Висока медицинска школа струковних студија, Ћупријa

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Козметологија

ТЕМА:
Кожа и њени изданци
 Cадржај

1. Увод 3

2. Епидермис 4

2.1 Слојеви епидермиса 5

3. Дермис 6

4. Хиподермис 8

5. Знојне жлезде 9

6. Лојне жлезде 10

7. Боја коже 11

8. Типови коже 14

9. Аднекси коже 16

9.1 Длаке 16
9.1.1 Типови длаке 17

9.1.2 Циклус раста длаке 18

9.2 Нокат 19
 1. Увод

Кожа је највећи орган човечијег тела.

Тежина коже износи 10% од укупне тежине тела.

Дебљина коже је различита, од 0,5 до 2мм, у зависности од расе и предела тела. 

Боја коже се разликује и зависи од старости расе и предела тела.

Кожа се састоји из три слоја: 

• Епидерм (покожица)

• Дермис (крзно коже)

• Поткожно ткиво (субкутис)

 2. Епидермис

Епидерм је најповршнији део коже, главни део његове масе представљају кератиноцити,

меланоцити, Лангерхансове ћелије и Меркелове ћелије. 

Епидерм се састоји из пет слојева:

1. Рожасти слој (stratum corneum)

2. Сјајни слој (stratum lucidum)

3. Зрнасти слој (stratum granulosum)

4. Малпигијев слој (stratum spinosum )

5. Матични слој (stratum basale)

 2.1 Слојеви епидермиса

Рожасти слој (stratum corneum)

То је најотпорнији слој коже. Ћелије овог слоја немају једро.На површини овог слоја долази до
кидања кератинских љуспица, оне се одвајају од своје подлоге и тај део се насзива отпадни слој.
На тај начин долази до перутања коже које је стално али, углавном невидљиво. Некада се може
запазити на кожи главе у виду перута.

Сјајни слој (stratum lucidum)

Састоји се 1-2 реда ћелија. Оне су спљоштене, изгубиле су једро и у својој протоплазми садрже
капљице елеидина, који је настао из кератохијалина.

Зрнасти слој (stratum granulosum)

Састоји се из 2-3 реда ћелија које су вретенастог облика и спљоштене. Ове ћелије имају једро, а у
цитоплазми имау зрна кератохијалина.

Малпигијев слој  (stratum spinosum )

Састоји се 6-10 редова ћелија. Између ових ћелија налазе се међућелијски простори испуњени
ткивном течношћу-лимфом. Ћелије су повезане танким влакнима-тонофибрилима, захваљујући
њима епидерм има чврстину.

Матични слој (stratum basale) 

Састоји се из једног реда ћелија, које су високе и дугуљасте . Оне својим умножавањем граде
остале слојеве покожице. У њима се ствара пигмент коже-меланин. То је слој који представља
границу између епидерма и дерма.
 3. Дермис

Дерм или крзно коже има три зоне: 

• папиларну 

• субпапиларну 

• ретикуларну 

Папиларна зона је одмах испод епидерма и састоји се из купастих узвишења, која се

називају папиле дерма. 

Испод папила налази се релативн уска субпапиларна, а дубље ретикуларна зона. 

Основу дерма чине колагена и еластична влакн. Ћелије крзна чине фибробласти,
фиброцити, мастоцити, хистоцити и лимфоцити. Затим артеријски, венски и лимфни
капилари. 

• Колагена влакна дају чврстну кожи 

• Еластична влакна имају способност да се после растезања врате у првобитно стање 

• Фибрцити су ћелије везивог ткива, вретенастог облика 

• Мастоцити-округласте ћелије које продукују хистамин и хепарин 

• Лимфоцити-лимфа окружује ћелије спинозног слоја и на тај начин их храни 

• Цереброспинална нервна влакна омогућавају осетљивост коже

 4. Хиподермис

Хиподермис се налази испод дермиса и састоји се од масног ткива издељеног преградама

везивних влакана. Масно ткиво је састављено од ћеија липоцита, испуњених липидима. Везивна
влакна се зову септе и у њима су смештени нерви, крвни и лимфни судови. 

Хиподермис је најдебљи код деце на образима, код мушкараца на стомаку и код жена на
бутинама и глутеусима. 
 5. Знојне жлезде

Знојне жлезде су жлезде које су цевастог облика, састављене од секреторног дела

увијеног као клубе, изводног канала и знојне поре. Постоје два типа:

➢ Екрине жлезде- оне учествују у механизму терморегулације, на њихову активност

утиче центар за знојење у мозгу (хипоталамус).

➢ Апокрине жлезде- не учествују у терморегулацијуи, са лучењем почињу тек у

пубертету. Налазе се у пределу пазуха, кожи трбуха, око чмара, на мошницама и
великим стидним уснама
 6. Лојне жлезде

Лој (себум) јесте производ лојних жлезда. Лој је саставжен од воде, масних
материја, холестерола, нешто соли и беланчевина. Лој се помоћу зноја диспергује по
површини коже и део је заштитног липоидног филма. Овај филм се налази по читавој
површини коже и састоји се од лоја, зноја, и липида ћелија епидерма. Лој је значајан
фактор у одржавању киселости рН површине коже.
 7. Боја коже

Боја коже зависи од расе, старости и предела тела. Нијанса коже зависи од количине и
распореда и разградње природног пигмента у кожи-меланина. 

Меланин је пигмент који се ствара у кожи и то у ћелијама-меланоцитима. Присутан је у

епидермису, дермису, коси, слузницама виталних отвора. Најмање је пигмената на дладовима и
табанима.
 Кожа припадника црне расе има исти број меланоцита у којима се ствара меланин,
као кожа припадника беле расе. Код црнаца пигмент меланин се нлази у свим слојевима
епидермиса, а код белаца само у матичном слоју.

Синтеза меланина је 4 пута већа код црнаца, него код белаца, пигмент је крупнији и
тамниији, а код белаца ситнији и ређе распоређен.

▪ Хипомеланозу карактришу албинизам и витилиго

▪ Хипермеланозу карактеришу пеге и старачке пеге 

Витилиго
Албинизам

Пеге

Старачке пеге
 8. Типови коже

Нормална кожа

Нормална кожа је савршено глатка и без проширених пора, затегнута је и

еластична. Карактрише је биланс масноће и влаге.

Масна кожа

Масна кожа настаје због прекомерног лучења масноће због хипер продукције
лојних жлезда, кожа је веома сјајна, поре су проширене и честа појава акне и комедона.
 Сува кожа

Код суве коже, кожа се перута, губог је изгледа, са осећајем затезања и пецкања.
Оваква кожа је врло често танка и провидна. Сува кожа много брже стари, врло је
осетљива на агресивне козметичке производе.

Мешовита кожа

Мешовита кожа представља комбинацију масне коже у  Т-зони и суве или нормлне
коже у престалом делу. У Т-зони јављају се комедни и акне. Сваки део коже се мора
неговати и третирати на одговарајући начин.
 9. Аднекси коже

У аднексе коже спадају нокти и длаке.

9.1 Длаке

Длаке (pilus) су грађене од измењених ћелија епидермиса, концентрично поређаних

у 3 слоја: 

1. Спољни (cuticula) се састоји од једног реда орожалих плчастих ћелија порђаних

по површини длаке у облику црепа. 

2. Средњи или кора (cortex) чине кератинске ћелије и пигмент меланин. 

3. Унутрашњи или срж (medulla) садржи од 1-2 реда непотпуно орожалих ћелија и
мехуриће ваздуха.
 9.1.1 Типови длаке

Код човека постоје 3 основна типа длаке: 

• Лануго длаке- танке светле длаке без медуле и пигмнта, различите дужине,
покривају тело фетуса и опадају око осмог месеца интраутриног живота. 

• Велус длаке- кратке непигментоване, без медуле, замењују лануго длаке пре

рођења. 

• Терминалне длаке- дуге, грубе, садрже медулу, пигментоване, под утицајем

сексуалних хормона. 
 9.1.2 Циклус раста длаке

Постоје 3 фазе раста длаке то су анагена, катагена и телогена.

• Анагена фаза је фаза активног раста, траје 4-6 година. 

• Катагена фаза је фаза у којој престаје раст, траје 3 недеље .

• Телогена фаза је фаза мировања, траје око 3 месеца и завршава се

испадањем длаке, јер веза између длаке и папиле изчезава.
 9.2 Нокат

Нокат је рожаста творевина коже која у виду тврде и благо испупчене плочице
ружичасте боје и седефастог сјаја покрива површне делове дрзалних страна прстију.
Својом тврдоћом нокат штити крајеве прстију и помаже фиксирању јагодица прстију при
хватању и држању предмета. 

Нокат се састоји из: