВРЕМЕНО ПРАТИТИ ДА ЛИ
РАСТУ И ТЕСТИРАТИ НА
АНТИЕХИНОКОКУСНА АНТИТЕЛА.

22
МАЛИГНИ ТУМОРИ ЈЕТРЕ

23
ХЕПАТОЦЕЛУЛАРНИ
КАРЦИНОМ

24
ХЕПАТОЦЕЛУЛАРНИ КАРЦИНОМ ЈЕ
НАЈЧЕШЋИ ПРИМАРНИ ТУМОР
ЈЕТРЕ,ЊЕГОВА УЧЕСТАЛОСТ ЕОМА
ВАРИРА.НАСТАЈЕ УГЛАВНОМ У ЈЕТРИ КОЈА
ЈЕ ВЕЋ ПРЕДХОДНО ОШТЕЋЕНА НЕКИМ
ХРОНИЧНИМ ПАТОЛОШКИМ ПРОЦЕСОМ
РЕЂЕ НА ПРЕДХОДНО ЗДРАВОЈ ЈЕТРИ.

25
ХЕПАТОЦЕЛУЛАРНИ КАРЦИНОМ(НСС)
СЕ НАЈЧЕШЋЕ ЈАВЉА УСЛЕД ПОСТОЈЕЋЕГ
ХЕПАТИТИСА Б, ЦИРОЗЕ РАЗЛИЧИТЕ
ЕТИОЛОГИЈЕ, ТЕРАПИЈЕ ЕСТРОГЕНИМА,
АЛФАТОКСИНА, ШИСТОЗОМЈАЗЕ ИЛИ
НАСЛЕДНИХ ФАКТОРА

26
 МАКРОСКОПСКИ НСС МОЖЕ
ИМАТИ ОБЛИК:

 ВЕЛИКЕ УНИФОКАЛНЕ МАСЕ

 МУЛТИФОКАЛНИХ НОДУСА

 ДИФУЗНОГ МИКРОНОДУЛАРНОГ У
ЦИРОЗНОЈ ЈЕТРИ

27
ЖУЋКАСТО БЕЛИЧАСТЕ ЈЕ БОЈЕ, ПОНЕКАД
СЕ ВИДЕ ЗОНЕ КРВАРЕЊА, НЕКРОЗЕ И
ЗЕЛЕНЕ ПРЕБОЈЕНОСТИ ЖУЧНИМ
ПИГМЕНТОМ- КОЈЕГ СТВАРАЈУ ТУМОРСКЕ
ЋЕЛИЈЕ

28
МИКРОСКОПСКИ, КОД ДОБРО И УМЕРЕНО
ДИФЕРЕНЦИРАНИХ НСС, ТУМОРСКЕ
ЋЕЛИЈЕ СУ СЛИЧНЕ ХЕПАТОЦИТИМА И
ИМАЈУ ТРАБЕКУЛАРНИ, ИЛИ АЦИНУСНИ,
ПСЕУДОГЛАНДУЛААРНИ РАСПОРЕД.

29
У КЛИНИЧКОЈ СЛИЦИ НСС ЈАВЉА СЕ БОЛ
ПОД ДЕСНИМ РЕБАРНИМ ЛУКОМ,
МАЛАКСАЛОСТ, ГУБИТАК ТЕЖИНЕ,
АНОРЕКСИЈА, ИКТЕРУС, ПАЛПАБИЛНА
ЈЕТРА.

30
У 50% КАРЦИНОМА ЈАВЉА СЕ АСЦИТЕС У
КОМЕ СЕ ПУНКЦИЈОМ МОГУ НАЋИ
МАЛИГНЕ ЋЕЛИЈЕ.
ЦИРОЗА ЈЕТРЕ КОЈА СЕ НАГЛО
ПОГОРШАВА БУДИ СУМЊУ НА КАРЦИНОМ.

31
КОМПЛИКАЦИЈЕ НСС СУ ТУМОРСКА
ТРОМБОЗА ВЕНЕ ПОРТЕ И МЕТАСТАЗЕ У
КОСТИМА , ПЛУЋИМА И МОЗГУ.

32
 ДИЈАГНОЗА КАРЦИНОМА ЈЕТРЕ СЕ
ПОСТАВЉА НА ОСНОВУ:

 ЛАБOРАТОРИЈЕ (ПОВИШЕНА
ТРАНСАМИНАЗА,АЛКАЛНА
ФОСФАТАЗА,ЛЕУКОЦИТИ, СНИЖЕНИ
ФАКТОРИ КОАГУЛАЦИЈЕ,
АЛФАФЕТОПРОТЕИН СЕ НАЛАЗИ У
ВИСОКОЈ КОНЦЕТРАЦИЈИ)
 УЛТРАСОНОГРАФИЈА,СТ, МR,
СЦИНТИГРАФИЈЕ, АНГИОГРАФИЈЕ.
 БИОПСИЈА

33
 ТЕРАПИЈА КОД КАРЦИНОМА
ЈЕТРЕ ЈЕСТЕ СЛЕДЕЋА:

 ХИРУРШКА

 ХЕМИОТЕРАПИЈА

 ТРАНСПЛАТАЦИЈА

34
НСС КАРЦИНОМ МОЖЕ ИМАТИ
СИНУСОИДНИ РАСТ(РАСТЕ УНУТАР
СИНУСОИДА), ЗАМЕЊУЈУЋИ РАСР(РАСТЕ
УНУТАР ЛАМИНА ХЕПАТОЦИТА) ИЛИ
ПСЕУДОКАПСУЛАРНИ РАСТ(РАСТЕ
ЕКСПАНЗИВНО, ПОТИСКУЈУЋИ ОКОЛНО
ТКИВО ЈЕТРЕ.

35
НСС МЕТАСТАЗИРА НАЈЧЕШЋЕ
ЛИМФОГЕНО У РЕГИОНАЛНЕ ЛИМФНЕ
ЧВОРОВЕ, А ХЕМАТОГЕНЕ МЕТАСТАЗЕ
ДАЈЕ НАЈЧЕШЋЕ У ПЛУЋА И ДРУГЕ
ОРГАНЕ КАО ШТО СУ:НАДБУБРЕЖНА
ЖЛЕЗДА, ЖЕЛУДАЦ, СРЦЕ, ГУШТЕРАЧА,
СЛЕЗИНА, ЈАЈНИК, КОСТИ.

36
ХОЛАНГИОКАРЦИНОМ ЈЕ МАЛИГНИ ТУМОР
ПОРЕКЛОМ ОД ЕПИТЕЛА ЖУЧНИХ ПУТЕВА.
ПРЕМА МЕСТУ НАСТАНКА МОГУ БИТИ:
ИНТРАХЕПАТИЧНИ, ХИЛУСНИ,
ЕКСТРАХЕПАТИЧНИ.

37
СЕКУНДАРНИ ТУМОРИ ЈЕТРЕ

38
ЈЕТРА ЈЕ НАЈЧЕШЋИ ОРГАН
МЕТАСТАЗИРАЊА МАЛИГНИХ
ТУМОРА

39
МАЛИГНИ ТУМОРИ ЈЕТРЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ
МЕТАСТАЗЕ ПРИМАРНИХ ТУМОРА ДРУГИХ
ЛОКАЛИЗАЦИЈА , КОЈИ У ЈЕТРУ ДОСПЕВАЈУ
НАЈЧЕШЋЕ ПУТЕМ КРВИ, АЛИ ЈЕ МОГУЋЕ И
ШИРЕНЊЕ ПУТЕМ ЛИМФЕ.

40
У ЈЕТРУ НАЈЧЕШЋЕМАЛИГНО МЕТАСТАЗИРАЈУ
ПРИМАРНИ ТУМОРИ :

 ТУМОРИ ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА

 ЖЕЛУЦА
 ПАНКРЕАСА
 ЈАЈНИКА
 МАТЕРИЦЕ
 МОКРАЋНЕ БЕШИКЕ
 БУБРЕГА
 ТУМОРИ ДОЈКЕ
 ПЛУЋА
 ШТИТНЕ ЖЛЕЗДЕ

41
МЕТАСТАЗЕ У ЈЕТРИ СЕ ОТКРИВАЈУ
СТАНДАРДНИМ ДИЈАГНОСТИЧКИМ
ПРОЦЕДУРАМА:
 УЛТРАЗВУК СТОМАКА
 СТ (компјутеризована томографија)

 NMR (нуклеарна магнетна резонанца)

42
ПОРЕД ХИРУРШКЕ ТЕРАПИЈЕ СЕКУНДАРНИХ
ТУМОРА ЈЕТРЕ, МОГУЋИ СУ И ОСТАЛИ
ВИДОВИ ТЕРАПИЈЕ, КАО ШТО ЈЕ
ИНТЕРСТИЦИЈАЛНО ЛЕЧЕЊЕ; ИНФУЗИОНА
ХЕМОТЕРАПИЈА; ИНФУЗИЈЕ;
ХЕМОЕМБОЛИЗАЦИЈА; РЕГИОНАЛНА
ГЕНЕТСКА ТЕРАПИЈА.

43