LAVANDA

Latinski naziv: Lavandula officinalis L.

FAMILIJA: Lamiaceae
Narodna imena:  lavandula, levanda, mirisni despik
Lavanda je vrlo omiljena ukrasna biljka i sve se više
gaji plantažno.
Ime lavanda potiče od latinske reči lavare, što znači
kupati se, jer su se u rimsko doba cvet i ulje lavande
koristili kao dodatak vodi za kupanje.
I danas se od lavande koriste cvet- sveži ili sušeni i
eterično ulje.
Eterično ulje prave lavande upotrebljava se za
proizvodnju parfema i parfemskih vodica, dok se za
proizvodnju sapuna upotrebljava jeftinije eterično ulje
hibridne lavande ili lavandina.
Lekovito svojstvo lavande sastoji se u smanjenju
psihičke napetosti pri migrenama i neuralgijama.
Ublažava grčeve i pomaže u zaceljivanju rana.
Zasadi lavande su i dobra paša za pčele, za dobijanje posebno cenjenog meda.
Vrste lavande
Danas je poznato mnogo raznih vrsta lavande, a najznačajnije su tri koje se i najviše uzgajaju:
● Prava lavanda- Lavandula angustifolia Mill., ili uskolisna, francuska, medicinska
● Širokolisna lavanda- Lavandula latifolia Medic, širokolisna, španska ili muskatna lavanda i
● Hibridna lavanda ili budrovka- Lavandula hybrid – koja je nastala spontanim ukrštanjem gornje
dve vrste i koja se danas uglavnom zove industrijska lavanda, jer se najviše gaji plantažno,
zbog većeg sadržaja eteričnog ulja. Među hibridnim vrstama ima mnogo raznih varijeteta-
klonova.
Posebna grupa među hibridnim lavandama su lavandini, koji daju eterično ulje niskog kvaliteta.
Sadržaj eteričnog ulja u cvetu prave lavande je 0,5-1,5%, dok je kod hibridne lavande- budrovke,
sadržaj ulja 0,9-5%.
Na količinu i kvalitet ulja vrlo mnogo utiču klimatske prilike, pa je veći sadržaj ulja ako je vreme
sunčano i toplo u vreme cvetanja lavande.
Morfološke karakteristike
Lavanda je višegodišnja biljka koja raste u obliku poluloptastog žbuna, sa jakim drvenastim korenom
koji prodire duboko u zemljište.
Kod prave lavande, stabljika je kratka, debela, drvenasta i od samog vrata korena vrlo razgranata.
Listovi su naizmenični, uski, celovite ivice i sivozelenkasti, a na naličju dlakavi. Cvetne grane su
jednostavne, duge 20-40 cm, a cvetni žbunovi visoki 40-60 cm i u punom cvetu široki i do 1m.
Cvetovi su plave boje, plod je mahuna s 4 jajaste semenke.
Hibridna lavanda je pak zbijeni žbun visok 80-100 cm, prečnika u cvetu i do 1.5 m, sa cvetnim
stabljikama dugim 60-90 cm, plave boje. Listovi su naizmenični, zeleni, slabo dlakavi. Hibridna
lavanda je sterilna i plodovi nisu upotrebljivi za razmnožavanje.
Lavanda je danas široko rasprostranjena biljka, koja uspeva i do 1700 m nadmorske visine i najčešće
se gaji plantažno. Životni vek lavande je do 30 godina, s tim da se kultivisana gaji 15-20 godina.
Sve vrste lavande karakteriše jak, prepoznatljiv miris koji potiče od nakupljenog eteričnog ulja, koje se
skuplja u žlezdama uz samu cvetnu čašicu.
Prava lavanda počinje da cveta u junu, a hibridna nešto kasnije, s tim da cvetanje mnogo zavisi od
vremenskih prilika, pa cvetanje može kasniti i dve nedelje ako je vreme kišovito i hladno.
Puni cvet traje 6-8 dana i tada cvetovi sadrže eterično ulje najboljeg kvaliteta. Plod sazreva postepeno
tokom avgusta i sklon je osipanju.
Agroekološki uslovi za gajenje lavande
Za uspešan rast lavande vrlo su važni agroekološki uslovi: temperatura i vlaga, kao i kvalitet zemlje,
mada on nije presudan, jer lavanda nema velikih zahteva u pogledu kvaliteta zemljišta, tako da je njeno
gajenje vrlo ekonomično.
Lavanda je termofilna biljka koja za dobar rast i akumulaciju eteričnog ulja zahteva visoke temperature
kao i mnogo sunca i svetlosti tokom cele vegetacije. Zato su topli i od vetra zaklonjeni tereni najbolji
za uspešno gajenje lavande, dok je na hladnim i vlažnim zemljištima njeno gajenje otežano.
Iako lavanda u mirovanju podnosi mraz i do -20oC, kasni prolećni mrazevi mogu naneti veliku štetu
biljkama, posebno hibridnoj lavandi ako vegetacija krene ranije. Ako tokom cvetanja potraje kišovito i
hladno vreme, smanjuje se sadržaj eteričnog ulja u biljkama i do 50%, a sadržaj etara u ulju i do 30%.
Zato lavanda bolje podnosi sušu, osim u početnim fazama razvoja, kada je preporučljivo i zalivanje
mladog zasada u slučaju potrebe.
Prava lavanda nema posebnih zahteva u pogledu zemljišta: vrste i kvaliteta. Uspeva i na plitkom i
siromašnom zemljištu, pa i na kršu. Hibridna lavanda je pak nešto zahtevnija i najbolje prinose daje na
dubokim, plodnim zemljištima s dobrim vodno-vazdušnim režimom, ali uspeva i na zemljištima na
kojima se gaji prava lavanda. Hladna, nepropusna i peskovita zemljišta, ne podnose ni prava ni
hibridna lavanda.
Priprema zemljišta za gajenje lavande
Pre osnivanja plantaže lavande, godinu dana ranije se obavlja duboko jesenje oranje i održavanje crnog
ugara tokom naredne godine, sve do jesenje sadnje, ili se mogu posejati leguminoze, koje se požanju
do septembra, kako bi se zemljište ponovo pripremilo za jesenju sadnju.
Razmnožavanje lavande
Prava lavanda se najčešće razmnožava sadnicama dobijenim od semena, ali se može razmnožavati i
vegetativno, ukorenjenim reynicama. Hibridna se lavanda se pak razmnožava samo vegetativno jer je
seme sterilno.
Reznice se ukorenjuju u negrejanim lejama pokrivenim folijom, a skidaju se sa biljaka starih 3-4
godine, tokom avgusta ili u aprilu, a sadnja obavlja u jesen, u oktobru ili početkom novembra. Ako se
sadnja vrši u proleće, najbolje da bude do kraja marta.
Lavanda se sadi u redovima, na međusobnom rastojanju u redu od 40cm, a razmak između redova ide
od 1,5- 2m (za hibridnu lavandu), sa brojem sadnica po ha od 16000-10000 (za hibridnu).
Nega useva lavande
Nega lavande nakon jesenje sadnje, sastoji se u orezivanju mladih biljaka krajem maja, na visinu 8-10
cm kako bi se oblikovao gusto zbijen žbun. Ponovo se biljka orezuje u drugoj godini, na visinu 15-18
cm. Nakon toga, nema potrebe oblikovati krošnju, već se biljka redovno bere: ručno ili mašinski. Na
plantažama se berba najčešće obavlja mašinski, pa je zato vrlo bitno popuniti nedostajuća mesta već na
kraju prve godine. Uginule biljke se zamenjuju jačim sadnicama, kako bi se ujednačile biljke.
Dalja nega useva lavande sastoji se od redovnog održavanja zemljišta i okopavanja biljaka u redovima.
Dobijanje eteričnog ulja
Eterično ulje lavande se izdavaja parnom destilacijom cveta lavande (koji se bere sa delom drške), u
trajanju od oko 60 min.
Biljke se destiluju u što kraćem roku nakon branja, a najduže do jednog dana. U slučaju dužeg stajanja,
može doći do truljenja otkosa i pada kvaliteta prinosa. Očekivani prinosi eteričnog ulja variraju
zavisno od sorte, vremenskih prilika, nege i dr.
Destilacija se obavlja vodenom parom u destilatorima. Biljke se stavljaju na perforiranu podlogu, kroz
koju se pusti vodena para sa dna destilatora. Vodena para ekstrahuje eterično ulje smilja i izlazi na
vrhu destilatora u hladnjak. Para, koja nosi čestice ulja, kondenzuje se u razmenjivaču toplote
(hladnjaku) i kao destilat se sliva u separator- florentinski sud. U njemu dolazi do razdvajanja faza:
vodene i uljane, gde ulje kao lakša faza ostaje na vrhu separatora, iz koga se izvlači na kraju
destilacije.
Uzdvojeno ulje se dodatno odvaja od vode u levku za odvajanje, a suvo ulje pakuje u adekvartnu
ambalažu od inoxa, aluminijuma, stakla ili rezistentne plastike (HDPE, PP i sl.).
U vodi koja ostaje u separatoru, sadržani su ostaci etričnog ulja i takva voda se naziva hidrolat- cvetna
vodica i koristi se u kozmetičkoj industriji, za sapune i dr.
Izdvojeno eterično ulje se čuva u punoj i dobro zatvorenoj posudi, na hladnom i tamnom mestu, gde
ostaje stabilno do 36 meseci.
Glavni sastojci ulja lavande su: linalil-acetat i linalool, a sadrži i cis-β-ocimen, β-kariofilen, lavandulil-
acetat, kamfor, limonene i dr. jedinjenja.
Svaku vrstu lavande karakteriše različit sastav eteričnog ulja i različit sadržaj linalil-acetata i linalola,
pa tako prava lavanda sadrži do 60% linalil-acetata i do 50% linalola, a sadržaj istih jedinjenja u
hibridnoj lavandi je do 30%.
Eterično ulje lavande je bistra tečnost, prijatnog karakterističnog mirisa na biljku i cvet lavande, svetlo
žute boje.
Glavne karakteristike ulja lavande, kreću se u sledećim granicama:
● Gustina, na 20oC 0,88 ÷ 0,89 g/cm3
● Indeks refrakcije, na 20 Co
1,457 ÷ 1,470
● Optička rotacija, na 20oC -12 ÷ -6 o
● CAS broj: 8000-28-0
● EINECS broj 289-995-2

Upotreba ulja:
Eterično ulje lavande se prevashodno koristi u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Ima izrazito
blago dejstvo i ne iritira kožu, pa je našlo primenu u raznim preparatima za negu kože ili opuštanje
bolnih mišića i grčeva. Za ovu upotrebu, ne preporučuje se korišćenje čistog ulja, već u kombinaciji sa
nekim biljnim uljem (badem, jojoba, maslinovo...), u odnosu 1:1. Zbog izrazito umirujućeg efekta,
koristi se pri migrenama i neuralgijama, kao i za smanjenje psihičke napetosti kod: nervoza, stresa,
nesanice.
Ublažava i zaceljivanje rana, pa se koristi i u sredstvima za negu kože, svakodnevno i prilikom
sunčanja. Koristi se za sapune, kreme, losione, parfeme.