Kompleksi vitamina

Uroš Vukašinović II3

VITAMINI SU ORGANSKI MOLEKULI,ESENCIJALNI ZA
BIOLOŠKE PROCESE VIŠIH ORGANIZAMA.

VITAMINI B KOMLEKSA SPADAJU U GRUPU VITAMINA

RASTVORLJIVIH U VODI ODNOSNO HIDROSOLUBILNIH
VITAMINA.
OSIM VITAMINA B KOMLEKSA U OVU GRUPU VITAMINA
SPADAJU I VITAMIN C I VITAMIN H.
Vecina vitamina ove grupe ulazi u sastav
koenzima ili sami po sebi predstavljaju
prosteticne grupe enzima. Posto su rastvorljivi
u vodi, lako se izlucuju iz organizma, pa nema
opasnosti od nagomilavanja i stetnog uticaja,
ali se zato hranom moraju svakodnevno unositi
u organizam.
 VITAMINI B KOMPLEKSA:
 Vitamin B1 (timin)
 Vitamin B2 (riboflavin)
 Niacin (PP faktor)
 Pantotenska kiselina
 Vitamin B6
 (piridoksin)
 Biotin (vitamin H)
 Folna kiselina
 Vitamin B12 (kobalamin)
 Holin
 Liponska kiselina
 Karnitin
TIAMIN, ANEURIN (VITAMIN B1)
HEMUJSKA STRUKTURA TIAMINA
TIAMIN je kondenzacioni proizvod pirimidinskog i tiazolovog prstena, koji su međusobno povezani
metilenskim mostom.

IZVORI TIAMINA
Najviše namirnice biljnog porekla i to naročito opne žitarica
(pirinač, pšenica, raž, ječam), grašak, pivski kvasac,...

DNEVNE POTRBE ZA TIAMINOM

1.0 – 1.5 mg
RIBOFLAVIN, LAKTOFLAVIN (VITAMIN B2)
Riboflavin je relativno termostabilni i fotosenzitivni hidrosolubilni vitamin.
Sadrţi šećer ribozu i ţuto-zeleni pigment – flavin po čemu je i dobio ime (riboza + flavin = riboflavin).
Riboflavin se uglavnom apsorbuje u početnom delu tankog creva. Ne skladišti se u
organizmu u većim količinama (manje količine se skladište u jetri i bubrezima) pa je
neophodan stalni unos.
Osnovna metabolička uloga riboflavina je u kontroli energetskog metabolizma i u
procesu deaminacije preko flavoproteina (ćelijski enzimi sa riboflavinskim delom).
U obliku
riboflavinskih enzima flavinmononukleotida (FMN) i flavin-adenin-
dinukleotida (FAD) riboflavin učestvuje u ključnim reakcijama za
produkciju energije i odvajanju amino grupa sa pojedinih
aminokiselina (deaminacija pri sintezi novih aminokiselina), i
predstavlja važan antioksidans.

DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM B2

 1.0 – 1.5 mg
Vitamin B3 – niacin
Niacin se u hrani nalazi u dva oblika: niacin (nikotinska kiselina) (slika
21) i nikotinamid, koji je hidrosolubilan, termostabilan i kada
kristalizira formira beli prah.
Posebno je vaţno da se niacin u ljudskom organizmu moţe formirati iz
esencijalne aminokiseline triptofana, i to u odnosu: 60 mg triptofana
stvara 1 mg niacina. Ovaj kvantitativni odnos predstavlja niacin
ekvivalent (NE).
 Biološki značaj

Niacin se apsorbuje specifičnim mehanizmima iz tankog i debelog creva. Ne skladišti

se u organizmu na posebnim mestima u većim količinama pa je neophodan stalni unos.23
Niacin formira dva oblika koenzima nikotinamid-adenin dinukleotida (NAD), koji ima
značajnu ulogu u kataboličkim procesima, i nikotinamid-adenin dinukleotid fosfata (NADP)
, značajan za odvijanje anaboličkih reakcija. U ovim oblicima niacin, zajedno sa
riboflavinom, učestvuje u ćelijskim koenzimskim sistemima u konverziji proteina i glicerola
iz masti do glukoze i dalje razgradnje glukoze do dobijanja energije.
Dnevne potrebe
Uloga niacina je vezana za energetski metabolizam i metabolizam proteina pa se
dnevne potrebe definišu u skladu sa kalorijskim potrebama. Za decu i odrasle dnevne potrebe
24
iznose 6,6 mg/1000 kcal (ili 6,6 NE/1000 kcal) dnevno, i povećavaju se u trudnoći, za vreme
laktacije, fizičke aktivnosti, rasta i razvoja.
Niacin u velikim koncentracijama dovodi do širenja krvnih sudova, crvenila koţe,
gastrointestinalnih tegoba i oštećenja jetre. Meso i ţitarice predstavljaju glavne izvore niacina
u hrani
PIRIDOKSIN (VITAMIN B6)
Piridoksin je dobio ime prema piridinskom prstenu koji predstavlja osnovu njegove
hemijske strukture. Piridoksin je hidrosolubilan, termostabilan i fotosenzitivan. U prirodi
postoji tri oblika za grupu jedinjenja sa sličnom funkcijom koja se zajednički naziva vitamin
B6 - piridoksin, piridoksal i piridoksamin

-Biološki značaj
Piridoksin se lako apsorbuje u početnom delu tankog creva. Ne skladišti se u
organizmu na posebnim mestima u većim količinama pa je neophodan stalni unos.
Osnovna metabolička uloga piridoksina je da kao koenzim piridoksal-fosfat (PLP)
učestvuje u energetskom metabolizmu glukoze i procesu konverzije esencijalne
masne kiseline – linoleinske kiseline u arahidonsku kiselinu.
 Piridoksin ima ulogu u stvaranju i oslobaĎanju antitela u imunskim ćelijama
 Dnevne potrebe
 Kako je uloga piridoksina vezana za metabolizam proteina dnevne potrebe se definišu u skladu sa
unosom proteina i iznose prosečno 1,3 mg dnevno
 Vitamin B6 je vrlo rasprostranjen u prirodi. Nalazi se u kvascu, pšeničnom brašnu, mekinjama,
kukuruznom brašnu, soji, jetri, bubrezima i mesu. Mikroorganizmi crevnog trakta takoĎe sintetizuju
vitamin B6. Povrće i mlečni proizvodi sadrţe veoma malo ovog vitamina. A relativno visok sadrţaj
vitamina B6 nalazi se u grašku i bananama
Vitamin B9 – folna kiselina
Folna kiselina (slika 33) sastoji se od pteridinskog prstena, para aminobenzoeve
kiseline i glutaminske kiseline. U zavisnosti od broja molekula glutaminske kiseline postoje pteroil
mono, di, i hepta derivati glutaminske kiseline.
Folna kiselina se sintetizuje u listovima biljaka, ćelijama kvasca i mikroflori
probavnog trakta. Folnom kiselinom su bogati pivski kvasac, soja, lucerka, iznutrice i zeleno povrće
Sama folna kiselina nema koenzimska svojstva. U tkivima ona se redukuje u
poloţajima 5, 6, 7 i 8 i pretvara se u tetrahidrofolnu kiselinu (THFK)(slika 35) koja ima
svojstva koenzima. Tetrahidrofolna kiselina je koenzim prenosioc C1-grupa: metil, metilen,
formil i formino grupa.
U prenosu aktivno učestvuju atomi azota u poloţajima 5 i 10. Glavna uloga folne
kiseline je reakcija transformilovanja, tj. prenos ostataka formaldehida koji se vrši učešćem
vode. Kao donor formil grupa folna kiselina učestvuje u biosintezi nukleotida. Folna kiselina
je takoĎe od velikog značaja za normalan razvoj eritrocita, granulocita i trombocita.
Vitamin B12 – kobalamin
Kobalamin se apsorbuje preko posebnog transportnog sistema u završnom
delu tankog creva (ileum) vezan za poseban glikoprotein (unutrašnji faktor)
koji se stvara u sluzniciţeluca.
Skladišti se u nizu organa (jetra, bubreg, srce, mišići, mozak, slezina...) u
malimkoličinama, ali je, obzirom na malu potrošnju, ova zaliha dovoljna da
zadovolji višegodišnje potrebe organizma (3-5 godina).
Dnevne potrebe
Dnevne potrebe za kobalaminom su male i iznose 2-3 g dnevno za odrasle.

Kobalamin se ne moţe naći u biljnoj hrani. Sintetišu ga neke gljive i tačno odreĎeni
mikroorganizmi. Znatne količine ovog vitamina dobijaju se mikrobiološkom sintezom.
Najviše ga ima u jetri, a manje u mesu, mleku i jajima