Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Zaštita I Remedijacija P.V. IV DIO

    Uploaded by

    Senad Medic
    22 views29 pages

    Original Title

    Zaštita i Remedijacija p.v. IV DIO

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    22 views29 pages

    Zaštita I Remedijacija P.V. IV DIO

    Uploaded by

    Senad Medic

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 29
    6. Dobivii podatke za Q, za sva tri stupnja pritiska, KonstruiSemo dijagram zavis: nosti Qt od pritiska (s1. 7.3.9.) da proverimo da li smo opit utiskivanja iaveli dobro Ukoliko se ustanovi na osnovu dijagrama da opit nije dobro izveden, treba ga ponoviti { to pri treéem stupnju (maksimalnog pritiska), mada se ponekad ponavlja u celini, éok se ne dobiju odgovarajuei podac. 7. Po zavréetku opita, treba skinuti manometar sa glave tampona i priborom 2a merenje nivoa vode pratiti rezim ponovnog ustaljenja nivoa vode u busotini. U povetku merenja izvoditi na S~10~20 i dale na svakih 30 minuta. 8, Po zavrdetku opita 2a odredeni interval, prelazi se na sledeti primenom jedne ‘od veé pomenutih metoda utiskivanja vode. Opisane operacije oko izvodenja opita se kod svakog slede¢eg intervala ponavijaju. Po zavréenom opitu u celini pribor se demontira. 9. Svi podaci osmatranja i merenja u toku izvodenja opita unose se u tabelu 7.3.1. Na posetku i na kraju opita treba izmeriti temperaturu vode. 10. Na osnova formula (73.1 ii 7.3.2.), odrediti velicinu ,q", specifiéno upi- janje vode, a po obrascu (7.3.3. ili 7.3.4.) odrediti koeficijent filtracje 11. Nakon toga treba nacrtati dijagram zavisnosti Qy od pritisks, hronolotki ijagram, odnosno dijagram izmene Qy za odgovarajuéa tri stupnja pritiska u vremenu, shemu pribora za izvodenje opita, shermu i Konstrukeiju tampona, pumpe, vodomera is. 12, Potom napisati kratak izvestaj u kome treba dati opis pripreme, metodiku igvodenja opita i dobijene rezultate. 7.4, OPIT OBELEZAVANIA I ODREDIVANIA SMERA‘I BRZINE PODZEMNIH TOKOVA 1. Opit obeletavanja podzemnih tokova Opit ,obelezavanja" izdanskih tokova, primenom obelezivaa (trasera) ima pose ban znaéaj u istrazivanjima podzemnih voda u karstu, Utvrdivanje veza izmedu ponora i viola, braine kretanja podzemnih voda, utvrdivanje podzemnih vododelnica i dr. prakti¢- nno se ne moze zamisliti bez primene ove metode istrazivanja. Zbog toga ne treba da se posebno naglatava znataj ovakvih istrazivanj. i 1. Tipovi obelegivaéa Obeletivadi pre svega predstavjaju materije Koje se dodaju vodi radi utvrdivanja, prostornog i vremenskog rasporeda voda it okviru odredene izdani ii bolje reteno na rela- ciji zona hranjenja — zon isticano. Da bi se odgovarajuéa materia mogla da koristi kao obelezivaé ona treba da ima sledete karakteristike: : — da ne zagaduje vodu, do te mere'da ona postane opasna ili neupotrebjiva 2a korisenje ili opstanak 2ivog svetau njoj, O — da se lako rastvaraju ili da ih tok lako nosi a br£ina sedimentacje da bude sto smanja, — da su postojane u dodiru sa okolinom, tj da se u putu ne gube ii zadrzavaju zbog apsorbcije, hemijskih reakeija sa stenama, jonske irmene ili sedimentacje tj, treba 297 | da bude obezbedena stabilnost obeledivace od fizitkth, hemijskih, fizitko-hemijskih i | bioloskih uticaja, j ~ da se lako otkrivgju i koliGinski odreGuju i privelikom razblatenju, tj. odred- j Wivost i selektivnost sredstava 2a praéenje i ponovjivost merenja treba da odgovaraju zahtevima problematike koje se ressva, i ~ da nisu Stetne po osoblje koje rukuyje sa njima, i materije, obeledivati ne smeju da budu prisutne u granicama vodonsne sredine koja se istrazuje, ~ obeleziva’ ili obelezivati ne smeju da izmene fizitka svojstva vode, npr. gustinu ili viskoznost koja su od znaéyja 2a filtracioni proces voda, ~ 8 prakti¢ne i ekonomske strane da niu skupe i da ne zahtevaju posebne uslove 1a njihovu primer, ~ stedstva za pratenje i metode odredivanja treba da omoguée takode ekonom sko iavodenje opita Po fizickim i hemijskim karakteristikema najpre mogu da se podele na nerastvor- ive i rastvorijve (u vod). U nerastvorjive spadaju: mekinje, strugotina, pleva, kvasne gljivice, biline spore (likopodijum spore) i razne bakterije, U rastvorlive obeledivate spadgju: razni tipovi Boj, radioaktivni izotopi i neor- sranske soli. U posebnu grupu spadaju: ,izotopi iz okoline", odnosno metods koriscenja stabilnih izotopa, Koji se nalaze u priodi, kao obelezivadt i razni organizmi Koji su kara teristigni za odredene geografske oblasti. Njlhove osnovne Karakteristike se ogledaju u tome Sto se oni ne dodaju vode jer se u njoj prirodno nalaze, a njihova koncentracja i sastay zavise od mesta nastanka, starostii dr. faktora Zhog povoljnijih karakteristika, rastvorjivi obeletivaéi imaju nesumnjivo pred- nost nad rastvorljvim. Izuzimajué likopodijum spore, évrsti obeletivadi su skoro izbateni i upotrebe. U najdetée oriitene obeledivate spadaju boje, neorganske soli, radioaktivni izotopi, naknadno aktivirani izotopi i spore : - 2. Osnoune karakteristike pojedinih tipova obelezivaca Ber, ulazenja u detalje ukratko como se osvmnuti na osnovne karakteristike pome- nutih obelezivaéa na osnovu dosadasnjeg iskustva i njihove primene u hidrogeoloskoj praksi 1, Boje ili fuorescentne materije kao obeledivati imaju dobra prateca svojstva (vidi tabelu 7.4.1) . Posebno je znatajno Sto ile njth moze da se primeni istovremeno, & zatim da se uspesno razlikuju jedan od drugog u procesu postupka izdvajanja. Zbog visoke oset- Ijivosti u odredivanju mogu da se koriste i u manjim koliginama bez bitnog uticaja na filtracione procese. Mogu da se koriste tako da u ,obelezenim* vodama njihova maksi- malna koncentracija ne prede 100 mg/m*. Pri struenom izvodenju opita uglanom se dobija 1 mg/m? u ,obelezenoj* vodi Inage, fluorescentna sredsiva u vodi su veoma stabilna j delimiéno su osetljiva na biolo&e { fotohemijske procese (pre svega uranin i eozin). Kvantitativno koncentri- sanje obeledivaéa se u uzorcima vode odreduje spektrofotometrijskim metodama. _ LL 298 ] aa 80 x-xao ove wo- ro | — opafupaso edowy, Ez . Gana =) = 10'0-s0'0 Hlupoxo Lax uruepoy £ wonrlwonysex eaqop = a (an) e ove Pos 1o'0-s0'0 aes {ga uREpoy 2 z (aay=) gum & so'o-c'0 poxopnuy fopaso sonfuonses oqes one Lares nay (ouy=) ume ofan swuoas zurzog ows ouwsans39 | so0'o~zo'o -tpor0pmury onpiaa ewoaa :uy oxox uruzig | sfupasso so'o-c’o roa ew eu ewoas eagop ewoas ones :uzog as zo'o-10'0 . ues, pend — ameodues | .u/awn nfwazpod | : Ffueasmpo | nefuesezipez | soafuomsey | geararego uasserongy tug | afueapospo eu feorin wonrfesg | patsn pian PL VTSAVL, (9L6r ‘msuoryog “H | nuednz “yy ‘tuoneg “g od) VAIS{OAS VAOHIIN I I VAIZTT9AO ININADSTYONT 299 Navedena svojstva, relatimno ne visoka cena ovih obeledivada, kao i dosadainje Iskustvo w njthovoj primeni dovelo je do njihove deste primene. nate, jo8 wvek imaju firoku primemu i najéeSée se korste wi nado} praks 2. Neorganske soli. U ovu grupu obeletivata, koji imaju dosta staru tradi, ‘padaju naj2eie primenjivani obelezivaci: natrjum hlorid, kaijum hlori, hitjum hlorid, stroncijum hlori. Kalijum hlorid se odreduje dosta jednostayno sa tacnoSéu od 0,1 mg/lit, ana tezullate moze da utite relativng visok sadizaj u vodama koje se obelezavaju. Zbog toga Jo potrebno koritenje istog u vetim kolidinama Sto moze nepovolino da utie na proces filracije, Inaée, on se dobro rastvara, toksiénost je velo niska, a stabilnost u uzorcima vode znatna, Litijum hlorid ima boljasvojstva jr ima nitu granicu dokazivanja(oko 1 mg/m), rastvorljvost mu je veoma dobra, a sadrZaj u vodama obigno nizak. Inate, podzemie 1 karstu ga ne apsorbuje. Kod uobitajeno upotrebljenih koncentracja nje toksigan ine utibe na filtracione precese podzemnih voda. nace, imaju znatno manju primem w odnosu na boje, ali se zbog relatimno niske cene pojedinih obelezivaca u odredenim uslovima dosta uspesno primenjuju i u savremengj hidrogeoloskoj praks 3, Radioaktivni obelezivaci imaju visoku osethivost u otkrivanju. Zbog toga se obitno Koriste u veome malim kolitinama sto je od znadaja u ekonomskom pogledu. Medutim, njthova primena zahteva dosta skupe instrumente i tehnitko osoblje specie lzovano w radu sa njima, Ovi obelezivati mogu da budu koritéeni dvojako: kao radioaktivne materije ili pik kao inieijane materije koje naknadno izazivaju radioaktivnost Upotiebu radioaktivmh obelezivaca opranicavaju mere zaitite od zragenja i nncka fizitka i hemijska svojstva. Tetnost odredivanja je visoka au praks ogranitena zbog Jakog razredenfa, prisustva prirodne radioaktivnosti i ogranienog vremena za merenje. Hemijska toksitnost e elativno niska, a radioaktivnost specie. NejéeSce korié- ¢eni radioaktivni obelezivaés su: tricjum *H, hrom~51, kobalt~58, kobalt-60; jod~131. Medu obelezivacima s1 naknadnim aktiviranjem poznati su: bromid, indjum- EDTA-kompleks, mangan-EDTA.kompleks i lantan-EDTA-kompleks. Ova grupa obeled- vaa obiéno se primenjuje u okviru vodonosnih sredina s niskim vrednostima prisodne radioaktivnosti Tnaée, radioaktivni obelezivadi imgju sve éeiCu primenu u savremeno} hido- sgeolo8koj praksi i novijeg su datuma u odnosu na ostale obelevace. Thaée, osnovne karakteristike ove grupe obeledivats bile bi: vreme poluraspada, sta 1 energija zravenja, specifiéna aktivnost i maksimalno dozvoljena Koncentracija izotopa u voi. Za rad sa izotopima su neophodna prethodna odobrenja nadleanih sani- larnih organa i struéna kontrola syih izvora efi se osmatraj. 4. Spore, Ovaj tip obelezivata je starieg datuma, a u savremenoj praksi nema lako Gestw primenu, Inaée, v praksi su se posebno pokazale veitacki obojene spore vrste Lycopodium clavatum. Prednost spora, kao obelezivaca, opleda se pre svega u tome Sto se isti moze istovremeno da Koristi za obelezavanje vige ponora pr istim hidrolotkim, hidrometeoro- JoSkim jhidrogeoloSkim uslovima na veéo} povrSini rasprostranjenja iadani. Spore su u uzorcima vode neograniéeno postojane, Ho je nepovoljno ukoliko opit treba da se ponovi istom vistom spora u istom terenu, Kao obeledivaé zahtevaju Die. usiaiaasianmemmnmneoniosiliiitmmr es 6H 300 APW L6S'T woz‘or | Opt — wee] xojduioo ~ var eye] AAW Ste'0 4st 95 —winfeaueyy xoRwoo — vida wunizaudepy AAW 9THO uw go'es wort—unipuy =| wos ~ yaa uunfipu APH SI9‘0 ‘une o9'ct 08 — wiorg (24) pruosg worg, sfosipes viieeg | fueprivemod suai, | _ senate ponzong aerses pfu — | pearzajoqo wvawerg ere viaav, (9261 ‘-suanPq 1 08) INOTORDOUCIH A WAENVMIALLAY KINGVADIWN VS IQVAIZaTAEO s-OLXT Prof — 6B ASW F9E'0 | & Pso's 699 ARH pss'O A | elt APH 619'0 & " x orgs Ory arava) at eas wre | ok Yos'se MLL AGW SLP'T L & ~ | ] 9 8001 APWELTT & a a Ol XE ~#OO}00 001 AQW ZEE'T A I aes Dee -O1XE _ = 2NO)D 2566 AewOrs'O tle poo es 201 *Z xe1dwoy Vida _ % | AaWOzE'O A pose Dis [> 0rxe (P04) OHH woot | (xu) ray gto‘ 9 3secr He (rao) | | fue uew n efloeruaouoy euat, vfuspesz vfuoperz | epedseanjod [oop outer wu2201g eiiaug, au, ous, doom ompey Tel VTaaVL (9461 ‘msuomjog +H Od) VAOA HINWAZCOd AINVAVZA TARO N IQVAIZH AHO INALLAVOIGVYL 301 ‘esi preénik pora (v okviru poroznosti stena) pa se sa tog aspekta mogu Koristti samo u okviru karstnog tipe izdani, U najboljem siuéaju spore omoguéavaju samo polukvaitativny analizu. U utvr- Givanju odredenih veza na relacji ponor — izvor imaju odredenu prednost u odnost na druge obelezivace: golim okom se ne zapazanju, a nema ni drugih Stetnih posledica za niihovu primenu, Pored toga njihova primena je nate i najevtnia 5. Drugi obeledivati. U hidroloikoj i hidrogeoloSoj praksi pozneti su primeri primene i drugihtipova hemijskih, mehani¢kih i biloSkih obeledivata: penutave i mir8- Jjave materi, meki i tdi deterdzenti, bakterie (npr. Serratia marcescens) dr. Medi, isksustva sa njima su znatno manja. Neki od njh koriieni su uz druge obelezivate u opiti- ‘ma iu nas (a sivu Ljubljanice,u sli Trebigejee i dr.) vim se svakako ne icepluju vste i broj obelezivata. Svakim danom se uvode novi, pouzdanijt i jevtinji za primenu u zavisnosti od zadataka koji se rebavaju w hidro- g2oloskoj praks. 3, Rastworljivost obelezivaga Rastvorljivost obelezivata je veoma znavajna karakteristika. Slaba rastovrljivost uslovijava talozenje znatnog dela obeleZivata u podzemju. Dugotrajno rastvaranje takvog obelezivata deformife koncentraciju obelezivata u vodama u zoni isticanja. Ukoliko’se deo obeledivata nije rastvorio, kvantitativna analiza daje pogreSne rezultate. Zbog toga treba da se vodi raéuna prilikom pripreme obelezivata. Tako npr. koncentracija obelezi- vada u rastvoru ne bi treblo da bude velika jer zbog razlike u gustini moze da dode do taslojavanja" j kretanja dela obelezivata po dnu (u potetku opita) Sto otezava njegovo metanje s1 vodom. Ovo se obiéno dogada sa obelezivatima male koncentracione oset- Ijivosti kada se dodgju vodi u velikim koli¢inama (npr. neorganske soli). Zbog toga se u ‘akvim uslovima povetava rastvorijivost obeledivata promenom pHi (u vreme rastvaranya),

    You might also like