SMILJE

Latinski naziv: Helichrysum italicum spp.

Engleski naziv: Immortelle
FAMILIJA: Asteraceae
Narodna imena:  primorsko smilje, besmrtno cveće
Smilje je višegodišnja biljka iz porodice Asteraceae
i roda Helichrysum, koji obuhvata preko 600
različitih vrsta, od kojih je najznačajnija, posebno sa
aspekta plantažnog kultivisanja i dobijanja eteričnog
ulja, vrsta Helichrysum italicum, sa svojim
podrvstama- subsp: H. italicum- subsp. italicum i H.
italicum- subsp. microphyllum.
Ime roda potiče od grčke riječi Helios- sunce
i Chrisos- zlato, po zlatno-žutoj boji cvetova.
To je niži žbun sa sitnim cvetićima žute boje i
specifičnim, intenzivnim i prijatnim, blago oporim
mirisom koji potiče od eteričnog ulja.
Raste širom mediteranske obale, od Španije do Kipra, Alžira i Maroka. Najpoznatije prirodno nalazište
je na Korziki. Raste na suvom, kamenitom i peskovitom, ocednom i siromašnom zemljištu.
Smilje je biljka kojoj odgovara mnogo sunca, koje direktno utiče na aromatična svojstva biljke i
kvalitet ulja, a time i njegovu primenu.
Koristi se u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, kao i u kulinarstvu.
Morfološke karakteristike smilja
Smilje (Helichrysum italicum) raste u obliku žbuna visine 30-70 cm. Na razgranatim stabljikama,
obraslim dlačicama, naizmenično su raspoređeni uski i šiljasti listići čvrste kutikule koji su s lica
zeleni, a s naličja sivkasti, prekriveni sitnim dlačicama. Na vrhu svake stabljike su sitni cvetovi
skupljeni u žute cvasti, koje cvetaju od maja do kraja jula. Cvasti zadržavaju svoju žutu boju i nakon
cvetanja i sušenja, zbog čega je smilje poznato pod nazivom "besmrtno cveće", engleski Immortelle.
Cvetovi žbuna su ujednačene visine jer su drške gornjih cvetova kraće, a donjih duže. Biljka je
dvodoma. Muški cvetovi su neugledni, cevastog oblika. Nakon oplodnje, cvetovi brzo sazrevaju. Seme
je duguljasto, crno i sitno. Podzemni izdanak smilja je razgranat i duboko prodire u zemljište, u potrazi
za vodom. Iz njega se svake sezone razvije više desetina novih stabljika koje nose cvet.
Agroekološki uslovi gajenja smilja
Smilje podnosi visoke letnje temperature krša i kamenitih terena, traži jače sunčevo zračenje, a može
podneti i oštrije zime zbog čega se izvorno nalazi i na višim nadmorskim visinama.
Smilje uspešno raste na lakim i propusnim karbonatnim zemljištima. Dobro podnosi sušu i minimalnu
količinu hraniva, što je odlika plitkih zemljišta mediteranskog područja. Može rasti i na plodnijim
dubljim zemljištima, uz dovoljne količina kalcijuma. Za gajenje smilja treba izbegavati kiselija, teška i
zemljišta sa većom količinom vlage.
Iako je smilje relativno otporno na bolesti i štetočine, u gajenju se mogu pojaviti gljivične bolesti kao i
insekti: lisne i štitaste vaši, štitasti moljac, kalifornijski trips, lisni mineri i gusenice moljaca.
Priprema zemljišta za gajenje smilja
Smilje se gaji kao višegodišnji zasad u trajanju od 5-8 godina.
Najbolje je saditi smilje na parcelama gde su prethodno bile leguminoze, koje je potrebno ukloniti do
septembra, kako bi se zemljište pripremilo za sadnju.
Priprema zemljišta uključuje oranje krajem leta ili početkom jeseni i kultivaciju zemljišta nakon oranja
na jesen ili u proleće, u zavisnosti od toga hoće li se obavljati jesenja ili prolećna sadnja smilja.
Kao i za svaki višegodišnji zasad, potrebno je uraditi osnovno đubrenje, prema preporukama stručne
službe, a na osnovu urađene analize zemljišta.
Podizanje zasada smilja
Sadnja se obavlja iz semena (direktna setva) ili iz rasada, što je danas najčešći vid sadnje, posebno za
plantažno gajenje.
Biljke se sade u redovima, na rastojanju od 0,7-1,6 m, zavisno od načina obrade i berbe. U redovima se
biljke sade na rastojanju 35-40 cm. Zavisno od načina sadnje, potrebno je od 17000-40000 biljaka po
1ha.
Nega useva
Za jačanje žbunova mladog zasada, neophodno je osigurati povoljne uslove. To se odnosi na zalivanje
mladih biljaka (nakon setve) u slučaju suše, iako smilje nema posebne potrebe za vodom i redovno
uništavanje korova, koje podrazumeva čestu mašinsku međurednu obradu zemljišta i ručno okopavanje
biljaka. Kasnije se ovi tretmani mogu prorediti, po potrebi.
Razmnožavanje smilja
Smilje se razmnožava generativno semenom ili vegetativno reznicama ili delenjem busena. Kako se
direktna setva semena ne preporučuje, važno je proizvesti kvalitetan rasad. Proizvodnja rasada iz
semena uključuje njihovo gajenje tokom leta u hladnim klijalištima. Sadnice smilja se mogu
proizvoditi i direktnom setvom semena u kontejnere, što olakšava postupak proizvodnje sadnica.
Sadnice proizvedene iz semena nakon 90 dana spremne su za sadnju na poljoprivrednim površinama.
Košenje i prinos smilja
Pravi prinos, smilje daje od 3.-8. godine starosti zasada. U prvoj godini se radi orezivanje biljaka radi
njihovog boljeg bokorenja i jačanja žbunova, a u drugoj je već prisutna određena količina biljaka.
Upotreba cvetova smilja
Cvetovi smilja se koriste za sušenje ili dobijanje eteričnog ulja.
Dobijanje eteričnog ulja
Smilje treba destilovati u što kraćem roku nakon branja, a najduže do jednog dana. U slučaju dužeg
stajanja, može doći do truljenja otkosa i pada kvaliteta prinosa. Očekivani prinosi eteričnog ulja
variraju zavisno od vremenskih prilika, nege i dr.
Destilacija se obavlja vodenom parom u destilatorima. Biljke se stavljaju na perforiranu podlogu, kroz
koju se pusti vodena para sa dna destilatora. Vodena para ekstrahuje eterično ulje smilja i izlazi na
vrhu destilatora u hladnjak. Para, koja nosi čestice ulja, kondenzuje se u razmenjivaču toplote
(hladnjaku) i kao destilat se sliva u separator- florentinski sud. U njemu dolazi do razdvajanja faza:
vodene i uljane, gde ulje kao lakša faza ostaje na vrhu separatora, iz koga se izvlači na kraju
destilacije.
Uzdvojeno ulje se dodatno odvaja od vode u levku za odvajanje, a suvo ulje pakuje u adekvartnu
ambalažu od inoxa, aluminijuma, stakla ili rezistentne plastike (HDPE, PP i sl.).
U vodi koja ostaje u separatoru, sadržani su ostaci etričnog ulja i takva voda se naziva hidrolat- cvetna
vodica i koristi se u kozmetičkoj industriji, za sapune i dr.
Izdvojeno eterično ulje se čuva u punoj i dobro zatvorenoj posudi, na hladnom i tamnom mestu, gde
ostaje stabilno i do 36 meseci, bez otvaranja.
Glavni sastojci ulja smilja su: α- i β- pineni, sa sadržajem do 30%, neryil-acetat, čiji sadržaj je jedan od
glavnih parametara kvaliteta, a kreće se do 40%, nerol, β-kariofilen i dr.
Eterično ulje smilja je bistra tečnost, prijatnog, intenzivnog i karakterističnog mirisa na biljku i cvet
smilja, svetlo do tamno žute boje.
Glavne karakteristike ulja lavande, kreću se u sledećim granicama:
● Gustina, na 20oC 0,85 ÷ 0,93 g/cm3
● Indeks refrakcije, na 20 Co
1,476 ÷ 1,486
● Optička rotacija, na 20 C
o
-4 ÷ +5 o
● CAS broj: 90045-56-0
● EINECS broj: 289-918-2
Upotreba eteričnog ulja smilja
Ulje smilja je složena smeša estara, terpena i monoterpenskih alkohola. Najviše se cene varijeteti ulja
koji su bogati italodionima.
U našoj narodnoj medicini smilje se prvenstveno koristi kao lek za lečenje jetre (podstiče lučenje žuči)
i pankreasa. Koristi se i kao antikoagulant- veruje se da sprečava pojavu hematoma i modrica, nakon
povreda. Posebno se preporučuje i kod atopijskih dermatitisa i psorijaze, za uklanjanje ožiljaka i
lečenje infektivnih procesa na koži.