Гласник етнографског музеја у Београду, књига 9 - година 1934.

Библиографија
(за 1933 г о д и н у ')
А р анђеловић Ј.: П росвет ни р а д у К раиш т у ћ уст ен д и лск ом до осло-

бођењ а о д Т ур а к а 1877 (Н а р о д н и п р о с в е т и т е љ -4, 5 9 — 60).
А рси ћ Б ор и сав : И з ист орије р а з в о ја т ргов. прилика у Ј у ж н о ј
Србији (Ж ивот и р а д 97,1030— 1034).
B adn iak и k a to lik a и D a lm a c iji (D a n ica 117, 7).
B azala V la d im ir: 0 n a d rilije č n ištvu (L iječn ičk i vjesnik 1, 1-— 21).
Балагија А б д у с ел а м И.; П ори јекло и ист оријат км ет ст ва у наш им
кр а јеви м а (Гајрет 5, 6 9 — 72).
Б. Ж.; Т рговина ро б љ ем к о д нас у сред њ ем век у (П р осв ет а 2 ,3 8 — 40).
B elin F ran ce: V elikonočne p isa n ic e (G ruda 3 — 4, 100— 102).
B osendorfer J o s ip : F ra n jevci u O sijeku. O sijek , 1933, 12°, s. 23.
Б о ж о в и ћ Гр.: Д в а дан а по Г р уж и . Б еогр ад , 1933. 8°, стр . 23.
Б осиљ чић Н ада Ј.: Т еж ач ка свијећ а (З ап и си 4, 2 4 6 —247).
Браун Д р . Е.: Општи опис. У гарске. С енглеск ог В лад. П оповић
(Гласник и стор и ск ог д р у ш т в а 16, 3 3 4 — 351).
B rejčeva M ia : S loven ske noše na K o ro šk ein (E tn o lo g 5 — 6, 1— 24).
Брогле О т о : С рбија u њен народ (П р егл ед 110, 9 4 — 97).
B rodnik G.: S lo v en ci na K o ro šk em (P a v lo v ić P : N aši onstran m eje.
1933, 77— 93).
Budim ir Dr. M ilan : Z u den D on aun am en (З б о р н и к р а д о в а 111 кон-
rpeca с л о в . ге о гр а ф а и етн огр аф а. Б ео гр а д , 1933, с . 3 5 3 — 355).
Bulat P etar: K u k a v ica (E tn ološk a b ib iio tek a . Zagreb, 1933 8 ° s t r . 34).
Васић М илоје M. : П реист орџска Винча (Годиш њ ица Н. Чупића
XLII, 22— 44).
V aclavik Dr. A n t.: O tđ sk a jih o slo va n sk e kolon isace v československ'em
n a ro d o p ise (Zbornik radova III kon gresa slo v . geografa i etnografa.
B eograd , 1933. Slr. 2 9 0 — 294).
Вељ ковић Иван : Р уд а р с т в о у Т и м о ч к о јК р а ји н и : (Споменица с т о -
годиш њ ице Тимочке Крајине, 112— 118).
В еш ови ћ Д р . Р.: К у л т п редака и брат ст венички понос Црного^
ра џ а и Б рђ ан а (П реглед 120, 6 9 3 — 698). — М оралн и погледи и рели -
ш о зн о ст у -п л е м е н и м а Ц рне Г оре (Б р а т с т в о 12, 182— 189).
Vinar М .: S lo v en sk i K o ro ta n (P a v io v ić Р.: N aši onstran m eje, 6 2 — 76).
l) О в о je један д е о библиограф ије за 1933 год? коју је у р ад и о г. Бранко Мила

ковић на нарочито удеш еним картонима Е тнограф ског м узеја. Други, мањи, д е о
објављ ен је у „П рилозим а проучавањ у н ародн е поезије" 1/2 (1934) на стр. 285—288.
Већи д е о библиограф ије за 1933 г о д ., који кије објављ ен, к ао и библиографија за
1934, к оју спрем а г. Милаковић, а која ће бити дефинитивно го т о в а крајем јануара
1935 г о д . чуваће с е у Е тн ограф ск ом м у зеју . Уредник.
БИБЛИОГРАФИЈА ЗА 1933 ГОДИНУ * L /Н ''* ii}
В лаховић Вл.: К њ и га попа М инића (Гласник Е т н огр аф ск ог м узеја

у Б еогр аду VIII, 114— 117). /
Влаховић М итар С .: П ост анак iwHOiopckux и брдски х п лем ен а
(З б о р . р ад III к он греса с.пов. геогр. и ет& ?/230— 235). — J loa у К о л а -
шину (П о се б н а и здањ а Е тногр аф . м узеја у Б е о гр а д у 3, 1— 72. — М уш ка
ношња у В а с о :еви ћ и м а (Гласник Етн. м уз. у Б . VIII, 7 2 — 83). — О паси-
вање цркве (Ib. 93). — О пасивањ е бол есн и ка (Ib. 93). — М о л и т ва про-
тив у је д а зм и је (Ib. 117).
V o!c J o sip : К а к о so n a r o d i sred n je g a veka u p o ra b lja li m ed (S loven sk i
čebelar 10, 149 — 151).
Воргић Д р . Љ . : 0 лечењ у врач ањ ем , б ајањ ем и м о л и т в о м (Л екар
145, 4).
V rgoč Dr. Antun: L ijek o vi као č a ro lija (P riroda 1, 6 — 13).
V rhovnik Ivan: T rn o vsk a žu p n ija v L iu bljani. Ljubljana, 1933. 8° s. 417.
Вујасиновић С л .: МанасШ ир М ош т аница. Б ањ а Л у к а , 1 9 3 3 .8 °, 55.
— К неж п ољ е и в о јв о д а П ет ар, П ец ија П оповић (х а јд у к П еција) 1830 до
1875). Бањ а Л ука 1933. 8°, 20.
В ујков, Б али нт: К остади н (К њ иж евни с ев ер 10, 3 0 5 — 309). —
K ra d ljiv i P e ta r (B unjev^ čko k o lo 6 — 8, 130— 132) — Z a što se к ег s r d i na
m aiku (ib. 5, 124). — Č o k o t o d d evet акруа (ib. 4, 9 0 —95). — Š e s t sto tin a
ovaca i je d a n ovan (ib. 3, 8 4 — 86). — C ovik b re z g la v e (ib . 3, 76). —
T rgovac (ib. 3, 9 8 — 100). — B o ž iji b la g o slo v (ib. 3, 7 8 — 81). — B o ž ji bla -
g oslov (ib. 4, 7 8 — 81). — P r a v d a (ib. 3, 8 6 —90). — Б ун а р к о (К њ ижевни
север 2, 6 6 —67). — C a rić (B un jevačko k o lo 2, 4 6 — 48). — V rebac so to n a
(ib. 6 —8, 1 9 4 — 196). — N a ro d n e p rip o v etk e i n a ro d n i p r ip o v e d a č i k o d B u -
njevaca (K njiževni sever 2 ; 3 —4, 6 4 ; 118— 120). — N a slo v , p o č eta k i
svršetak k o d bunjevačkih n a ro rn ih p rio o v ed a k a (Bunjev. k o lo 2, 4 2 — 44).
Вуксан Д у ш а н Д .: Ц рногорски к а п е т а н у Ц а р и гр а д у, њ егова вл а ст
и његови за к о н и (П равни зб о р н и к 2 — 3, 127). Г ен еза „Општег и м ови н -
ског закона" Г Ц рн е Г орс ј (З ап и си , ф еб р у а р 1933, 7 8 — 82).
Вулић Н.: И л и ри и Д а л м а т и (Глас Срп. краљ. академије 153,
82—85). — Д а р д а н ц и (ib. 153, 6 2 —76). — Ju stin ia n a p rim a (ib. 5 3 — 62).
— P ek a B a th in u s f Б о с н а ј (ib. 155, 1— 2).
V u čič Dr B o ž o : J o š o p o s ta n k u čovjeka (N ova revija 5 — 6, 415— 416).
В уш овић И ван: П равн и п ојам казне у н арод у. Б е о г р а д 1933. 8°
стр. 13.
G.: S poln e bo ’.esti u narodnonu vjerovanju (Ars therapeutika 8 , 3 1 0 — 312).
G abrišček Andrej: G o r ič k i S lo ven ci. Ljubljana 1933. 8° стр . 591.
- G avazzi M ilovan: O ko p ro b tem a k r s ta s kukam a (Zbor. radova 111
kongr. slo v . g e o g r . i etn. 1933, стр . 3 0 6 — 312).
Г аковић П ет ар H.\ П р и л о зи з а ист орију и ет нограф ију Босне. Са-
рајево 1933. 8° стр . 55.
Гачић М итроф ан: М анаст ир В ољ авч а. К рагујевац 1933. 12°, стр . 44.
Герасимовић Јеврем : У права, дуж н ост грађана, ја в н а безбедност
и суд у ст арој срп ској д р ж а ви (Војнички гласник 13— 1 4 ,-2 0 5 —208).
Glazer Dr. J o sip : P r ilo g k o m p a ra tiv n o j p sih o lo g iji d in a rsk e ra se (S p o -
men-knjiga o 5 0 -g o d išn jic i b o ln ice u Š ib en ik u, 1933, 143— 152).
Г ласн и к Е т нограф ског м у з е ја у Б е о гр а д у VIII. Уредник' Dr. Б ор и -
воје Д р обњ ак ов и ћ . Б еогр ад , 1933. 8°, 134.
Г л а сн и к З е м а љ ск о г м у з е ја у Б осни и Х ерц егови н XLV . Уредник
Владислав Скарић. С ар ајево, 1933. 1 —206 и 1— 148.
G olubič M ilan: Š ta m isle s e lja c i o n a ro d n o j n ošn ji (S eljačk i svijet
3, 53— 54).
112 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ
G orišk i М.: N a š n a r o d m ed R abo in D o n a vo (P a v lo v ić P.: Naši onstran

rneje, 1933, 9 4 — 102).
Грујић Р а д . M.: П ол сш к о -т ет о вск а епархија и м анаст и р ЈЈешак
(Гласник скоп. науч. д р . 12, 3 3 — 77).
ДамјановИћ Л азар: М акси м Ш об аји ћ и њ егово до б а (П реглед 113,
2 9 0 — 293).
D e G ora: E m il de Z a ve le y o n a šim z a d r u g a m a (D a n ic a 118, 10). —
P č e la u n a ro d n o j p o s lo v ic i (H rvatska p č e ia 12, 2 1 3 — 216).
D ek aris Dr A.: N a š a kučna in d u strija . Banja Luka 1933. 8°, 30.
D e k ić M arin: iz p ovijesti o p ć in e B ereg (K alendar „Su botičk a D a n ic a “
1933, стр . 8 6 — 93).
Д ел ети ћ Д е л . П.: О неким наш им обичајим а (П р о св ет а 7, 1 7 4 — 176).
D o le n c Dr. M etod: „ O tm ic a “ in „Š r a n g a “ v davnih č a sih in dan des
(V o d n ik o v a pratika, 1933, с т р . 4 9 — 53).
D ra g a n o v ić K runoslav: A[a to lic i H erceg -B o sn e p r e d 190 g o d in a (N a-
predak 11 — 12, 134— 140).
D r ž a v n i E tn o g r a fs k i m u ze j v L ju b lja n i v letih 1931— 1933 (E tn olog
5 - 6 , 2 9 5 -2 9 9 ).
D rob n jak ović Dr. Bor. M .. S u r la c o m p o sitio n ethnique de la popu-
la tio n de la Š u m a d ija (Zbornik rad. III kongr. slo v . g e o g n i etn. 1933,
стр . 1 9 9 - 203). — В оденице на Д р и н и и н а њ еним прит окам а (Гласник
Етн. м уз. VIII, 1— 17). — „Г осп оински “ пан ађур у К р а гу је в а ч к о ј Тополи
(ib ., 118— 119). — Е т нограф ски м у з е ј у Б е о гр а д у у 1933 години (ib.,
129— 134). — Б и б л и о гр а ф и ја р а д о в а наш их ет н олога (ib., 127— 128). —
X V C on gres In te rn a tio n a l d ’A n th ro p o lo g ie e t d ’A rc h e o lo g ie P re h isto riq u e
(Срп књ. гласник X L , 3 9 5 — 396).
D uvnjak J.: U z e m lji bogu m ilskih s tečaka (D a n ic a 105, 6).
D ultz Dr. G.: U potreba d jelo v a čovječjeg tije la z a lijek n ekad i s a d
F arm aceu tski vjesnik 24, 9 8 0 — 986).
Ђ о р ђ ев и ћ Dr. Тих. P.: Наиг народни ж ивот , VII. Б еогр ад . 1933.8°,
144. — Н аш народни ж ивопг VIII. Б гд . 1933. 8°, 160. — П рве више ш коле
у Србији (Срп. књ. гласник X L, 3 3 8 — 341). — Н ајст ари ја религија. Б и бл.
К оларч евог нар. универ. 4. Б. 1 9 3 3 .— К риви чн е празноверице (Гласник
Скоп. науч. др . 12, 3 0 3 — 306). — О п аси вањ е цркве (Гласник Етн. м уз.
VIII, 91). — З м а је в и „С вет ли гробови" и н ародн о предањ е (Л етоп и с мат.
срп. 338, 231). — Ц иганске народне приповет ке. Б гд. 1933. 8°, 260.
Ђ урђ и ћ А л .: П о з а ви ч а ју М ехм ед С сколови ћ а (З а д р у г а р с т в о 9,
3 0 5 — 310).
Е р дељ ан ови ћ Dr. Ј о в а н : П р и л о зи иит ању о б о ју на Ц а р еву Л а з у .
Б е о гр а д 1933. 8°, 22.
E sih Dr. Ivan: G r a d iš č a n sk i H r v a ti o 4 0 0 o b letn ic i njihova doseljen ja
(N apredak, 7 8 — 91).
E tn o g r a fija P o d ra v in e (Svijet 14, 266).
E jn o lo g , G lasnik E tnografsk ega m uzeja v Ljubljani VI. Urednik Dr.
N ik o v Z upančić.
Z ark ović A. H.: S elo i nauka (E volu cija 2, 9 2 — 95).
Ж ивановић М ирко: Н иш ављ е. П ирот 1933. 8°, 104.
Ж иванчевић Б удим ир: О п аси вањ е ц р к а в а у околин и уж и ч к е П ож еге
(Гласник Етн. м уз. у Б. VIII, 92).
Z upanić D r N ik o : К fizio -e tn ič k i m e la m o rfo zi n a ro d o v s posebnim
o ziro m n a ju g o s lo v e m (E tn o lo g 5 — 6 , 6 4 — 78). — E tn o lo šk i z n a č a j kosovskih
C erk e za (ib. 2 1 8 — 253). — P ra zg o d o v in sk e to p iln ice ž e le z a na h ribu R u č a rju
БИБЛИОГРАФИЈА ЗА 1933 ГОДИНУ 113
па B elokranjskem (ib. 5-6, 3 5 9 — 360). — Značenje nekih s ta r ih g e o g ra fsk ih i

etničkih im ena na B a lkan skom P o lu o strv u (Zbor. radova III kongr. slov.
geogr. i etn. 2 5 5 — 260).
Zaplata R udolf: T r a p is ti u B o sn i z a tilrske vlade (C roatia sacra 6,
217—257). — P riv r e d n e p rilik e B osn e i H ercegovin e po lo vin o m X I X vijeka
(Гласник Зем . м узеја 45, 79— 90).
Зб орн и к р а д о в а III конгреса с л о вен ск и х географ а и ет нограф а у
К раљ евини Ј у го с л а ви ји . У р едио П авле Вујевић. Б е о гр а д 1933. 4°, 420.
Z ek ić Dr. F ranjo: K u ćn a z a d r u g a u B o zn i i H erceg o vin i (N apredak
1933, 1 8 9 - 1 9 8 ) .
Z idarić J o s ip : N a r o d i d u g u lja ste i n a r o d i o k ru g le g la ve (O bitelj 29,
597). — H r v a ts k i s e lja c i u s ta r o d o b a (ib. 41, 836).
Z orec L.: N a š i p r a z n ik i v l u č iv r a ž in p ra zn o v e rja (Zadrugar 1, 2 5 — 28).
Ivakić V lad oje: N a ro d n a nošnja u S la v o n iji i B a ra n ji (B ratstvo S ok ol.
župe O sijek 6, 1 0 3 — 113).
И з пут опи са Е вл и је Ч елебије (Гласник и стор. д р . 16, 351— 355).
Ilešić S v eto za r: K m etsk a n a s e lja n a vzhodnem G oren jskem (G eografsk i
vesnik 1-4, 1— 94).
И леш ић Д р Фр.: „М акедон ц и “ у П о љ ск о ј (Јуж ни пр еглед 10,
377— 379). — !z isto rije n a ših r e č i (Ju žn osloven sk i filo lo g 12, 147— 186).
— N a ju žn ih m ejah dom ovine (Ž ivljenje in sv e t 14/10, 2 5 9 — 261).
Dr. I. L .-ić : S la v o n ija u etn ičkom p o g led u (H rvatski radiša 1, 3 — 5).
И л ђ и н с к и и Г,: K д т и м о л о ги и им ени С ер б (Југосл овен ск и ф и лол ог
12, 2 0 4 — 208).
Јакш ић М и л ут и н : Д ек а д ен ц и ја сриског н а р о д а у В ојводи н и (Л етоп и с
матице ср п ск е 335, 2 3 7 — 244).
Јанковић Љ у б и ц а : Н ародн е игре, Б е о гр а д 1933. 8°, 14.
Ј. G : K ra te k o p is zg o d o v in e ž e le z a r s k e o b rti v K r o p i in K a m n i G o-
ric i (Zadrugar 1, 3 —5).
Јелачић Д р . А лек си је: Л у ж и ч к и Срби (Г оди ш њ ак М атице српске
1933, стр . 120).
Јелић Д р . Илија М.: Ш ш а значи кам ен о враш у (Ж ивот и р ад
103, 1422— 1448).
Ј. К.: K o r o š c i (D ija šk i koledar 1933, стр . 64— 65).
Ј ован ови ћ Мих.: И зм гђ у Ш ар-п л ан и н е и О согова. С копљ е 1933. 8°, 95.
Јованчић Л азар : Т рагови први х љ у д и . „Л уча“ би бл и отек а З а д р у г е
проф. д р у ш т в а , Б е о г р а д 1933. 8°, 187.
Ј о с и ф о в и ћ Ј о с и ф : С т очарст во на Бист ри. Скопљ е 1933. 12°, 36.
Jutronić Andre; R a zv o j n a selja i sta n o v n ištv o o strv a B ra č a (Zbornik
radova III k on g. slov. g eo g r. i etn. 1933. Стр. 2 0 8 — 213).
К азим ировић Д р . Р а д о в а н Н.: Н ародн е ш аре у Т и м оч кој К раји ни
(Споменица ст о го д и ш њ и ц е Тимочке Крајине, 155 — 1 5 9 ).— Т рагови ви за н -
тијске црквене ум ет н о ст и н а наш им н арод н и м ш арам а (З б о р . р ад ов а
III конгр. сл о в . геогр. и етн ., 2 2 2 — 224).
K aranović M ilan: N ekolike osobine K r a jiš k ih m u slim an a (G ajret 3 — 4,
50—52. — Ј а њ u сл а вљ е њ е крсног и м ен а у С рем у (Гласник Зем . м узеја
45, 135— 148).
Караџић Вук С теф .: Сриске народн е иословиц е и др уге разли чне
као оне у об и ч а ј у зе т е речи и пословиц е. 11 д р ж а в н о и зд ањ е, Б ео гр а д
1933, 8°, 496).
Којић Б ранислав: Б а л к а н ск а ироф ана архиш екш ура (Срп. књиж.
гласник, о к т о б а р 1933, 273— 281).
Коњичанин М ухам ед : П о сл ед њ и у т о р а к (Н ед е љ а 321, 21),
Гласвик Етнограф. муаеја IX 8
114 ГЛАСНИК е т н о г р а ф с к о г м у Јје ја у б е о г р а д у
К ордунаш М. Ј о ва н о ва сш руга (Гласник Етн. м узеја VIII, 113).

K os М.: Sloven ska im ena m esecev iz dobe o k o li 1567 (G lasnik m uzej-
s k o g društva 14, sv. 1-4, str. 141— 142).
K o sić-M a lec Ivan: K r ije s i ladan je (Seljački svijet 4, 8 3 — 86).
К остић Мил. A.: К њ а ж ева ц u ст ари књ аж евачки округ у прошлости
и садаш њ ост и. Б е о гр а д 1933. 8°, 124.
К остић М ита: И з ист ораје колони зац ије Ј у ж н е Србије крајем про-
иглога века (Гласник скоп. науч. д р . 12, 235).
К остић П е т а р : П росвет н о-култ урн и ж и вот п ра во сл а вн и х Срба у
П ризрену и њ его во ј околин и у X I X и почет ком X X века. Скопље,
1933. 8° 171.
Kraški L.: J u lijs k i J u g o slo v a n i (P a v lo v ić P.: Naši onstran m eje 2 3 —41).
Кривокапић Д у ш а н C .: Ш ар-план инска језер а u н ародн а веровањ а
(Јуж ни преглед 4, 179— 186).
K ristić A vgu stin fra: N e p isa n a p o v je st našega z a n a ts tv a (Franjevački
vjesnik 9, 153). R ufetske m ise i esn afske svijeće u K reševu (ib.
VII-VIII, 194).
Крш икапа: H aiua н ародна нош њ а (Н ар од н а о д б р а н а 6, 9 2 — 93).
K um arić M atko: M o n o g ra fija V rbaske banovine. Banja Luka 1933.
8°, 153.
K us-N ik olajev Dr. M ir k o : M o tiv živ o tn o g sta b la na obrovačkom k o -
p oran u (З б о р . р ад ов а III конгр. сл о в . геогр. и етн. 1933. Стр. 312— 321).
L isičar V ic k o ’: K o lo ie p n ekoč i sa d a . D ubrovnik 1933. 8°, 191.
Lukunec P er o : P o d ra v sk e za g o n etk c (E volu cija 6 — 7, 3 3 0 — 334). —
P rip o vijetk e iz V irja u P a d ra v in i (ib . 8, 3 3 9 - 404). — P o slo vic e o p o slo -
vinia (ib., 4, 223).
Л у т о в а ц М и л и са в : С т очарст во на А јл и (З б о р . р а д о в а III конгр.
сл о в . геогр. и етн. 1933. Стр. 136— 139). — С т очарст во на североис-
т очним П роклет гијама (П о се б н а и здањ а Географ . д р . 14. Б ео гр а д
1933. 8°, 82).
M aestro J a k o v : P ra zn o v e rje k o d se fa rd s k ih J evreja (G odišn jak B ene-
v olen cije, 110— 116).
M aldini R udolf: S a ra je v sk a djevojka što sve vra č a d a se uda (D an ica
76, 9). B o ž ič u k a to lik a u H rv a ts k o j i S la v o n iji (ib 117, 4). — Ć aro-
jic e p r e d S p a so vo (ib. 86, 5).
M am užić Dr. iiija: Iliriza m i S r b i (Rad ju goslov. akadem ije 247,
1— 91).
Марић Р а ст и сл а в : Ант ички к ул т ови у наш ој зем љ и . Б еогр ад 1933.
8°, 115.
М арјановић Д р . Ч е д о м и р : К руш евац. Б ео гр а д , 1933. 8°, 76.
M arkić M ih ael: N e k a j pom em bnejših slovan skih e tim o lo g ij <E tnolog
5 - 6 , 2 0 1 -2 1 7 ).
М арковић Миленко A . : 'Гоплица у прош лост и. Ниш 1933. 8°, 92.
М атановић А л е к с а : К а д и kako прест аје кућ н а заједн и ц а Ц рне
Г оре (Правни збор н и к 6, 2 3 7 — 245).
M atasović Antun: S elja čk o r e zb a r stv o u S la vo n sk o j P o sa vin i. Zagreb,
1933. 8°, 26.
М еденица С а в о : Л еген д а o Б јеласи ци (Недел>а 314, 24).
M elik A n to n : K m etsk a n aselja na Sloven skem (G eografsk i vestnik
1 —4, 129— 165). — K o z o lc i na Sloven skem (Zbor. radova III kon g. slov.
g e o g r. i etn. str. 192— 198).
М ијатовић Ст. M .: Н еколи ко н ародних при поведака и изрека са
крат ким т ум ачењ ем (П р о св ет а 2, 5 0 —53).
БИБЛИОГРАФИЈА ЗА 1РЗЗ ГОДИНУ 115
М ијушковић М и р к о : К а м е н о враш у (Срп. књ. гл. 1933, 3 0 4 —309).

M illeker F e!ix : G esch ich te d e r S ta d t V eliki Bečkerek, 1333— 1918.
Wrschatz 1933. 8°, 96.
M iliđevic Ivan A . : 0 n a ro d n o j n ošn ji u g r a d u i selu (Napredak 9,
1 0 5 -1 0 6 ).
М илојевић Д р . М илоје: H ekoje одли ке м узи ч ког ф о л к л о р а Јуж н е
Србије (З б о р . р а д о в а III конгр. сл о в . геогр. и етн. Стр. 2 3 5 — 240).
М ирковић Д р . Н икола: Ј е д а н прилог каракш ерологији б угарског
народа (Срп. књ. гласник X X X IX , 6 7 — 69).
М итровић Јеремија Д . : К р а гујева ц д о 1839 године. Б ео гр а д 1933.
8°, 98.
М ићевић Љ у б о : Негдаигње лончарсш во у с е л у Б а љ и вц у (Гласник
Етн. м узеја VIII, 108— 110).
МогилпнскУи Н .: Н овое в ђ русск он зт нограф ическоч лит ерат урђ
(З бор . р ад ов а III конгр. сл ов . геогр. и етн. 2 8 3 — 286).
М. П . : П ривредне пословиц е (Војнички гласник 3, 43).
М. П. М .: П о в о д о м Г ласн и ка Е т нограф ског м у з е ја у Б ео гр а д у
(Јужни преглед 3 — 4, 1 6 2 — 163).
Н. В . : Неигто о с а о б р а ћ а ју, п ром ет у и п о ш т и у наш им крајеви м а
почетком X I X ст ол ек а (П р о св ет а 1, 2 0 — 23).
Н едељ кови ћ Д р . Д у ш а н : Заигт о су Д оњ орекан ски Т орбеш и м и м е-
тички пром енили вер у, а Горњ ореканци јези к (Учитељ ски покрет 5 —6,
1 9 3 -1 9 9 ).
Николић В лад. М .: О и аси вањ е ц ркава у околини П ироига, Ниша
и П ро к уп љ а ЈТласник Етн. м узеја VIII, 9 1 — 92).
O blak Ćiril Dr. J o sip : N a š a ze m lja — S lo ven ija (N a š obzor, 1, 1— 6).
P a v ić e v ić M ićun M .: C rn o g o rsk o p ra v o su đ e i pra vn o sh vaćan je u
anegdotam a. Z agreb 1933. 8°. — C rn o g o rc i u an eg d o ta m a (O đ m evi II/4,
66— 71). — C rn o g o rc i u p rič a m a i an egdotam a (E tn o lo g 5 — 6, 9 1 — 97).
П авловић М иливој: И звеш т ај o ди јалекат ском испит ивањ у у П о-
логу и С рецкој (Гласник скоп. науч. др у ш т в а 12, 2 5 3 — 254).
P a v lo v ić P eter: N a š i o n stra n rneje. Ljubljana 1933, 8°, 103. — K a l-
varija J u lijsk ih Ju goslovan ov (P a v lo v ić P.: N aši onstran m eje, 4 2 — 61).
П антелић D -r Д у ш а н : И з прош лост и Тим очке К раји не. Б еогр ад
1933. 8°, 16. — У хођењ е С рбије пред К очи ну краји н у (Глас. Срп. краљ.
академије 153, 103— 163).
P eić-T u k u ljac M arko: L u d i L o zija (B un jevačko k o lo 5, 101— 103).—
N esu đen i p o p o (ib. 6 —8, 125— 127). — Z a što se ku rjak bo ji vatre (ib. 3,
77—78). — K r a lje v ić u zm ijs k o j k o ž i (ib. 4, 8 1 — 84).
П ељ а О сман: Ш т а о д р ж а в а Ц и ган е kao н а р о д (Гајрет 7 — 8, 132).
П етровић Dr. А л ександар : Н а родн о бајањ е у неким сел и м а К р а -
гујевачке Јасенице (Гласник Етн. м узеја VIII, 8 4 — 90).
P etrović D ragoljub S.: Isk o rišć a va n je lu ča i k a tra n a u J u žn o j S r b iji
(Šumarski list 9, 6 5 9 — 667). — Isk o rišća va n je tre sto vin e i k o re u 'Južnoj
S rbiji (ib. 1 0 ,6 0 0 — 604). — O преносу д р ва u Ј у ж н о ј Србији (ib. 5 ,3 3 1 — 338).
П етровић Dr. М их.: Р и б о л о в и у Т и м оч кој К раји ни (Споменица с т о -
годиш њ ице Тим. Крајине 1933, стр. 1 1 9 — 131).
П етровић П етар Ж.: О нош ењ у т ерет а љ у д с к о м сн агом у наш ем
народу (З б о р . р а д о в а III конгр. сл ов . геогр. и етн., стр. 2 '4— 230). —
О б а ук у (Гласник Етн. м узеја VIII, 104— 107). — Д в а ет нолош ка прилога
(ib. 101 — 107). — Б и б л и ограф и ја з а 1932 год. (ib. 120— 126). — И збор
м ладенаца з а ст упањ е у б р а к у наш ем н а р о д у Ј К њ иж . с ев е р 6 ,1 8 3 — 187),
P in to Benjam in: О J evrejim a и b o san skoj p ro v in c iji (G od išn jak Bene-

vo len cije 1933, 142— 153).
Plepel Lujo: N a r o d n i o b iča ji o Ju rjevdan u i z P e tr o v a se la k r a j D r n iša
u D a lm a c iji (O b itelj 12, 356).
П опови ћ Dr. В л ад ета: П уш ои ис D r . Б р а у н а (Гласник И стор. д р у-
ш тва 10, 3 3 0 — 334).
П опонић Д уш ан Ј.: С т ановниш т во Б арањ е крајем 17 века. Ср. Кар-
ловци 1933. 8°, 3 5 8 — 374. — О пост анку п а л а н а к а у М о р а вс к о ј долини
(З б о р . р а д о в а III к он греса сл ов . геогр. и етн. 1933. стр . 355— 358).
П оповић Д . Ј. и М атић Св.: О Б а н а т у и сш ановниш т ву у Б ан ат у
у X V II I веку. Ср. Карловци 1933. 8°, 53.
П оповић Иконија Л.: О п аси вањ е цркава у в а љ е в с к о ј П одгорини
(Гласник Етн. м узеја VIII, 92).
П опови ћ Јанићије: П рочка (С рпско К о с о в о 6, 9).
П оповић Ј о в о : М а х а л е (лет њ и ст аноеи) н а план ини Височици
(Гласник Зем . м узеја 45, 14 3 — 164). — ЛетЊ'и ст ан ови (м а х а л е) на
план ини Т рескавици (ib. 181— 206).
P ražak Dr. V ilem : T ex tilie c h o rv a tsk y c h k o lo n istu v S loven skem P o -
du n a ji (Zbornik radova III kongr. slov. g eo g r. i etn. 1933. 2 9 4 — 299). —
U koly a cile Sloven skeh o zv yk o slo vn eh o a rch ivu za lo že n e h o p r i N d r o d o -
pisnem odboru V la stived n eh o m u sea v B ra tisla v e (ib., 2 4 9 —250).
P rip o v id a č Z latko: Z a v č a ra n a šutna (B un jevačko k o lo 3, 9 5 — 97). —
O vce sa svilen om vunom (ib . 6 — 8, 132— 134).
П урковић M .: Н еколи ко н ови х бел еж акш о П ож п ревц у (Браничевски
весн ик 3, 137— 138).
R ad ivojević Т.: K o lik o Ju gosloven ov је na svetu (V od n ik ova pratika
1933, 4 5 — 46). — И т али јан и у Д а л м а ц и ји и Ј у го с л о вен и у Ј у л и јс к о ј
Венецији (Гласник ју го с л о в , п р оф . др уш тв а 6, 504— 509).
Р а д о в и ћ Илија: 0 сличност и и зм еђ у наслед н ог и породичног п рава
у Ц р н о ј Г ори и обичајног п рава (П равни збор н и к 2 ^ 3 , 104— 111).
Р адојч ић Н икола: П ри рода ви зант иско-срп ске г р а н и ц е о д Х 1 — Х 1/1
века (З б о р . р а д о в а III конгр. сл о в . геогр. и етн ., 358— 363).
Р адул ов и ћ Илија ■.И зн а р о д н е м едицине у о к ол и н и П одгорице (Гласник
Етн. м узеја VIII, 5 2 — 58).
Р ад ун ов и ћ Вукаш ин М.: Б о к а К от орск а у ф р а н ц у ск о -р у ск о ј борби
1806— 7 год. Б е о г р а д 1933. 8°, 34.
Раилић Р. Р а д .: Чојек т анке н аваке (Гласник Етн. м узеја VIII, 110).
R ubić Dr. Ivo: Р о za p a d n o m M ed itera n u . Split, 1933. 12°, 56.
Руж ичић Гојко: Г л авн и је особи не неких и кавси х говора зап адн е
Б осне. Б е о гр а д 1933. 8°, 15.
Rus J o ž e: S lo v a n stv o in v isla n sk i H rv a tje 6 do 10 sto le c a (E tn olog
' 5 — 6, 31 — 45).
Савић М иливоје M.: Н аш а ин дуст рија, занат и , т рговина и пољ о-
привреда. Б е о г р а д 1933. 8°, 702.
Saria Balduin: N a ro d o p isn o i z Sim on P o vo d n o ve g a dela „B tirg erlich es
L esebu ch “ (E tn o lo g 5 — 6, 2 5 4 — 258).
Скарић Влад.: Требињ е у 18 век у (Гласник Зем . м узеја 45, 3 9 — 70).
S k o k P etar: E tu d es de vocabu laire J o u g o sla ve b a sees su r le fo k lo re
et la geo g a p h ie (E tn o lo g 5 —6, 4 6 — 63). — И з т опоном аст и ке Ј уж н е
С рбије (Гласник скоп. науч. д р у ш т в а 12, 193— 215).
С о л д о Ш пиро: Т ипови к у ћ а и з гр а д а у Б осни и Х ерцеговин и (З б о р .
р а д о в а III к он гр еса с л о в .Д е о г р . и етн. 2 0 3 —208).
&ИВЛИОГРАФИЈА ЗА 1933 ГОДИНУ 117
С оловјев А. Д у ш а н о в за к о н и к kod П аш т рови ћа (Архив з а правне

и друш твен е науке књ. 27, с в . 1— 2, 17— 26). — З е м љ г Ј у ж н и х С л овен а
и њ ихови грбови у ш панском пут оп и су 14 века (Гласник и ст о р . д р уш т в а
16, 324— 328).
Спасић Т о м о : Л ет о п и с парохије Јагли чке. Ниш 1633. 8°, 34.
Сиом еница ст огодиш њ ице осл о бо ђ ењ а Ти.мочке К раји не. Б ео гр а д
1933. 8°, 215.
Стајић В . : Б е о гр а д ире двест а година (Гласник и ст ор . друш гва
16, 3 6 6 — 370).
Станојевић М аринко: И з народног ж и во т а н а Т и м оку (Гласник
Етн. м уз. VIII, 59).
С теф ан ови ћ Жив. Н .: Негџто о говору З а г л а в к а и околин е (С п о-
меница с т о го д ш њ и ц е Тим. крајине 1933, стр . 132— 154).
Stranska Dr. D rah om ira: S tu d iu n lid o v v c h običeju fZbor. rad. III kon-
gresa slo v . g e o g r. i etn. 2 4 6 —249).
Strohal R udolf: S ta r o za g r e b a č k o sta n o v n islv o (H rvatsko k o lo 14,
83— 97). — V la šk a u lic a i žu p a sr. P e tr a u Z agrebu . Zagreb 1933. 8°, 96. —
P ra zn o verje u sta ro m e Z a g re b u (D a n ic a 75, стр. 6). — Z a n a tlije u sta ro m
Z agrebu (N astavn i vjesnik 6 — 7, 2 0 5 —209). — G r a d s k i su d u s ta ro m Z a -
grebu (D a n ic a 84, 6). — S lik e iz s ta r o g a Z a g re b a (ib ., 77, стр . 9).
Т апау Dr. E m il: H rv a tsk e kućne z a d r u g e (E volu cija 9 — 10, 463).
Т ановић С т .: Н ародн о ве р о ва њ с и гат ањ е у околин и Ђ евђелије
(Учитељски покрет 7 — 8, 2 8 5 — 290). Н а р о д н е м ере из околин е Ђ евђелије
(Гласник Етн. м узеја VIII, 19— 28). — Чиме се све м о ж е човек за м е -
нити (Јуж ни пр егл ед 5, 2 2 0 — 226)
Т еш ови ћ Д р аг. Ж .: Из царски х к рајева. Б ео гр а д , 1933. 8°, 63.
Т м уш а В л а д и с л а в : П ред ео Д ри њ ач е (П р оов ета 6, 142— 145).
Т. М -р .: О ст аци наш ега н а р о д а у М а ђ а р ск о ј (Л ет оп и с матице
српске 336, 2 7 7 — 280)
Т о д о р о в и ћ Србол>уб Р . : Р а л и ц а (Гласник министр. п ољ оп ри вреде
44, стр. 197— 209).
Т ом ови ћ В уле М .: Неш т о из васојеви ћ ког о б и ч а м о г п рава (Ж ивот
и р ад 99, 1164— 1168).
Ć u rčić V e js ii: T etoviran je k a to lik a u S r e d n jo j B o sn i (N apredak 6,
71— 74). — N a d g ro b n i spom en ici u n a ro d n o j m ed ic in i u B o sn i i H erce g o vin i
ib. 11 — 12, 141— 145). — Z a n im ljiv i p a b ir c i iz narodn e m edicin e (Gajret
7 - 8 , 127— 128).
Fabijan Dr. V a c l.: L es r a p o r ts en tre l'a r t p o p u la ire e t l ’a r t m onum ental
(Zbor. radova III kon gresa slo v . g e o g r . i etn. 1933. стр . 2 8 0 — 283).
F ilip o v ić Dr. M ilenko S . : Б ећ ари ц е u кућариц е у С коп ској кот -
лини (З б о р . 'рад. III кон греса с л о в . геогр. и етн. 2 5 0 —254). — П ит ањ а
за скуп љ ањ е грађе о прим иш ивном грнчарст ву к а о ж ен ск о м р а д у (Учи-
тељ ски покрет 3 — 4, 140— 1 4 2 ) .— Четири белеш ке (Гласник Етн. м узеја
у Б е о г р а д у VIII, 9 3 — 101. — С лавон ски вот и ви од в о гк а (ib. 9 8 — 99).
— Т еж ачке свећ е и слични обичаји у неким крајеви м а (ib. 9 5 —98). —
Ц ар Д а в и д и свет и И л и ја у ц и ганском предањ у (ib. 100— 101. —
Сребрни цар (ib ., 9 3 — 95) — ,,К и л о “ или „К и л а " ст ара м ера з а ж ит о
(Јужни пр еглед 6 — 7, 2 7 6 — 278). — Н ош ењ е к ам ен а о вр а т у (Гласник
Скоп. науч. д р у ш т в а 12, 307— 308.) — К о н т р о л а р а ђ а њ а на Г ласи нцу
(П реглед 119, 6 6 6 —669). — B e g o vi K o p č ić i (ib., 4 7 9 — 483). — П рим ит ивн а
средст ва з а пренос д о б а р а и крет ањ е на Г л асн и ц у (Гласник Зем . м узеја
45, 129— 134).
X .: Н еш т о о Ц и ган и м а (П р осв ет а 3, 7 1 — 72.)

Хаџи В асиљ евић Dr. Ј о в а н : Скопска индуст рија, т рговина и скопски
т рговци у X I X век у. Б е о г р а д 1933. 12°, 34.
Х аџи-П еш ић Д им итрије: О вчарст во пирот ске околине. Л еск овац
1933. 8°, 63.
H irtz М .: N a ro d n o p r iia n je о Lasici (P riroda 2, 5 3 — 54).
H usek Dr J a n : V liv stare' uh erske h ran ice na etn o g ra fičk o m dife-
re n c ia ci te h o ž kmene sloven skeh o (Zbor. radova III k on g. slo v . g e o g . i etn.
2 6 3 — 277). — H o sp o d a rsk y i so c ia ln i ž iv o t c h o rv a tsk y h k o lo n sistu v byv.
b ra tisla v s k e s to lic i (ib. 215— 21 7 ). j
Чајкановић Д р . B . : Д в а празника из ж ивот ињ ског к ул т а (Глас
Срп. краљ . академ ије 153, 9 — 39).
Cerm elj Dr. L a z o : J u g o slo v e n i v Ita liji (Гласник п р оф . д р . 8, 7 1 9 — 733).
C rem ošnik Dr. G regor: V in o g ra d a rsiv o i vino u D a lm a c iji sred n je g
veka (Гласник Зем . м узеја 45, 15— 38).
Sašelj J .: B o g v sloven skih p re g o v o rih in p rilik a h (M ladika 8, 314). —
Z iv a li v slo ven sk ih p re g o v o rih in re k a h (Prijatelj živali 2, 5 4 — 57).
Schvveiger J .: B ela K ra jin a (Đ ija šk i kalendar, 1933, 5 9 — 62).
Ш еровић П етар Д . : И з архиве ст аре т опаљ ске општине kod Х ер -
цегновог (Гласник Етн. м уз. у Б. VIII, 29). — З а п и си и нат писи на р а зн и м
с т ари н ам а у кост ајничким ц рк вам а (Гласник истор. д р . 16, 3 5 6 — 366).
Š jm č ik A n te: K leč a n e k e c e lje . . . (N astavni vjesnik 8 — 10, 3 8 2 — 384).
Š irola Dr. B o žid ar: P u čko litu rg ijsk o pjevanje (Č irilom etod sk i vje-
sn ik 1— 2).
Škerlj Dr. B . : O bzorn ik r a s a in n ekatere občestven e oblike (Ljubljanski
z von , 3, 168— 175). — K a k o pojm u je a n tro p o lo g ija človeške ra se (Zivljenje
in sv et 14/21, 5 6 2 — 564).
Ш керљ Д р . С т а н к о : Н аиш крајеви и љ у д и у у с п о м е н а м а барона
Тренка (Гласник истор. д р . 16, 382— 388).
Ш керови ћ Д р . Н .: Ј е д а н народни с уд — А м и н (П равни збор н и к
2 — 3, 112— 126).
Ш ланг И гњ ат: Јевреји на Б а л к а н у (Гласник с а в е за јеврејск е ве-
р ои сп ов . опш тин е 1, 3 5 — 49).
S c h n ee w e is Dr. Е . : 0 svadben im o b iča jim a L u žičk ih S rb a (Zbornik
radova III kongr. slov. g e o g r. i etn. 2 7 7 — 279). — O o rg a n iz a c iji a tla s a
sloven ske e tn o g ra fije (ib ., 2 2 0 — 222).
Schranil j : K u k te re k u ltu rn i o b la sti n a le že li z a p a d n i S lovan e ve
s v j c h d e jin n yc h p o č a tc ic h (Zbornik radova III kongr. slo v . g eo g r. i etn.
2 6 0 — 263).
Бранко Милаковић.
руковалац Народне библиотеке
Библиографија радова наших етнолога1)
V Д-р Нико Ж упанић2)
1. Књ иге, расправе, чланци и прилози
Ju g o slo va n sk a ro m a n tik a ( „ Ljubljanski z v o n “ Х Х П /12. Ljubljana, 1902.

Str. 8 3 2 - 8 3 9 ) .
M a zed o n ien und d a s tiirkisch e P ro b lem (И зд а н о у Б ечу 1903 год.
под п сеудон и м ом К. G ersin. Стр. 1— 48).
М аћ ед он и ја и т урски п р о б л е м , с а у в о д о м п р оф . Д р а ж е П авло-
вића („ Д е л о “ з а .1903 го д . и сеп аратн и оти сц и ).
M acedon ija („Z bornik M atice slo v e n sk e znanstvenih in poučnih s p is o v “.
Ljubljana, 1904. Str. 71 — 107).
D ie I lly r ie r . E in P r o f i l a u s d e r h isto risch en P h y sio a n th ro p o lo g ie der
B alkanh albinsel. A u s zu g au s einem V o rtra g e („ S itzu n gb erich te der Anthro-
p o lo g isch en G esellsch aft in W ien “, 1906— 1907, 1— 4).
J o va n C vijic. B iografska studija („ D o m in sv e t“ X X . Ljubljana
1907. Str. 2 6 4 — 271).
7 elesn a m e ta m o rfo za n a ro d o v na našem ju g u („D om in s v e t“ X X .
Ljubljana 1907. S. 561— 563).
S ta r a S rb ija , M a c e d o n ija in J u g o slo v a n stvo („ S lo r en sk i n arod “ XL.
Ljubljana 1907. S. 8 3 — 84).
') Види „Гласник Е тнограф ск ог м узеја у Б ео гр а д у " VIII, 127—128.

2) Г'. Д -р Нико Жупанић, д и р ек то р Е тнограф ск ог м узеја у Љ убљ ани, рођен
је 1 д ец ем б р а 1876 го д и н е у сел у Грибљама, у Д р а в ск о ј бановини. О сновну ш колу
је п оход и о у П о д зе м љ у (1884— 1887), грађанске р а зр е д е и гимназију у Н о в о м М есту
(1887—1897) а универзи тет у Б ечу, г д е је п ол ож и о до к т о р ск и испиг из опш те и
оалканске историје и ф и л о со ф и је (1903). С воје знањ е из антропологије је доп уи ио
код п р о ф есо р а Ј. Ранке-а у Минхену (1905) и к о д п р о ф есо р а Ш лагинхауфена у Ци-
риАу (1806). Године 190о постављ ен је з а п реф екга на Т ерезијанској академ ији у
Бечу, на к ом е је пол ож ају о с т а о ш ест м есеци. И д у ћ е, 1907 г о д ., на позив п р оф е-
сора Јована Цвијића и ом ладинаца из „С ловенског југа“ д о ш а о је у Србију, г д е је
д оби о м е с т о за к у с т о с а наЈпре у Н а р о д н о м м у зеју ( о д 1907 д о 1914) а затим у
Е тнограф ском м узеју, г д е је сл уж и о о д 1914— 1921 године. З а вр ем е балканског
и светског рата сараћивао је на националним п ословим а. Године 1921 делегиран је
за повереника социјалне политике у Покрајинској влади з а Словенију. По о в о га с е
положаЈа ниЈе примио, па је п оставл,ен з а ш еф а Е тнограф ск ог института у Љ у б -
љани, који Је 1923 г о д . пре гворен у Е тнограф ски м узеј. О д краја 1922 па д о маЈа
1923 г о д . би о је министар б е з п ор тф ељ а у кабинету Н. Пашића. Године 1923 Г. Ж у-
ианић је п остављ ен з а д и р ек тор а Е тнограф ск ог м узеја у Љ убљ ани, на к ом е је
полож ају и данас.
(Д етаљ није о Ж упанићу види: М ._М . Р а вн и ча р (М и л а н T M uuiuh), О једној
десетогодцш њ ици. Б е о г р а д , 1911; Cui. С ш а н о јеви к , Енциклопедија I, 755—756; S . Vur-
nik, N iko Ž upanić o b petin d v a jsetletn em jubileju n jeg o v eg a z n a n stven ega in javnega
delovanja. „E tnolog" I, 144—158. Ljubljana, 1927).
120 ГЈ1АСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУбЕЈА У БЕО ГМ Д У
Сист ем ист ориске ант ропологије б а л к а н ск и х н а род а („С таринар“

Н. Р. II и III. Б еогр ад , 1908).
И звеш т ај о ант рополош ком u археолош ком п роуч авањ у С рба у
К р а њ ск о ј („Г оди ш њ ак “ Српске краљ. академије наука. Б е о гр а д 1909).
Ц рт ице о с т а р о ј с л о вен ск о ј к ул т ур и . Д о п у н а ш естој глави рас-
праве „С истем истори ск е ан тр опологи је балканских н ар од а'1 („Српски
књ иж евни гласник". Б е о гр а д 1909, стр. 3 6 4 — 366).
Р еф ери т и и kpum uke („С тари нар“ Н. Р. III. Б е о гр а д , 1909).
М и сл и о ф и зи о-ет нологији („П росветн и гласник". Б ео гр а д , 1909).
К а ист орији пром ене спољ аш ност и б а л к а н ск и х н арода. О д гов ор
п р о ф е с о р у д -р у Ј о в а н у Р ад оњ и ћ у („Старинар" Н .Р . IV. Б еогр ад , 1910).
И звеш т а ј о ант рополош ком u п алеоет н олош ком р а д у у Н ародн ом
м у з е ју u екскурзи ји у Б е л о ј К р а њ ск о ј (Сепаратни оти сак и з „Годиш -
њ ака“ Срп. краљ. академије у Б е о гр а д у XXIII з а 1910 г о д .).
SLovensko č a sn ik a rstv o (Сепаратни оти сак и з збор н и к а „Југосл о-
венска ш тампа". Б е о г р а д 1911. Стр. 2 5 7 — 293).
Т ројанци и А ријевци. Прилози преисторији и палеоетнологији М але
А зије, Егеје и Балканског П ол уост р в а („Г л ас“ Срп. краљ. академије
LXXVI, други р а з р е д 51. Б ео гр а д , 1911. Стр. 167— 290).
Z u r p ra h isto risc h e n E th n o lo g ie d e r T ro a s (Sonderabdruck aus dem
„K orrespondenz-Blatt der d eutsch en G esellsch aft fiir A n thropologie, Ethno-
lo g ie und U rgesch ich te" XL.ll, № 8 — 12, s. 1— 2. B raunsch w eig, 1911).
П ред авањ е Г орјан ови ћ -К ран б ергера у „С рпском Г еограф ск ом Д р у -
ш т ву“ 8 —X II— 1911 („Српски књ иж евни гласник" XXVII, 12, стр . 960.
Б е о г р а д 1911).
Ж ум б е р ч а н и и М ари ндолц и. Прилог антропологији и етнологији
С рба у К рањ ској („П р осветн и гласник". Б е о гр а д , 1912).
И онт ијски Б угари . П рилог антропологији Д о б р у џ е („П росветн и
гласник", 1913).
Х р ва т и к о д Ат ине. П рилози антропологији и истори ск ој етн ол о-
гији Атике („Старинар" Н. Р. VI. Б еогр ад , 1914, стр. 9 5 — 152).
О S loven cim a. Са у в о д о м о д Ивана М еш тровића. N ew -Y ork, 1915.
The s tr a te g ic a l sig n ifica n ce o f S e rb ia . London, 1915.
С еверозап адн а граница Б а л кан ског П о л уо с т р ва („Забавн ик" I, бр. 6.
Д о д а т а к „Српским новинама". К рф , 1917).
З н ам ен и т и Ј у го с л о вен и : I Ф рањ о вит ез М иклош ић („Забавн ик" II,
бр. 14. Д о д а т а к „Српским новинама". К рф, 1918, стр . 12— 13).
L a s a n g e t la ra c e des V ou goslaves. Paris, 1919.
L e s p re m ie rs h a b ita n ts d e s p a y s Y ou goslaves. E th n o lo g ie p aleoli-
thique et n eo litq u e de rillyricu m (E xtrait de la „Revue A nthropoIogiq ue“.
P aris, 1919).
E tn ogen eza J u g o slo ven a (,,R ad“ J u g o slo v . akad em ije znanosti 222.
Z agreb, 1920).
E vgen ika d -r a Ivan a T a v č a rja („S loven sk i narod". Ljubljana, 1921).
B e la S r b ija („N arodna starina", separatni o tisa k . Zagreb, 1922).
M a sk ira n a g la v ic a o d pečene g lin e iz Vinče u S rb iji. P rilo g preistoriji
na zem lji Južnih S loven a („Старинар". Б е о г р а д 1922).
D r a g o tin K e tte . Sećanja jed n og prijatelja („П рил ози за књ иж евност,
истори ју и ф олклор" II, 2. Б еогр ад , 1922).
T ra g o m z a P ela zg im a . P rilo g p reistorisk oj e tn o lo g iji Slovenije, tj. trupa
B alk an sk og P olu ostrva (P oseb n i o tisa k iz „Narodne starine". Zagreb, 1922).
P e lle g r in o d i S a n D a n ie le um etnik naše k rv i („Zbornik za um etnostno
zgo d o v in o " III, št. 3 — 4. Ljubljana, 1923).
!ћивлиог р А ф и ј а радова наш их етн ол ога 121
N ep o zn a n i p o d o b i J a n z a T rd in e in L eopoldin e K u r a lto v e . S dvem a

portretom a („ D o m in s v e t“. Ljubljana, 1923).
S r b i P lin ija i P to lo m eja („ З б о р н и к р а д о в а п осв ећ ен Ј о в а н у Ц вијићу
п оводом т р и д есет о го д и ш њ и ц е научног рад а о д пријатеља и сарадника.
Сепаратни оти сак . Б е о гр а д , 1924).
К vp ra ša n ju iz v o r a K o sto b o k o v in S abokov („N iederluv S b o rn ik 11,
obzor p ra eh isto rick y IV. Praha 1925, 136— 242).
P r v i p o ja v A n to v v zg o d o v in i. Predavanje na P rvom kongresu slo v e n -
skih g eo g ra fo v in etnografov v P ragi, dne 4 junija 1924 („Ljubljanski z v o n “.
Ljubljana 1925).
BjeLokranjci („N arodna encik lop ed ija. S. H. S .“ I. Z agreb, 1925, стр.
2 2 5 -2 3 8 ).
P rv o b itn i H r v a ti („Z bornik kralja T o m isla v a u sp om en tisu ć g o d išn jic e
hrvatskog kraljevstva“. Izdala Ju g o slo v en sk a akad em ija znanosti i um jet-
nosti, XVII. Z agreb, 1925, str. 2 9 1 — 296).
L es o rig in e s d e s S e rb e s (Institut international de l ’A n th ro p o lo g ie II,
sessio n Prague, 1926).
I l i r i („N arodna e n cik lop ed ija S. H .S .“ II. Z agreb, 1926, str. 15— 21).
K ra p in sk i čovjek d ilu v ija („N arodna en cik lop ed ija S. H .S .“ II. Zagreb,
1926, str. 4 9 3 — 496).
К р а љ евс к и еш нограф ски м у з е ј у Љ у б љ а н и („Гласник Е т н огр аф ск ог
музеја у Б е о г р а д у “ I. Б е о гр а д , 1926. с т р . 4 0 —44 ).
К a n tro p o lo g iji osm an skih T u raka a n g o rsk o g i kon ijsk o g v ila jeta
(„ E tn o lo g “ I. Ljubljana, 1927. Str. 8 4 — 130).
А нт ропалош ки оцрт Н и к ол е 77. П аш ића и М и л ен ка В есни ћа (,,E t-
nolog" I. Ljubljana, 1927. Str. 7 4 — 83).
H a rim a ti. Studija k problem u prvobitnih H rvatov (,,E tn o Io g “ I. Ljub-
Ijana, 1927. Str. 131— 138).
L es p re m ie rs p o r te u r s d e s nom s Serbe, C roate, Tcheque e t A n te (Insti-
tut International d ’A n th rop ologie. IIIe S essio n . A m sterdam , 2 0 — 29 Sept.,
1927. P aris, 1928. P a g e 2 3 8 — 24 3 ).
The S e rb S e ttle m e n t in the M acedon ian Town o f S r b č ište in the VIIth
cen tu ry a n d the E th n o lo g ic a l S o c io lo g ic a l M om en t in the R e p o rt o f Con-
sta n tin u s P o rp h y ro g e n e te s C on cern in g the A d v en t o f S e rb s a n d C ro a ts. Ra-
port of the II International C on gress for B y z a n tio n o lo g ie in B elgrade 1927
(,,E tn o lo g “ II. Ljubljana, 1928. Str. 2 6 — 35).
P r v i n o s ilc i etn icn ih irnen S rb , H rv a t, C ech in A n t („E tnolog" II.
Ljubljana, 1928. Str. 7 4 — 79).
P a le o litsk o Iju dstvo na tlu J u žn ih S lo v en a („N arodna e n cik lop ed ija
S. H .S .“ III. Z agreb , 1928. Str. 3 3 1 - 3 3 5 ) .
А нт рополош ки каракш ер Ј о ва н а Ц ви ји ћ а („E tn olog,, III, 153— 156.
Ljubljana, 1929).
L e s S e rb e s a S r b č iš te (M acedoin e) au V IP sie 'c le . . . (E xtrait de
,,B yzantion“ , to m e IV. L ieg e 1929. P a g e 2 7 7 — 280).
D o b ro v sk e g a n a zira n je o S p o rih in p o zn e jša m išle n ja o n jih (Zvlastni
otisk ze Sborniku stati k stem u v y ro či sm rti J o z efa D o b ro v sk e h o 1753—
1829. V Praze, nakladem vyboru I sjezdu slovan sk yh filo lo g u , Praha, 1929.
Str. 3 8 4 — 392).
N e p o zn a t K e tte o v p re v o d M a r c ija lo v o g e p ig ra m a G a lla tie g a . . („ З б о р -
ник у ч аст Б о гд а н а П опови ћа. Б ео гр а д , 1929. Стр. 174— 170).
R eka E ra k . P rilo g istoriji borbi naroda za prevlast nad južnom Ru-
sijom u drugoj p olo v in i IV sto le ć a p o sle H rista (,,E tn o lo g “ IV. Ljubljana,
1930. Str. 8 7 — 112).
Z u r p h y s io — eth nischen M etam orph ose d o r V olker m it besonderer

R iick sich t a u f d ie S iidslaven (Separat Abdruck aus „C on gresso Internacio-
nale per g li studi sulla p o p o la c io n e “. R om a 1932. S. 1— 12).
Z načenje nekih s ta r ih g e o g ra fsk ih i etn ičkih im ena na Balkanskom
P o lu o strv u („ З б о р н и к р а д о в а на III кон гресу сл овен ск и х географ а и
етн огр аф а у Југославији 1930 г о д .“ Б еогр ад , 1932. Стр. 255— 260).
D e r A nten U rsp ru n g und N am e (E xtrait des A ctes du llle Congrbs
Internacional des E tudes B yzantines. A thenes, 1932. S. 3 3 1 — 339),
A n tičn a tera k o ta iz donje m oravske dolin e v S r b iji (,,E tn o lo g “ V,
Ljubljana, 1932. Str. 8 6 — 90).
K f iz io — e tn ičn i m e ta m o rfo zi n arodov sp o se b n im o ziro m na Jugo-
sloven e (,,E tn o Io g “ V, Ljubljana, 1932. Str. 6 4 — 78).
L a sig n ific a tio n de La queLques vieux nom s g eo g ra p h iq u es e t ethniques
d e 'l a P en in su le B alkanique (,,E tn o lo g “ VI. Ljubljana, 1933. Str. 9 8 — 112).
N a ro d n a epopeja K o sso v o (,,E tn o lo g “ VI, Ljubljana, 1933. Str. 134— 176).
L es c a ra c te re s an th ro p o lo g iq u es d e s T sh erkesses du K o sso v o p o lje en
J o u g o sla v ie (X V ° C ongres International d ’A n th rop ologie et d’A rch eo lo g ie
prehistorique — V S essio n de I’Institut International d’A n thropologie. Paris,
2 0 —27 Sept. 1931. Librairie S. Nourry. Paris, 1933. P agc 101 — 108).
L es T ch erkesses du K o sso vo p olje en J o u g o sla v ie (Ibidem , page 9 5 —
108. Paris, 1933).
E tn o lo šk i z n a č a j kosovskih C erk eza („E tnolog" VI. Ljubljana 1933.
Str. 118— 253).
Iz v o r in ime A n tov (,,E tn o lo g “ VII, Ljubljana, 1934. Str. 8 8 — 99.)
2. Уређивачки послови
„EtnoLog“, G lasnik E tnografskega m uzeja v Ljubljani, knjiga 1 (1927)
do VII (1934),
Бор. M. Дробњаковић.
ГЛАСНИК
Е Т Н О Г Р А Ф С К О Г МУЗЕЈА У Б Е О Г Р А Д У
Bulletin du Musee Ethnographique de Beograd
КЊ ИГА Д ЕВЕТА — TOME IX
У РЕД НИ К
Д -р Б О Р И В О ЈЕ М. Д Р О Б Њ А К О В И Ћ
БЕО ГРАД - BEOGRAD

Д РЖ А В Н А Ш ТАМ ПАРИЈА КРАЉ ЕВ И Н Е ЈУГ О СЛ АВ И ЈЕ
1934
Г ЛАСНИК
Е Т Н О Г Р А Ф С К О Г М УЗЕЈА У Б Е О ГР А Д У
Виблиотека
КЊИГА ДЕВЕТА Етнографско/ Музеја
U p. &Ц7 - '
УРЕДНИК у БеогргЈду
Д -р Б О Р И В О ЈЕ М. Д Р О Б Њ А К О В И Ћ
BULLETIN
DU
MUSEE E T H N O G R A PH IQ U E DE B E O G R A D
TOM E IX
DIRECTEUR
B O R iV O JE M. D R O B N JA K O V IĆ
Б Е О Г Р А Д — BEO G R A D
Д Р Ж А В Н А Ш ТА М П А РИ ЈА К Р А Љ Е В И Н Е ЈУГОСЛ АВИЈЕ
1934
С А Д Р Ж А Ј — SOMMAIRE
СТРАНА
К раљ у А л ек са н др у П р в о м ............................................................................................................. V
ЧЛАНЦИ - A U FSA T Z E
Д -р Тихом ир Р. Ђ орђ евић : З л е очи у веровањ у муслимана у О хри ду (T ih o -
m ir R . Đ o rđ e v ić : B o se r B lick im A berglauben der M useim anen in Ohrid) 1
Сш еван Тановић: У рок — уручовајне у околини Ђ евђелије (S tev a n T an ović:
Berufen in der U m gebun g von Đ e v đ e lija ) ............................................................... 32
Д -р М иленко C. Ф и л и п о ви к: Стари занати и есн аф и у В ел есу (M ile n k o S.
F ilip o vić: A lte H andw erke und Z iinffe in V e l e s ) .................................................. 46
Bepa Ђ орђевик: O св атовск ој погачи у околини Скопља (V e ra Đ o rd e v ić : V om
H och zeitsk u ch en in der U m gebun g v o n S k o p l j e ) .................................................. 58
Босиљка Р а д о в и ћ : „М оравке“, в од ен и ц е на Великој М орави (B o s iljk a R a d o v ić :
„M oravke", M iihlen ап dem F lu ss e M o r a v a ) ........................................................... 64
MuiUap C. В л а х о в и ћ : Ж ен ск а нош њ а у Васојевићима (M ita r S. V la h o vić: D ie
Frauentracht im Stam m der V a s o j e v ić i) ........................................................................ 70
'р Д аница C. Ј а н к о в и ћ : Н а р о д н е нгре нишавских сел а (D a n ica S . J a n k o v ić .
C ountry-dances o f th e N ish ava v i l l a g e s ) .................................................................... 90
МАЊИ П Р И Л О ЗИ — KLEINERE BEITRAGE
Б ранислав Р уси ћ : Још н еш то о оп аси вањ у цркава — манастира и мртваца

(B r a n is la v R u s ić : N o c h e tw a s iiber d a s U m giirten von K irchen, K lostern
und iiber d a s T o t e n u m g iir t e n ) .......................................................................................... 95
М илан К а р а н о ви к : М олитва св. Сави к ад змија „упече“ (M ila tt K a ra n o vić :
G eb et an den h e ilig e n Sava bei S c h la n g e n b is s )...........................................................100
Л уцијан М арчић: Украси на прочељ у кућа у Равним Котарима и Буковици
(L u cija n M a rčić: V erzierungen an den H ausfronten in đen G egenden Ravni
Kotari und B u k o v i c a ) ................................................................................................................. 102
Л>убо М ићевић: П ровлачењ е и сп од бад ш а к а (L ju b o M ićević: V om D urchzieh en
unter dem W e ih n a c h ts b a u m )................................................................................................... 105
Д -р А лек сан да р П ет р о ви ћ : М ереш е м у ж ев а к о д наших Цигана (A le k sa n d a r
P e tro v ić : V om M essen der M anner bei u n serer Z ig e u n e r )...................................... 105
В лад и м и р M. Н и к о л и ћ : Прилози и ф ол к л орн е б ел еш к е (V la d im ir М. N ikolić:
V o lk sk u n d lich e M itteilu ngen und N o t i z e n ) ....................................................................106
М а н ојл о Б . К о р д ун а ш : Д в е српске н а р о д н е п о б о ж н е приповетке (M a n o jlo В.
K o rd u n a š: D eux c o n te s relig ieu x s e r b e s de la rćgion d’O gulinski Kordun) 107
М арина Н е д е љ к о в и ћ : Б ратствене и опш гинске с в ећ е ( M arina N e d e ljk o v ić :
B riiderschafts und G e m e in d e k e r z e n ......................................................................................108
IV
СТРАНА
БИБЛ ИОГРАФ ИЈЕ - BIBLIOGRAPHIE
Б ранко М и л а к о в и ћ : Библиографија з а 1933 годи н у (B ra n k o M ila k o v ić : B i-
bliographie 1 9 3 3 ) ..................................................................................................................... 110
Д -р Б о р и во је М . Д р о б њ а к о ви ћ : БиблиографиЈа р а д о в а наших етнолога. — V
Д -р Нико Ж упанић (B o r iv o je М. D r o b n ja k o v ić : B ibliographie d erA rb eiten
unserer E th n o lo g en . — V N ik o Ž u p a n i ć ) ........................................................................119
Богдан. Ч и плић: У спом ен стогоди ш њ и це р о ђ ењ а В алтазара Богишића

(B og d a n Č ip lić : Zum A ndenken an die H undertjahrfeier d e s G eb u rstages
d e s V altazar B o g i š i ć ) ................................................................................................................ 123
Б о гда н Ч и плић: f П етар К остић (B o g d a n Č ip lić : f P etar K o s t i ć ) ..............................127
Д -р Б о р и в о је M. Д р о б њ а к о в и ћ : Е тнограф ски м у зеј у 1934 г о д . (B o riv o je

D ro b n ja k o v ić : E th n o g ra p h isch es M useum —J ahresb ericht 1 9 3 4 )...................... 128
t
К раљ у
Б ит е з у
алешшдру
П рвот
Ује
лн
ни
т е
љу
и
(9 е
и
л\а
РУ
ЈУГосллвиЈе
л\ученички
иллол\ з л величину,
д о б р о и нлпредлк
с во гд ндр од л, некд
би Свевишњи п о л д р и о
вечдн покој и рдјско
н д с е ла е !
У дубокој потиштености
клашал^о се Њ еговој Светлој
Сени ксјд ћ е ндл\ о т с а д д ,
к д о ш то је Он, Велики
П рега^ц, б и о д о с а д а ,
с л уж и т и к а о п о т с т р ек
у п р егн ућ и л \а з а
д о б ро
Ј УГ ОСЛЛћ ИЈ С
С л а к а
н вечи тд хвала
наш ел\ П лел\енитол\
и Б е л и к о л \ Крал>у!
jr
|l
оиблнотек
Е тногргф с.ког М узеја
гЧ
• ДУ
З л е очи
у веровању муслимана у Охриду
Бавећи се у О хр и ду, у јулу 1934, ја сам о д тамош њ их муслимана
забел еж и о неш то података и о веровањ у у зле очи. Н е м огу рећи д а
сам у сп ео, и ако сам то ж ел ео, д а запиш ем све ш то се међу охридским
муслиманима верује о злим очима и шта се све противу њ их предузим а,
јер сам д о података д ол ази о само о д љ уди. Ж ен е пак о том е знају
много виш е. М ож д а чак ни о д љ уди нисам док уч и о све ш то знају. За
потпун опис потр ебн о је много виш е времена но ш то сам га ја имао
на р аспол ож ењ у. Ја о в д е саопш тавам оно ш то сам п р ибележ и о као први
прилог упозн авањ у веровањ а у зле очи у наш их муслимана Јуж не С рбије
са искреном ж ељ ом д а овај мој п осао б у д е потстрек за детаљ нија испи-
тивања, нарочито о д муслиманских ж ена. Б ележ ењ е о д ж ен а м огу вршити
само ж ен е и њ ихови блиски рођаци. М ож д а ће се међу нашим мусли-
манима наћи кога који ће се заинтересовати за веровањ е у зле очи међу
својим једноверцим а. Њ е м у не би било теш ко д а о д ж ен а у својој
/ фамилији сазна и забел еж и много виш е но ш то ја овде саопш тавам.
3 ле очи а
У опш те
М еђу муслиманима у О х р и ду врло се много верује д а има љ уди

злих очију (турски fena g o z ; fena — лош , зао, g o z — о к о ). Еф екат о д
зли х очију, ур ок (тур. н а за р , о д арапскога n a z a r, или како се то српски
у О хр и ду каж е, за р еи ) верује се д а је врло јак. Д о в о љ н о је д а човек
злих очију еамо погледа у човека, д ет е, ж ивотињ у, или у какву ствар
па да б у д у уреч ен и и да им се д еси какво зло. М услимани у О хр и ду
каж у: З л е очи н осе љ у д е у гр обљ е, а камиле у ћуп (т.ј. н осе њ ихово
месо у саламуру), и л и : Ш то за је д н у год и н у ум ре, два дел а су о д на-
зара, а сам о је један о д д р у ги х болести.
В еровањ е у п ор азн у моћ зли х очију раш ирено је свуда у свету
још о д најстаријих времена. Н ег д е у већој, негде у мањој мери, тек
изгледа д а нема нар ода на зем љ и к о д кога не би постојало. О но је наро-
чито јако међу исламским народим а. Таквог је веровањ а, ван сваке сумње,
било међу свима народим а који и сп оведају М ухам едову веру још пре
Г ласник Е тн о гр а ф , м у зе ја IX 1
но ш то су примили ислам, али је знатно појачано утицајем А рабљ ана, тек:

пош то су о д њ их примили ислам. М еђу семитским народима, старим
Вавилоњанима, Јеврејима и Арабљ анима, пом ени веровањ а у зле оч и
врло с у стари.1) Н ајстарији пом ени злих очију с у нађени у текстовим а
Сумерана, Вавилоњ ана и Асираца, исписани клинастим писменима н а
таблицама о д иловаче. С ум ерски текстови су и з треће хи љ а д е го д и н а
пр е Х риста и чине осн ов у касније вавилонске и асирске мађичке л и те-
ратуре. Вавилонци изгледа нису могли лако читата несем и тске сум ер ск е
оригиналне текстове, па с у и с п о д линије додавал и п р ев од е на св ом е
јези к у.2)
М еђу Арабљ анима веровањ е у зле очи било је врло јако м н о го
пре ислама. М ухам ед га је не само наследио о д својих предака, већ га
је и сам п од р ж ав ао. П о исламској традицији он је једн ом рекао: „Ако
има ствари која је јача о д судби н е, то је сигурно зл о о к о “. За М уха-
м еда се још каж е д а је р е к а о : „У своме п о гл ед у и у свом е гласу ч овек
има силну моћ којом м ож е учинити много д о б р о г а и много злога". У
К оран у има овакав с т а в : „Ја траж им уточиш та о д Г осп одар а свитањ а
д а н а , о д пакости њ егових створењ а, о д зла мрачне ноћи, к ад нас о н а
зат еч е, о д пакости они јех који д ув ају на узл е, од зла завидљиваца koju.
нам завиде".3) О д А рабљ ана је тако јако веровањ е у моћ злих очију
преш ло и на све сл едбен и к е њ ихове вере и њ и хове културе. Велика је
м аса ствари које се о д н о с е на зле очи иста у А рабљ ана и у д р у г и х
н ар од а који с у о д њ их примили ислам. С коро сва терминологија која
се од н оси на заш титу о д ур ок а зли х очију, нарочито терминологија о к о
хамајлија које се н осе противу злих очију и ок о лекова противу болести
о д злих очију, к о д муслимана је узета из арапског језика. П рема том е
није никакво ч у д о ш то је веровањ е у зл е очи и све ш то је у вези с
њима тако јако и м еђу Турцима.
К о д Турака је, вели С. Селигман, најбољ и познавалац веровањ а у
зл е очи, свака ствар која м ож е привући паж њ у или изазвати зав и ст
и зл о ж ен а 'у р о ц и м а . Ако ко ма какву ствар и згуби узр о к је зло око; ако
к о некога или неш то укоч ен о погледа, од м ах је п о д сум њ ом д а хоће
д а баци зли поглед. Теш ко оном несрећнику који је изаш ао на глас д а
има зле очи. Т у је о д м ах у питањ у ж ивот или смрт4).
Тако јако веровањ е у моћ злих очију к о д Турака захватило је и
с в е сл едбен и к е ислама у земљ ама у које с у га Турци д онели. О но је
врло јако и м еђу муслиманима Балканског П олуострва, било д а су они
S. Seligm an n , D ie Z a u b e r k r a ft d e s A uges u n d d a s B eru fen , H am burg 1922,

стр. 16— 28.
2) E. A. W a llis B udge, A m u le ts a n d S u p e r stitio n s , L ondon 1930, стр. 358.
3) S. Seligm ann, стр. 23—25; E. W esterm arck , R itu a l a n d B e lie f in M arocco.
L ondon 1926, стр. 476; К оран , п р е в е о Мићо Љ убибратић, Београд 1895, глава 113,,
стр. 475.
*) S . S elig m a n n , стр. 80.
3 Л Е 0 Ч И 3
Турци, било д а су А рбанаси или Јуж ни Словени. О но је сем тога било

од утицаја и на појачавањ е веровањ а у зле очи и међу балканским
народима који с у остали у хриш ћанству. Исламски утицај на веровањ е
у зле очи балканских нар ода види се и из тога ш то у д оста случајева,
поред чисто њ ихових, има м н ого и ориенталних веровањ а, и ш то п о р е д
њихове терм инологије ок о злих очију, заш титних средстава и лекова
противу њ их, има и ориенталих.
У р и ц а њ е
М услимани у О х р и д у мисле д а урицањ е д ол ази о д погледа злих
очију. З л е очи пак сматрају се само као и зраз зла срца, зле мисли,
зависти, лаком ости, чуђењ а, м рж њ е или сувиш не милости. Тај и зраз
обично из човека с п р о в о д е оба ока и бива убиствен по љ у д е и ж иво-
тиње и штетан по ствари на које падне.
М еђутим тај израз, то зло, не пролази из човека увек кр оз оба
ока, већ п он ек ад само к р оз једн о. З б о г тога се верује д а не морају
свагда бити оба ока зла и поразн а, већ само једн о, а д р у го је п отп уно
невино. К аж у д а и са д има старих о со б а које увек д р ж е затворено он о
око за које мисле д а је зло. О ури цањ у једним оком ја сам у О х р и д у
забележ ио овакву п р и п ов ет к у: Био неки богаташ који се звао И брахим
паша. Једн ог дана оти дн е он у свој чифлик. П регледајући своје овце
на чифлику њ ему се д о п а д н е један ован па рекне чобанин у д а д о б р о
припази на њ ега, јер ж ели д а га уп отр еби за курбан. Чим то рече,
одмах се окр ете и пође, а ован се поче трести, и д о к И брахим паш а
дође д о куле, ован липш е. Ч обан ин га б д ер е, од н е се к о ж у паши и каж е
му шта је било са овном . К ад паш а чу шта м у је чобанин рекао, од м ах
помисли д а је он сам овна ур ек ао ш то је скренуо п аж њ у на њ ега. —
Сутрадан опет оти д е И брахим паша међу овце и и зб ер е д р у г о г овна
за кур бан, и оп ет се д еси исто ш то и прош лога дана. Трећега дана
паша веж е д ес н о око, па оти д е међу овце и и зб ер е трећег овна. Али
и овога пута би исто. Ч етвртога дан а паша веж е лево ок о и опет
означи овна за курбан. О вога пута ован оста д е ж ив и здрав. П етога
дана И брахим паша опет веза д ес н о око, означи истог овна кога беш е
и прош лога дана озн ачи о и ован липса. Тако се паша увери д а му је
лево ок о било л ош е око. — Уверивш и се тако д а је лево ок о урицало
овнове он нареди овчару д а п о зо в е све псе, и к ад се пси окуп иш е он
својом рук ом извади лево ок о и баци га псима. П си појур е за оком ,
али га ниједан не х т ед е појести. Сваки га је узи м ао у уста, па га је
одм ах из.бацивао и з уста. В идевш и д а га ни пси неће, паш а узм е око
и о д н е се га кући, па дохвати јед н е теразије и у један тас стави ок о, а
у д р уги злато, али се тас са оком не помаче. Он метне још злата у
д р уги тас, али се тас са оком опет не п оди ж е. В и де то њ егова ж ена,
па га упита шта ради. О н јој исприча како му је то ок о лакомо и како
пр оба колико му т р еба па д а се засити. —- „Колико г о д да метнеш
1*
злата лош е о к о не м ож е д а се засити, него м есто злата метни у тас

мало зем љ е, па ћеш видети д а ће се заситити.“ П аш а послуш а ж ен у и
тас са оком се п оди ж е.
О ури цањ у једним оком има и ова п р и ч а : Јахао неки човек на
д о б р о м коњ у (неки каж у д а је тер ао товарну камилу). К ад је био према
јед н о ј кафани у којој је било много света, кош падне мртав. Јахач се
сети д а га је м ор ао неко из каф ане урећи, па уђ е у каф ану и затраж и
је д н о јаје, написа неш то на њ ему и метну га у мангал са ж аром . У бр зо за
тим јаје пуче, а у исто време пуче и око онога човека ш то је коњ а урекао.
У највиш е случајева ури цањ е бива ненам ерно. Љ у д и обич но и не
зн ају д а имају зле очи, и уричу б е з своје вољ е. Али има и таквих љ уди
који знају д а имају зле очи, и д а м огу урећи свесно и намерно. У О хр и ду
с е о том е овако п р и ч а : У некој варош и с у ж ивела два т р г о в ц а : један
је би о врло вредан и врло богат човек, а др уги је био сиромаш нији
о д њ ега, па је зави део оном богатом . Једн ом богати отидне у д р у гу
варош ради трговине. Онај сиромаш нији сазна за то, па оти дн е једиом
човек у који је имао зле очи и рекне му: Тај и тај трговац отиш ао је
у ту и ту варош ради трговине; молим те кад се врати д а станеш на
м есто гд е ће проћи, д а погледаш у њ ега и д а га уречеш . Човек злих
очију пристане на то, и к ад се онај трговац враћао стане са сиром аш -
нијим трговцем п о р ед пута којим ће богати проћи. Н е прође д у го а
трговац наиђе. Ч овек са злим очима п ом и сл и : Ш то бих ја урицао овог
д о б р о г човека који никоме не завиди? П огледаћу овог завидљ ивца који
д р у го м е ж ели зла. Затим се окр ете завидљ ивом трговцу, погледа га и
он п аде мртав..
Зл о м ож е д оћ и и само о д погледа злих очију. М еђутим свуда у
свету се сматра за много опасније кад п огл ед злих очију прате још и
речи којима се израж ава чуђењ е, дивљ ењ е, хваљ ењ е или ненавист, m ala
lin gua, како би рекли стари Римљани, или baki-m -m utane (љ удск а уста),
како би рекли судан ск и Хамити. У том случају нису ту само зле очи
већ и зле речи. У К орану, у дванаестој глави, казује се како је праотац
Јаков за врем е гладних годин а, ш аљући по др уги пут синове у М исир
по ж ито, р е к а о : „О д јец о моја, (приспјевш и у М исир) немојте сви ула-
зити на једн а врата него на виш е врата у један пут."1) О хридски мусли-
мани су ми причали д а је Х азрети Јакуб (Јаков) рекао синовима д а не
у л а зе на једн а (градска) врата у један пут д а се не би ко зач уд и о њи-
ховом бр о ју (неки каж у њ иховој лепоти) и тако их урекао.
3 6 ј г страха о д ур ок а охр и д ск и муслимани каж у д а се не треба
ником е и ничему зачудити, нити о ком е или чему похвално говорити.
Н ик ад ни о ком е не т р еба рећи д а је леп, здрав, напредан, богат. И сто
тако не тр еба говорити ни о стоци д а је здр ава, лепа или м ногобројна.
И сто тако не треба изрицати похвале ни о кући, баш ти, њиви, пл оду,
■) К о р а н гл. XII, стих 67. По А. Гајгеру (А. G eig er, Was h a t M u h am m ed aus dem
lu d e n lu m auf^en om m en, стр. 148) овако исто стоји и у два јеврејска Мидраша.
3 Л Е О Ч И 5
нити ма о чему д р угом ш то се м о ж е урећи. И сто тако не треба ни за

шта изражавати симпатије. Н а против д о б р о је изрећи презирањ е и ома-
ловажавање. З б о г тога к ад се види мало д ет е треба пљ унути и р е ћ и :
Чингене! (Ц и ган ч е!). И сто тако треба рећи неш то п огр дн о или несим-
патично и о сваком д р угом ч ељ адету, ж ивотињ и или ствари, па неће
бити уречени.
К о м ож е урећи
Муслимани у О хр и ду мисле д а сваки човек не м ож е урећи, већ
само они који имају зле очи. Ч овек м ож е бити рођен са злим очима, а
може их д оби ти и доцн ије. К о д многих народа се верује д а д ет е један -
пут одбијено о д сисе не сме се понова враћати д а д оји , јер ће бити
злих очију. Такво веровањ е постоји к о д Ш веђана, Литванаца, Лета,
Румуна, Белоруса, Б угар а.') К о д Грка у М акедонији о с о б е које су као
деца одбијена о д сисе па су опет почела дојити нарочито су одарен а
злим очима и врло су опр езна к ад се чему диве или к ад ш то хвале.
У таквом случају треба увек д а пљ ун у и д а рекну заш титне речи о д
урока.2) И сто се то верује и у нашем н а р о д у .3) М услимани у О хр и ду
држ е да су о со б и т о опасни х очију љ уди које су матере одбијале о д
сисе, па их после опет враћале д а д о је. З б о г тога њ ихове ж ен е неће
ни по коју цену од би јен о д е т е враћати на сису.
Д аљ е, опасни х су очију рђави љ уди. Ж ен е за време менструације
су врло опасни х очију. О не м огу урећи свакога и свашта. Ако само у ђ у
у башту све ш то је у њој засађено пропаш ће. Старе ж ен е виш е уричу
него младе.
Неки нар оди мисле д а и мртваци м огу д а ур ек у. У А ф рици и Ита-
лији нарочито су опасни мртви jettatori (уроч ни ци ).4) К од врло много
народа се д р ж и , ако с у мртвацу једн о или о б а ока отворена, д а ће
ускоро умрети још неко о д њ егових. З б о г тога чим ко ум ре одм ах му
се морају о б а ока затворити.5) И у наш ем н ар оду, и ако се не каж е
изриком д а се то чини зб о г урок а, чим ко ум ре оба му се ока затворе.
Као разлог наводи се то ш то ће, ако се не затворе, још ко и з куће
ум рети.6) Јамачно зб о г страха о д злих очију умрлих трудна ж ен а у нас
Ј) S. Seligm an n , стр. 266.

3) G. F. A bbott, M ucedon ian F o lk lo re, C am bridge 1903, стр. 145.
3) J. Pajek, Č rtic e d u š e v n e ta ž itk a štajerskih . SLovencev, Ljubljana 1884, стр. 242,
M. Lang, Z b o rn ik z a n a ro d n i ž iv o t i o b iča je J . S lo ven a , књ. VIII, стр. 96; M. СтанојевиН
Г ласник Е т нограф ског м у зе ја , књ. VIII, стр. 67; В. М. Николић, С рпски Е т нограф ски
Зборник, књ. XVI, стр. 172. По мом личном сазнању исто се тако верује и у Соко Бањн,
Алексинцу и Врњцима.
4) S. Seligm an n , стр. 211.
5) Ibidem 215.
6) С. М. Милосављевић, С. Е. З б о р н и к , књ. XIX, стр. 240; R. H orvat, Z born. z a
nar. ž iv o t, књ. I, стр. 2 06; St. K orenić, Z born. z a n a r. ž iv o t, књ. I, стр. 138 и 148; J
L ovretić, Z born. z a n a r. ž iv o t, књ. III, стр. 32; J. Ф. Иванишевић, Г л асн и к З е м а љ с к о г
М узеја, књ. XIII, стр. 622; Т. А. Братић, Г ла сн . З е м . М узеја, књ. XV. стр. 398.
6 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕјА У БЕОГРАДУ
не ваља д а и д е тамо где је мртвац. Као разлог за то наводи се д а he

јој то наш кодити детету које н оси .1) К од муслимана у О х р и ду не каж у
д а мртвац м ож е урећи, али и они, чим ко ум р е, ж у р е д а му затворе
очи. Сем тога они верују д а отворене очи има онај мртвац који је остао
ж ељ ан ж ивота или ком е је остала која ж ељ а неиспуњ ена. О туда се за
човека који ж у д и за нечим, па му се не испуњ ује, рек н е: О стаће му
отв ор ен е очи к ад ум ре. Н аш и муслимани у Босни, по једн ом приватном
саопш тењ у, каж у д а су отворене очи у они х мртваца који зави де онима
који су иза њ их остали у ж ивоту.
Ж ивотињ е зли х очију

К од врло многих нар ода постоји веровањ е д а и неке ж ивотињ е
имају зле очи и д а својим погледом м огу урећи. С. Селигман који се
н ајдуж е и најуспеш није бавио прикупљ ањ ем градива о злим очима и
њ еговим проучавањ ем к о д свију нар ода на земљ и наш ао је велики број
ж ивотињ а, о д дивљ и х зверова (лав, тигар, јагуар и т.д.) д о невиних тица
певачица, затим рептилија, риба, инсеката, мекуш аца ит.д. за које се
верује д а имају зле очи.2) Т у с у на првом месту ж ивотињ е са необичним
или врло истакнутим очима. У класичној старини скакавцу који има очи
с а стране приписивала се јака моћ урицањ а. З б о г тога је, п о р ед обичног
назива lo cu sta , назват и m antis (врач, погађач, W ahrsager). У Риму, ако
би се ко р азбол ео б е з оч еви дн их разлога, рекло би му се: M antis te
v id it (скакавац те у р ек ао).3) У северној И ндији сматрају се као урочници:
змија, тигар, лисица, паун (са својих окаца на перју), зе ц (са истакнутих
оч и ју).4) Још су велики урочници ж аба, корњача, даж девњ ак.
М еђу охридским муслиманима, п о р ед свег мог распитивања, ја нисам
м огао наћи дирек тн их потврда о том е д а и ж ивотињ е м огу урећи, али
пример који ћ у навести изгледа д а на то упућује. Тамо се на име верује
д а кад ко прескочи ж а б у треба д а пљ уне (пљувачка свуда брани о д
ур о к а ), јер ж аба м ож е бити џин и м ож е учинити какво зло оном е ко ју је
прескочио.
К о и ш та се м ож е урећи
О д злих очију м огу настрадати и љ уд и и ж ен е и, нарочито, дец а.
И ст о тако о д њ их страдају и дом аће ж ивотињ е: коњ и, говеда и друга
сток а, о соби т о кад с у млади и лепи, живииа и пчеле. Д а љ е м огу бити
ур еч ен и : пл одн о дрвеће, усеви , све би љ е и цвеће. Д аљ е, многи мртви
пр едм ети: кућа, млеко, квасац и много д р у го . Н ајзад, и ручни р а д се
м о ж е урећи: грађењ е сапуна, меш ењ е хлеба, кувањ е ћетен алве.
!) М. Ђ . Милићевић, С. Е. З б о р н и к , ињ.1, стр. 190; С. М. Грбић, С. Е. Зб о р н и к ,

књ. XIV, стр. 103; Т. Драгичевић, Z b o rn . z a nar. ž iv o t, књ. I, стр. 196; Ј. L ovretić.
Z b o r n . z a ,n a r . živ o t, књ. II, стр. 413.
2) S. Seligm ann, стр. 150— 175.
3) Ibidem 174.
4) W. C ro o k e, R elig io n and. F o lk lo re o f N o rth e rn In d ia , O xford, 1926, стр. 277.
3 Л Е О Ч И
О собито су п одл ож н и уроц им а љ уди у неким периодим а времена

и извесним ненормалним стањ и м а: т р уд н е ж ен е, ж ен е при п ор ођа-
јима, мала дец а, д ец а приликом сунетисањ а, млада о свадби , рањ еници,
болесници.
Ш та бива од урок а
П оследице урок а с у врло различите. Љ у д и , ж ен е и д ец а м огу се
о д урока разболети, па и умрети, или м огу на месту остати мртви. Д ом аћ е
животиње м огу д а се р азбол е, д а не дају млека или да дају рђава млека,
да сломе ногу или чак и д а угину. П л одн о дрвеће к ад се ур еч е м ож е
да закржља, д а с е осуш и , да и згуби плод. Кућа м ож е д а се запали, д а
с е сруши, д а б у д е несрећна по ч ељ ад која у њој станује; млеко м ож е
д а укисне, д а прекипи, д а с е уквари. Ручни р а д не нап редује или
се квари.
К о и ш та се не м ож е урећи
М еђу охри дск им муслиманима се верује д а има особа, ж ивотињ а и
предмета који се не м огу урећи. Н е м огу се урећи р уж н е и безначајне
особе којима се нема на чему позавидети. О д ж ивотињ а нису п одл ож н е
уроцима оне које не вр ед е много или које се сматрају као презрене.
Специално не п од л еж и ур ок у магаре. Ако се на понеком магарету м огу
видети улари са плавим манистрама које се као заштита о д урок а мећу
на коњ ске уларе, у з д е и огрлице, они су на њ ему или случајно или су
просто као ук р ас улара, а не као заш тита магарета. Н ајзад, у р о к у не
подлеж у опале куће, запуш тени воћњ аци, н ер од н о дрвеће, прљави радови
и слично, јер се на њима човек нема чему чудити, нити му ма шта м ож е
изазвати завист.
Још с е верује д а љ уд и који с у прелазили преко мора и напили се
морске в о д е не м огу ухватити чини нити им могу наудити зле очи.
Заш тита од урока

Веровањ е у тако велику опасност као ш то је опасност о д злих
очију морало је о д увек наводити љ у д е на мисао о том е како д а се о д
њ е заш тите. М ногобројн и су начини на које се нар оди ш тите о д урока.
Ја ћу о в д е изнети шта сам о д тога зап исао о д охр и д ск и х муслимана.
Н ајбољ а је заш тита о д ур ок а не бити и зл ож ен погл еду злих очију.
З б о г тога се пази, колико г о д се м ож е, д а се они који су п одлож н и
уроц и м а, склањ ају о д злих очију. У наш им народним песмама често се
к азује како је девојк а „у кавезу расл а“. Јамачно је ово склањ ање д е-
војака у кавезе врш ено д а их не би ко урек ао или је м ож да примљ ено
с а истока г д е је затварањ е девојак а одом аћено још о д врло старих
врем ена.1) У Д о њ ем Е гипту „затвор у ком е се д р ж е ж ен е није само
!) Види Ф ирдуси , Р усш ем и С ух р а б , п р ев ео с перси јск ог Д-р Ф ехим Бајракта-

ревић, Б е о г р а д 1928, стих 187— 188.
изврш ењ е М ухам едове заповести или празна љ убом ор а, већ потиче из

страха д а вољ ена бића не у р ек н у зле оч и .“ И з истих разлога је и скри-
вање лица. У старој Арабији лепи су љ уд и скривали лица, о со б и т о
о светковинама и сајмовима, д а би се заш титили о д злих оч ију.1) Д а с у
арабљ ан ск е ж ен е скривале лице види се и з Тертулијана. Исти је обичај
ск оро св уда у муслиманском свету. Све је ово виш е з б о г заш тите о д
злих очију него зб о г љ убом ор е. У Анџри, у М ароку, Казивали су В естер -
марку д а ж ен е крију лице д ел ом зб о г злих очију, дел ом зб о г сти да.2)
И сто је тако и у северној И ндији.3)
И у О х р и д у муслиманске ж ен е и д у сакривене. П рави је разлог за
то, наравно, забор ављ ен . У м есто њ ега позивају се на верски пропи с.
Н о и осим тога у О х р и д у бива скривања баш изриком о д урок а. Т р у д н е
ж ен е п осл е четири м есеца т р уд н оћ е не излазе међу свет д а их не би
ко урек ао. П ор оди љ а се осо б и т о чува о д урок а. Чим ж ена опази д а
ће роди ти крије се о д свачијег погл еда д а не би била уречен а, па д а
јој порођај б у д е теж ак или несрећан. П орођај треба д а б у д е у потпуној
тајности, јер се п ор од и љ а м ож е урећи и к ад се само мисли нању. З ат о
ако се д еси д а с е о пор ођају нађе у кући гд е је п ор оди љ а који о д
рођака или сусед а не пуш тају се из куће д о к се пор оди љ а не п о р о д и ,
д а се не би сазнало о њ ему ван куће. П ор од и љ а је у опасности о д
зли х погледа и пош то се п ор од и . З б о г тога се ок о њ ене постељ е гр а д е
застори о д чарш ава д а је нико о д посетилаца не би могао видети
и урећи, већ гов ор е с њ ом к р оз те засторе.
И н овор ођенч е је врло п одл ож н о уроцим а, па се и оно врло б р и ж -
љ иво крије и само п о д извесним условима пок азује. Ти су услови д а
б у д е д о б р о заш тићено хамајлијама које чувају о д злих очију, и д а онај
који треба д а га види није злих очију. З а десетак дана за новор ођен ч е
се страхује д а га не уреч е чак њ егова мати. З б о г тога се о д њ е
бр и ж љ иво крије ког је пола; ако је муш ко каж е се д а је ж ен ск о
и обратн о.
М лада невеста о свадби је врло п одлож н а уроцим а. З б о г тога с е
марљ иво скрива. Она је о свадби покривена прек о лица густим д у ва к о м
који м ож е бити о д атлаза или ч охе, дугачак по дванаест и виш е метара,
и који даје м ладож ењ а. Д ув ак се пребаци млади преко главе тако д а
јој д о п и р е д о чланака и сп р ед а и п озади. П отп уно густ он је тако
заклањ а да нити њ у ко м ож е видети нити она кога, већ је стално м ор а
водити јенђебула (деверуш а).
И рањ еници су подлож н и уроцим а. З б о г тога се пази д а их зл е очи
не виде. О ко њ ихових постељ а гр аде се застори о д чарш ава и само
тако заклоњ ени они м огу говорити са онима који их посећују. Сем тога
’ ) Е. W esterm arck, R itu a l a n d B e lie f in M arocco, vol. I, стр. 427.

г) Ibidem.
3) W. C ro o k e, R elig io n a n d F o lk lo re o f N o rth em In d ia , стр. 3 0 6 - 307
рашеницима, д а не би били уречен и, веш а се и зн ад главе курш ум , р и -
барска мреж а и бели лук.
Склањају се или сакривају о д злих очију и п оједи н е ж и воти њ е
или предмети. Д а би пчеле биле заш тићене о д ур ок а у ранија времена
пчелињак није см ело видети туђе око. С пахије који с у наплаћивали
десетак о д пчела никад нису хтели ићи у кованлуке д а б р оје трмке д а
их не би урекли, већ су се задовољ авали десетк ом о д он ог броја који
би им рекао сопственик кованлука.
О д урок а се крије и рад. К ад која ж ена, на пример, кува сапун„
па је која д р у га ж ен а упита шта ради, рећи ће јој ш то било д р у г о
само не д а кува сапун, јер се боји д а јој не уреч е п осао. У таквим
случајевима најобичније се од гов ор и : Саримсак екерим ! (Садим бели лук!).
Крије се и прави број, ако се мисли д а м ож е изазвати чуђењ е или
завист. К ад се чобанин запита колико има оваца никад неће казати
прави број, већ ће увек рећи о д прилике или мањ е него ш то их је.
Ако се ко запита колико има годин а, никад неће казати колико их је
у ствари, већ увек о д прилике.
Кад ко зна које му' је о к о зло, треба, из п р едострож н ости , к а д
види лепу о с о б у , ж и вотињ у или ствар то о к о д а затвори.
Има и пуно д р у ги х радњ и којима се мисли д а се м ож е заш титити
од злих очију. Ја ћу и неке о д њ их спом енути. Ако ко зна д а има зле
очи треба кад види л еп у о с о б у , ж ивотињ у или ствар д а рекне: М а ш а л а х !
(.Mđ šđ ' lla h , буквално значи у арапском „Ш та Б ог х о ћ е “ али у оваквим
случајевима значи „Да Б ог сачува о д ур ок а!“) и д а пљ уне на своје
нокте о д руку.
К ад ко д о ђ е у туђу кућу у којој има мало д ет е, па је бојазан д а
није д ет е ур ек ао, тр еба чим он о д е д ет е д а сед н е на њ егово место или
да се на том е месту мало поваљ а. И ли: кад се мисли д а је посетилац
могао мало д ет е урећи треба откинути неш то са њ егова одел а или обућ е,
па то бацити на ж ар и на д и м у д ет е накадити.
Д а би се мало д ет е заш титило о д урок а т р еба узети по један лист
о д ч етрдесет и јед н о г дрвета и костур о д лисичје главе, који се тога
ради чува по кућама, па то метнути у тен џеру, налити вод ом и на по-
четку ручка или вечере ставити на ватру д а се кува. К ад се сврш и
ручак или вечера треба скинути тен џеру с ватре, покрити је детињ ом
кош уљ ом и метнути иза врата д а преноћи. С утрадан рано треба и з
тенџере извадити он о лиш ће и лисичју главу и ставити их у реш ето.
У реш ето т р еба метнути још каш ику, нож , огледало, чеш аљ , маказе
и д р у ге ситне кућне ствари. У з он у в о д у ш то је ноћила у тенџери треба
додати мало вруће в о д е д а б у д е млака. Затим д е т е ставити п о д реш ето
и на њ ега к р оз реш ето сипати о д оне воде. В о д у којом је д ет е пре-
ливено т р еба просути на раскрсницу.
А ко ко има младих гуш чића или ћурића, па се боји д а не б у д у
уречени ваља д а у зм е саџак, п о д њ ега д а стави неколико ж ивих угљ е-
нова и о д сваког гуш чета или ћурета д а о д р е ж е помало паперја и д а

га баци на он е угљ ен ов е и на дим у о д сваког гуш чета или ћурета д а
накади свако гуш че или ћуре, а затим д а га провуче и с п о д саџака, па
м у зле очи не м огу наудити.
Заш титне речи

Још о д старих времена, к о д м ногих народа, м о ж д а и к о д свију,
б и о је обичај д а се из бојазн и о д урок а, к ад се види ко или ш то се
м ож е урећи или к ад се ко или ш то похвали, и зрек у речи за које се
д р ж ал о д а ће отклонити ур ок е. Таквих заш титних речи има врло м н ого.1)
И у наш ем н ар оду има пуно таквих р е ч и : Д а није у р о к ! и л и : Д а није
ур о к а ! или: Н е б у д и у р о к а !2) Н е б у д му з л а ! или: Н е б у д му у р о к а !3)
Н е б у д и му у р о ч а к !4) Н е б у д и му в у р о к о в !5) Д а није р о к ! или: Н еби-
рулок! или: Триш н е б и р у л о к ! или: Н е д ош л о му ш то о д злије очи !6)
Н еур еч ен о ти б и л о ! 7) Н е било му зарока !s) Д о б р о је, не урекло се!
или: Н е било му зави дости ! и л и : Н е отиш ло о д о ч и ју !9) Н е било му
за в и ђ е т !10)
У наш ем н а р о д у се као заш титне речи употр ебљ авају и оне које
с у у зет е о д Турака. У Д е б р у и околини наш н ар од к ад види лепо
ч ељ а д е, било муш ко или ж ен ск о, рек н е: М а ш а л а / ll) У Х ерцеговини
н а р о д каж е исто т а к о .12) Н а К осову и у М етохији М аш ала значи исто
ш то и Д а није у р о к : М ашала, гља колики је п о р а с т а о ! — М ашала, ш то
ј е красна пченица! — П он ек ад се каж е и : М аш ала, д а није ур ок , на-
п р ед н е ви о в ц е ! 13) М услимани у Босни и Х ерцеговини рекн у: М а ш а л а !
или Н а з а р д е гм е зм и ! (Н е било у р о к а ) .14)
М услимани у О х р и ду најобичније као заш титу и з г о в о р е : М а ш а л а !
К а д го д би ко п огл едао на лепо ч ељ аде, ж ивотињ у или ствар, или кад
б и кога или ш то похвалио он би, из бојазн и д а и х не уреч е, рекао
М аш ала ! М ашала је, као ш то је напред речено, арапска реч. О д А рабљ ана
Ј) F. Th. E lw orth y, E n c vc lo p a e d ia o f R elig io n a n d E th ics, v ol. V, стр. 611.

2) Вук C. Караџић, С рпске н а р о д н е п осл ови ц е, бр. 985, 986, 3795.
3) А. Ил. Царић, Г ла сн . З е м . М узеја , кн>. X, стр. 160, 172.
') Fr. Ivanišević, Z b o rn . z a nar. ž iv o t, кн>. X, стр 288.
5) R. H orvat, Z b o rn . z a n a r. ž iv o t, кн>. I, 255.
6) Ст. Дучић, C. E. З б о р н и к , кн>. XLV11I, стр. 301.
7) Л. Глик, Г л а сн . З е м . М уз., кн>. I, 4, стр. 60.
s) Ј. L ovretić, Z born. z a nar. ž iv o t, књ. II, стр. 416.
9) T. A. Братић, Г ла сн . З е м . М уз., књ. XV, стр. 172.
10) N . Balarin, Z b o rn . z a n a r. ž iv o t, књ. VII, стр. 387.
н ) М. М. Вељић, Б р а с т в о , књ. VIII, стр. 51.
12) Т. А. Братић, Г ла сн . З е м . М уз., књ. XV, стр. 172.
13) Гл Елезовић, Р ечник к о с о вск о -м ет о х и ск о г д и а л ек т а , Београд 1932 код М аш ала.
14) Л. Глик, Г ла сн . З е м . М уз., кш. I, 4, стр. 60. Глик је забележио онако како народ
у Босни и Херцеговини каже, а требало б и : N azar d e jm e s in ! (старији изговор: N azar
d e g m e s in !) што у турском значи „Не било у р о к а !“ (буквално: „Нека [ra] зло око [урок]
не стигне!").
3 Л Е О Ч И 11
су је примили д р уги муслимани, па и муслимани на Балканском П олу-

острву, па чак, као ш то см о видели, и балкански немуслимани. На
Машала муслимани врло много пол аж у као на п р едохр ан у о д урока.
С. Селигман наводи казивањ е Јохан е Вајскирх (саопш тено у B a u tzen er
N achrichten о д 4 јула 1913) како се једн ом из Ц ари града упутила са
својом служавком лађом ка М акри-Кеми. У лађи, у ж ен ск ом одељ ењ у,
била је и једн а Туркињ а са којом је ступила у р азговор. Туркињ а је
имала диван брилијантски прстен који је носила преко рукавице. Вај-
скирх није могла д а се у зд р ж и а д а му се не зач уди. Али тек ш то је
изразила чуђењ е Т уркињ а б р зо ск и де прстен и п он уди јој га на поклон.
Како је прстен б и о скупоц ен Вајскирх је била изненађена и устезала
се да ra прими. В идећи то Туркињ а нагло отвори п р озор и баци прстен
у море. Затим се повуче у један угао, и не говорећи ништа, гледала је
кроз пр озор . Вајскирх се, не знајући за тамош њ и обичај, била зачудила
прстену, а није рекла реч М аш ала „која је у неку р ук у благослов и не
допуш та д а се јави м исао на зави ст1^ Како је она то била пренебрегла,
Туркиња је поверовала д а је зло ок о остало на њ еном прстену и д а би
јој донело несрећу.1)
Осим М аш ала муслимани у О х р и ду као заш титу о д ур ок а рекну:
Н азар д е гм е с и н ! (Н е било у р о к а !) и А л а х а а м а н е т ! (Н ека је преп о-
ручено Б о г у !)
Свуда је у свету обичај к ад ко види о с о б у или ствар које се могу
урећи, а забор ави д а изговори заш титне речи, д а неко др уги рекне коју
реч о д заш тите па д а уроц и б у д у отклоњ ени. К од нас има виш е таквих
заштитних реченица. У Улцињ у к ад ко кога похвали, а заборави рећи
заштитне речи, он да неко из друш тва р е к н е : Такав је и јуче б и о ! У
Херцеговини, к ад ко види н ап редно д ет е а не рекне заш титне речи,
рекне неко д р у г и : О нако је и јуче било, ето ти балега на носу!2) У
Д ебру и околини к ад ко не рекне М аш ал а! рекну м у : Уста ти отпад-
нала!3) У Л евчу и Темнићу рекну: С о и бели лук ти у очи!4) М еђу нашим
муслиманима у Босни и Х ерцеговини к ад ко заборави рећи Машала! др уги
ко рекне у м есто њ ега.5)
И муслимани у О х р и д у пазе, па кад ко забор ави заш титне речи
рекну м у : Крв ти тече на н о с ! У том случају не м о ж е бити урок а.
Скретањ е погледа
Врло често се први п огл ед или свеж и п оглед сматра д а је нај-
опаснији. Д а би се он од ст р ан и о треба д а б у д е скренут са особа,
ж ивотињ а или ствари које се могу урећи на ш тогод д р у го . Ф. Т. Елворти
Ј) S . S elig m a n n , стр. 81.

2) Т. А. Братић, Г л а с . З е м . М уз., књ. XV, стр. 172.
3) М. М. Вељић, Б р а с т в о , кн>. 1Х-Х, стр. 418.
4) Ст. М. Ми|атовиН и Т. М. БушетиН, С. Е. З б о р н и к , књ. XXXII, стр. 40.
5) А. H angi, Z i v o t i o b ič a ji m u slim a n a u B o sn i i H erceg o vin i, Sarajevo 1907, стр. 113.
је тврдио д а су ф игуре на главама и ш титовима ратника првобитно

имали намену д а привуку нрве п огл ед е противника у б о ју и д а тако
ратнике о б е з б е д е о д њ их.1) Н о ни доцн ији п огледи нису безопасни . Ни
према њима не треба бити равн одуш ан . И њ их тр еба одстрањ ивати о д
свега ш то се м ож е урећи и привлачити их на неш то ш то је упадљ и во.
О туда је, мисли се, д о ш л о д а се носе светли и сјајни накити, блистави
ш лемови и фантастичне капе. Неки су чак мислили д а ту леж и порекло
нош ењ у светлог др а го г камења. Д р ж и се д а с у маске глумаца, у почетку,
имале за задатак д а привуку п огл еде м н огобројн и х гледалаца и д а их
одстр ан е о д глумаца.2)
И муслимани у О х р и ду д а би избегли ур ок е скрећу п огледе са љ уди,
ж ивотињ а и предм ета за које се б оје д а м огу бити уречени на д р у го
ш то. Чим се п ор оди љ а п ор од и одм ах треба узети црвен ком ад басме,
ч охе или д р у ге какве материје, па га укуцати изнад врата у соби у
којој је п ор оди љ а. О во се чини д а би гости који д о л а зе пор оди љ и прво
погледали у он у црвену материју, па он да у п о р од и љ у и дете. Н еки каж у
д а се то чини д а би се скренули погледи ж ена које имају менструацију,
јер су ж ен е са менструацијом о со б и т о злих очију. Ако ж ен а после порођаја
мора д а изађе н екуда ван куће мора д а метне за појас д р вен у каш ику
д а би на њу падали погледи. Н еке ж ен е у м есто каш ике за појас мећу
на једн у минђуш у мало аф иона (опиума) који такође привлачи погледе.
Л еп о ч ељ аде, д а не би би л о уреч ен о, треба да се омрчи (оцрни)
на челу или на о б р а зу , д а би црнило привукло погледе. М лада невеста
о свадби треба д а начини мастилом на лицу малу тачку, д а би на њу
пали погледи, ако би је ко ви део. И з истих разлога треба д а метне на
једн у минђуш у мало аф иона.
Малом ж д р е б е т у веш а се о врат дрвена каш ика о црвеном концу.
Кравама к ад се отеле веш а се о реп ком ад к ож е са реш ета.
У л еп е баш те, пл одн е њ иве и винограде, нарочито у бостан е, и у
уљ анике мећу на п о б о д е н колац лубањ у о д коњ а, вола или д р у ге какве
ж ивотињ е. У м есто л убањ е м ож е бити и д р уга каква кост. И сто се тако
стављ ају и љ у д ск е ф игуре (џамбал — плашила) д а би се на њима зауставили
погледи. К ад се сагради кућа неш то на њој треба да остане несврш ено,
д а би свет на то обрати о паж њ у, а не на кућу. Н еки каж у д а се то чини
д а би се свет зач уди о ш то кућа није сврш ена, а не лепоти куће.
X а м а јл ије
У опш те
Најјача заш тита о д злих очију у исламском свету јесте х а м а јл и ја .
П о д именом хамајлија треба разумети предм ет или виш е предм ета за које
се верује д а имају моћ д а сами собом , б е з престанка, униш тавају зле ути-
') F. Th. E lw orthy, The E v ii Е уе, L ondon 1895, стр. 170 ид.
2) F. Th. E lw orthy, E n cvclo p a ed ia o f R elig io n a n d E th ics, v ol. V, стр. 612.
3 Л Е О Ч И 13
даје као ш то су зл е очи, зли д у х о в и , мађичке радњ е и д р у га зла која

могу постићи љ у д е, ж ивотињ е, биљ ке, предм ете и радњ е. З б о г такве моћи
хамајлије су свуда у свету још о д најстаријих времена употребљ аван е
као заштита свега ш то је п од л ож н о злим утицајима.
Раније се мислило д а реч хамајлија дол ази о д арапског h im a le t (он о
што се носи, ш то виси, A n h an gsel). Као арапска реч хамајлија је сматрана
и у нас [H a m a jlija — „am uletum , bulla, ars m a g ica , арапски ham ail (plur.
hamile), турски ham ail, запис ш то ce носи на руц и" ).1) М еђутим у последњ е
време преовладало је миш љ ењ е д а је реч хамајлија (амајлија) изведена
од латинскога am olim entum , am uletum (о д в о д н о средство, сретство које о д -
води, отклања зло). Н о независно о д тога одак ле је ова реч дош л а у запа-
дно европске језике, ми смо је б е з сум њ е доби л и о д Турака, а они о д Арапа
(који употр ебљ авају плурални облик ham a’il). З б о г тога сам ја и усвојио
облик који је не само ближ и оригиналу, већ је усвојен и у нашим речни-
цима (Вуковом и Југословен ск е А кадемије).
К од народа ниж е културе хамајлије су још и д анас у великој
части. Н осе их и љ уди и ж ен е као огрлице, појасе, гривне, прстењ е, или
их вешају о њ их, или их стављ ају у џепове, кесице и кутијице, или их
носе у коси, уш ивају у од ел о, на капи, у пеленама, повојима, па их
чак утурају и п о д к о ж у у тело. ДсгМаћим ж ивотињ ама се о б е се о рогове,
на челу, о реп, о врат. П ричврш ћују се на куће и згр аде, или се стављају
или сликају на ггокућанству, справама и ор уж ју. М ећу се на плодно
дрвеће, на о гр а д е и к ољ е по њивама и баштама.
На истоку се хамајлије сматрају као врло моћна заш тита и свуда
се носе б е з зазор а. Сер Е. А. Валис Баџ наводи неколике примере са
свога бављ ењ а на истоку који јасно п ок азују миш љ ењ е тамош њ ега света
о чудесној моћи хамајлија. И зм еђу осталога он прича како је стари
спроводник пош те на камилама, који га је в од и о о д Д ам аска у Б агдад,
приписивао срећни д о л а за к у Б агдад заш титној моћи пет плавих зрнаца
која су била причврш ћена на челу сваке камиле. Он наводи још неко-
лике сличне прим ере.2) Хамајлије су у части и у Е вропи, нарочито у
земљама ок о С р едозем н ога М ора, о соби т о у Италији. О не нису ретке
ни у нашем н ар оду, нарочито у оним крајевима у којима су муслиманска
вера и исламска култура јаче утисли своје обел еж је. В еровањ е у снагу
хамајлија није иш чезло чак ни из напреднијих друш твен их кругова
Европе и Америке. П оследњ и руски цар приписивао је велику моћ
прстену у ком е је б и о ком адић часног дрвета. Исти је прстен штитио и
његовог д е д у који је убијен он ог дана к ад је био забор ави о д а га понесе.
Ј. Д . Р окф ел ер н оси о је годинам а у свом е џ епу један драги камен који
је сматрао као заш титу против болести, бр одол ом а и д р у ги х несрећа.3)
>) R ječn ik h rv a tsk o g a il i srp sk o g a je z ik a J u g o sl. A kadem ije k od h a m a jlija .

2) E. A . W allis B udge, A m u le ts an d S u p e rstitio n s, стр. X X X IV .
s) lbidem , 35.
Н арочито су у великој части хамајлије у исламском свету. А р аб-

љ ани к о д који х је и поникао ислам носили су хамајлије о д најранијих
времена као заш тите самих себе, своје стоке и својих кућа о д напада
злих бића и нарочито противу злих очију. М еђу њима постоји традација
која пр иписује проналазак хамајлије самоме А дам у. А дам ова кћи Анак,
вели градиција, у к р аде о д Еве, д о к је ова спавала, мађичка имена по-
моћу којих је могла одгонити д ем о н е и учини њима једн у б е зб о ж н у
уп от р ебу. П о муслиманском веровањ у Соломун је б и о велики чаробник.
Њ егов се прстен слави у талмудским легендам а и у арапским припо-
веткама. Још и д ан ас је врло позната хамајлија које се зов е С олом у-
ново слово и коју н осе и муслимани и Јевреји. И Б ербери су били
д о б р и познаваоци мађичке веш тине. Они су могли, бацајући своје ха-
мајлије у Нил, д а навуку на Египат велике б е д е . М услиманска теологија
није против хамајлија. У арапској литератури има виш е списа о том е
како се гр аде хамајлије. Г раде их обич но дервиш и различитих редова.
Н осе се у кесицама, м едаљ оним а или кутијицама које се веш ају о врат,
п р ивезују за миш ицу или се мећу у турбан. Мала д ец а имају хамајлије
чим наврш е ч етрдесет дана. О не могу бити прости предм ети, ш кољ ке,
ком ађе костију или ш то слично. Б едуинске девојк е носе као хамајлије
мале књ иж ице четири сантимеуара д у г е и четири д о пет сантиметара
ш ироке, у којима су молитве. О ве се хамајлије врло цене и н осе се у
у златним кутијицама као брош еви. Н ек е се хамајлије састоје из испи-
саних молитава, стихова из Корана, знакова или ф игура, бож ан ск и х
имена, кабалистичких писмена и тако д а љ е 1).
Хамајлије к од муслимана у О хриду

Хамајлије су врло раш ирене и међу нашим муслиманима, нарочито
међу Турцима. Н о се их и љ уди и стока. „У С копљ у и околини, вели
Г. Е лезовић, ретко се м ож е у муслимана видети иоле б ољ е мар-
винче, во, крава, коњ , магарац, па чак и ован и јарац а д а му на глави
или о врату не виси по једн а или виш е хамајлија, украш ених ђинђувама
на разне начине. Те хамајлије чувају човека и марвинче о д опаких и
злих оч и ју.“2)
И у О х р и д у с у к о д муслимана хамајлије врло честе. И к о д њих
оне играју врло велику улогу. З о в у их х а јм а л и ја м а и имају различите
намене. О не ш тите о д ур ок а, о д мађија (с и х и р ), о д оруж ја и сваког зла
које м ож е постићи. У старије време хамајлије су се м огле видети на сваком
д ет ету, ж ен и и човеку, на многим домаћим ж ивотињ ама, на плодном
дрвећу, по баш тама, њивама, воћњацима, уљ аницима, кућама, дућанима.
Д ан ас су м н ого ређе. С вуда с у оне понајвиш е штитиле о д злих очију,
а по баш тама још и о д кртичњака. — П онеке хамајлије имају и др уги х
улога. Н ек е ш тите о д ватре. К ад је цар Н ем р уд, прича се у О хр и ду,
Ј) В. Carra de V aux, E n cj/clo p ed ie d e L’ Isla m код H a m a il.

2) Г. Елезовић, Ј у ж н а С р б и ја за јуни 1925, стр. 107.
3 Л Е О Ч И 15
ухватио Х азрети И брахим а (праоца Аврама) нар еди о је д а ц ео народ,

недељу дана, д о н о с и др ва за ватру, на којој he Х азрети И браима спалити.
Ватра је била огром на и није јој се могло прићи. Н ајзад начине м ан -
џаник (некаква справа за бацањ е) и њ име бац е И браим а у ватру. И ако
је ватра била врло велика, И брахим није могао изгорети, јер је имао на
себи хамајлију која га је сачувала. — Сем тога хамајлијама м ож е и љ убав
да се задоби је. О том е се у О х р и д у међу муслиманима прича оваква
приповетка: Био неки цар, па имао три ж ен е које с у се звале: Г ади ре,
Бехџети Земан и М ерџан. Г ади ре је била лепа, Б ехџети Зем ан још лепш а,
а Мерџан је била руж н а, али је цар њ у највише волео. Сви су се том е
чудили, али се нису могли досетити. М ерџан ум ре и цар се зб о г тога
врло ож алости. К ад је требало д а је га с а л е (купачица) окуп а, нађе јој
у коси хамајлију и од м ах је метне себи у косу. У том наиђе цар, па
кад виде М ерџан учини му се црна и руж на и упита гасале: Какав је
грех М ерџан учинила те је овако поцрнела и п ор уж нела? Она је таква
и била, о дгов ор и му гасале. Ц ар затим погледа у гасале која му се
учини не м о ж е бити лепш а, па је уп и та: Имаш ли м у ж а ? — Немам,
одговори она. — О нда ћеш о д с а д бити моја ж ена, па је одм ах венча
и ж алост му се преобрати у весељ е.
О хри дски муслимани н осе своје хамајлије у коси, у чалми, у џепу,
о врату, п о д миш ком, на мишици, на рамену и свуда на телу д о појаса.
Од појаса на ниж е не могу се носити, јер би се оскрнавиле или о бе-
светиле. Ж ивотињ ам а 4се хамајлије веш ају о врат, на чело, о реп, о ро-
гове, или им се ум ећу у рогове. Н а др већ е се стављ ају међу гране, или
се обесе о грану. П о баш тама, воћњ ацима, уљ аницима и њивама веш ају
се о огр а д у или о нарочито за то п о б о д е н о кољ е.
П орекло п оједин их хамајлија охр и дск и х муслимана врло је старо.
Због тога је нем огуће са сигур нош ћу рећи гд е је која постала. Колико
сам ја м огао извести из онога ш то сам о хамајлијама забел еж и о о д
охридских муслимана он е се м огу поделити у д в е групе. Једн у групу
чине н ародн е, а д р у г у верске хамајлије. Н ар од н е хамајлије охр и дск и х му-
слимана нису све истога порекла. Н еке јамачно потичу из старог турског
времена, сачуване из д ал ек е турске старине, а д р у ге су примљ ене о д
народа с којима су Турци долазили у бли ж у везу, нарочито о д А раб-
љана. Ч ије је баш шта у турским народним хамајлијама изгледа, бар
мени, д а је нем огуће одлучити. В иш е грађе но ш то је ја имам м ож да
би пом огло д а се у ову ствар ун есе виш е светлости. Н ар од н е се хамај-
лије састоје о д минерала, о д биљ н их и о д ж ивотињ ских д ел ова. Граде
их старе ж ен е или том е вешти мајстори. Н о се се уш ивене у од ел о или
пришивене на о д ел у или о б еш ен е на љ у д е, ж ивотињ е и пр едм ете. В ерске
пак хамајлије до ш л е с у охри дск им муслиманима о д А рабљ ана заједно
са муслиманском вером. Састоје се и з записа које зап исују дервиш и и
хоџе и које с е н осе у нарочитим кесицама и металним кутијицама (м а х ф а з а
или х а јм а л и м а х ф а з а ) и из д р у ги х предм ета који се сматрају као свети..
ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ
Н ародне хамајлије
А. М и н ер а л н е н а род н е х а м а јл и је . — О д минералних нар одн и х хамај-
лија противу злих очију сматра се д а је најјача н и ш адор (n iša d y r). З б о г
тога се ком адић ни ш адора приш ива малој дец и на видн ом е месту, на
горњ ој хаљ ини на левом рамену, или на капи. К ад д ет е са хамајлијом
о д н и ш адор а на рам ену види који страни човек дети њ а мајка д а детету
д а ли зне мало о д он ог ниш адора да не би било уреч ен о. К аж у д а се о д
зл и х очију ни ш адор растопи на детињ ем рамену. О ч удесн ој моћи ни-
ш адора као хамајлије овако се прича: Стајали љ уди у гомили и разгова-
рали. Уто наиђе караван натоварених коњ а. Један о д љ уд и из гомиле који
ј е имао зл е очи п ок аж е на једн ог натовареног коњ а и рекн е онима који
с у стајали око њ ега: С ад ће овај коњ пасти мртав. И у истини чим је
он п огл едао у коњ а коњ падне, али се о дм ах поди гне. Ч овек са злим
очима се овом е зач уди и упита: Чиме је овај коњ натоварен? К ад му
рек ош е д а је натоварен ни ш адором он од гов ор и : З ат о му м оје очи
нису могле наудити. Д р у ги причају д а је коњ био натоварен плавим
кам еном (g d k ta š y — „небесни камен") који се такође сматра као д о б р а
заш тита противу урок а.
И сто се тако сматра као д о б р а заш тита против зли х очију љ а д ен ,
некаква црна мекана зем љ а или смола која с е о д н екуда д о н о с и и про-
д аје у трговинама за хамајлије. И згледа д а је љ аден асфалт, м ож да
неш то препариран,, који су источни народи много употребљ авали у ме-
дицини. З а асфалт који је узиман са лубањ а египатских мумија веро-
вало се д а има нарочиту мађичку моћ. Он је ш титио љ у д е о д уганућа
и прелома костију, о д у д ар а, пада, главобољ е, епилепсије, вртоглавице,
лупањ а срца и д р у г о г којечега. Крст начињен асфалтом штитио је човека
или ж ивотињ у о д мађије и злих оч ију.1) У О х р и ду п о р о д и љ е (л е х у с е ) л епе
мало љ аден а себи на чело д а не би биле уречен е. Малој дец и и деци
приликом сунетисањ а лепи се помало љ аден а било на капи било на челу.
Ч есто се љ аден м ож е видети прилепљ ен и на д р у г у какву хамајлију
д а јој појача снагу. Ја сам ви део на рам ену једн ог детета о д три годин е
приш ивен ком адић ни ш адора и на њ ему залепљ ено мало љ адена.
Н а исток у се много кам ењ е носи као хамајлија противу злих очију.
ЈТиста камењ а које се на исток у носи као хамајлија је врло велика. Баџ
је навео ок о п ед есет таквих кам енова2) зајед н о са веровањ има у њи-
х о в у заш титну моћ. Н еки су д о б р а заш тита баш противу ур ок а. И у
О х р и д у се вер ује у кам ењ е као амајлије. Ја сам за б ел еж и о неколико
речи о камену п и р узе или ф н р узе или х а џ е р у л аин. То је познати драги
камен тиркис (T iirk is, tu rq u oise), пи руз у наш ој н ар одној песми3), који
Ј) Е. А. W allis B udge, стр. 310; S. Seligm an n , D ie m agischen H e il-u n d S c h u tz-

m itte l a u s d e r unbelebten N a tu r, S tu ttgart 1927, стр. 244.
2) E. A. W a llis B udge, стр. 307 - 325.
3) Вук C. Караџић, C pucke н а р о д н е пјесм е књ. I, стр. 353 где се зове м а ви -п и р у з.
Види и R ječn ik h rv a tsk o g a ili s rp s k o g a je z ik a J u g o sl. Akademij'e код речи m avi-p iru z.
ш ш ш
3 Л Е О Ч И 17
је врло цењен у читавој Азији и великом д ел у А ф рике не сам о зб о г

његове зеленоплаве боје, већ и зб о г њ егових профилактичних и тера-
пеутичних особина. А рабљ ани га зо в у fajruz или firuzadž, ш то у пер-
сијском значи срећни камен. М еће се у прстењ е, огрлице, минђуш е и у
наките на глави. К ад се носи као хамајлија штити о д отрова, о д уједа
рептилија, о д болести очију. Сем тога он променом боје наговеш тава
долазак смрти. М ноги источни нар оди н осе ra као заш титу о д злих
очију.1) У О хр и ду се п и рузе меће у прстен и носи противу урока. О њ ему
у О хриду има и песма.
У минералне хамајлије убрајам и мале сабљ ице начињ ене о д сребра
које се против урок а веш ају д ец и о капе (сл. 1 ) 2).
У минералне н ар од н е хамајлије м огу се урачунати и плаве мани-
стре (м ави б о н џ ук ) које нанизане н осе о врату ж енска д ец а и ж енскињ е
у опште и које се нарочито мећу на у зд е , уларе, амове и д р у гу опрем у
коња, или им се веш ају као огрлице д а их заш тите о д злих очију. На
некојим коњима у О хр и ду м огу се видети велике низе плавих манистара.
Често се виђају и на воловима, кравама, па чак и на магарцима.
Б. Б и љ н е н арод н е а м а јл и је . — О д биљ ака је међу муслиманима
у О хриду врло допуларна хамајлија б ел и л у к . Бели лук се свуда, наро-
чито на истоку сматра као моћно заш титно средство противу болеш тина.
Кад завлада каква зар аза ретко је која о со б а а д а нема при себи бар
једно чено бела лука. Он је д о б р а заш тита и противу злих очију. Ж ене
у О хри ду приш ивају дец и на капи или на рам ену чено бела лука да
их ко не би урекао. Бели лук веш ају о врат о црвеном концу и стоци,
нарочито телади и ж д р е б а д и . К ад пл одн о д р в о врло много р оди , па
се боје д а га ко не уреч е, веш ају о њ ега главице бела лука. И з истих
разлога веш ају бели лук и о лепо др већ е по баш тама и воћњацима. Д а
нова кућа не би била уречен а веш а се о њ у венац бела лука.
Д р уга важна биљ на хамајлија против злих очију је чурек от и.
То је црно семе о д м ахуњ аче (n igella dam ascena, L.) којим муслимани
посипају рам азанске симите (р а м а з а н сим иди или чурек) и хлеб о бајраму
(бајрам ек м еги ). Семе се метне у крпицу која се приш ива д ет ету на
раме или на прса.3) Ако је чурек оти за ч етрдесет д о ш езд есет дана
под утицајем злих очију о н д а побели.
Д о б р а је заш тита против урок а и м а зи или м а зи ја . То је једна
врста ш иш арке, коју ж ен е употребљ авају ради бојењ а косе. У Србији
Ч Е. А. W allis B udge, ср. 325.

2) Слике су у прилогу.
3) Муслимани у Босни чурек оти зопу чурекот ица и употребљавају јс као за-
штиту говеди од злих очију. Проврте рог на волу или крави, иа у р у п у ставе чурекотипе
и рупу затворе. Чурек оти биће да је чурукот који се у Варешу, у Босни употребљава
као лек против несвсстице (М. Žuljić, Z b o rn . z a nar. ž iv o t, књ. XI, стр. 263). У Б. Ш у-
лека има ćurek (n ig ella , m elanthium , gith) (B. Šu lek , J u g o s lo v e n sk i im en ik bilja, Z agreb
1879, стр. 61). У великом R je čn ik u J u g o slo v . A kadem ije im a ču rek i ću rek ca објашње-
њем као код Ш улека.
Гласн и к Е тн о гр а ф . м у зе ја IX 2
се та шишарка зов е шишка. Срби у О хр и ду зов у је шикла. Муслимани

носе мази у џепу. Врло ситне мази ум ећу у прсте о д ручица (п а т а )
које се плету о д ситних плавих манистара и приш ивају д ец и на рамену
противу урок а. У Словеначкој ш иш ке пон ек ад веш ају по кухињ ама да
би заш титили кућ у.1)
В. Ж и во т и њ с к е н арод н е х а м а јл и је . — У ж ивотињ ске народне
хамајлије убрајам д ел ов е поједин их ж ивотињ а који се носе као амај-
лије против злих очију. Н еки о д њ их узети с у као заш титно средство
по свој прилици зб о г снаге, ош трине и д р у ги х особи н а ж ивотињ а о д
којих су, или још бољ е, они представљ ају или сим болизирају те ж иво-
тиње. М услимани у О х р и д у носе следеће хамајлије о д ж ивотињ ских
дел ова:
З у б о д вука, окован на к ор ен у у ср еб р о и снабдевен алчицом, носи
се приш ивен на капи или на рам ену или обеш ен о врат. (сл. 2). К о м а д и ћ
вучје кож е уш ива се дец и на капе, а коњима на улар е или у зд е.
З у б и од ди вљ ег веп ра (д о м у з диш и), састављена по два у виду по-
лум есеца и причврш ћена у к ор ен у оковом о д сребра, мећу се коњима
на прса (сл. 3).
Г уб и ц а о д је ж а уш ива се на капи или на рамену.
Ш а п а од крт ице, с гор њ е стране окована у ср еб р о или у месинг,
исто се тако уш ива на капи или на рамену (сл. 4).
Р о г од а к р еп а се исто тако окива и носи (сл. 5).
О ко је врло раш ирена хамајлија против злих очију. В ерује се на
име д а кад око м ож е нанети зло, он о га м ож е и одбити. Са таквим
својством ок о игра врло важ ну ул о гу и у муслиманском свету. П онекад
је к о д муслимана то право око какве птице. У Ф ецу око о д буљ ин е, а
у Д ем нату о д сов е привезују концем и веш ају дец и око врата.2) Још
је обичнија уп отр еба веш тачког ока. Стари народи око С р едозем н ог
М ора — Египћани, Картагињани, Етрурци и Римљани употребљ авали
су хамајлије у виду ока као заш титно средство против злих очију. У
старом Египту најобичнија хамајлија после скарабеја3) била је О зирисово
ок о (сл. 6). Она је нош ена на чланку рук е или на мишици противу злих
очију, зави дних речи и уједа змије. С карабеје и О зир исове очи носили
Су и ж иви и мртви „као хамајлије противу злих чини“. М еђу хамајли-
јама које су биле на египћанским мумијама најчешће налазимо очи.4)
О зи р и сово око било је насликано свуда по зидовим а. О громан број
очију, нађених у египатским гробовим а, вели Баџ, показује д а је ова
хамајлија имала к о д Египћана необич ну вредност и д а је играла велику
4) В. Šu lek , J u g o s lo v e n sk i im en ik b iija , стр. 383.

2) E. W esterm arck, R itu a l and. B e l ie f т M orocco, v o l. I, 459
3) Скарабеј. врло раширена хамајлија у старом Египту, начињена је у облику б у б е
гундеваља (sca ra b eu s sa cer).
Ј) Е. W esterm arck, P agan S u r v iv a ls т M oham edan C iv ilisa tio n , L ondon 1933,
стр. 50.
3 Л Е о ч и 19
улогу. „Ја мислим, вели он д аљ е, д а су Египћани, као и Кинези, стра-

ховали о д злих очију и д а је О зи р и сово око свуда нош ено као заштита
противу њ и х “Ј ) У м у зеју у Картаги м еђу предметима ископаним из
старих гробова има м н огобројн и х примерака ж ивотињ ских глава о д
земље са великим оком са стране које су сн абдевен е рупицом за веш ањ е
(сл. 7). То је исто констатовано и у м узеју А ш мелеану у Бејруту, ш го
указује на заједничко феничанско порекло. Сличне се хамајлије налазе
и у музеју Л увру у П ари зу и у м узеју у Атини. И Етрурци су имали
хамајлију ове врсте.2) У Италији, на К ипру, у М алој Азији и Палестини,
међу Турцима, А рабљ анима, Н убљ аним а, Русима и многим другим наро-
дима и сад се н осе противу злих очију хамајлије о д стакла налик
на око.3)
О ко се често јавља као заш титни знак и к о д наш их муслимана у
Охриду. Нисам наш ао примера д а се као амајлија носи баш право око
ма о д какве ж ивотињ е, али сам га наш ао иначе. На шнолама о д месинга
које се мећу као украси на коњ ске у з д е и амове насликане с у очи
(сл. 8). Н а балчацима старих сабаљ а и јатагана често је израђено по
једно око о д д р а го г камена и на једн ој и на лругој страни. У О хр и ду
сам видео д в е такве сабљ е: једн а је у радњ и Хаки И се, продавца
старина, у О хр и ду (сл. 9), а д р уга је својина М ехм ед Риф ат беја, кмета
охридске опш тине. Ова д р уга има на балчаку израђене праве очи, у
чијим су зеницама, изгледа, нек ад били драги каменови, па су испали
(сл. 10). З а ову п оследњ у рекао ми је сопственик да се зо в е га зи кили џи
(q ylyd žy) (победн и к ова сабљ а). Они који бол ују о д злих очију траж е
да се очи са ове сабљ е оп ер у, па се том водом умивају. О вакво траж ењ е
остало је о д старих времена. Претци М ехм ед Рифат беја су свакоме
давали в о д е са опр ани х очију на балчаку ко го д је то о д њ их траж ио.
С абљ е са очима пом ињ у се и у нашим народним писмама:
У Момчила сабља. са очи м а

Н е боји се никога до Бога.4)
— У Момчила ј ’ с а б љ а са очим а,
Њ ега нико ухватит не мож е.5)
— Ја л’ ми шаљи до три добра своја:
Једно добро коња потајника,
Друго добро са очи м а k o pdy,
Tpehe добро своју вјерну љ у б у .6)
4) Е. А. W allis B udge, стр. 142, 360.

2) F. Th. E lw orthy, The E v il Е уе, стр. 126-127.
3) F. Th. E lw orthy, E n cyclo p a ed ia o f R elig io n a n d E th ics, vol. V, стр. 61 2 ; E.
Westermarck, Pagan S u rv iv a ls, стр, 50.
4) Вук C. Караџић, С рпске н а р о д п е пјесм е, књ. II, стр. 101. Вук је код овог стиха
у напомени рекао: „Ја не знам iu t o значи сабља са очима, а ни пјевач није ми знао
казати. Да није на њој била каква шара као очи?"
5) М. Кордунаш, С. «. пјесм е, књ. II, стр. 129. Види и стр. 130, 131, 132.
e) В. Красић, С. и. п јесм е, књ. I, стр. 1.
2*
Сабља са очима, или м ож да само појам о њ ој, дош ла је међу нас

о д Турака. М. Халански је ви део у Х аркову „турску сабљ у из XIV века
на којој је насликано о к о ." 1)
П ол ум есец је б и о омиљ ена хамајлија међу многим народима Зап адн е
Азије. Он је међу њима представљ ао снагу месеца у порасту, а не у
опадањ у. Као амајлију, начињ ену о д метала, полум есец су носили и
стари Јевреји, или су га вешали о врат својих камила. Химјарити и
други народи у Арабији д од ал и су полум есец у још и зв езд у . Абисињани
су усвојили и полум есец и зв е зд у као свете знаке. То су исто доцн ије
учинили и Т урц и.2) П олум есец је и данас врло раш ирена хамајлија к од
народа ок о С р едозем н ога М ора и у Југоисточној Европи.
Сер Виљам Риџвеј је пок уш ао да д о к а ж е д а се полумесец, који
је д у г о би о, па је и сад омиљ ена хамајлија у земљама ок о С редозем н ога
М ора и у Југоисточној Е вропи, развио из очњака дивљ ега вепра који
су исто тако о д најстаријих времена употребљ авани у тим земљама у
истом циљ у, и навео је несумњ иве примере металних полум есеца који
изгледају као свињски очњ аци.3) Е. Вестермарк пак мисли д а је полумесец
могао постати из слике која представљ а очни капак који се у старини
налази насликан као пол ум есец .4) Н о било какво му д р аго порекло
хамајлије у виду полумесеца она је врло честа заш тита против урока
на истоку, па и међу нашим муслиманима. У О хр и ду, као ш то сам већ
рекао, два састављ ена очњака о д дивљ ег вепра у виду полумесеца
веш ају се коњ има о врат као хамајлије против урок а (сл. 3). Сем тога
метални пол ум есец је најчешћи орнаменат на коњ ском п р ибор у, уздам а
и амовима (сл. II, 12 и 13). Д о д у ш е сад у О хр и ду не каж у д а су ови
метални полум есеци хамајлије, већ веле д а су само украс (да је лепо),
али признају д а су хамајлије к ад се на њима у р е ж е М ашала. Кутије у
којима се н осе н усхе (записи) често су у виду полумесеца (сл. 14).
И сто тако је на троугластим кутијицама за нусхе рељ еф н о израђен по-
лумесец.
Љ у д с к а р у к а као хамајлија врло је популарна у исламском свету.
Она се израђује о д злата или сребра, или се у р е зу је у м едаљ оне, па се
носи као заш тита о д урок а. Ш иити приписују петорим прстима рук е
значај петорице светих о соба : М ухам еда, Алије, Фатиме, Хасана и Ху-
') Навод у Т. M aretića, N a ša n a ro d n a epika, стр. 202.

2) E. A. W allis B udge, стр. 213.
3) W. R iegew ay, The O rigin o f th e T u rkish C rescen t, Навод у E. W esterm arck,
R itu a l a n d B e lie f. 1 стр. 472.
') E. W esterm arck, R itu a l a n d B e lie f, 1, 4 7 2 —474. — Врло je интересантно да jc
полумесец заштитна хамајлија и код у култури врло заосталих западноеквадориалних
пигмеја у Централној Африци. Они узим ају две канџе од мравождера које су два сан-
тиметра дугачке и врло извијене, па им преко ноћи у з певање извесних песама саставе
коренове и причврсте их једн у за д р у г у концем од ананасових жица, те се тако добија
фигура месечевог српа која са као хамајлија носи о врату (W . Schm idt, U rsp ru n g d e s
O o tte sid e e , Bd. IV, Abt. 2, M unster i W. 1933, стр. 115).
3 ЛЕ ОЧИ 21
сејна.1) У М ароку се враћају ур оц и опруж ен им прстима д ес н е рук е на

човека за кога се д р ж и д а има зле очи. На име оп р у ж е се прсти д ес н е
руке, управе се на човека злих очију и рекне с е : П ет у твоје очи! или:
Пет на твоје о ч и ! О во пруж ањ е прстију д ес н е рук е м ож е бити праћено
сличном гестуром леве рук е при чему се у место „П ет“ р е к н е : „Пет и
мало пет“ 2).
Као ш то рука са пет прстију отклања зли поглед исто га тако
може отклонити и све ш то потсећа на њу. У мађији нема разлике између
стварности и слике, и мало се, или нимало, даје важ ности том е д а ли је
слика верна или не. М але ф и гур е р ук у о д ср ебр а врло су популарна
заштита о д злих очију међу муслиманима. Ж ен е у Ф ецу веш ају и носе
мале сребрне или златне ручице. М еђу Б ерберим а носе мушка дец а
минђушу са ручицом о десн ом уву. У неким варош има у М ароку теш ко
да има куће, или бар дућана, на чијем зи д у или вратима није ма на
који начин израђена рука. П он ек ад је то груба слика руке са раш иреним
прстима& пон ек ад предњ и д е о руке, пон ек ад пет прстију, спојених хо-
ризонталном линијом, али најобичније пет п осебн и х линија, д у ж и х или
краћих, које се где ш то смањ ују у тачке. Н еретко пет линија које пред-
стављају прсте везане су једн ом линијом о д о з д о . Ф игуре о којима је
реч израђују се катраном, црвеном зем љ ом , каном или ч и в и том .3)
Број пет у хамајлијама против злих очију употр ебљ авају муслимаии
и на различите д р у г е начине. О бично се узим а махуна о д пасуљ а са пет
зрнаца или пет зрнаца која су нађена у једн ој махуни која није имала
више но тих пет зрнаца и уш ије се свако за себ е у платно или кож у.
Сем тога Арапи у М ароку н осе пет ш кољ чица приш ивених на ком адићу
платна. Или се узм у ком адићи стакла различите боје, па се по пет групиш у
у две круж не серије. Н ајзад као хамајлија против злих очију употребљ ава
се пентакл или петокрака зв езд а нацртана б е з прекида.4)
И к о д муслимана у О хр и ду рука (пат а) игра видну улогу. Ту је
на првом месту мала рука коју ж ен е исплету о д конца на коме су нанизана
ситна плава манистра, па је приш ивају дец и на десном 'рамену да их
штити о д ур ок а (сл. 15). У прсте о д ове рук е пон ек ад се, као ш то сам
раније пом енуо, ум ећу ситне м а зи (ш иш ке). П онекад се на ову руку
привезује плавом пантликом ком адић ни ш адора на који се лепи помало
љадена (асфалта). — У старија времена на зидовима и вратима о д дућана
отискивала се црно обојен а ш ака са опруж ен им прстима д а сачува о д
злих очију. Једна таква шака, отиснута на вратима магазе Н ове При-
совљанца у О хр и ду, у улици Ц ара У рош а, број 58, и ако доста избле-
дела, још и сад се познаје (сл. 16). — Сасуш ена шапа о д кртице, која
врло личи на љ у д ск у рук у о којој је већ било речи, врло је честа
!) В. Carra de Vaux, E tic yc lo p e d ie d e L'IsLam, к о д речи Ham ail.

2) E. W esterm arck, R itu a l a n d B e lie f, I, 446.
3) Ibidem 449.
4) Ibidem 450.
22 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ М у з е ј А у б е о г р Ад У
заш титна хамајлија о д ур ок а на малој дец и (сл. 4). — М ноге ручице о д

звекира на капијама начињ ене су у ви д у руке. — Пентакл или пето-
крака звезда, нацртана б е з прекида стално се црта на муш еми у коју је
увијена амајлија (сл. 17), или се и зр езује на кутијама у којима се носи амај-
лија, или на металним предметима којима се кити коњ ска опрем а (сл. 18).
Н а многим капијама муслиманских, често и хриш ћанских, кућа у
Јуж ној Србији налазе се звекири чија је ручица израђена у виду главе
чудноватог облика, са разбаруш ен ом косом и разрогаченим очима. То
ће јамачно бити већ и збледели потсећај на М едузи н у главу, која је о д
почетка, па све д о дан ас, најомиљенија хамајлија против урока. Она је
као звекир на капијама била не само у старој П омпеји, већ је и сад у
м одер н ом Н еап ољ у и у многим варош има Е вроп е заш титник о д злих
очију они х који на капију наилазе. И ако ретко, и у О х р и д у има таквих
звекира на капијама. Зн ачењ е им је забор ављ ен о. На питање заш то су
«векир и таквог облика рекли су ми д а су се у старо, д о б а тако градили.
Н ико не зна д а су они некада били заш тита о д злих очију.
Специалне н ар од н е хамајлије чине звон цад. Ја их нисам убр ајао у

минералне амајлије јер мислим д а њ ихова заш титна снага не д ол ази о д
материјала о д кога су, већ о д звука који се о д њ их чује. Н а истоку су
звон ц ад врло честе хамајлије. Још у Старом Зав ету пом ињ у се на скуту
А роновом „златна звонца св уд ун аок ол о".1) И кћери С и онове носе
звон цад, „ситно корачају и звекећу ногама".2) Баџ мисли д а су ова
зв он ц ад имала д а одагнају зле д у х о в е. Стари Египћани носили су звон цад
као хамајлије. Њ и хов и потомци, рани Копти, следовали с у њ иховом
прим еру приликом еухаристије. Једн о асирско звон о са фигурама бож ан-
става са ж ивотињ ским главама налази се у м узеју у Берлину. Н а истоку
и са д каравани, коњ и, магарци и камиле често н осе звона око врата
да би одагнали зле д у х о в е .3)
Зв он а и звечке (прапорци) се и у нас врло често виђају на стоци,
нарочито на муслиманским коњима. И у О х р и ду их исто тако често
виђамо на коњ има, о б еш ен е о њ ихове вратове, или прикачене на у з д е
и амове, тако д а се из далека чују. У О хр и ду не каж у д а су то хамајлије,
већ тврде д а су само украси. ГЈрвобитно њ ихово значењ е је заборављ ен о.
П р оф есор Е. В естерм арк је имао пуно право к ад је рекао д а је

веровањ е у зле очи имало великога утицаја на декоративну ум етност
муслиманског света и, још даљ е, преко Арапа и М авара, и на Е вропу.
У прилог свом е мишлзењу он вели „да ништа не изгледа природније
>) Д р у га књ иш М о јси јева , гл. XXVIII, стих 33.

2) К њ ига П р о р о к а И са и је, гл. III, стих 16.
*) Е. А. Wa!lis Budge, стр. 215.
з л е о ч и
него да he свет који врло јако верује у зло ок о настојати свима својим
моћима да заштити себ е и своју им овину о д опасности која му прети.
Један од начина за то би о је д а црта, слика, гравира, тетовиш е, везе, плете
или на који др уги начин и зводи ф игур е за које се зб о г њ и хове слич-
ности или асоциације са руком или са њ ених пет прстију или са оком
сматрало да имају мађичку снагу која је потр ебн а за тај циљ. На ово
извођење ф игура, као ш то је п р и р одн о били су о д утицаја схватањ е,
природа материала, ум еш н ост, естетично осећањ е, ук ус за пром ену и
други фактори који утичу на велике разлике у израж авањ у. И к ад с у
неке ф игуре у зе т е као заш тита, он е с у временом узим ане и као украс
и постепено подлегале м н огобројн им променама и компликацијама, које
су често о д в оди л е ка цртеж има тако различитим о д оригиналних фигура
да је данас нем огуће указати им на оригинал ако не знамо врачања из
којих су потекли. Као примери за то м огу се навести ч удан украс
Алхамбре и обилзе ш ара на маварским ћилимима“.‘)
И стинитост В естерм арк ових речи потврђују и неки примери из
Охрида. И звесн е ф игур е које су украси на неким предметима које сам
виђао у О х р и д у још и с а д и згледају д а су ту као заш тита, као хам ајлија;
у ствари оне с у само украси. Н ек е ф игур е на копчама, пафтама, дуван-
ским кутијама и други м предметима које с у у виду очију, окаца, прстију,
полумесеца, звон ц ади и тако д а љ е врло често с у само копија или не-
знатна стилизација очију, прстију, полум есеца и звон цади са хамајлија.
Једна округла сребрн а копча са појаса коју сам купио у О х р и ду (сл. 19)
има на среди ни п ол ум есец са зв езд ом . К ад сам питао д а није ту полу-
месец зб о г ур ок а сваки ми је рекао д а није, већ д а је ту само као шара
да би копча била лепш а. Н а њој је првобитни значај полум есеца пот-
пуно прен ебрегнут. З а многе стилизиране металне ф игуре на коњ ском
прибору које са д сл уж е само као украс, тек д убљ и м размиш љ ањ ем и
разгледањем м ож е се назрети д а с у потекле о д хамајлија. П он ек е ш аре
на везовима, плетиву, тканинама, на крчазима, ибрицима, сановима,
тепсијама, колима, кућама и други м предметима и њ ихови дел ови и сад
носе иста имена која с у носиле д о к су нестилизиране биле на хамај-
лијама, али већ мало или нимало не личе на своје п р аобрасце. Д убљ и м
испитивањем о д н о са изм еђу хамајлија и дек оративних ш ара у нашој
земљи сигурно ће се доћ и д о лепих података за упознавањ е развитка
наше орнаментике.
Верске хамајлије
В ерске хамајлије, као ш то сам раније рекао, примали су Турци о д
Арабљана зајед н о са муслиманском вером. Колико се из мрш авих по-
датака о хамајлијама у А рабљ ана у време пре појаве хриш ћанства
може назрети, вели један д о б а р познавалац арабљ анске културе, оне су
грађене о д камена, дрвета и, вероватно, о д костију, и биле су б е з нат-
Ј) Е. W esterm arck, R itu a l a n d B e lie f , I, стр. 475.

24 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У ВЕОГРАДУ
писа.1) To су биле дакле н ар одн е хамајлије. Пагански Арабљ ани за првих

ш ест векова по Х ристу градили су хамајлије као и њ ихови претци, али
су постеп ен о за њ их везивали и деје које су позајм љ ене о д Јевреја, Егип-
ћана и из гностичких списа. М ухам ед је санкционисао овакве позајмице,
само их је пр илагодио свом е учењ у. Тако је дош л о д о хамајлија које
су потицале из религије и биле у вези с њеним прописима. Те хамајлије
чине главни д е о муслиманских верских хамајлија. О не се састоје из
за п и с а (нусхе) које пиш у свеш тена лица и које се носе као заштита.
О не су и међу охри дск им муслиманима главне верске амајлије.
З а п и с и (н усхе, или како се то популарно каж е, нуске) међу охри д-
ским муслиманима сл уж е различитим циљевима. З б о г тога су различите
садр ж и н е, према том е чем у служ е. М огу бити против ур ок а, чини, бо-
лести, ор уж ја, ватре и сличних зала. П иш у их дервиш и и оџе на хартији
или их, по њ иховом упуству, уп и сују кујунџије на металу и сед еф у , и
н осе се као заш тита. Зап иси м огу бити написани и на осуш еној кош у-
љици у којој се д ет е р оди . Ови записи на кош уљ ици сл уж е као заштита
против пуш чаног зрна (к у р ш у м х а јм а л и ). Зап иси се пиш у и на појединим
предметима, нарочито на кућама и ор уж ју, д а би се о безбед и л и о д
злих очију.
Н ајобичнији запис против урок а у О х р и ду је реч М а ш а л а (Ш та
Б ог хоће). П иш е се на седеф н ој или металној плочици и веша се деци
на капе или о врат или о д есн ом рам ену,2) или се напиш е на кући или
чем у д р угом ш то се ж ели о б езб ед и т и о д злих погледа.
Један специалан запис чине имена седм ор ице спавача у пећини,3)
која се у муслиманском свету „записују на зградам а као заш тита противу
ватре и на сабљ ама д а би се о б е зб ед и л е о д л ом љ ењ а“. „У Египту им
се имена зап исују на чашама и сановима".4) У О хр и ду с у ми казивали
д а се имена седм ор и ц е спавача и д ан ас зап исују на хартијама које се
носе као амајлије противу несанице, злих очију и д р уги х болести, или
се бацају у пож ар д а се лакш е угаси. На једн ом јатагану у радњ и Хаки
И се, пр одавца старих уметничких предмета у О хр и ду, налази се нацр-
тана марка (д а м к а ) на којој су имена седм ор и ц е спавача у пећини
(сл. 20).5) Она су ту, рекли су ми, д а јатаган не би би о уречен.
Остали записи са др ж е сти хове из К орана или молитве или мађичке
ф орм уле. П иш у се на п одуж и м комадићима хартије који се савијају у
обли ку троугла, умотавају у увош тено платно, муш ем у или к о ж у (сл. 17),
мећу у крпице о д платна или кож е, или се стављ ају у металне кутијице
и носе о врату, п о д мишком или око рук е и зн ад лакта.
4) Е. А. VVallis B udge, стр. 33.

2) Види и Гл. Елезовића Речник к о со вск о -м ет о х и ск о г д и а л ек т а I. код М аш ала.
:<) К оран , гл. 18. Види приповетку о седморици спавача у Д о о а т к у овом чланку.
ђ F. W. H aslu ck , C h r istia n ity and. Isla m u n d er th e S u lta n s, vol. I, L ondon 1929,
стр. 313.
5) Види и Гл. Елезовић, Д е р ви ш к и р е д о в и м усл и м а н ск и , Скопље 1926, стр. 72.
3 Л Е 0 Ч II 25
У многим земљ ама н осе се хамајлије у кутијама о д др аги х метала

или у малим кесама о д свиле, лана, ч охе или кож е. О во се чини на
првом месту с тога да би биле заш тићене о д п ов р ед е и прљањ а, а затим
да би биле склоњ ене о д погледа злих бића и о д погледа љ уд и и ж ена
који имају зле очи1). У О х р и д у се записи увијају у увош тено платно,
мушему или к ож у, па с е тако увијени уш ивају у крпице о д платна
или кож у, или се мећу (нарочито то чине имућнији љ уди ) у нарочито
за то начињ ене ср ебр н е или месингане кутијице које гр аде кујунџије.
Као разлог за такво скривањ е записа наводи се д а се ничим спољ а не би
могле оскрнавити.
М еталне кутијице у којима се у О х р и ду н осе записи различитог
су облика, па према том е имају различита имена. Ту су:
1) М а х ф а з а или х а јм а л а м а х ф а з а или просто х а јм а л и ја . То је
троугласта метална кутијица (сл. 2 1 — 24) са ланчићем, уд еш ен а д а се
носи о врат или п о д мишку. У њ у се меће запис против ур ок а који
записуј^ дервиш и и оџе и увијају у увош тено платно или м уш ем у (сл. 25).
Садржина једн ог таквог записа о д у р ок а види се на слици 26.
О ве се троугласте кутије, као ш то р ек ох, зо в у и просто хамајлије.
И ако се то у О х р и д у изриком не тврди, изгледа д а и оне служ е, ако
не баш као потп уне хамајлије, а оно као важ ан њ ихов саставни д е о . То
се види из тога ш то се и оне зов у хамајлијама, а сем тога оне су иша-
ране фигурама нредм ета који сл уж е као хамајлија: полум есец, двоструки
троугао (налик на С олом уново слово) (сл. 23), окца о д камења или ре-
л>ефа. Н ајзад, још једн а околност уп ућ ује на то. У областима око Сре-
дозем ног М ора, у Арабији и И ндији сам тр оугао се употр ебљ ава као
хамајлија. Један путник из почетка XVIII века казује д а Турци и А раб-
љани завијају писане хамајлије у хартију, троугласто савијену, и став-
љају их у к ож н у кесу истога облика и веш ају коњ има ок о врата д а
би омели утицај злих очију. Д р уги путник из д р у ге половине XIX века
нашао је у једн ом селу у Хеџи троугласте знаке на уличним капијама,
често нацртане црвеним окером или угљ еном , са стихом и з К орана над
њима. У Тунису н а р о д штити своје коњ е и мазге веш ањ ем о к о њ иховог
врата хамајлије која се састоји из два мала троугласта јастучића о д
кадифе или о д ш тоф а, украш ена металом и привезана врцом која се
свршава чвором или китком отворен е боје. Д востр ук и тр оугао (сл. 27)
који чини ш естокраку зв е зд у врло је популарна заш тита у Северној
Африци, Сирији и Палестини. Њ и м е муслимани обележ авају своје куће.2)
У О х р и д у ми нико није зн ао објаснити заш то се записи савијају
и м ахф азе гр аде у обли ку троугла. Они су знали само за једн о објаш -
њење које је О хриђанима и Стружанима д а о стари свеш теник из Струге,
папа Јосиф . П апа Јосиф био је свеш теник у Струги, а у исто време и
кујунџија, па је изм еђу остачога израђивао и металне кутијице у којима
Ј) Е. А. W alis B udge, стр. 28.

-) Е. W esterm arck, Pagan S u r v iv a ls in M oh a m ed a n C iv ilisa tio n , стр. 51.
се носе записи. Он је, каж у, једн ом упитао некаквог оџ у који је писао

записе заш то се записи савијају у облику троугла. Како оџа није знао,
папа Јосиф му је овако о б ја с н и о : прво ћ ош е (угао) зн а ч и : Б и р А л а х
бен им (Ја сам један Б о г ); д р у го ћ ош е: Б е н д ен б а ш к а А л а х јо к т у р (Д р у-
гога Б ога нема осим м ен е); а тр ећ е: Х а к и к а т и м и ким се б и л м е з (Н ико не
зна шта сам ја у истини). И з истих разлога се и м ахф азе гр аде тро-
угласто. Папа Јосиф је јамачно ово објаш њ ењ е чуо о д каквог дервиш а
или оџе. Н о било д а је он о тачно или не, тек и оно ук азује на то да
троугласти облик записа и м ахф азе има некакву ул огу у заш титној моћи
хамајлије.
2) П а зв а н т (о д персијског б а з у — мишица и бен т — веза). То је
метална кутијица у коју се меће запис и која се привезује кајишем
око миш ице леве рук е и зн ад лакта. З о в е с е још и курш ум. х а јм а л и , јер
се носи и као од бр ан а о д курш ум а (пуш чаног зрна).
3) Е н ам е. То је четвртаста метална кутија, велика као дуванска
кутија или и неш то већа, врло налик на везм е, то јест на металну ку-
тију у којој се д р ж и крпа ум очена у петролеум или зејтин па се њ оме
чисте или п одм азују пуш ке и пиш тољ и. У енаме се мећу записи, мо-
литве или читав К оран.1) Енаме се носи и сп од д есн е мишке. Н осили су
је борц и, гавази, чувари села и пољ а и др уги који имају везе са оруж јем
д а их чува у бор би .
Осим записа и молитава у муслиманском свету сматрају се као
заш тита која је у вези са вером и земљ а, прашина или песак са гробова
светих љ уд и и н осе се уш ивене у крпице као хамајлија. К роз многе ве-
кове су посети оци М еке, р о д н о г места пророка М ухам еда, узимали из
џамије по мало праш ине коју су метали у мале кесице и носили око
врата. Л ађари на Нилу, и зн ад д р у го г вод оп ада, везују у кесице праш ину
са гр оба К убах И дрис, чувеног ш ејха, верујући д а ће им то помоћи
да срећно пређу преко в од оп ад а. К ад је Баџ био у манастиру Р аббана
Х ор м изда у А лкош у ви део је љ у д е гд е гр ебу зем љ е са п ода бли зу све-
титељ авог гр оба и носе са собом у кесицама и кутијицама као заш титу
против опасности у пустињ и.2) И у О хр и ду се носи зем љ а као хамај-
лија. То је зем љ а коју д о н о с е хаџије из М еке и М едине, па се чува по
*) Бедуинске девојчице имају као хамајлије мале књижице четири сантиметра дуге
и четири до пет сантиметара широке у којима с у молитве. Ове се хамајлије врло цене
и носе се у златним или сребрним кутијама као брошеви (В . Carra de V aux, E ncyclo-
p e d ie d e l ’ I sla m код H a m a il). Арабљани сматрају читав Коран као врло моНну хамај-
лију и многи од њих никад не п у т у ју без њега. У новије доба граде се фотолитограф-
ским путем миниатурни примерци Корана и затварају се у мале металне кутије у којима
је с једне стране причвршНено мало сочиво за увеличавање ситнога текста и помоћу кога
може путник да чита омиљене главе из Корана спрам светлости од ватре (Е. А. W allis
B udge, стр. 53). И у нашим народним песмима се помиње Коран као амајлија: „И кадија
од Диздаревића, у кога је ћи т ап х а м а јл и ја " (Вук С. КараџиН, С. н. пјесм е, књ. VI.
стр. 400).
2) Е. А. W a llis B udge, стр. 78—79.
3 Л Е О Ч И 27
кућама и к ад затреба меће у крпице и носи. П он ек ад се као хамајлија

употребљава и зем љ а са гр обова ш ехова. У О х р и ду узим ају зем љ е са
гроба месне халветијске текије и Турци и Ц игани и н осе као хамајлију.
Сем тога неки ту зем љ у мећу у в о д у и пију д а би били заш тићени о д
урока и свију д р у ги х болести, а ж ен е д а би лакш е рађале. Ц игани по-
мешају о д ове зем љ е са црним би бер ом , белим луком и чурек оти, па
ту мешавину носе као амајлију против свију болести.
У исламском свету и прстен м ож е бити хамајлија. Њ егов а моћ као

хамајлије била је позната међу источним народима врло ран о.1) И му-
слимани у О х р и ду употр ебљ авају прстен као хамајлију. Он је међу њима
нека мешавина н ар одн е и верске амајлије, јер му снага леж и с једн е
стране у кам ењ у које је у њ ега ум етнуто и' које има мађичку моћ, а
с друге у слици С ол ом уновог слова или у запису који је урезан на
камену. Н а једн ом сребрн ом прстену, на ш ирокој плочици наш ао сам
велики зап ис (сл. 28) чија с у слова изврнуто урезан а, те му је отисак
нормалан запис. П о миш љ ењ у там ош њ их познавалаца ствари отисак са
њега носио се као запис.
Хамајлија се нипош то не сме обесветити. З б о г тога се завија у

увош тену крпу или у муш ем у д а д о њ е не би д опр ла никаква нечи-
стоћа. Јамачно д а би била заш тићена о д спољ ни х утицаја и скрнављењ а
на увош теној крпи или на муш еми ваља увек да је насликано Соло-
муново слово (М ухр-и Сулејман) (сл. 17, 25).
К ад ко ум р е амајлија му се скине, па се заједн о са кутијицом м ож е
дати ком е д р угом д а је носи и з истих разлога и са истом задаћом са
којом ју је носио и умрли. Ако не то, онда се из кутијице извади запис
па се закопа на каквом чистом месту, или се изгори, па се пепео метне
у чисту б о ц у која се запечати и баци у језер о , д а је не би ко оскрнавио.
Кутијица пак м ож е служити за стављ ањ е у њ у новога записа за д р у ге љ уд е.
Лечење болести од урока

О лечењ у болести које д о л а зе о д урок а ја сам мало сазнао. Колико
се из онога ш то сам о том е забел еж и о м ож е разабрати сва лечења се
могу поделити у д в е в р с т е : у н а р о д н а и у верска лечењ а.
У народна лечењ а спадају различита бајања, која врш е старије
жене, и мађичке радњ е, које врши или р одби н а или страни љ уди. О ба-
јањима које врш е старије ж ен е ја на ж алост ништа нисам могао сазнати.
Од мађичких радњ и забел еж и о сам следеће:
А ко се д е т е разбол и о д урок а њ егова мати треба д а узм е, у петак,
пре п одн е, в о д е са седам бунара, па у њ у д а умочи прсте ч етрдесет
>) Е. А. W allis B udge, стр. 291 —£05.

и једн о око, то јест дв ад есет љ уди и једн а мачка(!). Том в о д о м треба

мати д а умије д ет е и д а ra о б р и ш е скутом о д своје сукњ е.
Још се дец а о д ур ок а овако л е ч е : Узм е се у петак костур о д
лисичје главе, па се метне у реш ето и прек о н>е се к р оз реш ето д ет е
прелије млаком в о д о м .1)
О лечеш у ур еч ен ог коњ а имам овај п о д а т а к : П ре балканског рата
отидне један О хриђанин у К уманово д а купује коњ е. Купивши неколико
коњ а пођ е у О хр и д и усп ут застане д а заноћи на једн ој ливади. Т уда
п р ође неки човек и врло му се д о п а д н е један коњ , па не рекавш и
М аш ала запита О хриђанина пош то би му га п р од ао. О хриђанин му рекне
цену, али се њ ему цена учини врло велика те отидне б е з д аљ ег пога-
ђања. П осл е кратког времена сп оп адн е бол ест онога коњ а; нити пасе,
нити пије, већ се само зноји. К упац га је би о ур ек ао. У то наиђе некакав
Влах (Ц инцарин), па видевш и како се коњ мучи рече О хриђанину да
скине један опанак и да се у њ ега иомокри. О хриђанин га послуш а, а
Влах у зм е три четири врсте суве и си рове траве и замочи их у опанак.
П осл е тога рече О хриђанину д а погледа на д р у г у страну, а он узм е
опанак, пош кропи један д е о м окраће на коњ а, а д р у г у на О хриђанина
и о д е. П осл е неколико минута коњ је оздр ави о.
У верска лечењ а спадају молитве које болесницим а о д ур ок а чи-
тају дервиш и и хоџ е. Ч есто муслимани тр аж е д а им читају молитве и
православни свеш теници, или ради молитве в од е болеснике у манастир
С ветог Н аума. И сто тако и обратн о и хриш ћани траж е помоћи у мо-
литвама дервиш а и оџа.
М олитве с у д о б р о ср едство противу болести о д злих очију не само
к о д љ уди него и к о д стоке. П ре јед н о три десетак годин а Пашал ara
из О хр и да п р ода касапима ок о сто и п ед есет јагањ аца, п о д условом
да их он и д а љ е чува, а они да узим ају о д њ ега по онолико јагањаца
колико им к ад затреба за клање. К ад с у узели првих д ес е т јагањ аца и
кад су их поклали нашли с у да им је м есо црно. Јаве то Пашал аги и
он се врло зач уди . П осле тога у зм у касапи д р у ги х д ес е т јагањ аца, по-
кољ у и њ их и оп ет нађу д а им је м есо црно. С ад се касапи д о се т е д а
је јагањ це м ор ао неко урећи, па замоле Пашал агу д а им д оп усти да
п озо в у попа да јагањцима пеје (чита молитву) против урок а. Он им
д оп уст и , nori очита молитву, и о д тада је м есо било као ш то треба.
У верска лечењ а спада и н ош ењ е записа које болесницим а о д урока
пиш у дервиш и и оџе. Ови записи н осе се исто онако као и записи
који штите о д урок а. З а п и се противу болести о д урок а траж е о д дер -
виш а и оџе и хриш ћани. Р еђи су случајеви д а муслимани траж е помоћи
у записима хриш ћанских свеш теника.2)
! ) У Левчу и Темнићу кад ко болује од грознице „треба ra окупати у води у
којој је потопљена дисичја лубања коју нарочито за то многе бабс чув ају” (Ст. М. Мија-
товић, С. Е . З б о р н и к , књ. XIII, стр. 240).
2) З а многе напомене у овоме чланку, нарочито за напомене у погледу нсточних
језика, ја сам врло захвалан љубазности колеге Г. Д-ра Фехима БајрактаревиНа.
3 Л Е О Ч И 29
Д одатак
Седам спавача
(Види страну 24)
Био један цар који се звао Дикјанос. Живео је у граду који се звао Ефесос који
се сад зове Тарсос. Дикјанос није веровао у Бога, већ је био начииио кип (п уш ) и њему
се молио. Имао је шест везира који су били Грци (Рум) и који су се звали: Јемлиха,
Мексалина, Меслина, Мернуш, Дебернуш и Ш азнуш . Прва тројица седела су десно од
цара, а друга тројица лево. Везири с у веровали у Бога и препирали с у се са царем о
правој вери. Цар се због тога наљути на њих и хтеде их погубити, али они побегну у
једну планину. Т у нађу једног чобанина који се звао Ћефештатајуш. Он им даде хлеба
да ручају. После ручка они се крену даље. Са њима пође и чобанин и његов пас који
се звао Китмир. И дући тако они дођу у једн у планину која се зове Рским. У планини
нађу једну пећину, па се склонс у њ у, помоле се Богу да не падну у руке цара Дикја-
носа и легну да спавају. Са њима је спавао и пас.
Тако су у тој пећини годинама спавали, само с у се сваке године онога дана кад
се вари а ш ура (а ш ур а ђ ун и — дан а ш у р е )1) иревртали с једне стране на д р угу. За
време спавања нити с у шта осећали нити опажали, и ако с у им очи непрестано биле отво-
рене. На послетку се пробуде. Кад с у легли било је подне, кад с у се пробудили била је
ићиндија. Питали с у се колико с у спавали. Неки с у говорили да с у спавали дан и ноћ,
неки да с у спавали ду ж е, али нико није знао колико. Како с у им нокти и коса били
врло нарасли они закључе да су морали спавати врло дуго. Најзад Мекселина који је био
реис (старешина, председник) нареди Јемлихи да иде у варош да купи хлеба и других
потреба. Он узм е једн у пару на којој је било име цара Дикјаноса, па се упути у варош.
Ту сврати у једн у фурунџиницу, узм е хлеба и пружи новац фурунџији. Фурунџија
погледа новац и виде да Је стар, па помисли да је Јемлиха ископао негде старих новаца,
пријави га власти. У то време владао Је у тој вароши цар Бидрос који је веровао у
Бога и који је баш тада држао м еџ л и с у коме се говорило да ли после смрти иде на
онај свет само душ а или и душ а и тело. Цар је био мишљења да иду и душ а и тело,
а чланови меџлиса да иде само душ а. Усред овог разговора пријавише Јемлиху. Цар га
упита каква м у је то нара, и он исприча све како је и шта је било. На то се цар и
меџлис упутиш е оној пећини да виде остале спаваче. Кад спавачи иотврдише Јемлихине
рсчи, цару би мило што су примером показали да на онај свет и ду и душ а и тело.
После овога спавачи замоле Бога да у м ру. Бог им услиша молитву п они ум ру,
а цар им код пећине сагради турбе и џамију, а на једном камену записа њихова имена
да им се не изгуби успомена. Имена седморице спавача и данас оџс и дервиши записују
на записима (н у с х а м а ) који се носе као амајлија противу несанице, злих очију и других
болести или се бацају у пожар да се лакше угаси. Заједнички гроб седморице спавача
зове се Е саб и Ћеф (Асхаби Кеф — Гроб друштва из пећине).
Забележио у Охриду 20 јула 1934, од оџе Ибрахима еф. Галби.2)
Тих. Р. Ђ орђевић.
Z u s a m m e n fa s s u n g . — B o se r B lic k im A berglauben d e r M uselm an en in O ch rid.

Der V erfa sser hat im Juli 1934 ein ig e A ngaben iiber đen A berglauben an b o se B licke
unter den M uselm anen in Ochrid verzeich n et. Er fand, daB unter ihnen der A berglaube
an bose B lic k e seh r verb reitet is t und daB ihnen ein s o fe ste r A berglaube hau ptsach lich
von den Arabern kam , bei denen der A berglaube an b o s e B lick e seh r ein g ew u rzelt
1) А ш у р а ђ у н и je д е с ет и дан м есец а м у х а р е м а . Т о је дан кад је Н у (Н оје) и за ш а о на суву зем љ у.

2) О при н оветц и о седм орици сн авач а у псћини в и д и : Ј. B o lte un d G. P o liv k a, A n m erk u n g e n
z u den K in d e r -u n d H a u sm d rc h e n d e r B r ild e r G rim m , Bd. 111, стр . 460 и B d. IV, с т р . 476; F. W. H asluck
C h rlstia n ity u n d I s la m u n d e r th e S u lta n s , vol. I, L o n d o n 1929, стр . 309—319.
ist. N ach d ieser F e stste llu n g sprich t der V e rfa sser vo m B erufen m it den B licken
und vom Berufen m it b o se n B lick en in V erbindung m it b o sen W orten, ferner davon,
w er berufen kann (M ensch en , T iere), w er und w a s beruft w erden kann (M enschen,
Tiere, G eg en sta n d e, A rbeit) von den sch iim m en F o lg e n der B erufen, davon w er und
w a s sic h nicht berufen la sst, vo m Schu tz v o r b o se n B lick en (V ersteck en , Zauberm ittel,
vorbeugende W orte, A bw enden d e s b o se n B lic k e s nach ein er anđeren S e ite ). B eson d ere
A ufm erk sam k eit w e n d ete er auf A m ulette a ls Schu tz v o r b o sen B licken. Er fand, đaB
die A m ulette der M uselm anen a u s Ochrid in z w ei Gruppen e in g e te ilt w erden kon nen:
in volk stiim lich e und r e lig o se . D ie v o lk stiim lich en A m u lette stam m en au s a ltertiirk isch er
Z eit o d er dem EinfluB von V olkern, m it denen die T iirken in B eriihrung kam en. Sie
zerfallen in: m in era lisch e (Salm iak, A sphalt, E d e lstein e ); pflanzliche (K nobiauch,
T annenzapfen ); tie r isch e (W oifszahn , die H auer d es E bers, die Schm auze d e s Igels,
die P fo te d e s M aulw urfs, der S ta ch el d e s S k o rp io n s, A ugen, H albm ond, m en sch lich e
Hand). R e lig io se A m u lette sta m m en a u s der isla m isc h e n R e ligion und sind von
den A rabern an g en o m m en . D azu g eh o ren die Inschriften und die Erde von den Grabern
h eiiig er L eu te. Z u le tz t hat der V erfa sser e in ig e W orte iiber das H eilen von Krankheiten
verzeich n et, w e lc h e von b o se n B lick en kom m en. D a s H eilen is t v o lk sstiim lich (Z au-
bersp riich e, m a g isch e H andlungen) und r e lig io s (G e b e te , Inschriften).
Урок — уручовајне
(Из околине Ђ евђелије)
да не r y урочат лоши очи.
да не ми е у д око.
машалах (турска реч: да м у није урока).
Наш н ар од верује д а је ур ок нека натприродна сила, нека тајна

и позитивна моћ, која постоји и дел а и противу вољ е о с о б е у којој
се налази.
Страх о д ове тајанствене и разоравајуће мистичне силе, која је у
стању у једн ом тренутку, или после извесног времена, али никад д у ж е
од двадесет и четири часа, д а скрха зд р ав ог дечка, лепу девојк у, јаког
јунца итд., п р о узр ок ов ао је велики број тајанствених од бр ан д бен и х
обреда и знакова, с вером и п оузд ан ом надом д а се њима отклања и
спречава дејство ове мистичне силе, која тајанствено дел ује из плавих,
жмиркавих очију какве п огр бљ ен е бабе.
О бично се каж е д а само некултурни и непросвећени љ уд и верују
у моћ урока. И пак, ко зна? М ож да ова сила није још научно конста-
тована, јер љ удск а п р ир ода никада неће бити потпуно расветљ ена и
проучена. Она је тајна иувек загонетна. Али се намеће питање: Како
то да се о у р о к у верује на целој земљ иној кугли? Иста ова веровањ а
налазимо к о д Ф ранцуза као и к о д Немаца. Гете у своме д ел у „Идеје"
спомиње, макар и у згр ед , неш то о у р о к у и, шта виш е, наводи противу
урока оне исте превентивне м ере које и наш н ар од у овом крају
познаје и примењ ује.
К од наш ег нар ода је веровањ е у ур ок распрострањ ено на све
стране. Бавећи се летос у бањ и Д о б р њ и , уоч и о сам у околним селима
неке ствари, које се потпуно поклапају са обичајима на југу. Једн ог
дана сам отиш ао на К озјак, северн о о д Д о б р њ е . У једн ом воћњ аку сам
наишао на јед н у старицу гд е седи са деч ком о д својих 16 година. Д еч к о
је крпио црним концем своје црне панталоне. Сетих се веровањ а к о д
нас, да је противу ур ок а д о б р о цр ну материју крпити белим концем,
те упитам деч ка д а ли је д о б р о д а се ова п одеротин а закрпи белим концем.
Дечко је слегао раменима, д о к ће ми старица одговори ти д а је то
„добро за д е ц у , д а их гр д е оч а не у стр ељ ају“. „То се нек ад радило
по селима", рече ми старица, „али сада је забор ављ ен о и једва ја памтим".
Н а р о д на Југу верује у ур ок као у неку тајну али позитивну силу.

У околини Ђ евђелије се им енују љ уди и ж ен е, и ж иви и мртви, који
су имали или имају зле очи — „лоши оч и “, као и случајеве свима
познате, који су се десил и раније или у најскорије време.
П о нар одном веровањ у ур ок м ож е дејствовати у свима правцима
г д е су ж ивот, снага, лепота, корист итд. О д ур ок а могу настрадити и
љ уд и и стока. Једн ом речју, све ш то је ж иво и све ш то је племенито.
П о р е д љ уди и сток е м огу се урећи усеви, д р в ећ е и д р . — дакле
све ш то расте и све ш то се множ и. О д љ уди се не м огу урећи: свеш -
теник и калуђер као бож ји љ уди , затим љ уди преко 40 година и „пра-
јасане" ж ен е, тј. ж ен е које с у и згуби л е менструацију. И сто се тако не
м огу урећи клисар и пратогир (поклисар и биров) макар били и млађи
о д 40 годин а. У рок не м о ж е д а дејствује ни на д ец у која с у „анагносана"
(грчка реч: чтец), тј. којима је владика д а о благослов и постригао их,
те м огу у свако д о б а и увек улазити у олтар и помагати свеш тенику
када служ и сл у ж б у Б ож ју.
О д сток е се не м огу урећи: магарац, мазга и коза, затим псето
и мачка. З а магарца и мазгу се верује д а су о д Бога већ проклети, те
зб о г тога и ур ок на њ их нема дејства. З а к озу, псето и мачку нисам
наиш ао на објаш њ ењ а, али свакако и за њ их постоји слично веровањ е.
Јер, као ш то љ уд и , када јако грми, о д с е б е удаљ авају магарца и мазгу,
бојећи се д а их не „тресне“ (удар и ) гром (верују д а њ ихова длака
привлачи гром), исто тако тер ају о д себ е псето и мачку. Уколико
мачка и псето имају д у ж е репове, верује се д а су утолико опаснији.
Рекли см о да се м огу урећи и усеви. У забрани усеви и воће не
п о д л е ж у ур оч ној сили, али н еузабр ани , д о к су још на њиви или дрвету,
м огу. У овом случају се дејство не осети тако б р зо као к о д ж ивих
створова, али користи о д њ их домаћин неће имати. Д еси ћ е се ма шта:
р оса, гр ад или која д р уга елементарна сила ће их униш тити тако да
користи о д њ их неће бити.
Једн ом речју, изузим ајући н ап ред наведен е примере, по народном
веровањ у у р о к д е јст ву је н а м а т е р и ју к о ја ј е у к р а т к о м и л и дуж ем
врем ен у п о д л о ж н а к вару. Зем љ а, незасејана њива, камен, неплодн о
д р в о и том е слично не м огу с е урећи, јер се њ иховом променом и
кваром никоме не наноси никаква ш тета, пош то нису у директној вези
са живим створом , преко чијег се квара (ш тете) утиче на ж иво биће —
сопственика. Али с е радњ а (нап редак), занат, посао и том е слично могу
д а урекн у. З б о г тога се у многим радњ ама, у целој Јуж ној Србији,
п о р е д о б еш ен е потковице, за коју се д р ж и д а д о н о си срећу, види и
главица или цела низа бела лука, за који верују д а је најјачи чувар
против урок а. И з ових разлога, често пута к ад разговарате са неком
ж ен ом о њ еном д ет ету , она ће неприметно, па м ож да и б е з везе, као
д а за себ е говор и, спом енути бели лукац, и човек се зач уди , кад чује
ов у реч, па се пита какву в езу бели лук ац има са разговором . Ако
У Рок УРУЧОВАЈНЕ 33
неупућен човек случајно и запита ш то је пом енут бели лукац, ж ен а ће

му не гледајући ra, поновити: „Ја, така ми д у ј д е . . Али ће и после
тога, макар и у себи , опет поновити речи: „Лук, лук, у ф очте д а ти
с т о је ....“
Н арод, дакле, верује д а зле очи (урок ) м огу првобитно стањ е
знатно да измене или предм ет сасвим да униш те, тј. лепо и зд р ав о
дете да се напрасно разболи или у м р е ; млечна крава д а сасвим п р есуш и ;
стеона крава, ж д р е б н а кобила, биволица итд. д а изјалове; воћка да се
осуши или од б а ц и п л од; усев д а прегори итд.
Али, да би се сачувао о д ур ок а, н ар од је и зум ео разне превен-
тивне мере: ниш ане, белеге, радњ е, обећањ а итд. које ћемо ов д е по-
бројати. Има нишана и белега који се морају видно носити д а сваком
падну у очи, и да се сваки сети д а је то з а и т п т н и знак противу
урока. Јер, ако се тај знак, ако не цео, а он о бар један и најмањи
његов д е о не види, он нема снаге д а заустави и од б и је моћ урока.
Ово важи м ахом за амајлије које с е обич но носе обеш ен е о врату или
испод пазуха. П ош то се врвца, о коју је окачена амајлија, никад не
скида, то се она у сл ед д у г е у п о т р еб е сама о д себ е распадн е и искида
и нишан губи о д свога дејства. Т ада се зам ењ ује новим. З б о г тога
многи место врвце о д обич не, памучне, пређе, праве врвце о д кож е.
П ротиву урок а се н осе и употребл>авају:
1. А м ајли Јп (а јм а л и ја ). Амајлију не м ож е сваки д а гради. Њу
може начинити само онај ком е је то остало у наслеђе о д оца или д е д е .
Може је записати само муш карац, ком е су се у сну јавили И са П ејгамбер
(Исус Х ристос), М ерим Ана (св. М арија), А зрет Али (св. Илија) и обе-
ћали му номоћ у овом послу. Н ико не памти да је ик ад која ж ена
хришћанка, муслиманка или Ц иганка писала амајлије. Амајлија се записује
у највећој т а јн о с т и ; присутан је само онај коме се намењ ује у циљу
коришћења или заш тите, и оџа или свеш теник који зап исују амајлију.
Ако је лице у чију се корист пиш е амајлија малолетно, он да га заме-
њују отац, мајка или који д р уги члан п ор оди ц е, али само онај који је
у првом степену сродства.
Амајлија се не пиш е уоч и празника или на сам дан празника, муха-
меданског или хриш ћанског, него најчешће уторником и средом , и то
зором или после првих петла — ноћу.
Амајлија има д в е врсте: 1) амајлије које носи стално онај за кога
су написане, и 2) амајлије које се употр ебљ авају у одр еђен ом рок у, те
им се траг униш тава. О во с у тзв. здравствен е амајлије (ради лечења).
Пошто се амајлија напиш е на хартији и д о н е се кући, онај коме је наме-
шена спусти је у чаш у с водом , где остане три дана. Сваки дан, пре
сунчева изласка, хартија се прстима три пута преврне и изгуж ва, тако
да се трећег дана сасвим расггадне. З б о г тога се амајлије и не пиш у на
финој и крутој хартији, него обич но на оној за увијањ е шамија. Трећег
дана, кад се хартија сасвим распала, попије се зајед н о с водом . Овакве
Гласник Е тн ограф . м узеја IX 3
амајлије се употр ебљ авају у случајевима к ад се неко придигне после

д у ге болести о д урок а. О во се чини д а га понова неби урекли.
Прва врста амајлија, које сл уж е као стални за ш т и т н а зн а к , као
пр едохр ана противу злих очију, још у тренутку писањ а с е пресавија у
обли ку равн остраног троугла, чије стране и зн осе ок о 4 см., па се тај тро-
у га о стави у к ож н у, лаковану, троуглу кесицу и уш и је се са свих страна
концем провученим к р оз восак. Д а би ова кесица била трајнија, начини
јој се врвца о д к ож е, која се такође провуче к р оз восак. Неки и р убове
(ш ав) нам аж у воском, д а се све руп иц е о д игле затворе.
Тако спрем љ ена амајлија с е д о н е с е кући, па ако је намењ ена малом
д ет ету, стави му се на врат приликом спавања, пазећи д а се оно не
п р обуд и . С утрадан мајка, или онај члан п ор од и ц е који је амајлију набавио,
саопш тава д ет ет у д а му ју је у току ноћи д о н е о Б ог и пр еп оруч ио му да
је стално носи и чува, ако хоће увек д а б у д е здр аво. Д ет ет у се још
пр еп оруч ује, д а се њ оме не игра и да је не пок азује никоме. О д тога
тренутка је амајлија за д ет е светињ а, коју мора д о б р о да чува и да
пази д а је не ув р еди , јер му се она м ож е и светити.
А ко се амајлија случајно и згуби, нико за ж и ву главу туђу амајлију
голом руком неће д а пипне. Ч увају се њ е као змије. О бично је у овом
случају старији човек ш тапом или неким прутом од бац и п о р ед пута у
неку р уп у или на неко м есто „дека чувечје ноге не га зе “. В ерује се, да
ће се оном е, ко и згубљ ен у амајлију руком пипне или је ногом згази,
рука од у зети или ће га спопасти болест (ране, падавица итд.) о д које
се никада неће излечити. Не п о д и ж е је са зем љ е ни онај ком е је пре
тога припадала.
2. К р и л о и л а гл а в а о д сл еп ог м иш а. Ови се белези не стављају у
к ож н е већ се уш ивају у троугласте платнене кесице, опет у облику
амајлије, са обичном пам учном врвцом. И врвцу и платно за ову кесицу
нам аж у воском. В ерује се, као ш то слепи миш дањ у не м ож е ништа
д а види, д а исто тако ни урок љ и ве очи не м огу видети и урећи носиоца
ових предмета.
3. Ј а је од видре. И оно се уш ива у кесицу у облику амајлије.
В ерује се д а је врло теш ко убити ви др у и доћи д о њ ених јаја. Јер, каж у,
чим видру п о г о д е пуш ком , или је ухвате у кљ усу, она сама н ојед е своја
јаја. В ерује се д а о д свих ж ивотињ а видра има најош трији вид, којим
је у стањ у ри бу у води д а „следи “ и д а је се доч еп а. Н осећи у за се
видрино јаје, или макар један делић о д њ ега, човек је у стањ у да
„сл еди “ урок љ иву личност и д а тако б у д е пониш тена и сила урокљ ивих
очију. Једн о видрино јаје п р одаје с е по 200 д о 400 динара. В идрино
м есо се не баца, него се п осоли и осуш и, па се чува. К ад се појави
б ол ест међу овцама, нека врста с р д о б о љ е, ово с е суво м есо истуца и
пом еш а с јармом па се д а је овцама као лек. Браћа Чугунцалијевићи су
ме уверавали д а су овим леком неколико годин а у за ст о п ц е спасавали
своја стада оваца, д о к с у ж ивели на обали А рџанског Језера.
УРОК — УРУЧОВАЈНЕ 35
4. Чмар о д ди вљ ег вепра. Чмар се отсече у виду прстена, па се

тако и обавије платном и прош ије. Овај се „прстен" не носи уза се,
него се чува к о д куће и има „опш те дејство", тј. њ име се м огу служити
сви укућани, и то на овај начин. П р е него ће изићи неки члан из куће,
узме овај прстен, и са кућњ ег прага к р оз њ ега погледа на све стране.
Том приликом к а ж е : „Б астр етут1) на сите д а им се ф ате“. Овим се
мисли да је ускраћена моћ свима лицима која су имала ма какву рђаву
намеру противу д оти ч н ог члана, а осујећ ује се и моћ урок љ и вог лица,
ако га сретну.
5. К ош уљ и ц а н оворођен чет а. Д е си се да се д е т е р од и у м ехуру
који се зов е к о ш у љ и ц а .2) Овај м ехур се чува као реликвија. Д а би
кошуљица д о б и л а заш титну моћ, треба ш ест недељ а д а б у д е у цркви,
у олтару, и то на столу на ком е свеш теник служ и. М ож е свеш теник и
да не зна за ово. Ако је црквењак п оузд ан човек, ствар се њ ему пове-
рава. Он кош уљ иц у сакрије и остави и сп од часне трп езе, гд е стоји ш ест
недеља. Д е си се да мишеви п о јед у кош уљ иц у, и он д а теш ко црквењ аку.
Нико му не верује д а је кош уљ иц е нестало, о д н о с н о д а су је мишеви
појели, него д р ж е д а ју је он за с е б е у зе о . Ако кош уљ ица остан е и
понова се врати сопственику, он да с е она подели на дел и ће и сваки
члан п ор оди ц е уш ије тај делић у своју хаљ ину, коју носи сваки дан.
Овај нишан о со б и т о много значи за правог сопственика, тј. за д ет е које
се у тој кош уљ ици р оди л о, јер се верује, д а је још пре порођаја оно
овим мехуром заш тићено о д ур ок а и д р уги х „лош их р а б о т и “.
Сви се ови ниш ани — белези махом н осе полусакривени, али има
белега и превентивних знакова, који се н осе јавно, а то с у :
1. Б л и з н а к т рн. У околини Ђ евђелије расте црни трн (P aliurus
aculeatus L.), врло чврстог дрвета, али б е з правог стабла, него све у
виду изданака. Л иш ће му је јајастог облика, има ситне ж ућкасте цветиће
поређане у р есице и даје испрва м еснат плод, у виду двадесетпетпарца,
са семенком испупченом у среди ни . Д е с и се да се два изданка још из
земље споје, те расту и д а љ е заједн о као два у з д у ж спојена прута.
Овако спојени изданци зо в у се „близнаци". К ад се наиђе на такав трн,
суботом, пре сунчева изласка, отсече се и д о н е с е кући, стави се на кров
и ту остане ш ест неде.ља. П осл е тога исече се на к ом аде у дуж и н и о д
3 см., сваки се к ом ад пробуш и , протне се врвца и об еси се детету
о врат. О вако уд еш ен трн служ и као превентивни знак противу урока.
Само овај знак не сме д а се крије, него се носи јавно.
2. Ц а л о или б е л а п а р а . О во је старински сребрн новац хриш -
ћанског порекла, у величини ср ебр н ог динара, али мањ е теж ине. И сто
тако м ож е д а се у п от р еби старински ср ебрн новац и турск ог порекла.
„Цало“ пара се носи о врату сама или на једн ој врвци са близнак трном.
бастрет, турска реч = намера, мисао, у рђавом смислу и жељи.

2) Такво се дете сматра за срећно.
3*
3. З а м а н с к а п ара. О во су ситне, меке, старинске сребрн е париде,

турског порекла. И њ их носе или са близнак трном или са којим „цалом“.
4. З л а т н а з а м а н ск а пара. Има их врло старих, још из д о б а Кон-
стантина Великог, са ликовима и грчким или латинским натписима, а
има их и скоријег датума са турским иатписима. Р ади је н осе ове прве,
и све их о д р ед а зов у „кустадинуви пар и“. У последњ е време овај је
новац све ређи, јер су га покуповали разни агенти и однели из овог краја.
Н овац монетарног система не носи се противу урок а па иако је
сребрн или златан. Н оси се једи но као украс. Ни старински бронзани
новац не носи се противу урока, јер није „чист“.
5. С ребри н крст . Има их разних в р с т а : простих, једноставних и
дуп ли х— ш упљ их изнутра. Д уп ли крстови могу се отварати па се унутра
ставља и чува „тимикш ило“ — ситан делић дрвета са Х ристовог ра-
спећа. Они се носе на сребрном ланцу. И сребрн крст се сматра као
најпоузданије превентивно средство противу урока. Али крстове могу
носити само дец а и то док не ступе у д о б а пубертета. П осле тога је
грехота носити сребрн крст о врату. С ребрн крст служи не само као
превентивно средство, него м ож е и д а лечи о д урока.
„Урочено" д ет е се познаје по том е ш то једн ако зева, зарумени се
у лицу, клоне му глава и боли га. Н ераздвојни је знак и повраћањ е. Чим
се ово примети, д о н е се се свеж а вода са чесме, налије се у чаш у, по-
сади се д ет е п о р ед чаше, или, ако је већ легло, принесе се чаша п ор ед
постељ е, узм е се сребрн крст, прекрсти се прво лице, које ово ради,
па с е крстом дотакне чаша горе, при отвору, трипут унакрст, и спусти
се крст у воду. Т ом приликом се „потсмукне", тј. заокругле се о б е усне
и увлачећи в азд ух у с еб е, чује се један слаб писак. Како дупли крст
није херметички затворен, то вода улази унутра, и у сл ед тога избијају
ситни клобуци. Ако тих клобукова има више, и ако се око крста у води
наниж у ситни клобучићи као капљ ице росе, значи д а је дете уречено.
То се одм ах констатује и саопш тава осталим присутнима, и онда се
нагађа које је лице могло то учинити, размиш љ ајући при томе гд е се
д ет е играло, ко је т уд а прош ао итд. Крст се одм ах извуче из в од е и
њ егов с е доњ и крај стави болесн ик у у уста, д а повуче мало в од е из
њега. П осле тога се болесн ик у даје да из чаш е попије три гутљаја а
нопрска се истом водом по лицу. О ву в од у и даљ е чувају, па ако
болесник ож едн и , д а ју му да пије. О во је иначе „света в о д и ц а “ и
не сме се просипати гд е било.
6. Д а м к а н а челу. Када се д ет е придигне о д болести, обично је
бл едо, малаксало и изнемогло, али ипак воли д а изиђе у село и да се
игра са дец ом . Такво д ет е свима пада у очи, те га и нехотице сваки
загледа. Н ар од верује да је у таквом случају најлакше да се дет е урекне.
П о р е д раније спом енутих знакова, које д ет е у овом случају видно носи,
д а би било још виш е заш тићено о д урок а и д а свакоме одм ах падне у
очи, на челу му се начини црна дамка о д катрана. Ова је тачка тако упад-
љива, да се свако сети з б о г чега је утиснута. Д амка остаје д о к се сама
не изгуби. Ако се дамка нарочито скине, оп асно је по дечји ж ивот.
7. О вн ујска г л а в а у т ем ељ у кућ е. Д а се не ур ек н е кућа и домаћин
који јегради, приликом копањ а темељ а и спуш тањ а камења у темељ у
источном ћош ку се узи ђ ује овнујска глава (м ож е и јагњ ећа али да не б у д е
женско). Ован или јагњ е морају се заклати на самом тем ељ у, д а би крв по-
текла и у темељ. Н еки ово сматрају као ж ртву д ухови м а, ако их је ту
било, да би се после овога удаљ или и д а неби чинили сметњ е и квара
кући и укућанима. Н еки узи ђ ују и петлову главу.
8. П ороди љ и се о д м а х после порођаја прикачује на главу сребрна
или златна игла у в и д у петлића. Ако тога нема, м ож е се прикачити и
златан старински новац, али тако д а јој стоји изнад чела, и д а га сваки
може видети. Н еки п ор оди љ и веш ају златан новац о врат. Р еђе се уп о-
требљава сребрн новац „цало“, и том се приликом пази д а „цало“ б у д е
бар с ликом кога свеца.
П ородиљ ина глава увек м ора д а б у д е повезана лепом и новом ша-
мијом или свиленом м а р а м о м — „кавраком“, д а јој коса не пада преко
чела или уш ију. Н е сме бити ни забрађена, него цело лице д а јој б у д е
непокривено — знак радости.
Н оворођен чету се такође противу урок а на капицу пришива златан
новац и близнак трн на црвеној врвци. С ребрн крст стоји ш ест н едељ а по-
ред новорођенчетова и п ор одиљ и на узглављ а, или је обеш ен на зи д у изнад
породиљине п остељ е. П осле сваке п осете страних лица, осо б и т о ако је
неко много гледао п о р о д и љ у или новор ођенч е, и том је приликом казао
како п ор одиљ а л еп о изгледа или како је л еп о и нап редно новорођенче,
„мије“ се ср ебрн крст, умије се том водом п ор оди љ а и дете, а на
место гд е је дотична о со б а седела стави се главица бела лука.
9. П ор о д и љ и н о м л еко. Ако посетилац у р азгов ор у п ор оди љ у запита
да ли има млека, или јој нагласи д а има д о в о љ н о млека, д а се оно
неби урекло „баје с е “. Баје најстарија ж ен а у кући или бабица. Н е мора
бити нарочита врачарка, јер је ово превентивна мера. Узм е се лонче,
или неки с у д , напуни се чесменском, речном, или изворском водом (треба
да је текућа в ода), д о н е се се д о п ор од и љ е и постави на п од. П ородиљ а
се нагне н ад в о д у да се огледа, а ж ен а која баје откине три сламчице
са асуре, на којој је седела она несмотрена осо б а , и спусти их у в о д у
Затим узм е три жива ж ара па један за други м , пош то прво са сваким
начини крст над водом , спусти их у в о д у говор ећ и : „Как’ се race воа
жив огјин, тако д а и са изгасе и бастретут" (намера, у овом слу-
чају урокљ иви вид). О во се понови трипут. П осле тога се поро-
диља прекрсти, умије се овом водом по лицу и сркне три гутљаја,
па се с у д с водом остави д а преноћи п о р ед п ор од и љ е. С утрадан,
рано зор ом , ова с е вода пр осп е у чесменско корито или поток са ре-
чима: „Куту вода д а т еч е “ (п од р азум ев а се п ор од и љ и н о млеко) и „пу
вода да о д а т “ — дак л е вода д а од н е се „рђавштине". Затим се с у д три-
пут оплакне, па с е напуни свеж ом водом о д које п ор оди љ а трипут

сркне, г о в о р ећ и : „Ајде на лек и селем ет“ (спас).
10. Д е т е о д д в е или три год и н е је најинтересантније, или како
н ар од каж е „за м илова;не“. Сви га зади р к ују и са њ име се ш але. Ако
се у д р уш тву, у ком е је и такво мало д ет е, запази о с о б а за коју се
верује д а је урок љ ива, чим се сви гости у д а љ е, узим а се дет е, полож и
се на леђа о н д е гд е је та о с о б а седел а, и пош то се два три пута за-
котрљ а л ев о-десн о, п оди гн е се па се пљ уне трипут на исто место гово-
р е ћ и : „Лук (бели) у ф очте д а и сто је.“
Ако се д ет е после тога случајно разболи , гледа се на све могуће
начине д а се о д хаљ ина о с о б е , на коју се сумњ а, у к р ад е један „партал"
(парче). У с у б о т у рано, п о зад и куће, обич но у нуж нику, д а нико
не види, „п удк адуве", тј. п он есу ж ар о д куће на парчету црепа и ставе
ук р ад ен о парче о д хаљ ине д а гори, а д е т е се д р ж и тако д а му дим
обухвати тело и с п о д кош уљ иц е. П осле тога се цреп р азбије и баци
прек о плота, а ж иш ка угаси мокраћом.
11. П о п љ ува т и дет е, д а се не у р е к н е . Када д ет е много зади ркују
а и он о се ш али и смеје, присутни сами предузим ају мере, д а се д ет е
не урекн е. У том случају сви га пљ ују у лице,1) г о в о р е ћ и : „Стига бре,
магаренце, ш о е воја у д т ебе, а х а . . . са испумуча см и јак и .. . “
Ако се сви не сете д а га поп љ ују, први који се сетио каже: „Доста
м оре гу с м и ја т е.. . . П упљ ујат’го, ки гу урочте". И наравно он да ra сви
пљ ују и сваки му каж е по неку п огр д н у реч, к а о : куче, прљ е, магаре,
убр к ан о (прљ аво) маче, цигљ о (слабић), стар варкулак итд.
12. Д е т е се м ож е у р е ћ и и к а д н и је присут но. К ада мајка хвали
своје д ет е п р ед други м ж енама, обично јој то све потврђују, па и оне
пон ек ад неш то д о д а ју , хвалећи га и износећи њ егове врлине и особи н е.
Али р е д је д а свака ж ен а том приликом к а ж е : „Да не му е у д о к о “.
Д о г о д и се, к ад се мати врати кући, д а затекне своје д е т е д а се туж и
на главу или ш то д р у го , и зачас се ц ео разговор, пре тога вођен о
д ет ету, д о в е д е у везу с урок ом . М ати се каје ш то је хвалила и изно-
сила д о б р е особи н е свога детета, мисли д а је оно уреч ен о, те пр еду-
зима мере противу у р о к а : „мије“ сребрн крст, свеш теник му очита
молитву противу злих д у х о в а и том е слично. И з тих разлога, када
млада и неискусна мајка почне д а хвали своје д ет е, д р у ге, старије ж ен е,
јој к аж у: „Ева, само ти имиш д ет е, па д е, д а са фалиш . Гулем м а р л а к -)
изглидала, па д е , видејте, имум с и н . . . . Каки ти се у р о ч е . . . . напкум,
ки са чеш иш д ек а не те апе (сврби) ама доцк ана кји б и д е “. З б о г тога
свака мајка избегава д а прича о врлинама своје д ец е, а тако исто гледа
д а б р зо прекине разгов ор , ако се он води о њ еној деци.
13. Б ео к он ац . О бично се пази д а се старо од ел о крпи концем
који одговара боји одела. И сто тако се пази д а и закрпа б у д е сличне
Ј) Види „Идеје" од Хајнеа. Савремеиа библиотека. Београд, 1930 r. стр. 49.

2) Марлак — ситно, мало.
УРОК - УРУЧОВАЈНЕ 39
боје, ако не баш о д исте тканине. Али се често пута по селима м ож е

видети да неко д ет е носи црну капу зак рп љ ен у белим концем. Распи-
тивањем сам д о зн а о д а се б е о кон ац у овом случају употр ебљ ава про-
тиву урока. Слично се ради ло некада и у околини бањ е Д о б р н е , к од
Цеља.1)
У околини Ђ евђелије сам зап ази о д а ово крпљ ењ е црне капе белим
концем није као оби ч н о крпљ ењ е, д а конац иде „зад игла“ тј. правилно,
него се ш ије „зад игла“ и „уф о ч и “.
14. Н еш т о ст аро ст ави т и н а себе. Када мајка облачи д ет е у ново
одело, неће му обући све ново, него ће му обући и неш то старо. Д ец а
се обично противе, али тада им се к а ж е : „Све у ф ново не чине, ки та
урочат". Распитујући о овом е, д о б и о сам ово тум ачењ е: ако д ет е носи
све ново, паш ће у очи свима, загл едаће га сваки, и деси ћ е се неко
с урокљивим очима, па ће ra урећи. А овако, када има неш то и о д
старог одел а, паш ће п оглед и на стару ствар, па he се моћ урокљ ивих
очију раздвојити.
Н апр ед смо напоменули д а се верује д а о д урок а страда и стока.

Као што има превентивних мера за заш титу човека о д урокљ ивих
очију, исто тако их има и за стоку.
1. К р а ва . Још д о к је крава стеона, избегава се сваки разговор о
itoj. Н е пита се уоп ш те к ад ће се отелити или том е слично. К ад се
примети д а ће се крава ск ор о отелити, не пуш та се на паш у, или, ако
се то учини, води се путем гд е има најмање пролазника. О бично се
тих дана не тимари и не чисти о д балеге, д а тако не би пала у очи
коме о д пролазника. К ад се крава отели, одм ах јој се на реп привеж е
црвена вунена врвца. Неки јој везују црвену врвцу са амајлијом око
рогова. О во је знак д а се крава ск оро отелила и д а се тим знаком
заштићује о д урок а. И сто се тако и телету везује црвена врвца око врата.
Во се ређе м ож е д а урекн е, д о к се „бик“— јунац м ож е урећи врло
лако. Ако је јунац д о б а р бор ац , везују му амајлију ок о рогова тако да
она пада на чело, д а се лепо види.
Са биволицом се поступа као и са кравом.
К обили, к ад се о ж д р е б и , ништа се не везује, али ж д р е б ет у се
око врата ставл^а црвена врвца. Неки ж д р е б ет у п о р ед врвце о б е с е о
врат и округло парче плеха (облика дводи н арк е), а неки му ставе зу б
од дивљ ег вепра.
О вцама и јагањцима се ништа не ставља ни на врат ни на реп,
јер су они „Божја стока", те на њ их не „ и де“.
Крмачи и прасцима се такође ништа не везује, јер они сами у
себи имају о д б о јн у моћ.
!) Старица, која ми је ово причала, каже да је то било веома давно и да једва она
то памти.
2. С ви л о б уб а , за коју верују д а је највиш е п одл ож н а урок у, највише

се заш тићује превентивним мерама.
Још д о к се врш е припрем е око „пилења" (извођењ а) свилобуба,
почињ е се и са од бр ан ом о д урок а. Чим се прва трш чана леса, рано
с пролећа, д о к још д у д о в о лиш ће није развило, пом аж е говеђом балегом
(да би се попуниле празнине изм еђу трш чаних стабљ ика, д а б у б е не
падају), откине се струк св еж е коприве, привеж е се на њ ега црвен
вунен конац и стави се на влаж ну балегу, д а се ту осуш и заједно
с балегом . М а д а се ово ради у двори ш ту, на сунцу, ипак се и забер е
склонитије место, д а сваком пролазнику не падне у очи.
Н ико не сме д а зна к ад се сем е „пили“ (изводи).
То се крије чак и о д дом аћи х чланова, ако не о д сваког оно бар
о д они х, који се сматрају за неувиђавније. Ако неко ипак докучи,
домаћица о д м ах „измије“ крст (исто онако као к ад је дет е уречен о)
и том водом са једним д у д о в и м листом прска мраве (к ад се б у б е „пиле“,
изл еж у се у виду малих, црних мрава) а пр остор (с о б у ) окади тамјаном.
Н еки п о р ед сви л обуби н ог семена, д о к још није и зведен о, стално
д р ж е сребрн крст, дом аћу икону и још неке реликвије ако их имају.
С к оро је обав езн о п о р ед семена и б у б а држ ати и црвено јаје са којим
је домаћин (или дом аћица) првог дана Ускрса отиш ао у цркву, сачекао
д а се каж е „Х ристос в о ск р есе“, па га читаво вратио кући. М ноги са
„Х ристовог погреба" (субота рано) или првог дана Ускрса д о н о с е кући
„свети плам ен“ (упаљ ену свећу из цркве), којим припале кандило код
иконе. Т у свећу чувају, и када устр еба ноћу да оби ђ у или нахране
б у б е њ оме с е служ е.
Д а се б у б е не би урекле, неко из р од и н ог гн езда у к р ад е прво
њено јаје, разбије га и љ уском трипут прем ери семе. Ако Ускрс пада
рано, те семе још није „ож ивело", кутије са бубиним сем еном носе
со б о м у цркву и тако се причеш ћују. Главица бела лука такође се
уп отр ебљ ава као заштита.
К ад се б ер е д у д о в о лиш ће и товарима д о н о с и кући, поврх товара
се увек стави гранчица црног трна као нишан противу урок а. Ц рни
трн се сматра као мистично д р в о. У потребљ ава се сиров и сув за
огр аде, али се н ер ад о ставља на ватру. Када нека пор оди ц а д о ђ е дотле,
д а б ер е црно трњ е за огр ев, Сматра се д а је већ на изумирањ у. П остоји
теш ка клетва у н ар од у којом с е прокљ ињ е непријатељ . К аж е се: „Сус
црни трјне д а се греје!" или: „Ц рни трјне прагут д а му затворат!“
или: „Ц рни трјне на гр обут д а му никнат!"
К ад се д у д о в о лиш ће носи кући, обав езн о је д а сваки у суср ету
к аж е: „Ајарлија" ‘), а онај чије је лишће о д гов ар а: „Амин!“ Н иш та се
пре тога на сме казати осим п оздрава (Д о б р о јутро и сл.). Тек после
тога м ож е настати разговор о свему д р у го м али никако о свилобубам а.
l) ајарлија = хаирлија, турска р е ч : нека је са срећом !

Страно лице не сме ући у п р остор и је гд е се гаје б у б е . Ако д о ђ е

у двориште или у вајат, г д е се лиш ће спрема за б у б е , обав езн о је д а
каже „ајарлија". Ако се неком е о д дом аћи х случајно измакне из уста
и каже да б у б е спавају или д а су већ преспавале и пресвукле, сабе-
седник, не чекајући д а се р азговор заврш и, о д м ах каж е: „М ашалах,
да не им е у д о к о . . . ран о-ран о, нек са ајарлији и берекетлији"!
Домаћин-ца од гов ар а: „Амин, и на вас нек са ајарлији", те и сабеседн и к
поново каж е амин.
Деш ава се д а се исхрана б у б а порем ети, или им • се накалеми
болест, која м ож е сасвим д а и х униш ти. Н а р о д верује д а је то дош л о
услед какве мађије или том е слично. У таквим случајевима се обично
тражи врачара д а „разбије мађију". А ко се мисли д а су б у б е уреч ен е,
онда се баје. Бајањ е се врш и оби ч н о у почетку, када се примети болест.
Ако се сумња на неку ж ен у д а је она урекла б у б е , о н да се „украде"
крпица о д њ ене хаљ ине. Та се крпица о д н е се врачари која врача са
водом и живим ж аром . Затим се крпица п р едаје д о н о с и о ц у с поруком
да је спали у просторији г д е с у б у б е , са водиц ом у коју је спуш тен
жив ж ар д а поп рска б у б е , а остатак о д в оди ц е п осле сунчева заласка
да сипа у тем ељ е на ћош ковима куће, гд е се гаји буба.
Д а се б у б е не урек н у, нико се њима не хвали тј. нико не каж е
да су д о б р е и д а су д о б р у м еру чаура дале. Ако неко пита колико се
ока чаура д о б и л о , м р зовољ н о се одговар а: „Ех, д а д е Г осп уд , берикјат
версин (хвала м у )“ итд. Н и к ад се неће казати права истина ria макар
питао најбољ и нријатељ или рођак. Н ек е ће заврш ити р азговор : „Е,
и да ти каж ум , ш о ф ајда (корист) ки им иш ?“
3. И л о в м о ж е д а се у р е к н е . Л овци оби ч н о рано п ол азе у лов, и
не ж еле нико д а их сретне. О ни увече спрем е све, па ујутру, к ад пођу,
не јављују се ни кућанима. Л овци осо б и т о пазе д а их не сретн е поп,
црквењак и т р уд н а ж ен а. А ко ловца сретн е трудна ж ен а, рачуна се
да му она завиди ш то је тако лак и хитар, па ту своју теж ин у и бре-
менитост н абац ује на њ ега, те з б о г тога он ц ео дан и д е као да су му
ноге и рук е отсечене. М ноги ловци, кад сретн у тр у д н у ж ен у, враћају
се кући, изувају опан ке у којима су били пош ли, па узим ају д р уге,
говорећи: „Ш о има д а има, тука нека о стан е“ и о д л а зе понова у лов.
Л овцу на путу не вал>а рећи : „Д обар дан !“ У место тога му се
каже: „ Д обр а с р е к ја !“
З гот ов љ ен о јело о д ул овљ ен е дивљ ачи не треба дати трудн ој ж ени
из д р у ге куће, јер она „нее чиста“ и има уроклш ве очи. Д о в о љ н о
је само д а неш то помисли, па д а ур ек н е ловца. У том случају ловац не
иде у лов све д о к се та ж ен а не п о р о д и , или д о к не прескочи пуш ку.
Ако се не улучи прилика д а трудна ж ена прескочи пуш ку, он да
се гледа д а је прескочи Ц иганка, која и д е по кућама и проси. Т о се
удеси на овај начин. Зн а с е д а Ц иганке и д у у прош њ у обич но суботом
пре и после п одн е, и то све д о к црквено зв он о не огласи вечерњ у. Л овац,
42 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У БЕОГРА д У
који мисли д а му је пуш ка „урочена", намести се п о р ед врата, коба-

јаги као д а је ту случајно сео и д а неш то оправлЈа на пуш ки. Пушка
је п ол ож ена на земљ и тако, д а Ц иганка нема куд, него је мора пре-
скочити ако хоћ е д а уђ е у кућу. М ноге Ц иганке зн ају за обичај и смело
п рескачу пуш ку. У том тренутку, као случајно, ловац повуче за обарач
и пуш ка окине, обич но у правцу зи д а .1) Ц иганка врисне, било д а је се
стварно уплаш ила, ако јој овај обичај није био познат, или навлаш,
тек, после тога сматра се и верује д а је магична моћ урок а одагната,
и д а ће ловац моћи ловити б е з икаквих препрека.
4. Рекли смо д а се и у с е в и м огу урећи. П ролазећи лети п ор ед бо-
стана, вин ограда, њива засејаних ж итом (или други м усевом ) итд. види
с е у среди ни њ иве п о б о д е н а мотка и на њој кост о д говеђе лобањ е.
Ако се не м ож е наћи потп уно очувана говеђа лобањ а, м ож е се истаћи
и која д р у га кост (бутна, вилице итд.). Главно је д а б у д е кост. Овај
с е нишан сматра као превентивна мера противу злих очију пролазника.
У горњ им, планинским селима (Х ум, К оњ ско, Серменин и П етрово)
и у оним која нису на наш ој територији, п о р ед овог знака се о Ђ ур-
ђевдану, када се обич но ж ита класе, у сваку њ иву п о б о д е још и зелена
гранчица, оби ч н о бук ова или грабова. О ве гране остају на њиви све
д о к се она не пож њ е.
О У скрсу, д р у г о г дана, по свима селима н осе литију. И зн есу се
ри п и де и све ик оне из цркве, на се са свеш теницима одлази на неко
обл и ж њ е б р д о , обич но тамо г д е има трагова о д старих црквишта. Сваки
домаћин ж ели д а литија пр ође к р оз њ егову њ иву (ако је има у том
правцу) „берикетут д а не са у р о ч е “.
У најстарија времена имало је и нарочитих записа за поједине
крајеве пољ а, и по тим су се записима та места и звала. Ја сам запамтио
као деч к о, када је на п р остор у изм еђу села Б о го р о д и ц е и М ачукова
постојала П рачестина К руш а. Д е д мој причао је оц у, а овај мени, да
с е т а круш ка зов е „прачестина“ (причеш ћена), јер су је збиљ а свеш теници
причестили на тај начин ш то су на стаблу, и сп од једн е гране, отворили
кор у, као за калемљ ењ е, и ту су утурили причеш ће, којим се болесници
п р ед смрт причеш ћују. О ву су круш ку причестили i i i t o никад усеви
нису давали обилату ж етву, ма да је зем љ иш те било врло пл одн о. О вуда
је в од и о пут из неких турск и х махала (села) за Ђ евђелију, па су Турци
завидљ ивим погледим а гледали на овај крај. М еђу овим Турцима било
је д ост а бекташ а, противу чијих урок љ иви х очију једи н о је могла
противстати тајна причеш ћа. И д ан ас се ц ео тај крај зове Праче-
стина К руш а.
5. З е м љ а к о ја се сп рем а з а и з р а д у п одни ца — цр еп уљ а м ож е се
урећ и .'1) Н арочита зем љ а, врста иловаче која се ов д е зов е црвеница,
јер је црвене боје, ископа се и д о н е с е кући где стоји покваш ена и
Ј) Пушка се пуни мањом с а к и јо м (мера за барут) и то без драмлија или сачми.

2) И данас се по селима хлеб пече у црепуљама које праве сељаци.
покривена неком старом чергом седам д о осам дана. Ова се земљ а
сваки дан кваси водом и мотиком меш а, а осм ог или д ев ет ог дан а се
приступа изради црепуљ а. К ад се начини црепуљ а, на среди ни се
направи крст, а г д е се сек у линије крста з а б о д е се к ок ош и је перо
откинуто с крила, јер с репа не ваља — није „чисто“. Крст и перо
знаци су противу урок а, јер се црепуљ а м ож е урећи (приликом суш еш а
ће испуцати, или се у њој хл еб неће д о б р о пећи). З а врем е израде
црепуља ж ен е од стр ањ ују р адозн ал ц е и не ж ел е никога п о р ед себе.
Нико не пита шта се ради , а и д а упита, каж е му се сасвим д евето,
тако да се чак и постиди.
6. И квасац се м о ж е у р ећ и . Д е си се дом аћици д а се квасац
„поремети“ и д а ум еш ени хлеб не б у д е д о б а р . Т ада се зам еси нов
квасац. О бично с е позајм љ ује мало квасца о д сусетк е, а д а се не би
и њен „п ор ем ети о11, узајм љ ени квасац се моментано зам ењ ује браш ном
из куће која узајм љ ује. О во се браш но не сипа у остало браш но, него
се ставља прек о квасца. Сада дом аћица која је узајмила квасац приступа
хваташу н ов ог квасца. У зм е д о в о љ н о браш на, п р осеје га у теп си ју и
прикупи на гомилу. П р е тога се пресвуче, обуч е чисто опрано рубљ е,
опере лице и рук е сапуном и пош то се прекрсти и каж е „Б ож е п о м о зи “,
приступа послу. П риликом почињ ањ а овога посла нико о д муш караца
не сме бити у кући. Б раш но прикупљ ено на гомилицу у тепсији ж ена
прво ш аком прекрсти (начини се крст), мало ra р азреди и у среди ни
направи малу јамицу. Затим се у зм е млака вода, сипа се на браш но,
односно у јаму, а после тога кане се и мало свете водиц е, коју чувају
у нарочитом стаклу (боц и ) још о д В одиц а (Богојављ ењ а). П осле овога
се узајмљ ени квасац спусти у јаму и зајед н о с водом у јами раскваси.
Мало по мало с а д се ум еси све браш но и начини се тесто, које се,
пошто се д о в б љ н о ум еси (али не тврдо) и покрије чистим меким стварима
остави на топлом месту, д а квасац „стигне".
Д а се овај посао не би ур ек ао, дом аћица ником не казује шта
ради. П а и к ад сврш и посао ником не каж е ништа. Ако је неко смотри
у раду, или упита шта ради, о д го в а р а : „Н осут крв ти т еч е“. Чим се
ово каж е, сваки зн а д а није т р ебао питати, па се посрам љ ен уд аљ ује.
За сваки случај увек се у тепсији, гд е се меси квасац, д р ж и главица
бела лука.
Ако дом аћица нема свете в оди ц е о д Богојавл>ења, м ож е „крст да
измије“ па д а д о б и је свету в оди ц у. И сто тако м ож е д а се послуж и и
оном водиц ом , коју је тих дана свеш теник осветио обилазећи сеоске
куће. Сматра се д а света водица и бели лук ац м огу да спрече д а се
квасац урекне.
7. „В а п с у в а јн е “ (б о јењ е) пређе м о ж е д а се у р е к н е , д а пређа не прими
боју. У стара времена о анилинским бојама није било ни помена. Сву
пређу бојили с у корењ ем и травама, па су и свилу бојили корама о д
нара. П риликом бојењ а се пазило веома много на то д а нико не д о зн а
кад he и шта he домаћица д а боји. Ако неко случајно види, или упита
шта се ради, дом аћица му одговара : „Вапсувум арапски г’з ( г ) или
арапска јајца“. А ко је неко и после тога остао упор ан д а д о зн а шта
се ради, он да сл едују још гори изрази : „На, упули се (д о б р о отвори
очи), види, оџувут к . . ки ro видиш ". Овакви о д гов ор и обично се д оба-
цују ж енама, у виду шале. Н ико се не налази увређеним, ако му се упуте
такве речи. Ови изрази сл у ж е као п р едохр ана противу урок љ иви х очију.
Н ап р ед смо напоменули д а н а р о д верује као д а је ур ок нека

натприродна сила, као нека тајна и позитивна моћ, која постоји и која
дел а и противу вољ е самог бића у ком е се налази. П ојединци б е з зазора
причају и им енују не сам о мртве који су имали урок љ и ве очи, него и
ж иве. З а б а б у Н ец у из Ђ евђелије причао ми је Р. П., човек о д својих 56
годин а, који је веома отресит и бистар, д а је била у стањ у, чим те погледа,
д а п р оузр ок ује главобољ у. А за Т ом у Турунџијевића, опет из Ђ евђелије;
каж е д а је б и о у стањ у једним погледом дечка са магарца (јаш ећи) да
о б о р и на зем љ у. Сви су знали д а он има ту моћ, па је он и сам то
признавао. Он је сам причао д а увек не осећа то, али да понеки
пут осећа неш то, као да ври у њ ему, као да не види ништа д р у го у
околини него тај један једини предм ет, и тај предм ет почињ е д а тре-
пери и расте, час му се приближ ује, као д а ће д а га притисне и смрви,
час се уд аљ ује о д њ ега и постаје тако сићуш ан и мали, па одм ах све
прође и осети као д а је неш то прострујало к р оз њ ега, те му одм ах лакне.
Са сељ аком И. Л. из М ировча често сам разговарао о урок у. Њ е-
гове с у мисли веома карактеристичне, те ћу их изнети. Он је потпуно
убеђен у моћ урок а и каж е м и : Ти не верујеш , али све једн о, нека те
Б ог чува, али знај д а урок љ иви х љ уди има. Њ и х о в е погледе не мож еш
д а и здр ж и ш , мораш у страну д а погледаш , и мораш признати д а ти
није пријатно када те такав човек или ж ена погледа. К роз тело ти
проструји ветар и осетиш неш то, слично оном , као п р ед грозницом,
кад се човек п р отеж е па осети неку неж ељ ену сласт, јер знаш да то
д ол ази о д грознице. То стањ е д у го не траје а л и . . . ја сам осети о то
неколико пута д о к сам би о мали, и увек сам после тога л еж ао болестан.
М еђутим, чим би мајка „умила" крст, болест је пролазила.
Слично ми је летос причала у Д о б р н и сопственица једн е манифак-
турне р адњ е (прек о пута хотел „Д обр н е") д а у Д о б р н и ж иве две ж енске,
које имају „гр де о ч и “ (лош е очи). Чим вас оне погледају, вели она,
одм ах осетите нелагодн ост или главобољ у.
О во исто имамо и у ж ивотињ ском царству. Л овци то најбољ е
з н а ј у : „Ја гледам зеца а и он мене, али с места се не миче. М орао сам
пуш ком да лупим у грм, д а ra подигнем". — „Стао мој птичар па гледа
у џбун. Ама ни да се осврне — нраво у џбун гледа. А кад приђох,
прнуш е јаребице".
Један чобанин, из П етрова, причао ми је овај случај. С пролећ

1931 год. један је славуј певао врло лепо. С луш ао сам ra и занимао ме.
Одједном се птида замисли, п р естаде д а пева и п аде у џбун. М ислио
сам да је ту гн езд о те о д о х д а видим. К ад тамо славуја ухватила змија.
Змија п обеж е, али славуј је би о као пијан. Д у г о је л еж ао на земљ и,
па тек после пола сата одлете. О бјаш њ ава ми после д а има и таквих
змија, чије очи пуш тају „лоша светлост", па птицу м огу д а „зам рлуш е11,1)
те она сама пада на зем љ у као пијана.
Ст. Тановић.
Z u s a m m e n fa s s u n g . — B eru fen . A uch in der U m gebun g von D jevdjelija, in Siid-

serbien, is t der A berglaube an die M acht der B erufen seh r v erb reitet, w o v o n der V er-
fasser in d ie sem A u fsa tze A ngaben bringt. D er V e rfa sser v e rw e ilt z u e rst bei der D efi-
nition der B erufen nach v o lk stiim lich er A u ffassu n g, hierauf spricht er von der W irkung
der Berufen und davon, w er berufen kann und w a s beruft vverden kann. H ierauf geh t
er auf die A u sein a n d ersetzu n g von vorb eu gen d en M assnahm en iiber, w e lch e im V olkec
in der U m gebun g von D jevdjeljia a ls Sch u tz v o r B erufen h au ptsach lich bei M en schen
dann beim V ieh g eb ra u ch t w erden. A ls v o rb eu g en d e M ittel zum Sch u tz der M en schen
vor Berufen d ie n e n : A m u lette, F led erm a u sfliig el, das E ides B ibers, das G e s a s s d e s
Ebers, das H em d d e s n eu g eb o ren en K indes, G eld u. s. w. Im z w eiten T e ile d ie s e s
Aufsatzes za h lt der V erfa sser M ittel auf, vvelche a ls Schu tz fiir T iere vor Berufen
gebraucht w erden.
!) онесвесте.
Стари занати и еснафи у Велесу
Опште напомене
Велес је о д старине п озн ат као занатска и трговачка варош . У њ ему
има на стотин е занатских р ади он и да. Занатлије ж и ве већином само о д
заната, али многи имају по неку њ иву или вин оград, које обрађ ују и
тиме се испом аж у.
У пр ош лости су се занати делили на он е које су радили само
Турци о д н о с н о муслимани и на он е које су могли д а р ад е и други .
Тако с у д о хуријета (1908) само Турци били сарачи и чаракчије (опан-
чари), налбанти и табаци, а по њ ихову схватањ у само су они могли
бити и бер бер и . Власи с у били ж итари, срмаџије, кујунџије, ћерчије и
ахтарџије (галантеристи). М услимански Ц игани су били ковачи, џамбаси
и носачи, а православни Ц игани слуге и ж етвари. Ц игани чергари снаб-
девали су варош ситима и реш етима.
М ноги р о д о в и зов у се no занатима, нпр. Д р ндаревић и, О рганџи-
јевићи, К амењ аревићи итд.
Занати и з Велеса су прен ош ени и у др уга места. Тако су у Кума-
н ову тер зи је били Велеш ани, ћурчијски и кујунџијски занат д он ети су
у К ум аново такође из В елеса, а б о љ е зем љ ано п осуђ е и у новије време
је д о н о ш е н о и з В ел еса.1) Грнчарија је д о 1850 го д . нош ена из Велеса
и у С к опљ е.2) У селу Д р ач ев у к о д С копљ а многи се сељ аци баве грнчар-
ским занатом и своје п р о и зв о де н осе на трг у С копљ е. А први грнчари
у том сел у били су неки д о сељ ен и ц и из Велеса, чији се потомци и д анас
бав е тим занатом . Велеш ки грнчари и д у и сада сваке н ед ељ е на пазар
у К авадарце.3)
3 а н а т и
К овачи, казанџије, кујунџије и слични занати. — О ву гр упу заната
чине они занати који се баве п р ер адом метала (гвож ђа, сребра, бакра)
и који се сл уж е сличним алатима (чекић, клеш та, наковањ , ватра). П о
б р о ју и значају на првом м есту су ковачи, који се баве и зрадом разних
ствари о д гвож ђа, поглавито зем љ орадн и ч к ог оруђа. Све д о почетка
]) Ј о в а н Х а џ а В а с и љ е в и к : Јужна Стара Србија I 63, 72, 75, 76.

'-) И с т и : Скопље и околина 85.
3) В о ј. С. Р а д о в а н о в и ћ : Тиквеш и Рајец. Српски етногр. зборник XXIX 383.
ĆTAPH ЗАНАТИ И ЕСНАФИ У ВЕЛЕСУ 47
20 столећа ковачи у В елесу били су само муслимански Ц игани. Н ису

имали организован еснаф. О д пре тр и десет годин а почели су ковачким
занатом да се баве и хриш ћани (Ц игани и С рби). Они су имали и еснаф.
По предањ у, пр е неких 170— 200 година један велеш ки ковач је
израдио сат који и сада стоји и ради на градској сат-кули.
Ковачима су најближ и н а л б а н т и . Раније су то били само Т урди,
а сада има и С рба и Турака. Н ису имали есн аф ску организацију.
Д о ратова била су у В елесу два Турчина Ш уфекчаје. Јане Тодевић
имао је у турско врем е тајну пуш карску ради он и ц у. Њ егов и потомци
су сада механичари. Са новим временом појавили су се и бравари.
Нема виш е ни д у к м е џ и ја који су израђивали свећњ аке, мангале,
звона, аване и сл. Били су зајед н о у есн аф у с казанџијама.
У В елесу никада није било много к а з а н џ и ја и к а л а јџ и ја . Били су
заједно у еснаф у. Д о к се калајџије баве само калајисањем, казанџије су
уједно и калајџије. У В елесу ниједан о д тих заната није могао јаче да
се развије, јер је веома бли зу П рилеп, а тамо су ти занати о соби т о
развијени. Тако с у сада у В елесу у ствари само д в е казанџијске и три
калајџијске ради он и ц е. Казанџијски занат је, по казивањ у, пресађен у
Велес тек пр е неких п ед есет или ш езд е с ет годин а. П рви калајџије у
Велесу били су неки Власи из К руш ева, међу којима и д е д браће Ђ ок е
и Јована М ихаиловића (начелника М инистарства иностраних дела). К од
њега је р ади о дванаест годин а Т о д о р С ердаревић и изучио калајџијски
занат. Он се д о ц н и је бавио куповањ ем бакра у П рилепу и преп рода-
вањем. Гледајући и радећи с казанџијама, изучи о је и тај занат, па га
после р ади о са синовима у В елесу, а сада га р ад е само њ егови унуци.
О д тројиц е калајџија Ристо М артиновић је научио занат о д пок.
Тодора С ердар а, а о д Риста Илија А ндоновић. Трећи калајџија К оце
Питић уч и о је занат к о д неког др угог. Калајџије п р ов еду највећи д е о
године у п у т у : они и д у о д села д о села и калајиш у су д о в е у кући
онога дом аћина к о д кога нађу посла.
К у ју н џ и је с у првобитно били све Власи, а о д њ их су занат примили
Срби. Раније их је било виш е, а сада с у само још д в е кујунџијске ра-
дионице. К ујунџије с у биле зајед н о у есн аф у с казанџијама. Јован Хаџи
Васиљевић има теф тер неког велеш ког кујунџије и з ш ездесет и х година
прошлога столећа, који је иш ао по селима и п р одавао своју р о б у .1)
Д е м и р џ и је с у били С рби. То с у трговци који су продавали гвоз-
дену р о б у . Прави гвож ђар б и о је само Л азар Боцевић, иначе су бакали
били и дем ирџ ије, те су дем ирџије биле у саставу бакалског еснафа.
У раније врем е у В елесу уоп ш те није било саи џ и ја. Први саиџија
у Велесу б и о је М устаф а еф енди ја, један о д Турака који се б е х у д о се -
лили из Н иш а. С ада и тај занат д р ж е Срби.
] ) Јован Х а џ и В а си љ еви ћ : Проснетне и политичкс прилике у јужним српским

областима ... 251—252.
Било је Турака мајстора м у х у р џ и , који су ишли о д места д о места

и правили печате. У п осл едњ е време бавио се је помало тим и ахтар
пок. Коста А рџинтару, који је тај п осао би о научио о д оца.
Тенећеџије израђују разне лимене ствари. Раније је би о и један
Турчин мухаџир (избеглица) тенећеџија, иначе су то све Срби. П осебан
огранак су ћ ум б еџ и је, који само праве лимене пећи. Ћ ум беџи је су от-
скора. Тенећеџије сада р а д е и ковачке послове.
»М ајстори«, каменари и дрводељ е. — У прош лом столећу били су
чувени грађевинари у В елесу Ђ орђе, А ндреја, Коста и Н икола Дамја-
новићи, пореклом из села Т ресонче у М алој Реци (Галичник). Они су
оснивачи р о д а Зогр аф ов ац а (Зогр аф ски х). Били су у исто време архи-
текте, неимари, д у б о р е сц и и сликари (зограф и). Сем њ их био је „зу-
гр аф и н “ и Велеш анац Хаџи Коста. Браћа Зогр аф ов ц и су градили многе
цркве у В елесу (Св. П антелејмон), у ш типском Н овом Селу, у Куманову,
у С копљ у (сабор н у цркву Св. Б о го р о д и ц е), у Н иш у, у В рањ у, у Кривој
Паланци, у Т улековцу к о д Л есковца, у П ечењ евцима, у Н овом П азару,
у Чајничу, у Сарајеву, у М остару и др . П реци тих З огр аф ов ац а (Сиљан)
и још неки р одови кренули су из Т ресонче по позиву велеш ког Ћ ор-
А либега (или њ егова оца Еминаге), који је зи д ао конаке на Вардару.
Ти М ијаци су се у прво време населили у П апрадиш ту, па с у доцн ије
преш ли у Велес. А идреја је с браћом преш ао у Велес д а би се склонио
о д зулум а арбан аш к ог четовође Фета Џ оке.
П ом енута четворица браће увек су имала по 5 0 — 60 а неки пут и
200 радника. Градећи цркву у Сарајеву, они су 1875 поправљали и
сат-кулу у С арајеву.1)
Тако је у Велес д о н е т м ајст о р ск и занат: „мајсторима" се зов у занат-
лије који гр аде куће и д р у г е згр аде. У В елесу има доста мајстора ми-
јачког порекла и д р у ги х који су о д Мијака учили занат а с њим и
тајни бош качки говор.
Сем у В елесу, много „мајстора" има у торбеш ким селима М елници
и Врановцима, који стога р а д о о д л а зе у др уга села као воденичари,
јер сами м огу све собом да поправљ ају, те их реж ија у закупљ еним
воденицама не стоји много.
З а је д н о с „мајсторима“ и д у још неки занати, у првом р ед у кам ен ари
или к ам ен одел ц и , у В елесу све С рби. И зрађују (теш у) камен за мостове
и за грађевине, а надгр обн и споменици се добав љ ају готови са стране
(оби ч н о из С копљ а). Р а д е по п отр еби и мајсторски посао, као и чесм еџије.
Раније су се чесмеџије (а никад их није било виш е о д двојиц е или
тројице) бавили само грађењ ем и оправком в о д о в о д а и чесама. Њ има
су сродн и б ун а р џ и је , који су с ет и м послом бавили само зими (када је
у зем љ и топло), а иначе били обични радници или рибари.
]) Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини 1912 183; „Преглед* (Сарајево)

1928 1 7 1 -1 7 3 .
СТАРИ ЗАНАТИ И ЕСНАФИ У ВЕЛЕСУ 49
Н ајзад, међу „м ајстор е“ се убрајају и к а л д р м џ и је. Н е сматрају ce

посебним занатом, али су у вези с „мајсторима" ва р џ и је , који израђују
креч. Раније су се тим послом бавили само сељ аци (нарочито у Баш ином
Селу и у Ц рквини) к ад не би имали д р у го г посла, а сада има и Веле-
шана који о д тога ж и зе .
С „мајсторима" и њима сродни м занатима тесно с у везани занати
који израђују разне ствари о д дрвета, на првом м есту д о гр м а џ и је (сто-
лари), некада веома бројан занат, који се је у новом врем ену д о б р о
снашао и усаврш ио. К а п л ам аџ и Је су мајстори м еђу столарима који се
баве израдом капламе, тј. намеш таја о д п р остог дрвета који се онда
обложи танким плочицама бољ ега (дакле, ф урнир). С догрм аџијам а су
заједно у есн аф у кач ари , к р б л а р и или боч вари који израђују крбле,
каце, бачве, бурила, бутим е и сл.
Н екада их је било виш е а сада су само два Србина греб н ара.
Они израђују гр ебен е за чеш љ ањ е вуне, а један отск ора и чеш љ еве.
Тај је занат осуђен на ск о р у пропаст, јер су се појавиле влачарнице,
радње у којима се вуна чеш љ а маш ински и врло јевтино. Гребнари су
били у есн аф у с ахтарџијама.
П ре п ед есет годи н а било је и т ет и ва р а (један човек са ж еном ),
који су израђивали тетиве „за стивасуењ е б у б а ћ “ (за одвајањ е памучног
влакна о д семена). Зан ат је пр оп ао, јер се бубаћ (памук) мањ е п р ои з-
води, а укол ико се п р ои зв оди халачи га „стивасуат".
Табаци и обућари. — Т абац и с у израђивали чувени велеш ки сахтијан
и мешину. Н ек ада је то био веома јак и угледан занат, којим с у се
бавили сам о Турци. Они нису куповали сирове к ож е нити су они про-
давали пр ер ађене к ож е: они с у се само бавили учињ ањ ем кож а, које
су им давали трговци и за р а д им плаћали. А ти трговци су били сами
Срби. Сваки о д трговаца кож ом имао је своје табаке с којима је радио.
До пре ч етрдесет годи н а једн а табхана је била на В ардар у, к о д садаш њ ег
пешачког м оста; к ад је ту саграђен „хућум ат0 (среск а згр ада), табхана
је премеш тена у Д ер в ен т изван варош и, и ту је сада једина велеш ка
табхана. Б и ле су раније још табхан е на м есту гд е је сада електрична
централа (к о д ж елезн ичке станице), затим к о д воден и ц е и сп од цркве
Св. Спаса и у страни и зн ад Д ервен тск ог П отока (а п о д Теке-малом).
У новије врем е табачким занатом се баве и С рби, али је занат у опадањ у.
У п р оп адањ у су и сарачи. Н ек ада су се и тим занатом бавили само
Турци: сада га р а д е неколики Гурци и два Србина. Сарача је раније
било м н ого и сви су били у Сарачкој чаршији.
Д о пре с ед а м д есет годи н а носиле су се само јеменије, које су
израђивале п а п уџ и је. П апуџије с у у з то правиле и разне врсте папуча и
друге обуће. Д о пре 4 0 — 5 0 годи н а би о је и један мајстор чизм ар.
Папуџија виш е нема, а заменили су их к о н д ур а џ и је (раније звани и
ш делаџи), који израђују ев р оп ск у обућу. Ц ипелара има сада у Велесу
сразмерно м ного. К ад су се појавиле к он дураџ ије, уш ле су у папуџијски
Гласник Е тн ограф . муасја IX 4
есн аф , а п о д крај турскога времена кондураџијски еснаф би о је најјачи

у Велесу. П апуџије и кон дураџ ије су из потсм еха називани и пуцари.
С кондураџијама и д у и крпачи, већином осиром аш или или пропали
дипеларски мајстори.
Зан ати за и зраду одећ е и сл. — Ћ урч и је су некада биле један од
најваж нијих заната у В елесу. Били су све С рби. С ада их је веома мало.
Т ерзи је су правиле одел а грађанима а израђивале су и капе
(ћурчије су правиле к ож н е ш убаре). Било је и Турака терзија. Исто
тако је било и Турака и Срба а б а џ и ја . Срби абаџије су били заједно
у есн аф у са Србима терзијама. С р м а џ и је или ћепкен џ и је су биле терзије
које су израђивале само скупоцена од ел а украш авана срмом. Било их
је Турака, С рба и Влаха; хриш ћани су били заједн о у есн аф у с терзијама.
Јо р га н џ и је ш ију јоргане. С ада су двоји ц а: један Србин и један
Турчин. Ни раније их није било више. С рбин јорганџија спада тер-
зијском есн аф у.
О вој групи м огу се д о д а ти и х а л а ч и , који пуцају вуну и памук.
У П рилепу их зо в у дрн дарим а. Д ан ас су у В елесу два хал ач а: један
Србин и један Турчин. Ни раније их није било виш е. Б ез еснафа су.
М у т а вџ и је израђују вреће, простирке, т о р б е и сл. о д козине.
Једн о време то је би о веома напредан и снаж ан занат у В елесу. Има
их доста и сада. М утавџијска радионица се зо в е ћ еран а. М утавџије су
биле Срби.
О д некада м н огобројн и х о р га н џ и ја (уж ара) сада само још један
лично израђује уж ета, а неколицина д р у ги х само п р одају уж ета набављ ена
са стране.
Бојаџије и сапунџије. — Б о ја џ и је су биле само хриш ћани. Било
их је много и имале су имућан есн аф . Једна улица је била Бојаџијска
чарш ија. С ада су само двојица.
С а п ун џ и је су биле у исто време и м ум џ и је, тј. израђивали су и
сапун и свеће. Тај се занат виш е не ради.
Грнчари. — И далек о изван Велеса су чувени велеш ки грнчари.
М ноги су остали к о д и зр аде цр веног посуђа које н о с е и на д р у ге
тргове, а Л евковићи су м одерни зовали свој р ад после студија у Немачкој,
те израђују и разне глеђосане предм ете за грађевинарске и кућне
иотр ебе. Има и једн а ф абрика тих ствари. Д о к су обични грнчари били
сам о С рби, Турци с у били л у л е џ и је . Л улеџије — којих виш е нема —
правиле с у луле, зем љ ане ф илџане и прш љ ене.
Ћ ерам и џ и је и т ул а џ и је (црепари и циглари) бавиле с у се израдом
ћерамида о д н о с н о опека. Има их и сада виш е. Имали су заједнички еснаф.
П екари, месари, гостионичари и сл. — П осебан занат су били и
имали свој еснаф водени чари . С њима у есн аф у су били и браш нари ,
који су стварно само продавали браш но.
Ф ур н а џ и је или л е б а р и су растурени no целом Велесу. П еку и
пр одају хлеб, али примају на печењ е и хлеб и разна јела спрем љ ена
код кућа. С и м и џ и је су пекари који с е п о р ед осталога баве и израдом

симита. Симиџије не сматрају равноправним осталим пекарима, него им
се још и потсмевају.
Аш чије су бил е већином Турци. Уколико их је било хриш ћана,
бшш су у есн аф у с механџијама. М е х а н џ и је и а н џ и је (ханџије) а сада
још и каф еџ и је чине јадан еснаф . Било је и Турака ханџија, али су
они били изван еснаф а. Кафеџије су биле раније поглавито Турци.
С механџијама су раније били у есн аф у и неколики произвођачи вина
на велико. И наче с у „сите Велеш ани винари", тј. свака кућа п р оизводи
вино за дом аћу потр ебу.
П рои зводњ ом поврћа, варива и бостана (дињ а и л убени ца) баве
се баш т ован џи је, а с њима зајед н о и д у п и љ ари (раније зе р зе в а т ч и је ),
који продају воће и зелен, к уп љ ен у о д баш тованџија.
К асап и (м есари) су били већином С рби, али је било и Турака.
Раније с у сам о Турци били а сада има и С рба л е б л е б и џ и ја .
Леблебиџије п р ж е и п р одају наут и леблеби је. Н емају еснафа.
Ш а р л а га н џ и је израђују тахан и у љ е о д сусама и о д макова сем ена.1)
У раније врем е само су А рбанаси били б о за џ и је и а л ва џ и је. Д ол а-
зили су и радили сам о преко зиме, о д М итрова д о Ђ урђева дана. С ада
раде преко целе годи н е. П рви С рбин халваџија је Трипун Јовановић из
Галичника, ког с у Турци хтели д а у б и ју к ад је отвори о радњ у. У новије
време, о д пр е д в а д ес ет годин а, и прави Велеш ани се о д ају том занату.
То обично чине млекари, који он да р а д е оба посла. И сами млекари
су о т с к о р а : раније није било млекара у чарш ији. Али је и раније било
м ариџија (турски : мари, овца) који с у држ али сток у и продавали млеко,
сир и вуну. То занимањ е се не сматра занатом.
У новије врем е су се појавиле ш ећерџије који израђују бо н б о н е
и друге посластице. Срби су и немају еснафа.
Раније је било д о ст а Турака рибара а мањ е С рба. У В елесу их зо в у и
ловџијам а, л о вџ и и на р и б а . Р ибари л ове р и бу у В ар д ар у , к ад је згодн а
прилика за то, и п р одају је на пазариш ту, а иначе се баве баш тован-
ством и надничарењ ем. Слично је и с л о в ц и м а : сада сам о неки Анђеле
Ђуровић ж иви о д лова и о д баш те, а иначе се у лов и д е само ради
задовољства. О соби та врста ловаца с у га л а п ч а р и (голубар и ), који су
ловили, гајили, куповали и продавали само гол убове. Т о с у чинили само
имућнији, који с у имали о д чега д а ж иве и не радећи. И наче с у то
стварно били страсни љ уби тељ и гол убов а који би, к ад с е састану, гово-
рили само о голубови м а. Бивало је и мртвих глава зб о г голубова.
У овој групи м огу се пом енути и т ут ун џ и је, чији се р а д није
сматрао занатом . Били с у Турци, а било је и хриш ћана потајних тутун-
џија. Д о к је била с л обод н а садњ а и п р одаја духан а, тутунџије су се
бавиле сејањ ем, д р о б љ е њ е м и п р одајом д ухан а.
') Опширно сам описао тај занат у чланку: Шарлаганџије у Велесу. Гласник
Скопског научног друштва V 2 8 3—294.
4*
Разно. — У прош лости било је у В елесу много к и р а јџ и ја или ћира-

џ а ја , који су преносили трговачку р о б у на својим коњ има или на магар-
цима. Били су већином хриш ћани. Н еки М ахм ут беј имао је 17 камила,
на којима су њ егови љ уди преносили р о б у на путу В елес-Ш тип-К очане.
Стога је и био прозван Камилар.
У новије врем е постале су а р а б а џ и је , које р а д е са теретним колима,
и п ает он џ и је (ф ијакеристи). П аетонџије у прво врем е биле су само
Т урци, а арабаџије и једн и и други .
Ј а гљ ен а р и (угљ енари) снабдевају варош дрвеним угљ ем. О бично
су то сељ аци, али има и Велеш ана који се тим баве. У д у н џ и ја је сваки
човек који и д е у гор у по дрва. То није никакво п осебн о занимањ е.
Д р ва обич но д о г о н е сељаци.
Н осачи у гр аду, х а м а л и , раније су бивали само Турци и Ц игани,
па су и данас.
Та занимањ а су била изван есн аф ске организације. Еснаф су
имале само са м а р џ и је, чији је занат у најтешњ ој вези с неким о д
пом енутих занимањ а и који је би о веом а важан у д о б а кириџијског
саобраћаја. Самарџија има у већем бр о ју и данас.
У раније време само су Турци могли бити бербери. К ада су у Велес
била дош л а два бер бер и н а из Ћ устенди ла, Турци су се узбун или и
протествовали, али им је кајмакам д оп уст и о д а раде.
Бакали су у једн о били и џ а м џ и је (стаклари): продавали стакло,
намештали п р о зо р е и сл.
Н еки стари К узевић би о је д о н о м џ и ја и он је својим уж етом (ортома,
д у г о 40 м) врш ио приватно и сл уж бен о мерењ а земљ иш та.
М еђу Турцима у В елесу било је пр оф есионалних пели ван а (атлета),
који су се борили о свадбам а и сунетима. И з Скопља су долазили
чочеци, Ц игани.
Ж ен ск и радови слични занатима. — У прош лости није било правих
ж ен ск и х заната, којих данас има и у В елесу (м одискињ е, кројачице).
Али је било р адова који су слични занатима. Тако нпр. увек је било
ж ена које су ишле по кућама и у свечаним приликама спремале јело.
То су тзв. аш чиици. Било је исто тако и кројачица, т ерзии ци, које су
ш иле или помагале у ш ивењ у они х дел ова о д ећ е које нису израђивале
терзије.
Готово као зан ат су ћерчијице. Ћ ерчијице су раније куповале о д
трговаца памук, ткале платно и саме га продавале уторк ом на Ж енском
пазару (на левој страни В ардара, к о д моста). Те ж ен е сада у з платно
гтродају и чарапе, „ф ути “ (м уш ке прегаче), старо од ел о и сл. Те ж ен е
н осе и п р одају свилу, а ткају и свилена платна : „салтеви*1 и „м елези“.
Точену свилу су о д њ их куповали трговци и извозили у С копљ е и у Солун.
Ћ ерчијице су обично у дов и ц е, које тим издрж авају куће, али се многе
баве тим п о р ед ж ивих муж ева. М еђу ћерчијицама има и Туркињ а. Било
је и точарица, које су иш ле и точиле свилу на надницу.
Е с на ф и
Еснаф ску организаци ју у В елесу имали су само занатлије хришћани;
Турци о д н о с н о муслимани нису имали еснафа. П о виш е ср од н и х за-
ната могло је бити у једн ом есн аф у, о соби т о ако их је р ади о мали
број занатлија. Занати и занатлије који нису имали еснафа и нису
држали есн аф ску славу нису сматрани „еснафлијама" него као сељ аци и
простаци. Е снаф ска организација се сасвим изгубила. О стало је у оби-
чају да се занатлије који р ад е исти занат називају еснаф ом и да се још
славе еснаф ске славе. У п осл едњ е време постојали су у В елесу ови еснафи:
М ајсторски есн аф у ком су били д ун ђ ер и и ср одн и занати. Еснафска
је слава св. Н оје. Д у г о времена био је у том есн аф у устабаш а пок.
Василе Давчевић. — Казанџије, калајџије, кујунџије и тенећеџије с у у
једном есн аф у и славе св. Василија. Д о к је кујунџија било виш е, д о
пре три десет годин а, самостално су славили К остадиницу (цара Кон-
стантина и царицу Јелену). —• Ковачки еснаф такође је славио св. Ва-
силија. - Самарџијски еснаф је славио св. Н оја. П оследњ и устабаш а
био је Н икола Бондић. — Д огр ам аџ и је и крблари су били у једн ом
еснафу. Славили су св. Н оја. П оследњ и устабаш а би о је Д и м е Гочевић
(t 1916). — Е с н а ф и : грнчарски, тулаџијско-ћерамиџијски, кондураџијски
и занат ш арлаганџијски славе св. С пиридона (12 дец ем бр а по старом).
Задњи грнчарски устабаш а био је Т о д о р М еновић. —• Касапски еснаф
слави св. Арханђела. — Ћ урчијски еснаф слави И линдан. П оследњ и
устабаша би о је А ндрија Ристовић. — Т ерзи је с абаџијама и кафтан-
џијама (доц н и је с њима и ф ренк -терзије, кројачи европског одел а) чи-
нили су један еснаф и имали заједничког устабаш у, а мануфактуристи
(ћерчије) су имали п осебн ог. П оследњ и ћерчијски устабаш а био је
Алексо Б огдановић. О ба еснаф а правили су заједнички „петилеб" на
Петровдан. — У механџијском есн аф у били су и ханџије, винари и сл.
Еснафска слава св. Трипун. — Еснаф бојаџијски био је некада веома
богат. Еснаф ска слава св. У брус. — П екари (ф урнаџије и симиџије)
славе св. Стевана (27 дец ем бр а). — М утавчије с у имали еснаф заједно
с уж арима. Чувен устабаш а беш е Д и м е Ш оп-Т р ајан, а последњ и Д им е
Вћкан. П етилеб д ају о св. Томи. — К ондураџијски еснаф слави св. Спи-
ридона. З а д њ е устабаш е су биле Јован Стамболија и Ристо Јаневић. —
Брашнари и воден ичари су били зајед н о у есн аф у, који је славио Пав-
ловдан, али већ одавна нису давали петилеб. — Бакали су били само-
стално организовани и славе св. А ндонија. — Б ербери су тек о д 1908
у већем бр о ју Срби. Стога нису имали есн аф а али имају есн аф ску славу
св. А рханђела. — О рачи (зем љ одел ц и ) нису у турско време имали еснаф.
Први стареш ина постао је 1913 пок. Д и м е Н еш овић, а тек о д 1920
праве петилеб на св. Т ео д о р а Тирона, ког су и раније славили на тај
начин ш то тог дана нису радили.
Р ади он и ц е неких заната биле су растурене по целој варош и а не-
ких груписане око једн ог трга или у једн ој улици. Тако је нпр. пекар-
54 г л а с н и к е т н о г р Аф с к о г м у з е ј А у БЕОГРАДУ
ница увек било у свакој махали. М утавџијске ћеране нису биле на окупу,
а сви уж ари су били на пазариш ту. Табаци су увек били гр уп и сан и ;
биле с у четири табхан е, о д којих три на периф ерији варош и. У једн ој од
главних улица на левој страни В ардар а су били сарачи, и она се и данас
зов е Сарачка чарш ија. Ун-пазари је место на десн ој страни Вардара
г д е је пр одаван о браш но. Н а д есн ој страни В ардар а је била и Бојаџиј-
ска чарш ија. Н а левој страни В ардара била је једн а улица која је имала
дућан е само с једн е стране, с леве, а д есн а страна је би о Ж енски пазар,
г д е су уторк ом с ед ел е ћерчијице и пр одавале своју р обу. Д о Ж енског
пазара је би о Јаџи пазар, гд е је продавано масло и сир. С ада је Ж енски
пазар к о д колск ог моста, такође на левој страни Вардара.
О со б љ е у једн ој ради они ци чине мајстор, калфе и чираци (ш егрти).

Д у ж н о ст и и права њ ихова као и м еђусобни од н оси били су утврђени
обичајима и једнаки у свим еснафима.
Ч ираци с у узим ани из варош и али и са села. Узимани су дечаци
о д најмање д ес е т годин а а првенство су имали мајсторски синови, и то
о д мајстора истог заната, и они који су били писмени. О тац или ста-
ратељ д еч ак ов с п ор азум ео би се с мајстором о условима. Ч ираци су
становали к о д мајстора и помагали му и у кућним пословима. Ако су
се тако погоди ли , мајстор је и од ев а о чирака. Врем е учењ а трајало је
три годин е. Ч ираци су узи м ани на Ђ урђевдан или на М итровдан. Ти
су дани „међи“ (м еђе, рок ови), за које су у оп ш т е везиване све п о г о д б е
везане за рок. Било је погађањ а и само на год и н у, управо је чирак
оби ч н о и погађан само на годи н у, па је после обнављ ан уго в о р к о д
истог мајстора, све д о к чирак не изучи занат, или је м ењ ао мајстора.
Било је чирака који су беж али о д мајстора, али је презиран онај
мајстор који би п р еузео таког чирака. Чирак који би често б еж ао, и згуби о
би повер ењ е и после би се теш ко уп осл и о. А врло велика срамота беш е
д а мајстор отме о д н о с н о премами чирака о д д р у г о г мајстора.
Чим мајстор види д а је чирак у зн ап р ед ов ао у уч ењ у заната, пове-
рава му у р а д и веће послове, а пом агањ е у кући и ситнији послови
пр ел азе у д у ж н о с т млађим чирацима. П осле три годи н е учењ а чирак
постаје к а л ф а и м ож е ићи сл о б о д н о д р у го м м ајстору, па и у д р у го
место, ако хоћ е. К алфе су се обич но погађале на д у ж е време к о д једн ог
мајстора, а ни један калфа не би м огао отворити самосталну р ад њ у и
постати мајстор пре него ш то не би пр овео три годи н е у својству
калфе. Р азум е се, многи су били калфама много д у ж е. И меном калфа
зо в у се калфе б е з обзи р а на д о б а старости, на своје годи н е.
К ад би калфа п об ега о својом кривицом о д мајстора, еснафска
управа би га казнила тим ш то би забранила мајсторима д а га прими
који др уги . Ако би п обегао кривицом мајстора, д авано му је д оп уш тењ е
д а ступи на п осао к о д др угога. Н ајстарији и најбољ и међу калфама био
је главни калфа, к а л ф а б а ш а .
ĆTAPH ЗАНАТИ И ЕСНАФИ У ВЕЛЕСУ 55
М ајсторима су пом агале у р а д у ихкии. И хчије или иш чије су радиле

на дневницу, и то су били мајстори који нису имали својих радионица.
П осле три год и н е калф енског рада, калфа који је имао потребан
капитал могао је отворити самосталну радњ у и постати м а јс т о р . П ре
иего што би то уч инио, он би о б и ш ао све мајсторе свог еснаф а д а се
с њима посаветује и д а о д њ их прими благослов. Био је још један услов
да се постане м а јс т о р о м : кан дидат је м ор ао бити ож еш ен , јер неж еш ена
лица нису сматрана озби љ ни м љ удим а, нису били „домаћини", а то су
мајстори морали бити.
Тек као мајстор занатлија је постајао пуноправним чланом орга-
низације свог заната, свог еснаф а. Е снаф је имао своју управу, изабран у
између најугледнијих и н ајбољ и х м ајстора у од н осн ом занату.
Сваки есн аф имао је своју славу, з а н а т о т или п ет илеб, како се она
зове у В елесу, на дан када је црква празновала свеца који је дов ођен
у везу са занатом и стога сматран заш титником заната. К ад би се давао
петилеб, есн аф би се пр е или после сл у ж б е сабр ао у црквеном двори ш ту
и изабрао стареш ин у за сл едећ у го д и н у .1) О бично се тај стареш ина звао
усШ абашија, али је би о у оби ч ају и назив п рот ом ајст ор, који с у рад о
употребљавали гркомани, присталице грчког језика у цркви. У стабаш е су
уживале велико пош товањ е како к о д својих мајстора тако и у варош и,
изван еснаф а. У стабаш а би о д а б р а о два или три старија мајстора за по-
моћнике и саветнике. Тај би се о д б о р састајао с времена на време и ра-
справљао о еснаф ским ств ар и м а: о свађама међу мајсторима, о калфен-
ским кривицама и сл. П онеки еснаф имао је и чауш а, позивача, обич но си-
ромашнијег човека, ком е је за т р у д плаћано, и он није би о члан од б о р а .
Д о np e п ед есет годи н а мајстори с у се тајно састајали и све тајно
радили. На скуповим а свих мајстора расправљ ано је о крупнијим ства-
рима: ако би какав мајстор би о лоп ов или пијаница, реш авало се о
његову искљ учеш у, и та је мера увек имала усп еха, јер би такав мајстор
најзад поп усти о и поправио се.
У стабаш ија с о д б о р о м и скупом мајстора спречавао је конкуренцију
у еснафу. Ако би који мајстор поч ео радити јевтиније од н о сн о јевтиније
продавати своје израђевине него ли остали мајстори, устабаш а и старији
мајстори би га позвали и саветовали д а то не чини и не упропаш ћује
еснаф и с еб е. Ако муш терија не би би о задов ољ ан р адом ког мајстора,
тужио би га устабаш и . Тек ако устабаш а не би м огао д а регулиш е спор,
ишло се је п р ед тур ск у власт. П оступал о се је овако. Устабаш а би,
пошто прими ж ал бу, сазвао неколико мајстора који би прегледали изра-
ђевину зб о г које је настала ж алба и утврдили д о кога је кривица. Они
би изрекли и п р есуд у. Ако се мајстор не пок ори , он да је ствар предавана
државној власти. П ре 8 0 — 90 годин а устабаш е с у каж њ авале тако ш то би
одредиле количину воска коју каж њ ени мајстор м ора да д а у цркву.
i) Опширније је еснафска слава описана у мом чланку: Породична, лична и еснафска

слава у Велесу. Гласник Етнографског музеја у Београду II 32—33.
Сваки еснаф имао је свој печат и своју кесу (благајну) с еснафским

новцима. Н аиме, м есечно с у скупљ ани прилози о д мајстора и ти су
прилози улазили у есн аф ску благајну. Ту би се д о д а о и новац који
пр еостане о д прилога скупљ ени х за и звођењ е есн аф ске славе. Тим новцем
с у помагани мајстори у случају н евољ е и смрти и сиротињ а тог еснафа,
а одатле је плаћан и есн аф ски чауш . Благајна је била к о д устабаш е,
и он је в о д и о и књ игу о њој. Еснафи су с времена на време скупљали
новце д а би чинили прилоге црквама, обич но у ф рескама, иконама,
утварима, оправкама и сл. В елеш ке цркве су пуне таквих прилога. П оје-
дин и еснаф и имали су и непокретних д о б а р а . Тако је нпр. бојаџијски
еснаф имао баш ту у Речанима. Баш та је издавана п о д закуп и о д тог
новца су помагали сиротињ и и спремали петилеб. К ад је еснаф почео
д а п р опада продали с у је.
П р е д крај турске управе, после хуријета, еснаф и су имали и заставе.
Заставе су биле већином затворен е б о је и ук р аш ен е златним ресама по
ивицама. С једн е стране била је слика есн аф ског заш титника а на д р угој
страни натпис са називом еснаф а. Како с у ти натписи били на бугарском
јези к у, барјаци су униш тени.
Е снаф је приређивао весељ а, с ед ељ к е и излете за своје чланове.
На с ед ељ к е би се често састајали, а с времена на време би приредили
излет д о ког манастира, у првом р е д у д о манастира Св. Арханђела у
Чичеву, г д е су велеш ки еснаф и имали свој конак. У манастире се је
иш ло нарочито о њ иховим славама. Сем ш то се је често иш ло у чичевски
манастир, игуман велеш ког манастира Св. Д имитрија звао би у току
зиме еснаф по еснаф на вечеру. М ајстори би за то давали манастиру
прилоге, и прилож ници су помињ ани на првој литургији после тога.
Самарџијски еснаф иш ао је јед н е год и н е — али то је било п оодав н о —
у Т рескавац к о д П рилепа, а сл ед ећ е год и н е су ишли у Д еч ан е. Ишли
су са ж енам а и дец о м на коњ има.
Колико с у се еснафи старали о црквама види се и из овога. И зу-
зимајући цркву св. Б о го р о д и ц е у којој се је д о 1912 год . служ ило на
грчком, у В елесу су три цркве: Св. Спас, Св. П антелејмон и мана-
стирска црква Св. Димитрија. Д а би свака црква имала користи о д
еснаф а, еснаф ски петилеб се д а је сваке год и н е у д р угој цркви. Тако се
ради и сада, јер је о д есн аф ске организаци је остало само још то да
поједини занати прослављ ају свог заш титника. П осле осл обођењ а петилеб
се даје и у цркви Св. Б огор од и ц е.
Слуш ао сам д а је у турско време би о неки стареш ина Турчин над
свим еснафима. Али нисам м огао о том е д а сазнам ништа п оузданије.
У занатима терзијском , калајџијском и „мајсторском" било је и
тајних говора. О том е сам писао опш ирније у п осебн ом пр и логу.1)
Мил. С. Филиповић.
!) М ил. С. Ф и л и и о в и ћ ; Тајни језици у В елесу. Гласник Скопског научног д р у-
штва XI 1 7 9 -1 8 2 .
Z u s a m m e n fa s s u n g . — A lte H andm erke u n d Z iin fte in V eles. D er V e rfa sser

ervvahnt z u e rst im a llg e m e in e n đie H and w erke in V e le s , in Siidserbien, w o s ie friiher,
bis 1908, in H anđ w erke z er fiele n , m it denen sich nur T iirken b e sch a ftig ten und in
Handwerke, m it d enen sic h V la ch en b e sch a ftig ten . H ierauf g e h t der V e rfa sser auf das
Aufzahlen der H and w erke iiber, w ie d a s S ch m ied e, K e sselm a ch er, K u n stsch m ied e,
Schuhmacher, U hrenm acher, T isch lerh a n đ w erk u. a., w o b e i er A ngaben iiber je d e s bringt:
wer sich m it ihnen b e fa s ste , w ie s ie e in s tm a ls und w ie s ie je tz t e n tw ic k e lt sind u. s. w.
Ferner z a h lte r Frauenhandvverice auf. H ierauf sp r ic h td e r V e rfa sser vo n Z iinften, die in
V eles nur ch ristiich e H and w erke hatten, und in denen sich m ehrere gle ic h a r tig e Hand-
vverke verein igten. H eu te sind die Z u n fto rg a n isa tio n en g a n z v erschw und en . E s blieben
nur ihre F e s te — ,,sla v a “. D ie W erk statten đ e rselb en Handvverke w aren entw ed er in
der Stadt zer str eu t o d er um ein en o ffen tlich en P la tz o d er in ein er S tra sse v e rsa m m elt.
In ihnen a r b e ite te n : M eister, G e se lle n und L eh rlinge (,,čira ci“).
f) ^ ------- =—
(''»»блпотека
Етнографског Музеја
........
. у Београду
0 сватовској погачи у околини Скопља
С ватовска погача се у околини С копљ а меси обич но у н ед ељ у рано
изјутра. М еси је „месарија“, девојк а нарочито за то позвана, а пом аж е
јој „подмесарија". О ве д в е д ев ојк е м есе и остали хл еб потребан за
с в адбу. О бичаји којима се пропраћа м еш ањ е ове погаче различити су:
друкчији с у у С копској Ц рној Гори а друкчији по блатским селима.
О писаћем о и једн е и д р уге. Раније је сватовска погача меш ена и у
С копљ у, али се то сада не чини, изузевш и он е скопске к ућ е које су
из околине ск ор о д о ш л е у С копљ е. И наче с е овај обичај о д р ж а о у
свима др уги м варош им а Ј уж н е С рбије.
М есарија с е још у с р е д у „кани“ (позива) зван и ц ом , за ову сврху
нарочито сп рем љ еном к а р т о м (дрвеним с удом у који се ставља вино
за свечане прилике). З в а н и ц а је ок о “грануш ника" искићена венчићем
о д разн овр сн ог цвећа и новцем. Њ о м е се осим месарије позивају и
сви сватови.
К ада „кане“ месарију, обраћају се њ еном оц у овим речима: „Да
благосоиш и д а ми пуш тиш месарија у четврток на сабајле'1. Д евојка
коју позивају мора имати р од и тељ е, „да не е сирак". О сим тога мора
да има још сестара и браће.
У С копској Ц рној Гори сватовску погачу називају „колач свад-
барски", и к ад се он меси позивају се из комш илука момци и д евојк е
д а певају. Т ада д о ђ е и сва р одби н а, па било д а се меси девојачки или
момков колач. Зван ице се позивају обич но овако: „А јде д а месимо ко-
лачоина". Д ев ојк е, које су д ош л е, поређају се око месарије, д в е по две,
обич но на три места по д в е, и д о к месарија зам еш ује колач, оне пе-
вају и „ке изиграв д о три ора". Ако је момков колач, дев ојк е певају:
„Колач ти сс замеш ује, Нарицај се на невеста.
Млад јуначе! Ти ке одаш пето село,
Одрицај се од мајка ти, Пето село по девојка,
Одрицај се од татка ти. По девојка по невеста"
Ако је девојачки колач, певају исту песму, само се речи „Млад

јуначе" зам ењ ују са: „Ој девојк о", а „невеста" са „момак". К ад се меси
девојачки колач певају и ову песму:
„Колач ти се замеш ује, Да не ви се не насмејев
Ој девојко! Све другачке и сва дружина.
Убаво — те колач замесите, Он ке иде на далеко,
Све миле другачке. На далеко, друго село“.
0 СВАТОВСКОЈ ПОГАЧИ У ОКОЛИНИ СКОПЉА 59
У неким селима, као у П о б у ж ју и у Кучевиш ту, приликом меш ењ а

колача у тесто стављ ају старински новчић. П ош то с е зам еси, колач се
оставља д а се укисели. К ад је тесто кисело, месарија га узим а понова и
„размешује га “ : колач се стави у „ср ед к ућ у“ на „трп езу“ па ок о њега
певају и играју у три маха („колачоина ке праев, ке заиграв три о р а “).
У селу П обуж ју, к ад се м омков колач „размеш ује", певају ову песму:
„Колач ти се размошује, Тамо има два кладенца,
Млад јуначе! У кладенци има ситно дробно.
Убаво ra размесите, Марко кове коња под Будима града,
Сестре моје. Сам га кове, сам копиту држи,
Ја ке идем на далеко, Плоче м у се беле међудије,
На далеко под Будима града, Клинци му се од ж уте дукате.“
У селу Глуву за момков колач п ев ају:
„Колач ти се размешува, Колач га размесити,
Млад јуначе! С мотику га расплескајте.
Марко кове коња карамана, Колач ra закитите,
Сам га кове, сам копиту држи. Со две китке босиљкове
Плоче м у с у бели карагроши, Босиљкове страторове."
Клинци тура беле међудије.
За девојачки колач се пева ова песма:

„Колач ти се размсш ује, Ти ке идеш псто село,
Млада невесто! Пето село при момчето.
Одрицај се од мајка ти, Одрицај се од младости,
Одрицај се од татка ти. Нарицај се на старостн.“
У селу К учевиш ту, кад се меси момков колач, певају:

„Колач ми се размеш ује,
Убаво — те размесите.
Он кс иде на далеко,
На далеко, град Л егену,
Да избере цару керћу.
Да м у се не насмејев,
Сви дружина и другачки."
А за д ев о ја ч к и :
„Колач ми се размеш ује, Кад ке ra изнесев на сред — село,
Убаво — те рамесите. На сред — село у сред сбор.
Он ке иде на далеко, Ту ке видев сви сељани,
На далеко друго село. И сви стари и сви млади,
Да не ми се не насмејев, Како убаво испратиле
Не е убаво нашарано, И што убаво нашарале.*
Све другачке, све дружина,
П о осталим селима С копске Ц рне Г оре певају ову песму:
„Колач ти се размеш ује, На далеко по девојку,
Млад јуначе! По девојку у Л егену.
Марко кове коња карамана, У легенски ливади,
Сам га ковс, сам копиту држи. Ке одбира слику спрема њега,
Плоче м у се беле међудије, Слику спрема њега
Клинци м у се од ж уте дукате, Л егенку девојку.
Чекањ м у је од белога карагроша. Л егенку девојку, белу ем црвену
Он ке иде на далеко, Ем побелу, ем поцрвену."
П ош то се колач разм еси, ш арају га. Ш ара се „со прекрсници“

тј. преко ср еди н е се направи крст о д теста, а около њ ега ивица (сл. 1
п о д а). На исти се начин ш арају момков и девојачки колач. У неким
селима тај је крст украш ен ресама, а негде и кукама, тако д а се на
погачи јавља крст са кукама — свастика — као и на ускрш њ им јајима
(сл. 1 п о д б и в). У селу К учевиш ту у оним четвртинама између кракова
крста стављају разне ф игуре о д т е с т а : у првој четвртини наш арају
трло, овце, овчаре, псе и д р у г о ; у д р угој дом аћицу како храни живину;
у трећој м ладу и м ладож ењ у, а у четвртој м ладу како и де на п осао,
како слуш а и д р у г о (сл. 1 п о д г).
€
1. „Свадбарски колач“ у Скопској Црној Горп.
П ош то се сврш и са ш арањ ем, у среди н у погаче ставе „лукобију"

(тучник), па се сви присутни ухвате у коло певајући исту песму коју
су певали за време „разм еш уени ја“. Том приликом гледају на коју ће
страну пасти л у к о б и ја : ако падне према истоку „накуде ш то огрева
слунце", рађаће се муш ка дец а, а ако падне на супротну страну рађаће
с е ж енска. Затим се колач д аје „афчији" (к ухар у) д а га од н есе д а се
пече. П еку ra обично за „пр ек усак“ (доручак).
Када се испече, ако је момков колач, сватови ra носе девојачкој
кући када и д у rio њ у, а девојачки, к ад млада после венчања д о ђ е у
м омкову кућу. Колач се ломи пош то га п р етход н о афчија д о н е се на срет-
село. З а њим трче „стари и м лади“ и сваки ж ели д а д о б и је парче о д
њ ега. Колач се п оди гне и онај који је висок зграби га, изломи на ситне
О СВАТОВСКОЈ ПОГАЧМ У ОКОЛИНИ СКОПЉА 61
комадиће и даје свакоме rio мало. У селима, где је обичај д а се у колач

ставља новац, верује се д а ће онај, који је у свом к ом аду наш ао новац,
преко целе год и н е бити срећан и д а неће боловати. О д овога колача
узимају д а их неби болело грло, а они који су о д њ ега доби л и више
парчади, чувају их преко целе годи н е „да им се нађ е“ за такве слу-
чајеве.
По селима скопске Блатије за „почеток" месарија у четвртак изјутра
меси три, пет, седам или највиш е д ев ет погача. Гледа се д а их б у д е
„тек“ (непаран број). П ош то исеје браш но и стави соли, месарија п озов е
дечка који није „сирак“ да са ж егр ом , која је искићена китицом о д
босиљка и старинским парама са црвеним концем, пром еш а трипут
„за адет“, а затим му п ољ уби рук у и д ар ује га јабуком у коју је утиснут
динар. Д о к меси погаче, месарија је обуч ен а у м ладино о д ел о , које је
млада послала м омковој кући још за време в ер и дбе. Д ев о јк е које с у
окупљене ок о њ е певају за једн о с њом. У селу О рману певају ове песме:
„Меси, меси, бела месаријо,
Да замесиш три беле погаче:
Прва је за кума,
Д руга за старојка,
Tpeha за домаИина". — Или :
„Превила се купина, До века се мо.ма бидам,

Преко шарена планина. До века китка на глави ке носам,
Не ми била купина, Д о века курјук ке носам.
Тек ми била девојка. Не ти било до века
Како се синој валеше, Тики ти било донегде!".
На тија вернн другачк и :
У осталим селима н е в а ју :
„Ој убаво девојко, Ја ке ro носам сајчето.
Замесајте девет бели погачи (двапут). — Девојко, мори девојко,
— Девојко, мори девојко, Кући ти се златари,
Кући ти се терзији, Златари прсген лејева.
Терзији сајче шпјева. Јунак у дворја стојеше,
Јунак у д в о р ј е с т о ј е ш е , T ’ h kh п р с т и к р ш е ш е ,
Т’нке прсте кршеше, Много гајла б е р е ш е :
Многу гајле береш е : Кој ке го носи прстенот ?
Кој ке ми носи сајчето ? — Не бери гајле јуначе,
— Не бери гајле, јуначе, Ја ке го носам прстенот".
К ад б у д у погаче готове, афчија их одн оси д а се испеку и д о н о с и

са „ф урун е“. Њ и х укућани п од ел е м еђу собом и истог дана поједу.
У с у б о т у ујутру месе се четири погаче са квасцем, а пета пресна —
„пресница" (лична пресна погача), ако је млада из д р у г о г села, иначе
у недељ у, јер мора хл еб да је „тазе“. П рве четири погаче имају преко
средине крст, наоколо р есе (цртице) и у свакој четвртини по један
мали крст (сл. 2), д о к се „пресница" ш ара са парама, које с у у обли ку
крста утиснуте у тесто (у Д р ач еву и Л исичју). П о ридским селима (Со-
пиште и д р .), пош то с е испече „пресница", наниж у се на црвени конац

ситне старинске паре у обл и к у крста, али тако, д а цела погача б у д е
обм отана (сл. 3). Ова с е погача пече с о б е стране и има два лица.
2. Погача за законике и боље госте. 3. „Прссница
П рве четири погаче и зн осе п р ед кума, старога свата, д ев ер а и б ољ е

госте. П ресницу н осе „стројари" (тако називају сватове који и д у по
младу, а када д о ђ у к о д младине куће, називају их ,,сватом“) [у суботу
вече, када п ол азе младиној кући, где је за време вечере изн осе. Ако су
дош л и свекар и свекрва, о н да се „пресница" прво приноси п р ед свекра,
а после п р ед свекрву д а је „нашарају" парама. Том с е приликом каже:
„Ајде, свекре, по погачава д а прош араш , убав о не је н аш аран о“. Свекар
вади поклон који је д о н е о за м ладу : новац, „китче“, „алки“, „ђерданче“,
а затим и остали сватови д а р у ју колико ко има. П оклон е скупљ а мла-
дина мајка или сестра. Свекрва такође д ар ује оним ш то је донела:
„гердан ч е“, „менђуши", „алтнче" и сл., а затим свака о д ж ен а остави по
коју „п ар у“. К ад се заврш и са даривањ ем погаче, она се пр едаје мла-
диним и м ладож ењ ени м роди тељ им а. С д ес н е стране стане момков отац,
а с леве младин и сваки гледа д а већа половина б у д е на њ еговој страни.
К ад прелом е погачу, п о љ у б е се и притом каж у: „Сватство -б р а т с т в о " .
О д ове се погаче даје сваком е по мало. Затим младин отац пож ели
д о б р о д о ш л и ц у м ладож ењ ином оц у, који почињ е д а благосиљ а : „Ај нека
ни се ж иви, нека ни се вечни, с о с еден венец д а се кердосаат, д а Бог
д а , д а се о д ниф повалимо, кеј нема Бог нека д а д е, кеј има нека чува,
ми е ш то сме стаиле Б ог д а не растаи".
У н ед ељ у се меси и посебна погача са којом се из цркве млада
у в о д и у м ладож ењ и н у кућу. На ову се погачу стављ ају масло и со.
„П ириш ани“ (украс са старинским парама, који стоји на челу) се прикаче
с једн е стране млади за појас, а с д р у г е за погачу. То се ради зато,
д а млада б у д е послуш на. Том приликом м есарије п е в а ју :
„Лаком по лаком девојко, Лаком, по лаком, девојко,
Да не напрашиш кондури, Да не напрашиш кошуљу,
Што ти ги пратил деверог. Ш то ти г у везле другачке.
Лаком по лаком, девојко, Лаком по лаком, девојко,
Да не напрашиш чорапи, Да не напрашиш бафчалак
Што ти ги плеле другачке. Што ти гу пратила свекрвата".
0 СВАТОВСКОЈ 110ГАЧИ У ОКОЛИНИ СКОПЉА 63
П осле овога млада прстом ум очи прво у масло па у со која је на

хлебу, и маже кућна врата трипут унакрст, а свекрва то бри ш е крпом.
Најзад младу у в е д у у кућу, и ту она д а р у је најпре кума, старога свата,
девере и д р у ге сватове, а напослетку месарију и подм есарију. М есарију
дарује обично ципелама или срменим коланом, а подм есарију марамом,
црвеном шамијом или слично.
У пон едељ ак се меси пресна погача као и она у н едељ у, али је
не меси месарија већ невеста, и та је погача украш ена као и она друга.
С том погачом д ол ази свекар д а јави да је млада „искочила ч осн а“, а
младина мајка исту такву погачу даје као узд ар је.
В ер а Ђ орђевић.
Z u sa m m e n fa su tig . — Voin H o ch zeitsk u ch en in d e r U m gebung von S k o p lje . ln

đen D orfern in der U m gebun g von S k o p lje wird am V o rfa g e der H o c h z e it ein H och -
zeitskuchen b ereitet. ihn b ereitet ein dazu e ig e n s g eru fen es M adchen, w e lch e „K uchen-
backerin" (,,m esarija“) geru fen wirđ, ihr helfen die „U nterbackerinnen" (,,p odm esarija“).
Beim B ereiten d ie s e s K uchens b eo b a ch tet man G ebrauche, die in v ersch ieđ en en D ortern
der U m gebung von S k op lje nicht d ieselb en sind. B ei d ieser G e le g en h e it tan zen und
singen M adchen und B urschen. D er V e rfa sser besch reib t den ganzen V organ g beim
Bereiten d ie se s K uchens: z u e rst die Art, w ie man die „K uchenbackerin'1 ruft; dann
wie sie den K uchen b ereitet und w a s dabei in den ein zeln en D orfern getan und ge-
sungen wirđ, und zum S c h lu ss w a s man m it dem fertig en K uchen w arend der H och-
zeitscerem on ien tut.
Моравке — воденице на Великој Морави
И спитивањ е воденица на Великој М орави, које се зов у м оравке,
вршила сам у Л апову, у ср езу лепеничком.
М оравке се п оди ж у на оним местима на М орави, где има брзака.
М есто за моравке од р еђ ује и ситуациони план даје инж ењ ер, а изра-
ђују их сами сељ аци — воденичари, и то обич но зими. Они врш е и све
оправке. Ц ела је моравка о д дрвета, које сек у и д е љ у сељ аци, и неш то
мало гвож ђа које куп ују у радњ ама. К упује се и камењ е. М оравка
леж и у реци (води ) и са о б ал ом је везана двем а гредам а хоризонтално
полож еним на обалу. П реко ових гр еда се са обал е улази у моравку.
Д а је не би однела вода, она је цебелим ланцима везана за једн о дрво
(д еб л о ) д у б о к о укоп ано у обали.
К онструкција и терминологија. — М оравка је, као ш то смо спо-
менули, цела из дрвета, обич но о д храстовог или неког др угог, тврђег,
дрвета. П оједи н е њ ене дел ове гр аде сељ аци воденичари, па их у пролеће
постављ ају на М орави, склапајући их на обали.
М оравка се састоји из три главна д е л а : из ч ам ц а— л о го ва , воденог
к о л а и к ућ и ц е којој је основа чамац.1)
Л о го в је обичан, јак, чамац, везан за обалу дебели м ланцем учврш -
ћеним за д еб л о д у б о к о ук оп ан о у обали. П реко ш ирине логова, на
размаку о д 0,50 м, укован е су д в е гр еде дебљ и н е 15/ 20 см> за К0Је Је
причврш ћен ја с а к , наслон о д дрвета.
В оден о к о л о се састоји и з осовине д у ге 12 м, са пречником о д
0.40 м на тањем крају, а 0 .50 м на д еб љ ем крају. Ова се осовина зове
ваона. Ваона на оба краја има ок р угао пресек, д о к је пресек одм ах
иза крајева правилни осм оугао.
Д в а метра о д тањ ег краја у ваону су усађене гр едиц е д у ге 2,5 м.
То су м а т а р у ге , које су око ваоне поређане у круг. В од ен о коло је
састављ ено из четири паралелно поређана круга матаруга на размаку
о д два метра. У сваком кругу поређано је по 14 матаруга, које су де-
беле 10/ j 5 см. З а м атаруге су са спољ не стране учврш ћене даск е д у ге
6 м, ш ирине 1 м а д ебљ и н е 5 см. О ве се даск е зов у а л а т н а и за
м атаруге су везане кач кет и м а — даш чицама дугим 1 м, ш ироким 5 см
и д ебел и м 8 см. К роз качкете, платна и матаруге су провучени гвоз-
Ј) Види у Српском етнографском зборнику (XXXIV) скицу 16 на стр. 237 и фотогра-

ФИЈУ 17 у прилогу. Уредник
МОРАВКЕ - ВОДЕНИЦЕ НА ВЕЛИКОЈ МОРАВИ 65
дени клинчићи, клинови д у ги 25 см, пречника 5 см, који чврсто спа-

јају ове међу с обом и на крајевима имају главе. П о о б о д у круга мата-
руге су везане и н т аш и м а, гв озд ен ом ж иц ом д еб љ и н е 1 см. В о д ен о коло
тањим крајем ваоне с л о б о д н о леж и на јаску на л огову, а дебљ и м кра-
јем ваоне лежи на великом јаску у кућици.
К ућица на чамцу — логов у д у га је ок о 9 м, ш ирока 5 м, а толико
и висока. Ц ела је са кровом о д дрвета. Н ема п р озор а, већ само двоја
наспрамна врата (једна гледају на обал у и веза с у са њ ом, а друга
излазе на в оден о коло и са њ их се д и ж е устава). Кућица је п одељ ен а
хоризонтално на два дела: на д о њ и у ком е су конструктивни дел ови
воденице, и на горњ и који служ и за саобраћај и млевењ е. Кућица је и
вертикално п одељ ен а на два дела: мањи д е о је соби ц а у којој воденичар
кува и спава, а д р у ги д е о је права воденица.
Кућица је за л огов п о за д и везана са д в е паралелне гр еде, а напред
са четири, д в е и д в е паралелно постављ ене. То су о д в о д н е гр еде. К роз
предње од в о д н е гр ед е пролази вертикално једн а брана о д дасак а вели-
чине 6/4 м, и она се зов е у с т а в а . Њ о м е се вода заустављ а д а не удар а
на водено коло, и м ож е се спуш тати и дизати. Устава леж и у води
пред воденим колом. И кућица је за обал у везана дебели м ланцем, да
је вода не би однела. У кућицу улази ваона и њен д еб љ и крај леж и
на великом јаску у кућици.
П од кровом у кућици су ови конструктивни дел ови : вели ко коло,
Шрупина, м а л о к о л о , чист ари ца, доњ и и горњ и к а м ен и кош . И наче у
кућици има и једн а вага, два д о три сандука — а м б а р а , неколико тро-
ножаца и лампа.
Један метар и сп р ед леж иш та ваоне, на њ у је навучен точак преч-
ника 3 м, а д еб љ и н е 25 см, који је за ваону чврсто везан са четири
греде поређане ок о ваоне у крст, зб о г чега се он е и зов у крст ац и. За
крстаце по о б о д у точка и на странама точка зак оване су д аск е у ши-
рини 40 см; то су н а п л а т и . П о о б о д у целог точка у наплате су усађене
гредице 15 см д у ж и н е, 15 см висине и 5 см д еб љ и н е. То су клинови
и њих на великом колу има 72 ком ада.
1. В елико к о л о : а. наилаш и; 6. клин; в.. ваон а; r. крсш аци. — 2. М а л о коло.
П аралелно са великим колом леж и једн а облица, намакнута на

осовину 30 см пречника а д у г у 3 м. То је м а л а в а о н а која леж и на
Гдасник Е тн о гр а ф . м у зе ја IX 5
ја с т у ч и ћ и м а — дрвеним наслонима. Мала ваона паралелна је са ваоном

и .л е ж и 0,50 м и сп од њ е а на растојањ у 2 м о д ње. О блица је дуга
1 м. са пречником 0,80 м и зов е се т руп ина. Д а не би прсла, трупина
је на крајевима осигурана гвоздени м обручим а. У трупини су издуб-
љ ен е руп е 30 см д уж и н е, 10 см д ебљ и н е и 20 см д у б и н е ; њ их има
један аест и зов у се колен и ке. Трупина је према великом колу постав-
љ ена тако, да се о б о д и трупине и великог кола до д и р у ју , а окретањем
великог кола клинови истога зал азе у коленике трупине.
На малој ваони, 0 .50 м о д трупине, налази се точак пречника
2 м а д еб љ и н е 25 см. Он је паралелан са великим колом а зове се
м а л о к о л о . К онструкција малог кола иста је као и к о д великог кола,
само су к о д малог кола клинови усађени у наплате на бочној левој
страни, а клинови су истих дим ензија и има их 68.
1. ш р у и и н а ; 2. к о л е н и к а ; 3. чи сш ари ц а; 4. ј а ј ц е ; 5. к о б и л а ; fi. и аи рица; 7. сењ ;

8. горњ и к а м е н ; 9. ја с а к .
Л ева страна малог кола д о д и р у је по о б о д у обли цу која личи на

труп ину, само је о д ње мања: дугачка је 80 см, пречника је 40 см и
има 9 коленика. Ова се облица зов е чист арица, и на њеним крајевима
су гвозден и обручи. Чистарица стоји вертикално и кр оз њу пролази
гвозден а осовина д уга 1,20 м а пречника 8 см. Д о њ и крај ове осовине
леж и у леж иш ту званом ја јц е . Јајце је гвозден а плочица јајасто и зд у б -
љена. О во јајце чврсто је усађен о у једн у гр ед у, која се зове коби л а.
Горњи д е о чистаричине осови н е сл о б о д н о пролази кр оз д оњ и во-
денични камен, и има квадратан пресек.
Чистаричина осовина је везана за горњ и камен преко две плоче
и г в о зд е н е полуге, које су у ж љ еб љ ен е у ж љ еб камена. Плоча је сењ;
то је правоугаона плочица д у ж и н е 15 см, ш ирине 12 см а дебљ и н е
5 см, на средини п р обуш ена у облику квадрата. Сењ је са чистаричином
осовином и каменом везан паприцом, гвозден ом полугом 10 см ш ирине,
50 см д у ж и н е и 3 см д ебљ и н е. П априца, сењ , горњ и камен и чиста-
ричина осовина међу с о б о м су чврсто спојени.
МОРАВКЕ - ВОДЕНИЦЕ НА ВЕЛИКОЈ МОРАВИ 67
На једном п остољ у направљ еном о д четири дирек а, учврш ћених

косницима и унакрсним гредам а, које се зо в у ћорке, л еж е доњ и и горњ и
камен. Доњ и камен је непокретан и к р о з њ ега чистаричина осовина
пролази сл обод н о б е з везе. Горњ и камен леж и на доњ ем и паралелно
са њим. О д д о њ е г камена од војен је м утером , једним завртњ ем. О ба
камена су ограђена даш чицама и не виде се.
И знад камена је о д в е гр ед е причврш ћен кош , сандук облика
зарубљене ч етворостране пирамиде, у који се сипа ж и то. Кош и горњ и
камен везани су чауром , дрвеним левком. У чаури је учврш ћена једн а
дрвена палица, која горњ им својим крајем рије у кош , а за д оњ и крај
јој је везана још једн а палица — коленасто •— тако д а леж и на камену.
Кад се камен окреће, д оњ а палица отскаче по камену, који је рапав,
тиме гура гор њ у палицу у кош , те тако ж ито излази и з кош а кроз
чауру у камен. Ова се палица зо в е ч екет ало и за њ ега су везани кома-
дићи плеха тако, д а к ад у к ош у нестане ж ита „плекчићи" падну на
камен, и воденичар, кад чује њ ихов звек, зна да у к ош у нема жита.
В ерш икални иресек „м оравке"

I. кош; 2. чекетало; 3. чаура; 4. горњи камен; 5. доњи камен; 6. лула; 7. ћорка;
8. чистарица; 9. дирек; 10. мучњак: 11. кобила; 12. клин; 13. мало коло; 14. клин;
15. велико коло; 16. ваона; 17. коленика; 18. т р уп и н а; 19. мала ваона; 20. јастучић
О града око камена п р обуш ен а је на једн ом месту и ту је о д плеха

или дрвета стављена лула, те браш но кр оз лулу излази у м уч њ а к (м у-
чувањ) — сан дук на п оду.
Камен се ош три — сасеца два пута месечно, и то о б а камена, а
сасецају се он е површ ине које се тару. Ако има много млива, камен
5*
се сасеца и четири пута месечно. С асецањ е се врш и направом која се

зове сецивица. То је ком ад гвож ђа, ош тар са о б е стране, а на средини
п р о б у ш е н ; к р оз ову руп у ум етнуто је једн о д р в о за које се др ж и при
рад у — сасецањ у камена.
К очн иц а, полуга везана за осовину камена, окретањ ем спречава
окретањ е камена или допуш та окретањ е камена те и целе моравке.
Опис рада. — К од млевења се прво откочи кочница, ж ито сипа у
кош и дигн е се устава из воде. В ода почне д а удар а на платна воденог
кола и окреће га. О кретањ ем воден ог кола окреће се у кућици велико
коло јер оба имају исту осовину — ваону. Окретањ ем великог кола
њ егови клинови залазе у коленике трупине, те се окретањ е преноси и
на трупину, тј. окреће се и трупина. Како трупина има исту осовину ■ —
малу ваону — са малим колом, то се окретањ ем трупине окреће и мало
коло. Клинови малог кола, окретањ ем истога, залазе у коленике чи-
старице и окр ећ у је, а окретањ ем чистарице окреће се њена осовина
те и горњ и воденични камен, који је са том осовином чврсто везан.
О кретањ ем горњ ег воден ичног камена чекетало отскаче по не-
равној површ ини камена, чекеталов горњ и крај рије у кош , из кога
пада ж ито у ш упљ ину горњ ег камена, ж ито д ол ази п о д горњ и камен,
изм еђу горњ ег и доњ ег камена, у сл ед окретањ а горњ ег камена се трља
и мрви, те најзад измлевено излази кр оз лулу у мучњак. И з мучњака
се лопатицом ставља у вреће.
Како је обим в од ен ог кола велики, а обим чистарице мали, окре-
тањ е чистарице и горњ ег воден ичног камена је врло јако.
М оравке мељ у све врсте ж и т а : пш еницу, раж , јечам овас, кук уруз
и др . Ако се хоће ситније браш но, пом оћу мутера се смањи растојање
изм еђу оба камена и обратн о. И змлевено ж ито зов е се м ливо.
М оравке раде дан и ноћ. К ад је вода јака (с пролећа и у јесен)
м ељ у 150 кгр на сат, а када је в ода слаба (лети) 5 0 — 60 кгр на сат. Зими
моравке не раде, и то о д бож ићних д о великих поклада. У изузетним
случајевима, када се М орава не заледи, моравке раде и преко целе
зиме. И наче, чим се после првог мраза почну по М орави хватити скра-
мице леда, моравкама се мора траж ити заклон. Тада се оне од вук у у
тиш ак, расклопе се (раскерепе c e): скину се воден о коло, матаруге и
ваона те се све избаци на обалу, а моравке, привезане за обалу, стоје
целе зиме д о к л ед не о д е.
Правни односи и обичаји. — К ад неко хоће д а подигне моравку,
и зв ед е инж ењ ера, овај и збер е место и да ситуациони план. Сопственик
воден иц е тада п озове све п оседн ик е околних имања око моравке (250 м
и сп р ед и 250 м иза моравке), те они дају свој пристанак за њено
поди зањ е. У накнаду за то ж ито им се мељ е увек б е з ујма.
Ако неки о д сопственика околног земљиш та од б и је да да свој
пристанак за поди зањ е моравке, он да ra п озову к о д опш тине д а то
учини, па ако и к о д опш тине од би је, моравка се ипак поди ж е. М огу
М ОРАВКЕ - ВОДЕНИЦЕ НА ВЕЛИКОЈ МОРАВИ 69
сви поседници околног земљ иш та, у појасу о д 5 0 0 м, ускратити свој

пристанак, моравка he с е ипак подићи, јер је п о р ед обал е земљ иш те
слободно за 8 м ш ирине, и то је с л обод ан пут. О бично се онима, који
ускрате пристанак за п оди зањ е моравке, у истој не м ељ е ж ито ни са
ујмом ни б ез ујма.
Воденичар м ож е бити сваки онај који ум е д а мељ е ж ито и да
прави и поправља моравку. Н ико не сме подићи моравку п о р ед већ
једне подигнуте, јер је граница јед н е моравке 250 м у з и 250 м низ
воду. О дмах иза ове границе м ож е ко хоћ е подићи д р у г у моравку.
За млевење ж ита никад се не наплаћује новац, већ се узима у ја м ,
известан проценат жита.
За млевење у моравкама у Л ап ову и околини, по д о го в о р у самих
воденичара и опш тине, ујам износи 6% . Он се м ож е и мењати, ш то
зависи о д р одн ости г о д и н е : ако је годин а роднија ујам је мањи, јер
је млевење обилније, и обратн о.
Кад неко д о н е с е ж ито за млевењ е, прво га изм ере, израчуна се
и одмери ујам и стави у амбар, па се остало ж ито остави да чека р ед
млевења.
У моравкама с е увек м ељ е ж ито по р е д у ; овај р е д се квари једи но
у случају д а неко ком е је „смрт у к ућ и “ (неко ум р о) д о н е се ж ито за
млевење. Т ада се све ж ито остави и ово прво мељ е. И наче, ако неко
донесе ж ито за млевењ е, а нема браш на к о д куће, д а му се на зајам,
а жито чека ред.
Слава у моравкама. — М оравке у целој години не р а д е само на
св. Илију, јер тада славе. О бично не р ад е још и на Бож ић, Ускрс, Д у -
хове, св. Н иколу, али то зб о г љ уди , а ако има много млива, а вода је
погодна, о н д а и тада раде.
Слава у моравкама траје о д изласка д о заласка сунчевог. О дм ах
по заласку сунца м ож е се почети са радом .
У моравкама се слави на исти начин као и по дом овим а. С преме
се жито, колач, свећа, прасе, вино и ракија. Свеш теник сеч е колач.
Славу прослављ ају само в о д ен и ч а р и ; гости из села не д о л а зе им.
Сваке год и н е слави по једна моравка истога с е л а ; у њ у се скупе
сви воденичари, ручају и часте се. Сви заједн о са свеш теником окрећу
колач.
У Л апову има осам моравки и оне задовољ авају п отр ебу млевења
целог места. г „ «-
Б осиљ ка Р адовић.
Z u s a m m e n fa s s u n g . - „M oravke", M iihlen ап d em f-lu sse M orava. Im achten

Buche d es „G lasnik E tn o g ra fsk o g muzej'a u B eo g ra d u 11, S e ite 1— 17 is t ein A ufsatz
veroffentlicht: „M iihlen an der D rina und ihren N eb en fliissen " , in dem die R ede war
von den ,,D rinke“, den M iihlen am unteren Laufe d e s F lu ss e s D rina. Im v orliegen d en
Aufsatze is t die R ede von den g leich en M iihlen am F lu s s e G r o ss e M orava, dem rechten
Zuflusse der D onau, w e lch e nach dem F lu ss e , an dem s ie sinđ, „M oravke" h eisse n .
Женска ношња у Васојевићима'3
Најстарија ношња
И зм еђу ж ен ск е нош њ е у Лијевој Ријеци и Наији нема велике
разлике као ш то је био случај к о д муш ке, али ипак постоји нека раз-
лика. Те разлике изнећемо кад будем о говорили о појединим деловима
нош њ е. Старија ж енска нош њ а је много китњастија и богатија по везу
и начину украш авањ а о д новије. Д о к је старија муш ка нош њ а доста
проста и једноставна, д от л е је ж енска јако искићена, извезена и украшена.
Један о д најлепш их украса и накита к о д ж ен а је лепа и дугачка
коса. З ат о је она истицана д а се ш то б о љ е види и раније и данас.
Ж ен е су к осу зачеш љ авале у з главу и делиле је среди ном главе, од
чела ка темену. Линија која дели к осу среди ном главе зов е се р а з д в о ј.
П оврх чела, лево и десн о о д раздвоја, коса се мало увије у облику
лука и то је п о д в о ј (сл. 9), па се спусти у два дела, п о р ед левог и д есн ог
уха, низ прса. Т ада се сплете у д в е вит ице (плетенице) и истовремено
искити разним сребрним парама: т а л и јер и м а , м еџ и д и ја м а , вран ц и гам а
и други м о д мањ е вредности. П онеке су китиле к осу п о р ед новаца,
нарочито у Наији, разним ђ ун ђ ува м а , м ер џ а н и м а и п рап орц и м а (округла
затворена звонца). Н овац који се стављ ао у к осу често се звао укош њ ац и .
Ж ен е у Наији су се виш е китиле, јер су ти крајеви били у теш њ ој вези
са варош има. У Наији ж ен а савије к осу на прсима у кот ур, па је по-
врати гор е ка уш има. У Л ијевој Ријеци је коса к о д ж ена допирала д о
ср еди н е прсију, а на прсима је била савијена у котуре.
У Наији су ж ен е носиле на глави д о косе к а п у о д белог сукна,
па „ом аш ћену“, црно обојен у, или о д црвене ч охе („свите“). Капа је
била искићена повећим „ш ареним мерџанима", а на сваком мерџану је
висила по једн а омања пара. П о р е д тога је била поткићена са пр едњ е
стране крупним новцима и разнобојним ђунђувама. П реко капе се по-
везивао црвен повезач (махрама), у који су забадан е игле са ланцима
као накит. П реко повезача д о ђ е м а р а м а , која је покривала горњ и д е о
главе и падала низ леђа. Она је ткана о д лана или о д конопљ е, или од
лана и памука; на крајевима је била извезена разнобојн ом вуном и па-
<) У чланку М уш ка нош њ а у В а со јеви к и м а („Гласник Етнографског музеја у

Б еограду” књ. VIII, с. 7 2 —83) говорили смо и о распрострањењу васојевићке ношње.
ЖЕНСКА НОШ Њ А У ВАСОЈЕВИЋИМА 71
муком. Ш а р е с у бил е већином „гр ан е“ и ок р угл е к ао „јабука", па се

таква марама звала ја б у к о ш . К рајеви такве мараме су били укр аш ени
разнобојним „китама" о д вуне и ђинђувама. Тако везен а и укр аш ена
марама се звала и н а м л и ја . Н ек е ж ен е у П ол и м љ у и у К оњ усим а су
се забрађи вале белим тканим пеш к и р ом о д лана или пам ука. Један крај
пешкира се стави п р ек о д е с н о г рам ена низ леђа, а д р у г и се крај пеш -
кира пр отури и с п о д б р а д е и п р ебац и п р ек о главе, па се за д е н е на д есн о ј
страни п о д б р а д о м . П р ек о о в о г пеш кира и чела с е п о в е ж е куп овна
шарена свилена марама -— п ов езач , који с е св еж е п о за д и главе.
У Л ијевој Р ијеци с у ж ен е н оси л е ц р вен у кап у о д ч о х е, па прек о
ње велику свилену к р п у , „ш арену на к о л а “, или б е л у која с е звала и
ф ац улет . К рпа се пр еви је у к о со , с р ога на рог, д а се д о б и је т р о у га о ,
па се стави п р ек о главе тако, д а један крај тога угла п ада низ леђа,
а друга д в а п о р е д у ш и ју на прса. Т ада се п р ек о чела и те крпе стави
повезач, који с е за в е ж е на „зати љ к у.“ П овезач је би о о д свиле, црвен
и ш арен, у разним бојам а. С ада се д ес н и крај крпе, који пада низ прса,
пребаци п р ек о главе, па леви п р ек о овога. Д а би се крпа б о љ е др ж ал а,
а и ради ук р аса, за б а д а н е су у м арам е и у к о с у п о 2 — 3 велике с р е б р н е
игле са главама. Тај начин нам еш тањ а к р п е (ф ац ол ета) се зв ао п рет у-
рањ е (к аж е се: „претурила к р п у “). У В асојеви ћим а с у ж е н е нам еш тале
(„п р етурал е“) м арам у на глави слично као и у С р едач к ој Ж у п и и у
Б еоградској П осав и н и 1).
Једн а о д главних и најл еп ш и х ж ен ск и х хаљ ин а је била о б л а ја .
Она се у Н аији зо в е облаја, а у Л ијевој Р и јец и џ у п е л е т а а ретко облаја.
Реч облаја је старија а џуп ел ета новија. Н азив џуп ел ета је прим љ ен прек о
Турака у исто врем е к а д и н а з и в и : џам адан, чакш ире итд. О блаја је
ткана о д б ел е в ун е у д в а нита, па се таква тканина звала д в о ја н а ц а
и у з а н а , зат о ш то је танка и неваљ ана. О блаја је била у о бл и к у д у -
гачке к о ш у љ е и пок ри вала је тел о о д врата д о чланака. Р укави с у били
дугачки д о ш аке и р а зр еза н и о д ш аке ка лак ту о к о 10 см. Р укави су
били често о д у зи н е или о д ваљ ан ог сукна, па о б о је н и цр вен о у броћ .
Они су били на рам енима и о к о ш аке ук р аш ен и црвен ом ч ох о м , а по
чохи и зв езен и р а зн о б о јн о м свилом и пам уком . О блаја је била састав-
љена о д д в е п о л е: „п р в е“ која је покривала п р ед њ и д е о тела и „ за д њ е “,
која је пок ривала леђа и н оге. О д п а зу х а д о л е су били, са је дн е и са
д руге стр ане, к о д н ек и х по три а к о д неки х по д в а клина. О блаја
је била у п асу и ок о гр у д и п р и п ојен а у з тело, а о д паса д о л е све ш ира.
Д н ом ц еле о б л аје је ш ирок к о м а д ц р ног сукна, а п р ек о њ ега са лица
црвена ч оха, и зв езен а р а зн о б о јн о м свилом . О ко врата је била отворен а
и р азр езан а низ прса. О к о врата није би л о колира, н его сам о и зв езен
пор уб. П о н ек е ж ен е су обл ају, пр е н его је и зв езу , „м астиле“ ц р вен о у
!) М. Влаховић: Ж енска ношња у Београдској Посавини („Гласник Етнограф. м узеја

у Београду" V, 4 2 и 4 6 ; lb .: Средачка ж уп а („Зборник за Етнографију и фолклор Јуж н е
СрбиЈ'е и суседн и х области I, 4 0 ; сл. 2 и 3).
72 ГЛАСНИК е т н о г р А ф с к о г м у з е ј А У БЕО ГРА д У
б р о ћ или црно у „ к а р а б о ју “. О на је била врло б о га т о и зв езен а разн о-

бо јн о м вуном : о к о врата, о к о рам ена, по целим гр уди м а и целим д н ом ,
о д кол ен а д о л е . Н а њ ој с у ш ар е би л е врло р а зн о в р сн е, а истицали су
с е „котурићи". (О ве см о п о д а т к е д о б и л и о д стар ијих љ у д и и ж ен а на
т ер ен у ). О блаја је н ош ен а д о тела б е з к ош уљ е.
Г од и н е 1904 је Е тн огр аф ск и м узеј у Б е о г р а д у за и з л о ж б у у Л и-
је ж у н абави о је д н у о б л а ју и з Л ијеве Р и јек е (И нв. бр. 63 1 ). О на у свем у
о д го в а р а облаји о којој см о н а п р ед говор и ли . Али п ош то је о в о један
д о ст а стар п р едм ет (у најм ањ у р у к у је рађен по у г л е д у на најстарије
п р ед м ет е ов е врсте) врло карактеристичан п о обл и к у, начину и зр а д е ,
ук р аш ав ањ у и ш арам а, и зн ећ ем о о њ ем у д ет аљ н и је п одатк е.
О блаја, к о ју има м узеј, састављ ен а је о д д в е п ол е, је д н е веће која
пок ри ва пр са, о д паса г о р е, л еђ а и н оге, и д р у г е мањ е која покрива
тел о са п р ед њ е стр ане, о д паса д о л е . О твор ок о врата је обли ка троугла
чија је осн ов а 15 см, с р ам ен а на р ам е; ни з пр са је р асеч ен а 16 см.
Н а д н у о в о г р а зр е за с у три к и т е и зр ађ ен е при д н у о д ж у т о г вун ен ог
кон ца т в р д о у о бл и к у јајастог д угм ета. И з ов и х д у гм а д и висе у п р е-
д е н е р е с е о д ц р в ен е вуне. Р а зр е з на прсим а је са п р ед њ е стране о п т о -
чен ц р в ен о за т в о р ен о м ч охом , па ук р аш ен п о р е д ивице са по једн им
пасићем о т в о р е н о ц р в ен е ч о х е. О ко сам ог врата нема кол ира н его из-
в езен п о р у б . Р у б о м низ пр са је „н ал озан “ ж ути п р утац о д пам ука, а
ивицом г д е је ч о х а приш ивена за ткан ину је зелен и прутац, д о б и в е н
уш и вањ ем ч о х е за тканину. Ц ел а пр са с у и зв езен а вуненим концем
за т в о р е н о -ц р в е н е б о је. Али у с р ед и н и велик их ш ара, и о в д е -о н д е ок о
њ их с у м ањ е т р оугл аст е и овалне ш аре н а в езен е м од р и м , зеленим и
от в ор ен о-ц р в ен и м вуненим концим а. Т е м ањ е ш ар е и згл ед а ју на великим
ш арам а к ао нека ок ц а, а ц елом в е зу д а ју виш е ж и вости . Ш а р е су гео-
м етр и ск е: о н е о к о п р о р е за ни з пр са с у др ук ч и је, а д р у к ч и је о н е п о р е д
ови х, б л и ж е рук ава. В еће ш ар е с у п о п у њ е н е в езо м и им ају један о д р е -
ђен обл и к . Д о д и р и в а њ ем виш е таквих ш ара истичу се на белом п ољ у
м ањ е ш аре, али д р у г о г облика.
У д н у п р в е п ол е а д о ц р вен е с т р и зе (к о м а д сукна) је облаја и звезен а
црвеним , м од р и м и зеленим вуненим кон цем , али м н ого мањ е него на
прсима. Н а првом м есту су цик-цак и пр аве линије а и зн а д ови х с у геом е-
три ск е ш аре обл и к а барјачића и гранчица (сл. 1 п о д 1). О блаја је иза врата и
п о р е д рам ена ни з леђа исто тако и зв езен а црвеним, м од р и м и зеленим
вуненим концим а. И те с у ш аре геом етр и ск е, али им је. теш к о од р е д и т и
обли к. О на је н авезен а и ни з леђа, п о р е д клинова са о б а д в е стране,
као и о к о врата и рукава, али с том разлик ом ш то се ту истичу и
р а зн о б о јн е ш аре, так ођ е геом етр и ск е, к ао сти л и зован е гр ане (сл. 2 п о д 1).
Ц е о д о њ и д е о за д њ е п ол е је б огат о и зв езен цр вен ом и м о д р о м вуном . Т у се
и здваја површ ина са три велике зв е зд а с т е ш аре, са по једн и м о с м о у га о -
ником у ср еди н и , чија је ср ед и н а п оп уњ ен а зр ак асто у в и д у крста (сл. 2
п о д 2). Са го р њ е и д о њ е стр ан е ов о в е зен о п о љ е је у к р аш ен о као неким
ЖЕНСКА н о ш њ а у в а с о ј е в и ћ и м а 73
пасићем рељ еф н о извезеним разнобојн им вуненим к он ц и м а: црвеним, мо-

дрим, жутим и затворено-црвеним . С редином су и звезен е вијугаве линије,
које чине ш ару облика осмице. У горњ ем д ел у ове ш аре су геом етриске
фигуре где се истичу троуглови са једн ом врстом барјачића оцртаних
правим линијама и са крстом у средини.
Д ном облаје је црна стриза о д ваљ аног сукна, ш ирока 10 см. Са
спољашне стране стр изе су по д н у три вунена гајтана један п о р ед д р у-
гога: у дн у м одри , у среди ни црвени а ж ути на врху. П осле ж утога
гајтана види се црна стриза у ш ирини д еб љ е г гајтана. Д о ове црне
пруге је пасић о д затворено-ц рвене ч охе, ш ирок о к о 2 см, са обадв е
стране опш ивен зел ен о-ж утом свилом. К ад се чоха приш ива за сукно
стави се по њ еној ивици зелени конац, па се и тај зелени конац и
ивица ч охе истоврем ен о приш ивају за сукно. Тај зелени конац, приш и-
вен на тај начин, изгледа као танки гајтан. П о р е д ових ш авова је по
један прутац извезен („налозан") белим памуком. Д о овог пасића је
појас такође о д црвене ч охе, ш ирок 5 ' / 2 см, украш ен и опш ивен по
ивицама као и први пасић. И зм еђу ова д в а пасића је празан пр остор о д
црне стризе и на њ ем у излозан ж ути танки прутац. Н а овој ш ирокој
чоханој стризи су свуда окол о ш аре (једна мања, а д р у га већа) облика
чауре распуклог воћа (сл. 1 п о д 2). Т е се ш аре прво исеку на ч охи и о д р ед и
им се тачан облик, па се он да ивицом свуда опш ију, као г о д кад се
чоха приш ива за тканину, али се и ту подм етне зелен конац, па се
пришије у з ивицу д а изгледа као прутац. О ко исечене и обам етнуте
ивице спољ а је прутац налозан белим памуком, а тако исто среди ном
расечене ш аре, изм еђу ивица, и д р уги је прутац налозан ж утим памуком.
Д о ш ироке стр и зе д о л а зи пасић о д затворено-ц рвене ч охе, са горњ е
стране зуп част (ш ирок 2— 3 см). Н а исти начин је приш ивен за црну
стризу и украш ен као први узан и пасић, само горњ ом зупчастом ивицом
су налозани узан и прутци (бели, зелени, ж ути, црвени и бели). Они
су израђени према зупчастој стризи па су сви вијугави (сл. 1 п од. 3). Ова
се стриза наслањ а на зелену сукнену стризу, ш ироку 3 '/2 см. Д елови
зелене стр изе се виде као мали троуглови (сл. 1 п о д 4), јер је прекривају
зупчасти дел ови пом енуте стризе. В рхом ове зелене стризе је налозан као
венац бели узани прутац, а д о овога пош ири црвени (вунени). П реко
зелене стр изе се наставља пасић црвене ч охе ш ирок 3 '/2 см. У доњ ем
делу је овај пасић као и ранији са лозаним п р ут ц и м а: белим и жутим,
а по врху исте стр изе су три танка гајтана, о д којих су два усукана о д
памука м од р ог и белог, наизменично, а између њ их је један црвен д е б е о
и од вуне. И зн ад ови х гајтана је са предњ е стране црвена стриза о д
дебелог сукна, дугачка колико је ш ирока предњ а пола о д облаје,
44 дугачка а 4 см ш ирока (сл. 1 п о д 5).
О д пазуха д о ч охан ог појаса (црне стризе) је на д есн ој страни клин ,
под пазухом ш ирок 11'/2 см, а у д н у 2 8 '/2 см, дугачак 69 см. Он је са-
стављен о д два дел а, али тако д а изгледа као један ком ад (сл. 3 п о д 1).
74 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАД?
П ор ед овог великог клина је мањи клин дугачак 38, а ш ирок у д н у 11 см.

Он је о д зелен ог сукна, приш ивен у з д оњ и д е о великог клина и то д о
задњ е поле (сл. 3 п о д 2). На левој су страни на исти начин намештена
два клини као и на д есн ој. Већи је дугачак 70 см, ш ирок у д н у 26 а у
в рху 8 у а см. Мањи клин (о д зеленог сукна) је дугачак 40 а ш ирок у дн у
11 см. Велики клинови су загасито црвене боје, извезени вуненим кон-
ц и м а: зеленим, модрим и жутим. Све веће и главније ш аре су оивичене
белим вуненим концем. Ш а р е су велике и захватају највећи д е о клина.
П речник једн е веће ш аре је око 8 см. Клин је украш ен вуненим гајтанима:
црвеним и ж утим п о р ед прве поле, а у д оњ ем д ел у рељ ефним прутцима
облика правих и вијугавих линија. Теш ко је одреди ти облик тих шара,
али јед н е личе на површ ину расечене јабуке а д р у ге на овалне површ ине
са вијугавом ивицом. Клинови о д зеленог сукна су прекривени у доњ ем
д ел у црвеном чохом , па украш ени шарама исеченим на чохи и везеним
исто онако како су везене ш аре на рукавима облаје и на прегљачи о
којој ћемо доц н и је говорити (сл. 4). О коло је клин опточен црвеном
ч охом , а среди ном горњ ег дела је израђен танак стуб о д свите, са ши-
роким постољ ем , па извезен и украш ен зеленом свилом, белим и ж утим
памуком (сл. 3 п о д 2). Облаја је дугачка о д врата, низ леђа, д о дна
123 см, а ш ирока је у д н у, у правој линији, око 85 см. У пасу је ши-
рока, у правој линији, око 40 см.
Рукави су о д затворено-црвеног сукна, дугачки о д рамена д о шаке
по 5 0 7 2 c m , ш ироки ок о рамена 40 см а око ш аке 18‘/ 2 см. Ивицом
око рамена, где су рукави приш ивени, има пасић црвене ч охе као украс.
П о овој чохи је д о рамена усукан гајтан о д црне и беле вуне, а на
супротној страни ивицом ч охе је шав као u i t o се свуда јавља к ад се
ч оха пришива за сукно, и ок о њ ега су налозани по један прутац белим
памуком. На самом рамену рукава је комадић отворено-цр вен е чохе
облика правоугаоника, величине 1 4 7 2 X 7 см, а у средини овог комадића
и то нри рамену је други ком адић затворено-црвене ч охе, облика пра-
воугаоника, величине 3 X 6 ‘/» см. Ш а р е су по начину и зр аде а неке и
по облику исте као и на прегљачи (сл. 4). Рукав је и сп од шаке ка лакту
расечен за 11 ’/ 2 см, ria је опточен црвеном свитом. И за саме ш аке је на
рукавима по комадић м одр ог сукна ш ирок 5 см. Н а предњ ој страни овог
м од р ог сукна је пасић црвене ч охе, а на супротној страни два, и то
сваки д р у ге црвене боје. Ту су комадићи ч охе приш ивени као год на
рам ену истог рукава. Начин веза и облик шара су као и на рамену и
на прегљачи. О ко целе ш аке је рукав л еп о украш ен свилом и шарама
извезеним на њој. Рукави су украш ени о д пазуха шавом и око шака
гајтанима свиленим и памучним а даљ е ка пазуху вуненим (сл. 1 и 2).
П регљ ач е су нош ене са п р едњ е стране преко облаје. О не су биле
обично о д црне узи н е, а било их је за млађе ж ен е и „маш ћених“ црвено
у броћ. Д н ом прегљ аче и са стране при д н у су биле ресе о д црне вуне
дугач ке „п ед“ (прек о 20 см). П регљ аче су биле на крајевима и по сре-
ж енскА нош њ а у ВАСОЈЕВИЋИМА 75
дини украш ене комадићима црвене свите, па и зв езен е р азн обр ојн ом
вуненом пређом и свилом.
П регљача коју је 1904 год и н е купио Е тнограф ски м узеј (инв. бр. 2153)
састављена је о д д в е готово једн ак е поле, а в одоравн о приш ивене.
Изаткана је о д вуне б о је цр вен ог вина. Д есн о м и левом страном низ
прегљачу с у бел е пруге, које се на црвеном п ољ у врло мало виде. О не
су од п одебел и х к уд ељ н и х конаца, утканих као и потка. И вицама са леве
и десне стране су кратке ресе, дугач к е око 2 1/ 2 см. Р есе нису у п р ед ен е
нити усукане, него су раш чеш љ ани крајеви осн ов е прегљ ачине. П о р е д
реса је узан и ком адић црвене свите, „прош ивачки“ (врло ситни бодов и )
пришивен ж утим вуненим концем. Са спољ аш њ е је стране та свита
засечена равно, а са унутр аш њ е је зупчаста. Д н о м је опточена свитом
затворено црвене боје, п о р ед које с у три гајтан а: један танки о д црвене
вуне, а два су тањ а око овог о д памука белог, црвеног и м одрог. П ор ед
ових гајтана су два паралелна пасића о д свите, а тако и преко среди н е
прегљаче и са д ес н е и са леве стране, па се д о б и је на д оњ ој страни
прегљаче већа ш ара облика квадрата. У том су квадрату повеће ш аре
облика круга, крста, куке и пирам иде са главом. Све ове ш аре са свима
завијутцима и кукицама се прво направе (исеку), па се после по свима
ивицама око ш аре опш ива свилом, вуницом и памуком. LUape на горњ ем
делу прегљ аче с у п р о д у ж ењ е и понављ ањ е ш ара са до њ ег дел а о којима
смо говорили. В рхом је превијена за 3 7 г см те се д о б и је ш упљ ина као
црево за гатњик, којим се оп асује око струка. П регљ ача је по д н у
са ресама ш ирока 58 а дугачка (усправно) 63 см. Она је купљ ена у
Лијевој Ријеци као изобичајена. П рављ ена је пре 1904 годин е, бар
30 година, и то по старијем начину, јер су овакви аљетци почели да
се напуш тају још ок о 1860 годин е. Начин украш авањ а и веза је на овој
прегљачи као г о д и на рукавима о д облаје. Она с е опасивала са пр едњ е
стране преко облаје, а б оје и ш аре су сличне на једн ој и д р угој (сл. 4).
П регљ ача инв. бр. 1369 је у врху мало суж ен а, гд е је ш ирока
32 см., а дал>е је облика правоугаоника и ш ирока је 35 с м ; о д врха д о
реса је дугачка 50 см, а саме р есе 24 см. Она је о д узи н е, изаткана
од црне вуне, д ост а танко, у четири нита. П о д н у је украш ена дугачким
црним и са неколико црвених реса. Д н ом и са стране је украш ена
узаним и дугачким комадићима црвене свите, о д којих су већина зуп-
части. П о рубовим а између црвене ч охе украш ена је танким и узаним
златно-жутим и сребрнастим плетеним гајтанима. В ез и начин украш а-
вања по чохи је као и на прегљ чи инв. бр. 2153 и на облаји, само као
новији знатно слабији. В рх, при појасу, тако је обавијан платном, да
се кр оз њ ега м ож е провући узи ца, којом се опасује око паса. Ова
је прегача из П олимљ а к о д А ндријевице, а рађена је пре 40 година по
угледу на старе прегаче. О вакве су прегаче нош ене не само у В асо-
јевићима него и у суседн и м крајевима, око Берана, у Ш ек улару и
Велики (сл. 5).
76 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА у б е о г р А д у
И р а м се н оси о у Н аији пр ек о облаје. О н је састављ ен о д д в е поле.

Н а б ер е се ок о паса и зап аш е се тако, д а пок ри је д о њ и д е о облаје,
која сам о на левој страни, низ бути н у, остан е непокривена. И рам покрије
облају у д о њ е м д е л у сам о д о в езен о г и ч охом ук р аш ен ог дел а. И рам
се ткао о д р а зн о б р о јн е вуне, па с у и ш аре на њ ем у р азн о б о јн е. У зане
пр уге на њ ем у се зо в у преш аре. И рам је би о искићен р азнобојн им
ресам а и китама о д вуне и пам ука, цингарама (звонцим а), ирапорцим а
и новцем . У Л ијевој Р ијеци с у ирам е носил е имућније а постарије ж ен е
(о д 35 д о 5 0 годи н а). Били су врло б о гат о укр аш ени , извезен и танком
пр еђом и пам уком , па су изгледал и врло ж ивоп исни. И рам е у Л ијевој
Р ијеци с у ж ен е врло ретко ткале, него су д о б а в љ а н и и з Н аије, или су
и х израђивале о н е ж е н е к оје с у се удавал е и з Н аије у Л ијеву Р ијеку.
Један ирам, рађен пре 3 0 год и н а, набави о је Е тногр аф ски м узеј у
Б е о г р а д у (инв. бр. 13668) 1933 го д и н е из П олим љ а. Д угач ак је 100 а
ш и рок 77 см. О н је врло прост прем а оним с т а р и ји м : иема накита ни
орнам ената, а о д б оја су заст уп љ ен е сам о бела и црна. С астављ ен је
о д д в е поле в о д о р а в н о пр еш ивене. На уж и м странама, које д о л а зе са
стр ане као у к р а с, су кратке цр не р есе. О сн ова је о д црне вуне, а кра-
јеви, који захватају ск о р о 2/ 3 о д њ ега, проткани су белим пам уком па
су виш е бели н его црни. С р еди на је црна п ош то је о д цр не вуне, само
с у на крајевима по д в е б ел е ш и р ок е п р уге о д б ел о г памука.
П а с су ж ен е опасивал е п р ек о облаје, п р ек о у зи ц е о д прегљ аче и
вр хом о д ирама. О н је ткан о д бел е вуне, врло танко и л еп о у п р ед е н е ,
па о б о је н цр вен о у бр оћ , или прво у бр оћ па у чађ, д а д о б и је црвен о-
чађаву или ц р вен о-ж ућ к асту боју. Н ек е су ж ен е носил е и црне пасове.
У Н аији с у пасови били оби ч н о црвени, са узан им у зд у ж н и м „пајама“
(пругам а). У Л ијевој Ријеци су им ућније ж е н е носиле „пас са акицим а“
— „колан са јакицима", — куп овни појас о д д е б е л е црне к ож е, са
п р ед њ е стране ук р аш ен „акицима“ по величини и обл и к у као „ш љ иве“.
Д р у г и д е о паса је ук р аш ен са металним плочицама и клинцима. Д о б а в -
љ ани с у и з П о д го р и ц е , С к адра и Гусињ а. Н ек олик о таквих појасева има
Е тн огр аф ск и м узеј у Б ео гр а д у . Један (инв. бр. 10881) најтипичнији за
тај крај пр и к азује слика 6. Т еж ак је 2.2 5 0 кгр, али има теж и х и ш ирих
оваквих појасева. М есто појаса са акицима носиле су неке ж ен е на
у зан ом танком п ојасу („три прста ш и р о к “) ка н и ц е (коп че). У Н аији су
кан иц е звали и ч а м п р а зи . А то су д в е металне плочице срцастог облика
спичне оним к оје су се носиле у Х ерц егови н и и С еверној Србији.
З у б у н се н оси о п р ек о облаје. Н аправљ ен је о д бел о г сукна и б е з
рукава је. С п р ед а је б и о отвор ен д а се видела цела п р едњ а страна
облаје. О д паса го р е је б и о прип ојен у з тело, а о д паса д о л е све ш ири
нарочи то скутови. Д угач ак је би о д о виш е колена. П о прсима, око
врата, по рам енима и скутовим а је б и о украш ен ком адићима црвене ч охе.
П о тој ч охи је би л о св у да врло л еп и х ш ара и зв езен и х р азнобојн им
пам уком и свилом. О ко ч охе, по сукну, је в езен и р а зн обојн ом вуненом
ЖЕНСКА НОШЊА У ВАСОЈЕВИЋИМА 77
пређом. Н арочиго по прсима као ш аре су била по леђима и прсима

„кола“ о д црвене ч охе, па ок ол о навезена. П о раменима и о д пазуха
доле је био искићен китама о д разн обојн е вуне, а највише о д црвене.
Те ките су биле укр аш ене ђинђувама разне б оје и величине. Овакви
зубуни су се звали „ш арени“ или „кићени“. Н еке имућније ж ен е су имале
на тим ш ареним зубун им а п арт е — металне плочице, уск е а дугачке,
пришивене на о б е стране прсију. П ри врху таквог зубун а, п о д грлом,
биле су д в е ђ у л е (већа сребрн а пуца) на копче, у д еш е н е за закоп-
чаваше зубун а.
А љ и н а се носила зими преко облаје а и преко зубун а. Она је била
од белог д еб е л о г сукна, са дугим рукавима д о ш аке и ш ироким првим
полама, које су се преклапале. Д о с еза л а је д о л е д о колена, а неке и
даље. О пточена је и украш ена ок о врата, низ прса, на раменима
и на простриж има (,,мулијама“) — на д в е стране при д н у — црвеном
чохом. Рукави ок о ш аке су били опточени такође црвеном чохом , а
поред тога на горњ ој страни рукава су к а л п а ц и — по један комадић
црвене ч охе пр авоугаон ог облика (величине длана), извезени ок ол осви л ом
и памуком. Аљина је била извезен а око врата, по скутовима и р у б о -
вима, али највиш е по прсима вуненом пређом, свилом и памуком, као
и зубун. Н ајвиш е се истицала црвена боја. Н а скутовима су биле изве-
зене повеће гране. Аљ ина је била искићена са китама и ђинђувама као
и зубун . П реко њ е се носила на предњ ој страни прегљ ача или ирам,
па онда појас о ком е смо говорили. У овом случају ирам се набере у
пасу тако д а покрива само предњ и д е о тела, колико и прегљ ача. У
аљину је иш ло по 12 „лаката“ сукна (ок о 8 метара), јер је била већа
и шира о д зубун а.
О б ућ а. Ч арапе су д угач к е д о колена; плетене су о д р азн обојн е
вуне, а „ш арилом ук р аш ен е“ све д о колена. Такве чарапе су се звале
и ст окончавпце, ш то су исплетене о д пређе разни х боја. П одвези вале
су се и с п о д колена „узицом" у п р ед ен ом о д д в е д о три струке разно-
бојне вунене пређе или исплетеном о д исте пређе. Ш а р е на чарапама
биле су већином ге о м ет р и с к е : „кола“ (исплетена са стране чарапе а не
около ноге), цик-цак линије (праве линије, па излом љ ене). На неким су
биле и ове ш аре: т р оугао на прстима чарапе, па права линија према
нози гор е, па опет т р оугао на лесици стопале, па око грла чарапе бојени
„колутови". Било је ш ара као и на неким ћи лим овим а: „ш аре на балуке".
Све су ове ш аре биле о д р азн обојн и х уплетених вунених конаца. Чарапе
су биле око чланака, по грлима и и сп од колена извезен е разнобојн ом
пређом. В езен е ш аре су биле обич но „гране“ са једн е и д р у г е стране
ноге. У Н аији је било тако тврдо плетених чарапа д а су личиле на
чизме. Било је чарапа плетених на јед н у иглу и „на све игле“ (пет). Кад
се плете чарапа прво се исплете наглавак, па „чарапа“ (грло).
Н а зу п ц и (н а зу в ц и ) су плетени о д р азн обојн е вунене пређе и то
предњ и д е о на пет игала, а пета и д е о око чланака и поплети на једн у
иглу. Н азупц и с у укр аш ени шарама о д р азн обојн ог плетива, нарочито

врх, пета и око чланака. К о д В асојевића зван их Љ евореч ана се често
чује м есто назупци „наглавци“, као и к о д њ и хових сусед а на зап аду.
Н азупци се н осе на стопалама ирек о чарапа. Они су као и опанци
захватали стопалу д о бл и зу чланака. Украш ени су „шарилом" — разно-
бојн ом вуненом пређом. Такви назупци су се звали ст окончевци као и
чарапе. Н а врху и на пети назупка су биле исплетене ш аре облика цвета,
о д р азн обојн е пређе, па су се називали н а зуп ц и у ц ви јет (н а гл а вц и у
цви јет ). П о р е д уплетених ш ара било је и везен их, па с у назупци изгле-
дали врло ж ивописни.
О п енци с у били као и муш ки само су лепш е „направљ ени“. Они
су имали д ост а велике врхове. И у овим опанцима као и у мушким
с у се намеш тали обојци .
Младина ношња
М лада сплете к осу у д в е плетенице, пусти је низ прса, а искити
је ш то виш е и намести је у оп ш т е као ш то смо рекли раније. У Ли-
јевој Ријеци млада је носила капу ћук. П о једн ом саопш тењ у из
Л ијеве Р ијеке личила је на птицу ћук, па се зато тако и звала. Она
се звала и н евјест ач ка к ап а. То је била велика капа облика куп е (ве-
ликог ћулафа или капуљ е), направљ ена о д сукна или црвене ч охе. Ч есто
је била о д сукна па спољ а покривена црвеном чохом . П окривала је
целу главу о д чела д о врата. В р х капе је би о и зведен ш иљ асто и на
њ ему велика кита. Тај истакнути д е о неки су звали „ћук“. И сп о д врата
с е везивала пасићем о д ч охе или плетеним о д вуне. Она је цела била
искићена парама: талирима, „францикама“, меџидијама, иглама, мерџанима
и други м накитима, нарочито поврх чела. Н ек е су на тој капи поврх
чела имале ђ е р д а н са ситним парама, а д р у г е ср еб р н у плочицу са па-
рицама и т р еп ет љ и к а м а (накит о д метала). К апе су осим тога биле
искићене разним ђинђувама, а пон ек е ок о уш ију великим металним
гривнама (б р њ и ц а м а — с е јм е н и м а ? ) које би стале на рук у за ш аком.
П реко капе п озади се намести велика бела „крпа“ о д дом аћег платна или
велики куповни свилени „фацулет", а преко лица танка бела крпа — ф а-
ћ ел а . Ф аћелу је млада носила на лицу два три дана, д о к траје свадба, а
ћук оби ч н о за год и н у дан а д о к је „невовала". Био је обичај д а се млада
поклони п р ед сваким и то тако д у б о к о д а врх ћука дохвати д о земљ е.
К ад је поч ео да се напуш та, ћук је би о врло р едак ; у селу би остао само
по један , па би се по 15 млади венчавало у истом ћуку. О бичај скри-
вања лица се о в д е о н д е о д р ж а о д о осам д есет и х годин а прош лога века.
У Наији је млада носила на глави капу о д сукна или ч охе, богато
укр аш ен у новцима, мерџанима, ђинђувама и други м разним накитима,
као ш то смо раније навели за ж ен ск е капе. Н а предњ ој страни такве
капе млада је имала п е р ја н и ц у, која се правила о в а к о : Узм е се тр ор ого
д р в о (,,роглза“), чији су кракови готово паралелни, па се п осек у вод о-
ЖЕНСКА НОШ ЊА У ВАСОЈЕВИЋИМА 79
равно, на истој висини, те је цела рогљ а висока 12— 15 см. Д р ж ак

рогље као и сваки крак се ом отају разнобојн им концима и тракама.
Свуда по њој су приш ивени прапорци, мерџани и новац. Н егд е су велики
мерџани, на мерџанима по једн а „пара“, а на свакој пари по један
прапорац. П о р ед тога на сваком р огу о д перјанице је по једн а већа
кита од конаца и ситних пара. Све се ово зов е т репет . Оваква младина
капа се обично звала п ерјан и ц а. П реко капе низ леђа стављала се велика
бела „марама" или марама звана „јабукош " (о овим марамама смо гово-
рили на страни 71 овога рада). М лада је за време св адбе као и у Лијевој
Ријеци преко лица носила ф а ћ е м (,,т ул бен “). К ад није иосила перјаницу
носила је „тулбен“, бел у танку крпу, по крајевима и звезен у и накићену
ресама. М лада је носила перјаницу обично д о к не роди прво дете, а
ако је нероткиш а носила ју је дванаест година. Са перјаницом се кла-
њала исто као и она са ћуком, тако д а су ките о д перјанице дохватале
до земље. То је би о знак учтивости и пош товањ а.
М ладина облаја је била као она о којој смо говорили, само је
њена била нова, л еп о скројена, б о љ е извезена и виш е украш ена китама,
новцима и ђинђувама. Њ у је она спремала као девојк а по год и н у дана.
У Лијевој Ријеци младина облаја се звала и у р у п л и ја . К ад ће се девојк а
удати зависило је о д тога д а ли је спремно њ ено одел о. Н арочито се
питало за уруплију. И рам за м ладу је био врло ж ивописан и богато
искићен новцима и ђинђувама. П ас са акицима или „каницама“ купован
је за младу, па га је млада после носила и као старија ж ена. И сп о д ових
појасева нош ен је по један црвен вунени појас, ш ирок и дугачак.
Прегљача, зу б у н и аљина су као и они о којима смо говорили, само су
нови, богато навезени и украш ени. У Лијевој Ријеци млада је носила
обично прегљ ачу, а ретко ирам. Ч арапе и назупци су били, осим тога што
су плетени о д р азн обојн и х плетива, украш ени још и црвеном чохом и
извезени слично облаји. М лада је „подниж авала п ар е“ („цванцике") на
назупке и на врнчаницама о д опанака, иначе су њени опанци као и
они о којима смо говорили.
М лада је носила о појасу, на д есн ој страни, на дугачком гатњику
кот улач — ком адић црног сукна округло скројен и искићен разним
китама. Н а др угом гатњику је носила, на истој страни „маш ице“, а на
трећем бритву. П о р е д тога носила је на истом крају, на посебним ду-
гачким узицама, које су имале на врху р азн обојн е гајтане, као украс
„прапорце" и „цингару“. Котулач је сл уж и о д а се ставља на руку, па
да се с њим хватају вреле п о су д е, у којима се кувало јело. М ашицама
се чаркала ватра и д о д а в а о пушачима ж ар на чибук. Котулач, бритву
и маш ице су носиле ж ен е стално као п отр ебн е предмете.
Н акити које смо поменули д а има млада, и они у з ж енску нош њ у
(игле, ук осн и ц е итд.) нису ц ео младин накит, јер је она п о р ед свега
тога имала поврх чела ђ ер д а н о д ситних пара. Н еки о д тих ђердана
имали су по два д о три р ед а новаца и звали су се завјес. Д руги. су се
слични ђердани звали ем сије. М ладе су имале, каж у, толико теж ак накит
на глави, д а с у га са муком носиле. Н а прсима су младе носиле вељи
ђердан , о д три д о четири „струка“ („синџира"). Н а њ ему с у биле паре
и „трепетљ ике“ поређане у р ед ов е. Било је и н а к о ва н и х ђер да н а „фран-
цикама", „талијерима" и други м крупним сребрним новцима. Била је
и трећа врста ђердана, вели ки ђ ердан , састављ ен о д новаца, ђинђува и
мерџана, који је нош ен и сп од грла.
Н еке младе су носиле м и н ђ уш е које су куповане готове или су
наручиване. О не с у се састојале о д „брњ ице", која се закопчавала за
у х о и округлог, јајастог или пљ оснатог пуца, ш то је висило на брњици.
Једна ж ена о д 72 год и н е причала је, д а је дош ла д о минђуша ш то је
још као млада дала дв е „полуцванцике11 д а се позлате и да се на њима
направе „брњице" за уш и.
М лада је имала ск оро увек по неколико прш ћењ а, које је добила
на д а р за врем е св адбе или доц н и је, па је обичај био д а носи сваки
на руци, д а би се видели као дар. Зато је било млада које су носиле
по 5 — 6 прстенова на руци. Н ајстарије прш ћењ е је било „ж уто“ (о д
м есинга) и јеф тино, а ретко је било ср ебр н ог и он ог са „акицима“.
Б урм е није било, него прстен са округлом или четвртастом главом.
М ладе и млађе ж ен е имале с у толико разних накита на глави и
о д ел у д а се д ал ек о ч уо звекет њ ихових накита к ад су негде ишле,
нарочито к ад их је било виш е. М ного виш е украса и накита, бар у
новије време, имале су ж ен е из Наије. Н аките које с у младе имале на
венчањ у, носиле су и после, у свим свечаним приликама, кр оз ц ео жи-
вот, само у мањој мери.
Девојачка ношња
Д ев о јк е су пре 7 0 —80 годин а, све д о п р ед удају, обично под-
сецале к осу поврх врата, па, тек п ош то се испросе, пусте к осу да
расте за плетенице, јер су као испр ош ене седел е по две, а неке и по
пет година. Д ев о јк е су дугач ку к осу сплетале у једн у плетеницу, па је
савијале у круг ок о потиљ ка; неке су је неплетену савијале на истом
м есту у „котулач" (круг). У Наији су д евојк е низ леђа често пуштале
к осу сплетену у једн у плетеницу, па је украш авале, особи то при дну,
парама и прапорцима. М ноге с у носиле и по једн у „цингару“ (звонце)
на д н у плетенице. Д ев ојк е су обично делиле к осу среди ном главе. Кад
с у се чаш љале склањ але су се, као и ж ен е, о д љ уди, јер би било сра-
мота д а се девојк а намешта и чеш ља у присуству одраслих мушкараца.
Д ев ојк е су носиле на глави, о д темена д о чела, капе сваљ ане о д „јарине",
сличне мушким ћулафима. Правили су их љ уди на исти начин као и
муш ке: јарина се ишчеш.ља, па се накваси врелом водом и стави се на
„калуп“, после се „бије“ (удар а) рукама вуна на калупу, дрвету дугачком
ок о пола метра, заобљ ен ом као јаје на крају. М есто овакве капе многе
су носиле капу о д бел ог сукна — сукњ ењ ачу (каж е се: „девојка носи сук-
Сл. 1. Облаја, предњи део
Сл. (i. „Пас са акицима" Сл. 7. Гуњице (предња страна) Сл. 8. Гуњице (с леђа)
Сл. 9. Жена у старијој ношњи Сл. 10. Ж ене у старијој ношњи Сл. 11. Девојка у старијој ношњи
њен>ачу“). П онеке су носиле куповне дрвене ф есове. О вде су капе кро-

јиле и шиле ж ен е, а пон ек ад су их кројили љ уди а ж ен е шиле. Све
су капе биле искићене новцима и ђинђувама, о соби т о ф есови.
Д евојке су се забрађивале белом , ланеном крпом , облика пеш кира,
коју су стављале преко главе па је завезивале и сп од бр аде. О вакве су
крпе добављ ане из Наије, јер је тамо много гајен лан. М ноге су
се девојке забрађивале лепом белом крпом квадратног облика, којом
су покривале пола чела, па је везивале п о д грлом. У Наији су се д е -
војке забрађивале и тако, д а су им се виделе само очи, нос и уста.
Беле, танке, мараме које су куповане звале су су се ф аћ еле, а ткане
од лана облика пеш кира к ан авц (множ ина канавци).
Остало девојач ко од ел о (облаја, прегл>ача, појас, зубун и аљинај
и обућа су као и к о д ж ен а, само с у ж ивописнији и са светлијим бојама.
Девојке су годинам а спремале венчано од ел о, нарочито облају, прег-
љачу и зубун . Облаја је била јако „ш арена“, предњ а и задњ а пола
беле, а клинови и рукави „бојани" (црвени). Н азупци и чарапе су били
са пуно ж ивих боја. Било је, каж у, девојц и „мана“ ако нема леп о одел о.
Старије су ж ен е обич но кројиле о дел о, а девојк е га везле и китиле.
Девојке нису носиле ирам, појас са акицима и канице.
Д евојке су као накит носиле ђердан о д мерџана, ђинђува и новаца.
Један девојачки ђердан се састојао из пет „талијера“ и дванаест „ш естака“.
Кићење одел а са новцима и другим предметима је као и к о д ж ена
само мање.
Н еке су дев ојк е носиле у уш има минђуш е, сличне оним к о д ж ена.
Уши су буш ен е иглом „везитком" и то пош то се д оњ и д е о уха истрља
добро копривом, д а утрн е, па се к р оз руп иц е провуче свилени конац,
који се пом ера свакога дан а д о к у х о не преболи.
Д евојчи це с у д о осм е годи н е обич но к осу секле кратко, д о главе,
ножицама којима су с е стригле овце. Д ев ојк е о д осам д о дванаест го-
дина подсец але су к осу поврх чела и на врату, а оне старије све д о
14 и 15 год и н е су повраћале к осу назад и подсец але је на врату, па
тек кад напуне 15 година или сташ у за у д а ју пусте косу д а расте. Д е -
војке после д ес е т е годи н е и кад почну да чувају стоку узим ају капе
ваљане о д јарине или о д сукна, сличне оиим старијих девојака. Тада
је за њ их спремана и крпа (канавц) за убрађивањ е. Д евојчи це д о осме
године су носиле облају белу или бојану, а оне старије још прегљ ачу,
вунени појас и зубун . Ови делови одела као и обућа су били као и
код одраслих девојак а, само много једноставнији и простији, са мање
веза и накита.
О вде смо говорили о од ел у „излазном “, свечаном (празничном)
летњем и зимском. Л ети се као ш то је п р ир одно носи мањи а зими
већи број аљетака. Аљина се носи зими, а преко ње појас и прегљача,
или ирам место -прегљаче. Зим и се носила и сп од лепш е облаје простија,
невезена облаја. Свакидањ е летњ е и зимско од ел о је као и празнично,
Г ласн и к Е тн ограф . м у зе ја IX 6
само је б е з веза и накита и простије рађено. Или се то одел о састојало

и з п од ер ан и х дел ова свечаног одела.
Као ш то смо видели, све д ел о в е одел а осим појаса са акицима,

накита и неких марама израђивале су ж ен е о д вуне са пуно воље,
стрпљ ењ а и љ убави. И ако је од ел о било о д вуне, изгледал о је мекано,
глатко и прикладно, као д а је о д најлепш е ч охе. И з варош и су добав-
љани разни украси, накити, чоха, свила и памук. Ж енски њ е је одело
кројило, ш ило, везло, украш авало и бојило са пуно ук уса и смисла,
ш то св ед оч е предмети који су се очували из тога времена. Било је жена
које су се истицале у изради одел а, па су д р у г е д олази ле к о д њих, да
им скроје или д а им препочну вез и д а их науче. Ж ена је показивала
највећу сп о со б н о ст у изради одел а и обуће, било ж ен ск ог било мушког.
И мало је пуно пор оди ц а које су се истицале лепом нош њ ом.
У овом се крају много везло по вуненој тканини р азнобојн ом ву-
неном пређом, лепо бојеном , а танко и д о б р о уп р еден ом . В езло се и
по чохи свилом и памуком. Један начин веза се зов е л о за њ е (каж е се:
л о зи т и — „лозим прегљ ачу"). Л ози с е пређом, памуком и свилом, по
сукну, платну и чохи. А то је кад се и зв езе п рут ац (права или крива
линија) састаљ ен о д извезен их круж ића, или је тај прутац са вијугама
и кукицама на исти начин извезен. О бично се „лози“ п ор ед (ок о) неке
навезене ш аре или направл3ен е о д чохе.
Ш то се тиче ш ара (орнамената) оне су геометриске, а често праве
геом етриске ф игуре. И он е извезен е на сукну и оне израђене и наве-
зен е на чохи су врло карактеристичне. На чохи се много полагало на
исецањ е самих ш ара, па су се после готове ш аре обаметале и опшивале.
З ато на чохи и нема л еп о извезен их ш ара нити правог веза. Ш ар е и
вез на чохи су слични везу и шарама на предметима из С редачке Ж уп е
к о д П ризрена и Б уковице у Далмацији. О блик ш ара, боје и начин веза
на вуненој тканини су слични оним какве смо запазили на предметима
из околине Ђ аковице и Пећи. Н еке ш аре или дел ови већих ш ара личе
на косовске. Д р у г е имају неш то слично са шарама у Ресави и Тимоку.
И пак се к о д ових шара зап аж а неш то типично и оригинално. Зато пред-
мети из тих крајева, уколико су очувани, имају велику вредност и по-
казују, д а се у тим крајевима везло врло много и врло лепо и да се
имало смисла за л еп у б оју и орнаменат, ништа мањ е него у М етохији
или на К осову.
О вакво од ел о је нош ено све д о ш есетих годин а 19 в. У то време
наредила је „влас“ с Ц етињ а д а се униш ти „ш арило“, тј.: везени зу-
буни, облаје, прегљ аче, ирами, везане аљ ине и д р . ; затим д а се не носе
они м ногобројни накити на одел у, на глави и коси, и д а се коса (пле-
тенице) не носи низ прса, него око главе. М есто тога одела наређено
је д а се носи „црногорско", о ком е ћемо говорити доц н и је. П о кази-
вању старијих љ уди иш ао је М ирко П аунов Веш овић, који је био пер-
ЖЕНСКА НОШ ЊА У ВАСОЈЕВИЋИМА 83
јаник к од в ојводе М иљана, по наређењ у власти, по тадаш њ им Васоје-

вићима и „вадио ж енам а и з ковчега ш арене аљине и пресијецао их, д а
би народ поч ео носити ц р н о го р ск у нош њ у". О во је важ ило само за
онај д ео Васојевића који је п р ип адао Ц рној Гори, д о к је н а р о д у ва-
Тојевићким селима у Т урској и у пограничним селима и д а љ е чувао стару
ношњу. О но ш то су са ж ен ск ом нош њ ом ур ади л е власти у Васојеви-
ћима, истовремено су учиниле и у суседним племенима: М орачи, Ров-
цима, Б ратонож ићима и други м , јер је и тамо била слична ж ен ск а нош њ а.
Због чега су власти ов о ур ад и л е није нам познато, али су два разлога:
прво да сав н а р о д у Ц рној Гори има једн аку нош њ у, а д р у г о ш то је
ова ношња била непрактична у п огл ед у и зр аде и украш авањ а, а п ор ед
тога накити су били врло скупоц ен и, па се на њ их морало много трош ити
времена и новаца.
Новија ношња (од 1860— 1912 год.)

Стару ж ен ск у нош њ у, о којој смо говорили, потискује у другој
половини 19 века ц р н огорск а нош њ а, јер су и саме д р ж ав н е власти на
томе радиле, а и зато ш то је црногорска нош њ а сматрана лепш ом. Н ије
се тражило д а се носи ч охана скупоц ен а нош њ а, него сукнена као
подеснија и јевтинија. Све д о осам десети х годин а 19 века теш ко је
освајала новија нош њ а, а нарочито у пограничној Наији као забаченом
крају. Али после рата 1876— 78, када су Васојевићи д о Лима припали
Црној Гори, а њ ихово среди ш те постало варош ица А ндријевица, зб о г
бољег саобраћаја и јачих веза са Ц рн ом Гором усваја ц ео н ар од црно-
горску нош њ у.
У ово време с у ж ен е плетенице (,,витице“) намеш тале око главе
у круг, тако д а је главни д е о к осе п адао поврх чела, као и к о д ж ена у Ц рној
Гори. Остали начин чеш љ ањ а к осе, раздвајањ е среди н ом главе и под-
вијање виш е чела је зад р ж ан о као и раније (сл. 9), само се глава није ничим
китила. М лађе ж ен е су се „невјестиле“ („заневјестити с е “), тј. задевале
су за плетенице, ш то су се истицале с п р едњ е стране главе, велику сви-
лену мараму која је намеш тена тако и падала низ леђа као ш то смо
рекли на страни 70 и 71 овог рада. М арама је причврш ћивана за пле-
тенице са д в е д о три боч ан ке (п о д у ж е игле са главама). Те с у мараме
сличне оним старијим свиленим марамама и звале су се истим именима.
Биле су различитих светлијих боја: црвенкасто-ж уте, м одро-ц рвене
и црвенкасто-беле. Биле су тако велике д а с у д о се за л е д о паса. Сиро-
машније ж ен е су имале простије и јефтиније мараме. Старије су ж ен е
„претурале“ куп овне црне мараме са ресама (сл. 9 и 10). Врло често су се
старије ж ен е повезивале црном или ш ареном (у бојама) марамом — по-
везачом преко чела. Н еке старије ж ен е су се убрађивале тако ш то су
мараму стављ але прек о главе, па је везивале и сп од грла. У Наији су
многе ж ен е задр ж ал е д у г о старије мараме и старији начин забрађивањ а,
али б е з накита.
К о ш у љ а . П рво су ж ен е п оч еле д а н о се п рт ен е к о ш у љ е у Н аији,

п ош то су се тамо гајили лан и к он оп љ а, па д о ц н и је у Л ијевој Ријеци.
К ош уљ е су д угач к е као и облаја. Н ош ен е су и с п о д обл аје у долини
Лима и у суседн и м васојевићким селима, све д о к није облаја изоби ч а-
јен а; у Л ијевој Ријеци је то б и о р едак случај, јер је облаја м н ого раније
напуш тена н его у Н аији. К ош уљ а у Н аији је била дугач к а као и облаја,
па и звезен а разн обојн и м пам уком ок о врата, низ прса и ок о рукава за
ш аком. Н а к ош уљ и се оч увао стари начин веза.
У Л ијевој Р ијеци и у свим планинским селима ж ен е су почеле д а
н о се к ош уљ е тек 60 и 70 годи н а 19 века. П латно д ом аћ е је д о б а в љ а н о
из Н аије и и з Гусињ а, а ф абр и ч н о (пам учн о) с Р ијеке Ц рн ојевића. У
овом крају к о ш у љ е су бил е прво б е з веза и д у га ч к е д о и с п о д паса.
Тек 80 и 9 0 год и н а 19 века ж ен е н осе у великој мери к ош уљ е са ouieu-
ц а м а (вез о к о врата и на прсим а) као и у Ц р н ој Гори. Н а к ош уљ и су биле
п о д грлом и на ср еди н и прсију к уч к о ви и ковче за зак опч авањ е (сл. 9 и 10).
Р аш е. О тк ад је почела д а се напуш та облаја, ж е н е н осе вунене
р аш е о д танке црне у зи н е (ткане у четири нита), о д к оје су прављ ен е и
м уш ке гаће. Р аш а је била оби ч н о о д четири поле, а би л о их је и о д
седам д о д ев ет пола. О на покрива тело о д паса д о чланака. В р хом раш е
је т у р (повр аћени д е о ), к р оз који се увлачи гатњ ик, д а се њим св еж е
ок о паса. Р аш а је на гатњ ику, о к о паса, „најенгана" — набрана (сл. 11).
У Л ијевој Р ијеци се ч есто за р аш у каж е џ уп а , а то је остатак о д назива
џупелета. И раш а је прим љ ена и з Ц рн е Г оре.
М есто ирама и пр егаче п очеле с у ж ен е да н осе ф у т о , на пр едњ ој
страни раш е, 7 0 — 80 год и н а 19. в. у Л ијевој Ријеци а у Наији много
д о ц н и је. Ф уто је би л о о д ц р н ог к уп овн ог платна, а ш иле с у га и кро-
јиле ж е н е у о бл и к у прегаче. Н а крајевима је би л о „намрскано" у листиће.
П ри м љ ен о је у з ц р н о го р ск у н ош њ у. У Наији и суседн и м селима су
п о н ек е н оси л е м есто ф ута велику свилену м арам у (сл. 10).
У о в о врем е су ж ен е носиле оби ч н о ш а р ен е пасове, који су дош ли
и з Гусињ а у Н аију, па у Л ијеву Р ијеку. Т о с у дугач ки вунени појасеви
ц рвен е б о је, слични муш кима, са рази обојн и м у зд у ж н и м пругам а. Били
с у краћи и у ж и о д м уш ки х, а и п р уге ( п а је ) на њ има с у биле у ж е
н его на муш ким. Ж е н е су н оси л е и он е п асове које су имале као
м ладе. П ојас се оп аси в ао пр ек о к о ш у љ е в р хом р аш е и фута.
Г уњ и ц а . У Н аији и у селима за п а д н о о д Т реш њ евика, у долин и
р ек е Д р ц к е , ж ен е су н оси л е гуњ ицу отк ад се почела губи ти облаја па
д о пр е 3 0 годи н а. Гуњ ица је д о ш л а у В асојеви ће и з ок ол и н е Берана.
П рво с у биле о д бел о г сукна па д о ц н и је о д цр ног, а било их је и о д
ц р вен ог. Г уњ иц е су правиле сео с к е тер зи је и з Н аије и ок ол и н е Берана.
П осл ед њ и тер зија који је правио гуњ ице је Р а д о са в М ијовић из села
Грачанице у П олим љ у. Е тногр аф ски м узеј у Б е о гр а д у има д в е гуњ ице
н абављ ен е 1933 го д . Гуњ ица инв. бр. 13660 је из П олим љ а, к о д А ндри-
јевице. О на се облач и п р ек о к ош уљ е и д охв ат а д о виш е појаса. Н аправ-
љена је о д црног дом аћег сукна и б е з рукава је; сп реда је отворена да

се виде целе груди , али има и два језичка који се и зн ад паса закопчавају
металним кучковима и ковчама. Ивицама око врата, низ прса и око
рукава је опточена црвеном чохом . Украш ена је комадићима црвене чохе
у дну првих пола (облика квадрата) и на леђима на три места (облика
троуглова). П о р е д тога је богато украш ена црвеним, вуненим гајтанима
по целим леђима и првим полама. Н а предњ ој страни изнад паса
је украшена округластим куповним дугм адим а о д метала и порцулана.
Друга гуњица (инв. бр. 13670) је из Краља. Она је у свем у слична првој,
само су ш аре мало друкчије на овој која је украш ена по ивицама
првих пола дугм адим а пљ оснато-јајастим и о д ж утог метала (сл. 7 и 8).
Прва гуњица је састављ ена о д седам ком ада сукна а др уга о д дванаест.
Гајтани и сви сукнени дел ови су приш ивени дебели м пртеним концем.
Јакет у п л ет ен у о д беле („ р у д е “) вуне почеле с у ж ен е да носе у
Лијевој Ријеци пре 5 0 — 60 годин а, а у Наији доц н и је. Она се састојала
из две задњ е поле (леђа), д в е прве (леве и д есн е) поле и рукава дугач-
ких до ш аке. Облачила се преко кош уљ е, а дохватала је д о појаса.
Спреда је била отворена, те с у се виделе целе прси везен е кош ул3е.
Прве поле с у се закопчавале изнад паса, на једн у или д в е копче.
Јакета је била јако припијена у з тело. И вицом око рукава за шаком,
око врата и низ прса је зуп част поплет (зу п ц и ), а п о р ед њ ега су непре-
кидно ш аре (облика ром бова), које се зов у к о л а . О ко тих кола су свуда
шупљике. Јакета је било б о је н и х : црвених и љ убичасто-ц рвених. Прим-
љене су из Ц рн е Г оре а изоби ч ајен е пре 2 0 година (сл. 11).
Пре 2 0 — 30 годин а почеле су ж ен е и девојк е д а носе м есто пле-
тене јакете и гуњ ице о к р у гл у јакету, о д м од р ог или црног ш тоф а.
То су јакете са овално или пол ук руж н о исеченим првим полама. Оне
су спреда сасвим отворен е (сл. 10) а примљ ене с у из цр ногорских
вароши, јер су такве и тамо нош ене.
Н еке су ж ен е носиле у Наији место гуњ ице и плетене јакете је л е к
по величини и кроју сличан гуњ ици. То су куповни јелеци, прављени
од црвене ч охе, а украш авани свиленим и златним гајтанима и металним
дугмадима. Такви с у јелеци прављ ени у суседним варош има, које су
биле п о д турском управом .
З у б у н . М есто кићеног и богато везен ог зубун а у ово време је
ношен зу б у н о д бел о г сукна са н ап равом . Н аправе су гајтани, ш ер а зи ја
(жута трака) и црна јајаста д у гм а д о д вуне или свиле, којима је зубун
украшаван. З у б у н је израђиван и украш аван као и мушка хаљина. П о
кроју и начину украш авањ а сличан је куповном и чоханом зу б у н у , јер
је израђиван по угл ед у на зу б у н е из Ц рне Горе. И зобичајен је пре 20
година. Д о почетка 19 века зу б у н е с у најчешће израђивале ж ен е, а
после сеоск е терзије или терзије у К олаш ину и А ндријевици. •
П реко зубун а су ж ен е носиле ст руке као и муш карци. Ж ен ск е су
струке биле у ж е и краће о д муш ких, али са виш е боја и ш ара. П о
86 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ м у з е ј А у б е Ог р а д у
крајевима су биле искићене и навезене разнобојн ом пређом. Било је

б о је н и х и ш арен и х струка. П рве су бојен е у броћ (црвено или загаси-
то-црвено), а ш арене су имале разне уткане ш аре на црном или црвеном
пољ у. Н а струкама за млађе ж ен е и девојк е биле су на леђима по једна
или д в е ките (сл. 10 и 11).
Крајем 19 в., к ад почињ е д а се напуш та струка, многе су ж ен е
имале ве л ед ун (в е л а д у н ) о д црног сукна, сличан куповним капутима.
Био је постављ ен по колиру око врата, око џепова и по рукавима за
ш аком црним „велудом" (сом отом ). В еледун и су нош ени обично зими
преко зубун а, а досезал и с у д о виш е колена. П равиле су их сеоск е и
вар ош к е терзије а примљени с у из сусед н и х зап адних крајева.
Н еке имућније ж ен е и оне које су хтеле одел ом д а се истакну
имале су за свечане прилике (после 80 година 19 в.) свит не или зл а -
т не аљ ин е. А то су корет (свитна јакета) о д зеленкасте или загасито-
м о д р е или ц р н о-м од р е ч охе и з у б у н о д беле или бело-зелен е чохе.
Најстарији корети су били с д угим рукавима д о ш аке, с преда д о пола
прсију отворени, украш ени по првим полама, ок о врата, ок о рамена и по
рукавима златним гајтанима (сл. 10). Они с у куповани обично у П одго-
рици. О ко 1900 годи н е су били по боји и кроју друкчији, као и у целој
Ц рној Гори. Зубун- ако је би о украш ен свиленим гајтанима и пуцима
звао се свитни, а ако је био украш ен „златним" гајтанима и пуцима
звао се златни (сл. 9 и 10). У з ове дел о в е одел а се носила раш а о д куповног
бољ ег ш тоф а, дугачка ск оро д о зем љ е. М есто вуненог појаса носиле су
угледни је ж ен е по р о д у или д о м у „ср ебр н е“ или „златне ћем ер е“ (сл. 10),
као г о д и у Ц рној Гори, који су куповани обич но у П одгори ци. Кад
су ж ен е почеле увелико да носе (ок о 90 година прош лог века) „свитне
аљ и н е“ тада су почеле д а се носе и прве цревљ е — д у б о к е ципеле, какве
су се у то време правиле у К олаш ину, Андријевици и П одгоррици.
О б ућ а је као и у старије време, само крајем 19 века нестаје оних
ж ивоп исних и везен их чарапа и наглавака са ш арама. Н ајвиш е су се
очували „назупци у цвијет“ слични оним старинским. Ч арапе су често
биле црвено или љ убичасто обојен е, а назупци црни, па украш ени раз-
нобојним плетивима. О панци су као и старији (сл. 10 и 11), само их
има и „ш пагом учињених" као и мушки.
М ладе су се носиле као и уд ат е ж ен е и све он о б о љ е и лепш е
од ел о, о ком е смо говорили, спремано је за младу, за венчање. Прве
свитне (златне) аљ ине, цревљ е, свилене крпе (ф ацолете), ћемере, што-
ф ане раш е, кош уљ е са ош вицама куповане су за младу. Главна од-
лика је младе ш то „претури" мараму низ главу и леђа.
Д евојк е су сплетале косу у д в е плетенице, као и ж ен е, па је за
разлику о д ж ен а намеш тале тако д а су д еб љ и крајеви плетеница пре-
крштани на потиљ ку, поврх врата. П реко к осе се носио, над челом,
црн огорски ш иш ак (мала капица) као у ЦрноЈ' Гори. П реко капице
и задњ ег дела главе се забрађивала куповна ш арена марама (квадратна)
Ж е н С к А НОШЉА у в а с о ј е в и ћ и м А 87
тако да се девојци видело д н о о д капе и цело лице, па се везивала

под грлом. Те су мараме куповане и биле су врло различите по бојама
и шарама, али су све биле отворено-светлих боја. Н ек е дев ојк е (у Сла-
тини и у Барама) с у делиле к осу на левој страни, па се забрађивале
поврх чела марамом и везивале је за врат (сл. 11). П ре 2 5 — 30 година
су почеле д евојк е д а н осе свитне зу б у н е са малом „направом'1. Д евојке
нису носиле свитне — златне аљине, ф уто и ћемер, а све д р у го су имале,
што нисмо истакли, као и ж ен е, само новије и очуваније (сл. 11). О гледало
се појавило тек крајем 19 в., па су се дев ојк е и ж ен е кријући огледале,
а била је велика срамота д а девојк а носи огледало.
Д евојчице о д 8 д о 10 годин а су се носиле као и раније: ш иш але
су косу кратко, носиле дугач к у белу или бојану о б л а ји ц у и опасивале
се преко њ е вуненим пасићем. О бућа је била као и к о д одрасли х само
простија. Д ев ојк е ок о д ес е т година потсецале су косу поврх чела и на
врату, а оне о д 12— 15 годин а зачеш љ авале су је назад, па је засецале
поврх врата. Д ев ојк е о д 10— 15 годин а су носиле, у свечаним приликама,
на глави капицу као и одрасле и забрађивале се куповном марамом.
Остало од ел о тих девојака је било као и к о д старијих, само простије
и у кући рађено о д дом аћи х тканина. Тек после 15 годи н е д евојк е плету
плетенице и почињ у д а се н осе као и старије девојк е. Млађа сестра као
девојка носила се простије о д старије неудате сестре.
Све оно ш то се носи као летњ е свечано од ел о (зу б у н , јакета, гу-
њица, кош уљ а, раш а, појас, струка и свитно (златно) о д ел о ) носило се
и зими, а у з њ ега р едов н о струка у раније време, а после веладун.
Свитно од ел о и ћемер (појас) су се носили само у најсвечанијим при-
ликама. Зими су се ж ен е забрађивале преко претурене мараме другом
марамом и завезивале је п о д грлом. О бућа је зими и лети иста. Једн о
лепо свечано о д ел о служ ило је често десетинам а годин а, јер је врло
брижљиво чувано и облачено само у свечаним приликама.
Свакидањ е летњ е и зимско од ел о је као и свечано (осим свитног
златног), само је простије рађено и о д гр убљ е тканине, или је то по-
дерано свечано о дел о. Ч обан ице (ж ен е и девојк е) с у носиле џоке и
кабанице као и мушки.
За п оследњ и х три десет годин а су изобичајени к о д ж ен ск е и д е-
војачке нош њ е: свилене мараме (ф ацулети, крпе), сукнени зубун и , фута,
старински корети, плетене јакете, гуњ ице, јелеци, струке, појасеви, црно-
горске капице, џоке и кабанице.
Данашња ношња
Д анаш њ а ж енска и девојачка нош њ а с у постале п о д утицајем
данашње варош ке нош њ е. Г отово с у сви делови одел а о д куповних
тканина, једи но још ж ен е израђују обућ у. Све д евојк е и имућније ж ен е
имају ципеле, за свечане прилике, какве се н о с е у најближим варош има.
Жене старије о д ш есет година намеш тају косу, готово све, по старијем
начину и забр ађ ују се куповном црном марамом са ресама, коју вежу

п о д грлом. О не н осе кош уљ у б е з веза, па преко њ е затворен у б л узу ,
о д куповне материје, која се прави у варош има. О не, које нису очувале
корет, н осе округлу јакету, кош уљ у са ош вицама, зу б у н свитни (златни),
раш у о д платна (врста ш тоф а) или узи не. М есто зубун а носе зими
к уповне капуте, а сиром аш није о д црног сукна, сличне куповним. Младе
и млађе ж ен е носе се као и у целој Ц рној Г о р и : ве л (на глави), зубун
златни, корет, долакШ ице (м ного чеш ће) — корет са кратким рукавима,
кош уљ у са ош вицом , ћемер (ретко), раш у кратку (д о и сп од колена) и
ципеле најновије врсте.
Д евојачк а је нош њ а каква је превладала у целој Ц рној Гори. Оне
зачеш љ авају к осу у з главу, р азд ел е је на левој страни, па је савију на
потиљ ку. У свечаним приликама једн е су „гологлаве“, а д р у ге се забр ад е
танком белом марамом, поврх чела, тако д а се види раздвој и коса над
челом, па је св еж у п озади . Н а горњ ем дел у тела носе к ош уљ е д у б о к о
исечене и преко њ их „б л у зе“ о д танког лепог ш тоф а, беле или разних
отворени х боја. Р аш а је о д п о д е б љ ег куп овног ш тоф а, д у га д о исп од
колена. Ч арапе су за свечане прилике к у п о в н е : свилене, полу-свилене и
пам учне, а за д р у ге прилике вунене. П реко к ош уљ е са ош вицама
неке имућније д евојк е н осе долакти це, које с у као и к о д ж ен а.1)
М итар С. Влаховић.
Z u s a m m e n fa s s u tig . — D ie F ra u en tra c h t im S ta m m e V asojević. D ie A rbeit zer-

fa llt in drei T eile. Im e rste n T e ile is t die R ede von der a lte ste n T racht, die nach
Schnitt, A usarb eitung, S tick erei und A ufputz auf g r o se A ltertiim lich k eit h in w eist und
auf V erw an d tsch aft m it ein ig en T rachten S iid -S erb ien s. AuBerdem z e ig t e s, das im
Stam m e V a so jev ić und in den benachbarten m o n ten eg rin isch en Stam m en viel g e stic k t
w urde, das die O rnam ente m an nigfaltig w aren und verw andt m it ein ig en O rnam enten
in anderen G eg en d en J u g o sia v ie n s (D a lm a tien s, Siid — und N ord-Serbiens). D er haupt-
s a ch lic h ste und s c h o n ste T eil d ieser T racht is t die c b la ja , ein K ieid au s diinnen Tuch
(u zin a), in H em dform , r eich g estic k t m it v ielfarbigem VVollgarn und gep u tzt m it rotem
T uch (B ild i , 2, 3). D a s is t der k a r a k ter istisch este T eil d ieser Tracht. P re g lja č e , Schiir-
z en , w o v o n e s z w ei A rten gibt (B ild 4, 5), sind nach O rnam enten und S tick erei sehr
in teressa n t. E s b e ste h t g en u g A hn lich k elt in der Stikerei und im A ufputz z w isch en
o b la ja und p reg lja ča . S ta tt der p reg lja ča trug man o ft den ira m , ein e Art Schurz,
seh r m a lerisch a u s vielfarbiger W oIle g e w o b e n . Man w and ihn iiber die o b laja um den
ganzen unteren T eil d e s K orpers. P a s o v i, G iirtel, w aren g e w 6 h n lich au s roter W olle, e s
gab auch w e lch e a u s L eder m it Z ierw erk (p a s sa a k ic im a ) (B ild 6). M anche Frauen hatten
J) У „Насељима* II, стр. 552 и 557 има врло мало података о неким аљетцима
женске ношње у Васојевићима. - - О црногорској женској ношњи види чланак А. Јови-
Иевића у Z b o rn ik u z a n a r. ž iv o t i o b ič a je J u ž . S lo v e n a VIII/l, 61—64.
Главне податке за ношњу у Васојевићима прикупио сам као члан Научне експе-
диције београдског универзитета крајем јула 1933 год. од лица која смо споменули у з
наш чланак М уш ка нош ња у В асојеви ћим а (Гласник Етнограф. музеја у Београду VIII,
72 и даље). Накнадне податке за женску ношњу добили смо од r. Перише Томовића (72 год.)
и његове госпође; r. Милоша Милошевића, барјактара (78 год.); r-ђе Марице М. Мартиновић
(60 год.), Милице Петровић (80 год.) и г-ђе Ђиновић (70 год.).
ЖЕНСКА Н бШ Њ А У в Ас о ј е в и ћ и м А 89
Giirtel mit M ettallplatten in H erzform (kanice). Ober die o b la ja trug man im Som m er
den zubun, einen W o llro ck o h n e A rm el, seh r reich g e stic k t und m it rotem T uch g e sc h -
miickt. AuBerden w ar er verziert m it Q u a sten , und v ersch ied en en Z ieraten. Im W inter
trug man iiber die o b lija die a ljin a , einen w eiBen T uchm antel, a lm lich verziert w ie
der zubun. D ie Frauen lieBen ihr H aar in zw ei Z opfen iiber die B ru st fallen und
schmiickten e s m it G eld, P erlen und Z ierw erken. S ie bedeckten ihr H aupt m it der
krpa, einem Tuch, d e s se n Enden iiber den R iicken hingen. E inige j'unge Frauen trugen
eine Kappe m it v iel Schm uckw erk, die p erja n ica hieB, andere ein e sp itze Kappe m it
groBer Q uaste, die ćuk (V o g e ln a m e) hieB.
D ie Frauen sch m iick ten sich v iel, b eso n d ers B rau te: m it G eld, Perlen, F litter-
werk und anderen Z ierg eg en stan d en . M adchen trugen sich ahnlich w ie Frauen, nur
schmiickten s ie sich w eniger, trugen das H aar nicht w ie Frauen und b ed eck ten das
Haupt nicht. B is zu ihren 15. Jahre o d er ihrer V erlob ung trugen die M adchen ku rzes
Haar, lieBen e s dann vvachsen, flo ch ten e s in einen Z opf, m anche lieBen ihn iiber den
Riicken hangen, andere k n o teten ihn iiber dem N acken auf. D ie FiiBe b ek leid ete man
mit langen Striim pfen b is zu den Knien, s ie w aren verschiedenfarbig g e flo c h te n und
mit Ornam enten fe r sch ied en er Form . D ariiber kam en die w o lle n e n nazupci, sehr m ale-
risch, w elch e den FuB uber den Strum pf b edecken. D ie O panken sind au s un gegerbtem
Leder (B ild 10, 11).
Im z w eiten T eil is t die R ede von der neueren T racht, die in d ieser G egen d vor
50—60 Jahren a u s M on ten eg ro an g en o m m en vvurde, a ls a llg e m e in e V olk strach t (Bild
9, 10, 11).
Im dritten T eil sind A ngaben g eg eb en iiber die h eu tig e T racht, die unter dem
Einflus der h eu tig en Stadttracht entstand.
B is vor 4 0 —50 Jahren verfertigten die Frauen und M adchen die g e sa m te Frauen-
tracht au s W o lle, Lein und Hauf, w ahrend h eu te a lie G ew eb e fiir die T racht gekauft
vverden, und die T racht sta d tisch e oder d o rfisch e H andw erker ausarbeiten.
Народне игре нишавских села
— Прилог проучавањ у народних игара —
С купљ ача н а р о д н и х игара у ниш авској области оч ек ују д а н а Ј с д в а

изненађењ а. П рво — непријатно — д а с у се стар е н а р о д н е и гре у селима
ок о Н иш а и у з Н иш аву д о С вете П етке п от п ун о и згуби л е. Д р у г о —
пријатно — д а б р ој стар их игара сачуван их у свој л епоти и р азн о-
врсности пр евазилази сва очекивањ а у крајевима о д Ц р в ен е Р ек е д о
Ц а р и б р о д а . У првом случају, у за л у д се трага за старим к о л и м а : К р и во м
Б а њ к о м , Б е р б а т о в к о м , З а п л а њ к о м , П о т р е с уљ к о м , која с у с е у врем е
Стевана С рем ца л еп о играла чак и у сам ом е Н иш у, о чему налазимо
п о д а т к е у њ еговој З о н и З а м ф и р о в о ј. Н и Н иш , ни окол на села — Н иш ка
Бањ а, Јелаш ница, П р осек , С ићево, Света П етка и д р у г а — не знају
д а н а с за те стар е игре. И з С р ем чевога Н иш а д ан ас постоји једи н о још
Ј ел к е, Т а вн и ч а р к е, и то у некол ико варијаната. — У д р у го м случају,
ако се скупљ ач за п р ву ори јен тац ију п осл уж и списком н а р о д н и х игара
који д а је В ладим ир М. Н иколић у свом е р а д у „И з Л уж н и ц е и Н иш аве'11),
ув ер и ћ е се д а се у крајевима источн о о д Ц р в ен е Р ек е већина тих старих
кола д о б р о очувала, и д а ту п ост оје и м н оге д р у г е игре, исто тако
интер есантне, карактеристичне и веом а старе, о чем у с в ед о ч е старци и
стариц е који и х д о б р о памте и још леп о играју, а научили су и х о д
своји х р о д и т ељ а или д е д о в а .
А ко н ек ом е и з ни ш авскога краја поставите питањ е како се у ње-
го в о м сел у игра, он ће вам, би л о д а је и з за п а д н о га д ел а који је старе
н а р о д н е и гр е зан ем ар и о, би л о и з источн ога у ком е је традиц ија још
свеж а, — у б е д љ и в о о д г о в о р и т и : „Н и где се тако л еп о не игра као к о д
н а с !“ . .. М а како овај о д г о в о р ч у д н о зв уч ао к ад се од н о с и на села
и зм еђ у Н иш а и С вете П етке, ипак у њ ем у има rio мало истине ако се
мисли сам о на н ач и н играњ а, а не и на сам е игре. Јер, иако с у се у
тим селима стари обл и ц и н а р о д н и х игара и згуби л и , није се изгубила
љ у б а в прем а играњ у, која чини д а ом лади на не пр оп уш та н е д ељ у , праз-
нике и с а б о р е к ада с е ск уп љ а у великом б р о ју д а би играла. П ош то
су се т у кола свела го т о в о на једа н једи н и тип, то је сасвим п р и р о д н о
д а је стално, н еум ор н о у в еж б а в а њ е је д н и х истих корака д о в ел о д о
ђ Српски етнографски зборник 16, стр 387 и даље.

МАРОДНЕ ИГРЕ НИШАВСКИХ СЕЛА 91
апсолутне сливености у играњ у, ш то прави утисак лакоће, и тренутно

м ож е д а се д о п а д н е , нарочито зат о ш то се нар одн а нош њ а тамо још
чува, те цела гр упа играча као слика л еп о и згледа. Н аравно д а ова
лакоћа ступањ а и гаж ењ а не м о ж е д а н адок н ади недостатк е у лепоти
самих игара, ш то чини д а се посматрач б р з о засити и на крају о д свега
види сам о м еханички р а д тела. б е з ун утр аш њ е топли не која д а је б о ју
игрању. Тип кола који се ту тако р а д о игра, и чији се једн олик и кораци
уп ор н о прилагођавају и двочетвртинским као и трочетвртинским мело-
дијама, и згл еда д а претстављ а д ег ен ер и са н е остатке типа Д е в о ја ч к о г
к о л а и Н ове В л а х и њ е 1), са д о д а ц и м а у ситним корачићима (ум есто пот-
скока) к ад се и д е у д е с н о , и са сим етрично и зв ед ен ом истом таквом
ф игуром улево (ум есто је д н о г корака лево, је д н о г д ес н о и два лево).
Сасвим д р у ги утисак остављ ају игре у селима с о н е стране. Ц р вен е
Реке. П осм атрач н ар о д н о га ор а у тим крајевима ни к ад не осети заси-
ћеност, а онај ко ж ели д а се бл и ж е уп озн а са свима карактеристикам а
ових старих н а р о д н и х игара, открива у њима стално нове и скривене
лепоте. Т еш к о је о д р е д и т и њ ихов тачан бр ој који се у н а р о д у тога
краја д о д ан ас очувао, али на о с н о в у д о сада пр и к уп љ ен е грађе која
обухвата пр ек о ш езд е с ет игара из белопалан ачк их, пи ротск и х и цари-
бр о д ск и х села, м огло би će претпоставити д а је њ ихов бр ој још и већи.
И гре на о с н о в у који х д о н о с и м о ов д е своја зап аж ањ а, при к уп љ ен е
су и за б е л е ж е н е о д н ајбољ и х н а р о д н и х играча из Ц р в ен е Р ек е, Ш паја,
Д ивљ ане, М ок ре, Б ук ор ов ц а, М оклиш та, К оритнице, Р ина (Г ор њ ег и
Д оњ ег) у околини Б еле П аланке; затим из Б абуш н и ц е, Л уж н и ч к ог И з-
вора, К алуђерева, Р совац а, Гњ илана, В елик е Л укањ е у околини П ирота;
најзад из Смиловаца и Д о њ ег К ри водол а у ц а р и б р о д ск о м крају. Н ек е
од тих игара с у оп ш те ом и љ ен е, и заједни чк а су својина белопаланачких
и пиротских села, као на пример: Б о с а р к а (најр асп ростр ањ ени ја), U le -
ст орка, Т р о ја н к а , Д р д а в к а , О см и ц а и др уге; неке су п од јед н ак о познате
и расп р остр ањ ен е у пиротским и ц ар и бр од ск и м селима, као на пример:
Б ера, П и п ер а н а , К л е ц к а , Joee, Л а л е , К а т а н к а , ГЈо сам е, Н а д в а т а н ц а
и друге. И ма игара које с у д о ск ор а биле својина сам о јед н о га села,
као ш то је Р и н к а (Г орњ и и Д о њ и Р ин), О га њ гори (М окра), КрешШ у
cojhe (Велика Л укањ а) и др уге.
Готово свака игра има н ек у своју специф ичну о дл и к у која је из-
раж ена или у каквом н еоби ч н ом к ор ак у ( Ш ест о р к а ) , или у неком изра-
зитом пок рету р у к у (П о д л и ш у ш к а ), или у интересантном и једва при-
метном наби јањ у зем љ е, готово б е з икаквог пом ицањ а у д е с н о ( У м ест о),
или у покретим а који в ерн о тум аче назив игре (С е ја љ к а , К л е ц к а , Л евк а ,
П ром и ц аљ ка, Н а д ва т а н ц а и д р .), или у синкопичним корацим а који
су јако и зр аж ен и и наглаш ени, чак и о б ел еж ен и потскок ом (Л и л к а ,
i) Детаљни описи поменутих игара налазе се у књизи Н а р о д н е u ip e I од Љ уби ц е

и Данице С. Јанковић, Београд, 1834, на стр. 3 1 —33.
92 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФ СКбГ МУЗЕЈА У б е о г КА д У
Л и л е ) 1 или у осећ ањ у х у м ор а и зр а ж ен о г у покретим а (К р е ш т у сојћ е),

или у н еоби ч н ој ф орм ацији, као ш то је случај са играма К а т а н к а и
П о сам е које се играју у паровим а, са м им оилаж ењ ем .
Али има и звесн и х одлик а и карактеристика к оје с у у већини слу-
чајева заједн и чк е.
О но ш то прво п ад а у очи, то је ж и вост играњ а. Чак и коло Јове,
м а л а м о м е, које је у осн ов и меланхолична игра, и зв о д и се са п от ск о-
цима и и збаци вањ ем н оге ш то убл аж ав а ту њ ен у осн о в н у бо ју .
Д р у г а у п ад љ и в а о с о б и н а већине ов и х кола јест е хватањ е за појас.
П ри том е с у рук е ук р ш т ен е тако д а лева рука сваког играча сем кеца
стоји и с п р ед д е с н е р ук е левог с у се д а , а десн а рука сваког играча (сем
к о л ов ођ е) иза леве р у к е д е с н о г су се д а . И грачи овако чврсто повезан и
у ланац, ван р ед н о сливено и зв о д е п ок р ете д е с н о и лево, п о н ек а д н ап ред
и н азад , при чему с е савијају „као д а х о ћ е д а п о љ у б е зе м љ у “ како се
л еп о и тачно и зр ази о јед а н играч и з пи р отск ога краја. М алобројн ија су
кола у којима се играчи д р ук ч и је хватају, и та с у већином праћена
певањ ем.
Али о н о ш то је као опш та карактеристика нарочи то интересантно
у вези са унутр аш њ им ск л оп ом игара овога краја, јесте о д н о с ритма
игре прем а ритм у м ел оди је. В еом а често ту се м о ж е констатовати при-
видна аритмија која пр ои зи лази из н еједн ак е д у ж и н е м узи чк их и играчких
ставова. У тисак је п о д је д н а к о снаж ан и к а д је музички став д у ж и и
к ада је он краћи о д и грач кога става. У првом случају, у трен утк у када
се играчки став завр ш и о, о д м узи чк ога става п р еостал о је један , два или
виш е тактова; играњ е се настављ а испочетка, д о к м елодија тече д а љ е;
пош то се заврш и и м узичка ф р аза, м елодија се пон ављ а, а играњ е се не-
пр естан о обн ав љ а; и тако се тек после виш е пута п он ов љ ен е м елодије и
игре почетак је д н е и д р у г е п ок л оп е, д а би о д м а х затим оп ет наступило
њ и хов о р азм и м ои л аж ењ е. У д р у г о м случају, у тр ен утк у када се музички
став завр ш и о, о д играчкога сгтава п р еостало је један , д в а или виш е
тактова. Н еп рестани м обнављ ањ ем и гре и м ел оди је оп ет се д о ђ е д о
поклапањ а, п осл е кога о д м а х настаје разм и м ои лаж ењ е. М н огобр ојн и су
прим ери овак вог п р и в и д н ог несклада и зм еђ у и гре и м елодије. Анализа
сваке такве игре у вези са тактом м ел од и је открива веом а интересантне
ч ињ ен ице и п о б у ђ у је на разм иш љ ањ е. Јер о д н о с игре и м елодије у
оваквим случајевима, раш члањ ен и п р етвор ен у математичке ф орм уле,
п ок азује н еп огр еш н у правилност, а п с о -)утну логичност, крајњ у д о сл ед н о ст
и н ајзад д у б о к см исао. Такав о д н о с у ком е се м елодија и игра стално
ју р е, суст и ж у, п р ест и ж у и ск о р о ни к ад не сврш авају и стоврем ен о, ствара
право играчко р а с п о л о ж е њ е и као д а испуњ ава играче ув ек новим по-
') Синкопичан корак јавља се и у јужносрбијанским играма с том разликом што се

тамо маркира одизањем и спуштањем пете, као у колима: ПаШ руна, К о ј м и т е м ом е,
Теш кот о, Ч амчет о и др. Описи поменутих игара налазе се у ињизи Н а р о д н е игре I од
Љ уби ц е и Данице С. Јанковић, Београд 1934, на стр. 123, 130, 135, 139.
НАРОДНЕ и г Р е н и ш а в с к и х c e j ia 93
летом. Такве с у и гр е: П е ш а ч к а ; Б о л и Ј а н у ; Н а д ва т а н ц а ; П о ш л а
Р у м е н а ; В л а и н ћ а ; Л и л к а ; П о вед и к о л о , T o d o p o ; Ј у р и ш к а ; Р и н к а ;
Ш ест о р к а ; Б о с а р к а и др уге.
М ел оди је ов и х игара оби ч н о се састоје из четири, осам , дванаест,
ретко виш е тактова за понављ ањ е. К о д д о б р о г свирача такт је у њима
веома наглаш ен, ш то при аритмичном о д н о с у и гре и м ел од и је служ и
као ср едст в о за о д б р о ја в а њ е играчких тактова. Н ајчеш ћи је двочетвр-
тински такт, али има и трочетвртин ск их (о д н о с н о три осм и нски х) тактова
код којих је акценат на свакој трећој четвртини (о д н о с н о осм ини), оби ч н о
са к о р о н о м : П еш а ч к а , П о сам е, К а т а н к а , К л е ц к а , Б е р а и д р . Н ије
непознат ни петосм ински текст : П о д л и т у ш к а , Л и л е , Л и л к а . И ма и про-
менљивих тактова: -|> -i (Д р д а в к а , Д е в л а ) ; -|> - | (Joee, м а л а м о м е ) ; ^ - 1
(Б о л и Ј а н у ) итд.
У ов ом источном д е л у ниш авске области очували с у се и нар одн и
инструменти гајде, д у д у к , дв о јн и ц е („двојанк е"). И ма великих веш така
у свирањ у на тим нар одн и м свиралама. У њ их би се свакако могла
уврстити и једн а дев ојк а из Ц а р и б р о д а , М илица Гогићева, чланица та-
мош њ ег С ок ол ск ог друш тва, која је за врем е ов о го д и ш њ ег С окол-
ског слета у З а г р е б у својим лепим свирањ ем на д у д у к у привлачила
паж њ у м н огих посетилаца, о чем у очевици причају са великом сим-
патијом.
Ш то се тиче за п а д н о г д ел а ниш авске области , ту стари нар одни
инструменти нису ниш та б о љ е прош ли о д старих н ар од н и х игара. Се-
љаци у тим селима бацили с у гајд е на таване, а садаш њ и н ар одн и сви-
рачи п о к а зу ју своју веш тин у на х а р м о н и ц и !
С о б зи р о м на све ов е чињ енице м о ж е се закљ учити д а П они ш ављ е
свакако захтева и засл уж ује д а му п ок лон е п ун у п аж њ у они који се
баве пр оучавањ ем и ож ивљ авањ ем н а р о д н и х игара. У св о м е зап ад н ом е
делу, о н о то захтева д а би се старе н а р о д н е игре, ако је м огућ е, иш че-
пркале и васкрсле; у свом е источном е д ел у , он о то за сл у ж у је зато ш то
богато н уд и благо к оје се још није д о в о љ н о одм ер и л о и које ће нам
свакако п р уж ити још многа пријатна изненађењ а.
Д аница С. Јан кови ћ.
Z u s a m m e n fa s s u n g . — C o u n tty -d a n c e s o f th e N is h a v a v illa g e s (A con trib u tion

to th e fo lk -d a n c e stu d y ). F ro m th e m aterial c o lle c t e d in th e N ish a v a v illa g e s , th e
author draw s s o m e sta te m e n ts . T he o ld fo r m s o f d a n ce are n o t p ra ctised апу lo n g e r
in th e w e ste r n part o f th e territo ry , o n c e v ery rich in tra d itio n a l d a n c e s ; th e y are
su b stitu ted by s o m e n e w o n e s ten d in g t o o n e s c h e m e . A s t o th e e a ster n part, th e
traditional d a n ce is v ery w e ll p reserv ed , and s h o w s a v a riety o f ty p e s and a r ic h n e ss
of in ven tion . A lm o s t ea ch o n e o f th em h a s a s p e c ific d istin ctio n (an un usu al step , an
e x p r e s s iv e m o v e m e n t o f hands, tap ping th e grou n d w ith fe e t, g e s tu r e s illu stra tin g th e
nam e o f th e d a n ce, s y n c o p ic ste p s, a s e n s e o f hum our, an in ter e stin g form a tio n of
the group fo rm in g a ,,k o lo “ or d a n cin g in c o u p le s ). B u t th ere are a ls o s o m e gen eral
qu alities (liv elin ess, th e w a y o f ho ld in g each -o th er’ s belt, and often an unusual corre-
lation o f th e dan ce and th e m u sic, resu ltin g from an un eaven Iength o f the dancing
fig u re s and th e m u sica i p a ssa g e s). T he a rticle co n ta in s ex a m p les o f all th ese . — The
tu n e s have a s a rule 4, 8, 12 (se lđ o m m ore) bars, each p a ssa g e intended to be repeated.
T he tim e of th e tu n e s v a r ie s : ^ and m ay be com bined: -|-> |-> -|> j> i> J-
e tc . — In the ea stern part th e fo lk -in stru m en ts are: gajde, duduk, dvojnice (,,dvojanke“)’
w h ile in th e v estern part th ey are su b stitu ted by acco rd io n . — T he c o n c lu sio n is
th at th e N ishava territory bids and d e ser v e s an attention; in th e w e s t part the old
cou n try-đ a n ces have to be sa u g h t fo r and restau red, in th e e a st part th ey prom ise
m any m o re p le a sa n t d is c o v e r ie s to th e d an ce-lorist.
М а њ и прил оз и
Још нешто о опасивањ у цркава — манастира и мртваца
(Noch e tw a s iiber das Umgiirten von Kirchen, Klostern
und iiber d as Totenum giirten)
О бичај д а ce цркве или манастири у неке д а н е опасују дугим све-
ћама, а п он ек ад и платном, постоји и д анас и у југозап адн ом дел у
Јужне С р бије *). О пасиваш е пом ен ути х богом ољ а је углавном ж енски
посао; мени је познат само један и зузетан случај из Г орњ е П респ е д а
то чине и муш карци. У самом о б р е д у опасивањ а, иначе, нема никакве
разлике која би била карактеристична за неки п р е д е о : увек се почињ е
од зап адних врата, па се и д е надесн о ок о места за опасивањ е. Свећа
или платно оп асују се на висини д о које м ож е дости ћи онај који опа-
сује. Ако се оп асује свећом, опаш е се непарним бројем р ед ов а д о девет,
а ако платном, сам о јед а р ед . О пасивањ е се врши најчеш ће када црква
или манастир прослављ а свога светитељ а, после вечерњ е сл уж бе уочи
славе или на сам д ан славе пре јутрењ а, у освит. О пасане ствари ски-
дају црквењ аци после сл у ж б е Б ож је, п р одају их н а р о д у (свећу исеку
на мале дел ов е, а платно п р од ају и на метар), а новац о д тога и д е у
црквену ризницу.
Бавећи се етнолош ким проучавањ има у прилепском , битољ ском ,
преспанском и охр и дск ом крају, наиш ао сам и на овај распрострањ ени
обичај и по варош им а и по селима тих предела. Сећам се д а сам први
пут видео, пр е седам д о осам годин а, опасан свећом храм Св. Благо-
вештења, са б о р н у цркву у П рилепу. Н еколико р ед ов а свећа о д ж ута
воска обавијали с у велику цркву ун аок ол о. О вога лета, међутим, заин-
тересован тим обичајем , д о б и о сам обавеш тењ а о д многих ж ен а, свеш -
теника и љ уд и у П рилепу, д а тај обичај врш е о соби т о „неротке" о
црквеиој слави или о други м већим празницима (о У скрсу, Б ож ићу, Ђ ур-
ђевдану, св. Н иколи, итд.), затим бол есн е ж ен е или он е којима к о г о д
од укућана б о л у је о д какве теш ке болести (нпр. епилепсије). Када д о ђ у
пред главна врата, о н е се поклоне и прексте, пом оле се Б огу и свети-
тељ у ком е о п асују те свеће, и и згов ор е пр оизвољ не молитве за ж ељ ен у
помоћ. П осле пређу на о п а с и в а њ е : омотају цркву непарним бројем
редова свећа, пош то пре тога и зм ер е обим цркве. Н ајзад се понова
поклоне, прекрсте и помоле, на о д у својим кућама. У за све ов о, ж ена
која је опасивала треба да се придрж ава и д р у ги х о б а в е з а : она се
Ј) 17. Ж . П е т р о в и к : Опасивање цркава ( Г л а сн и к Е т нограф ског м у зе ја у Б ео-

граду, књ. VII, стр. 110— 112). Видети и одговор на његову анкету у Г ласнику, књ. VIII,
стр. 91—93.
96 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕјА У БЕОГРАДУ
заветује д а ништа не ради, ш тавиш е ни д а се чеш љ а петком, недељ ом,

нити којим другим празником преко ц е л а 1) дана. О бавезује се, поред
тога, д а ред ов н о одлази у цркву ујутро и увече да пали свеће и да се
моли Б огу.
У целој прилепској околини познат је овај обичај опасивањ а свећом,
али ћу се зб о г истоветности обичаја ограничити само на један пример
из тога краја. Сваке год и н е о М алој госпођи манастир Трескавац про-
славља своју заш титницу „Малу Б огор оди ц у" . П обож ан свет д ол ази и
са О хр и дск ог Језер а д а се помоли Мајци Б ож јој, често на неколико
дана раније. Један мој пријатељ, кога сам зам олио д а ме обавести о
опасивањ у манастира, саопш тио ми је д а је уочи М але Госпође видео
једн у ж ен у како опасује манастирске зи дов е ун аок оло свећом, одм ота-
вајући са леве рук е велики свитак. Али та ж ен а није била сопственица
тих свећа: стидљ ива П рилепка (ако је била из П рилепа) дала је некој
„мајци“ из манастира д а јој опаш е тај свитак. Н а питање мога прија-
тељ а, „мајка“ му је само одговори ла д а се то опасује „за здравје". Ова
ж ен а опасала је манастир са три реда свећа, а мали остатак понела је
с обом . С утрадан је мој пријатељ видео ш ест р едова свећа опасаних
око богом ољ е.
Д о к се у П рилепу и њ еговој околини ово опасивањ е врши и о
већим празницима, дот л е се у осталим градовима (Битољ , Ресан и О хрид)
са њ иховом околином не зна за то (или мени није пош ло за руком да
то пронађем ). У овим је местима познато само опасивањ е приликом
црквене или манастирске славе. Ц рква Свете Н ед ељ е је на периферији
Битољ а, па њ у некако радије о д свих осталих цркава опасују ж ен е које
у том о б р е д у гледају какву помоћ. М анастир у селу Б ук ову, бли зу Би-
тољ а, прослављ а сваке год и н е своју светитељицу Велику Госпођу. И ако
на дан славе није б и о сав д ози дан , д а би следбени це остале о д ан е свом
обичају, он е с у свећама опасале само њ егов олтар, почев о д царских
двер и па надесн о. И сто је тако и у ресанским црквама Св. Ћирила и
М етодија и Св. Димитрија, али се ни тамо не зна за какве варијанте
које би требало напоменути, као ш то је случај и са ж енским манастиром
у Јанковцу крај Р есна, који на слави, о панађуру на Великој Госпођи,
о п асују свећом. У О х р и д у сам присуствовао панађуру цркве Св. Кли-
мента. На ж алост, црква на тај дан изузетн о није била опасивана
(м ож д а зато ш то „ д ед а “ 2 Николај није тога дана био у О хр и ду, па ни на
служ би ). П о саопш тењ у црквењака и др уги х љ уди и ж ена из О хрида,
црква је сваке годи н е била опасивана свећом, а била је опасана и прош ле
год и н е. О д п оузд ан и х О хриђана и мојих познаника ђака Битољ ске бо-
гословије, као и о д д р у ги х пријатеља који су лично учествовали на
прослави манастира Св. Н аума на О хридскрм Језер у, д о зн а о сам да је
стари манастир би о опасиван о д мрака уочи славе па све д о јутра на
сам дан св. Н аума, и д а је било преко ш ездесет р едова свећа унаоколо.
О том е сам се увери о и о д саме братије у манастиру, када сам 20 ав-
густа био тамо. П о њ ихову казивањ у, н ар од се морао сагињати на вра-
тима д а би могао ући и сп од свећа које су ту биле ниско опасане.
Али најкарактеристичније податке о овом обичају д о б и о сам крај
обала П респанског Језера.
’) Празнични дан рачуна се од вечерња уочи празника, па све док се не nolje на

спавање сутрадан увече на сам празник.
2) Народ у Охриду назива епископе „дедо владика“.
МАЊИ ПРИЛОЗИ 97
У Горњ ој П респи, у Језер и н у (или Језераним а), П одм очаним а и

другим околним православним селима, опасивањ е не врш е само неротке,
несрећне или бол есн е ж ен е, него и муш карци који с у оболели о д какве
неизлечиве болести, или с у било у с л ед чега сполно импотентни. Д а д о б и ју
пород, који је преспанским зем љ орадницим а тако потр ебан за обдел а-
вање земљ иш та, шта све не би учинили! П ош то не знају ко је за сте-
рилност крив — син или снаха, прве и д р у г е го д и н е оп аш у цркву мајка
и отац и за сина и за снаху, треће год и н е невеста за с е б е и свога муж а,
а четврте год и н е м ладож ењ а за с е б е и своју ж ен у, дајући сви многе
дарове у в и д у завеса за иконе, кош уљ иц а или д р у ги х предм ета дом аће
израде као д а р за д ец у . П а ипак им се не смилује ни језерински rpo-
мовник Илија, ни подм очански јуначки св. Ђ ор ђ е, ни д о б р и св. Ата-
насије у Грнчарима, ни три ни сед ам р ед ов а вош таница, којим бр о-
јевима једи н о оп асују богом ољ е. Али они ипак не г у б е наду, већ на-
стављају са опасивањ ем, мимо д р у г е бапске лекове, очекујући сваке
године благослов.
И дући на југ, овај интересантан обичај нестаје после Ш тр бова.
Одатле па све д о Д о њ и х Д у п ен а (б о љ е рећи, по д оби вен и м подацим а,
све д о К остура), опасивањ е врш е само ж ен е. Али ш то је нарочито за-
нимљиво за овај крај, у једн ом е м есту п о р ед језер а опасивањ е врш е и
муслиманке арбан ш к ога порекла.
У једн ом о д најстаријих насељ а на П респанском Језер у, у селу
Накоцу1), м есту са п р етеж н о муслиманским становниш твом, цркву Св.
Николе оп асују свећом и муслиманке. Али д о к православне оп асују ову
цркву двап ут годиш њ е, о летњ ем и зим ском св. Н иколи, дот л е је му-
слиманке оп асују најчеш ће у петак пр е сунчева рађањ а, ређе о Бајраму
или Рамазану у зо р у , а сасвим ретко (сам о ми је један стари хоџ а рекао)
на сам дан зим њ ег св. Н и к оле; д о к , даљ е, православне то опасивањ е
врше ради здр ав љ а или испуњ ењ а љ у д с к а х ж ељ а (т.ј. које се о д н о с е
само на љ у д е, не и на њ ихову им овину), дот л е муслиманке то чине
ради здрављ а њ ихова „имања“, њ ихових „доби так а02). М услиманка устане
у петак у освит, пре „сабе“, п ов ед е бол есн у, ур еч ен у краву д о цркве,
обиђе око њ е три пута зајед н о са кравом, и н ајзад спрем љ еном свећом
опаше три р еда око храм а, идући о д зап адн и х врата н адесн о. Н ајверо-
ватније је д а „анке“, буле, познате по свом е сујеверју, приликом тог
обреда изговарају неке своје муслиманске молитве. М услимани, који су
ми казали овај обичај, нису знали д а ми каж у и молитве, уверавајући
ме упорно д а то зн ају сам о ж ен е које опасују. А није лако доћи д о
њихових ж ена. И к а д би се д ош л о, ув ер ењ е д а њ ихове молитве имају
дејство само о н д а ако остан у у тајности, дов ољ ан је разлог д а не каж у
ни једне речи. К ад све ово сврш и, опасивачица се врати с кравом својој
кући, а о д „почудиш та", о д ур ок а обол ел а крава, која нема млека,
добиће га у и зо б и љ у и за дом аћ у у п о т р еб у и за д о јењ е телета.
Овај случај опасивањ а цркве као средства против „почуђених“,
уречених дом аћ и х ж ивотињ а (говеда или коњ а) познат је само у На-
коцу; за њ ега нисам д о зн а о ни у Кранима, ни у Хрватима, ни у Грн-
чарима, селима са претеж н о муслиманским ж ивљ ем и истог, арбанаш ког
порекла. С тим у вези намеће се и ово п и т а њ е : заш то д а се то опа-
сивање — ако га заиста нема у други м муслиманским селима у томе
9 Наколац (народни : Наколец).

2) „Имање" и „добици“ (од „добитак", народни: „добиток") значе „марву“, „стоку",
„благо".
Гласник Е тн ограф м у зе ја IX 7
к р зју — врши само у Н ак оц у? П ознато је д а Ц игани прослављају

Ђ урђев-дан као свој празник; познато је исто тако да европски Турци,
а с њима вероватно и А рбанаси муслимани, прослављ ају св. Н иколу и
називају ra „А д р баба“ („стари, с е д и 1 отац“). Па како је црква Св. Николе
једина у том крају, и то у пр етеж н о муслиманском насељ у, у Накоцу,
највероватније је д а су муслимани и з тога села лако могли да развију
и очувају д о данаш њ и х дана култ према нашем свецу.
Ш то се тиче опасивањ а цркава платном, о д свих пом енутих крајева
у којима сам би о, једи но сам у П рилепу могао сазнати неш то о том
обичају. М ноге старије ж ен е сећају се д а су у своје млађе д о б а виђале
цркве опасане и платном. Када би јој умрла ћерка дорасла за удају,
„за м аж ењ е“, несрећна мајка је поклањала њеним другарицам а многе
ствари које је покојница оставила с осталим својим „рувом". У девојчино
„руво“ спадало је и дом аће бел о платно, покаш то д у ж е о д сто метара,
које је исткала сама девојк а или њена мајка. О дећ у и о бућ у и друге
готове ствари поклањ але с у мајке девојкам а, а платно се давало цркви
„за здравје" осталих укућана, и било би опасано исто онако као што
се ради са свећама (само, наравно, није никада било виш е2 о д једнога
појаса око цркве). Платно су сутрадан после сл уж бе скидали црквењаци
и продавали нар оду „за д у ш а “ покојнице и „за здравје" осталих живих
укућана. О ж алош ћене мајке су то редов н о чиниле, јер то ш то је дато
за д у ш у , биће покојници „сенка“, хл ад на оном е свету.
К ао ш то се из наведен их података види, платно, свећа, и не-
парни бројеви играју главну ул огу у овом е народном обичају. Али шта
с е хоћ е претставити платном, шта свећом, а шта непарним бројевим а?
П о н ар одном е веровањ у из тих крајева, платно симболички претставља
п ут ка спасењ у, рају, Б огу (који је оличен у цркви или манастиру), а
свећа са својом светлош ћу је путовођ3) к њима. Д ак л е и једн о и др уго
као нека врста посредника изм еђу љ уд и и Бога. Бројеце је д а н и т ри
н ар од лако објаш њ ава: ако је свето место опасано је д н и м редом , па
било то платном или свећом, он да то претставља д а р упућен највећем
бићу, је д н о м е Б огу; ако је опасано са Шри р еда, то је д а р св. Тројици.
Али никаквих објаш њ ењ а нисам д о б и о за остале непарне бројеве д о
девет. О том е ми нису знали казати ни они из Језерина, који п ор ед
броја три једи и о знају за број седам у опасивањ у. Д а ли треба у свима
непарним бројевим а траж ити остатке старога веровањ а у сунце, месец
и прве познате планете као главна бож анства, а у самим „даровима"
остатке принош ењ а ж ртава тим бож анствима, или је та чињеница у
сасвим пр оизвољ но створеном нар одном схватањ у, то је главно ш то би
требало пронаћи у н ар оду. Б ез д ов ољ н о података о томе, ја се засад
устручавам д а дам од гов ор .
Д р уги један обичај, неш то мањ е распрострањ ен у овим крајевима,

јесте опасивањ е м рт вац а,
П о р е д онога податка из круш евског краја што је саопш гио П. Ж .
П етровић у свом е чланку,4) опасивањ е се врши као сасвим познат обичај
1) „Седи“ отац и о ш т о јес „белом" брадом. По веровању и искусгву, народ каже да

на дан св. Николе мора пасти снег, тако да осване „св. Никола со (са) бела брада“.
2) Компаратнв од много.
3) Видети ниже у одељку о опасивању мртваца. Упоредити стављење свеће мрт-
вацу у рукс.
Ј) О иасивањ е ц р к а ва (Г л а сн и к Е т н о гр а ф ск о 1 л у з е ја у Б еоград у, књ. VII
стр, ш и 112).
и у Прилепу и њ еговој околини. К ад неко умре, ж ен е из те куће или

из суседства куп е одм ах о д свећара танку свећу о д ж ута воска, дугачку
до четири метра, па њом опаш у тело покојниково ун аок ол о у вод о-
равном правцу, не мичући мртваца с одра. О пасивањ е почињ е о д ногу,
па надесно око рамена и главе, д о к се опет не заврш и к о д ногу. Кра-
јеви свећа се не в езују у чвор, већ се онако оставе прекрш тени један
преко другог. (И сто тако не в езују се ни врпце на обући, нити се зак оп-
чавају дугмета на р у б љ у нити одел у, све то зато д а би душ и и телу
умрлога било лако приликом одласка својти д о четрдесетог дана и
доцније, на н ебо). П отом се узм е конац о д дом аће н ебојен е „коприне“,
свиле, те се њ име оп аш е мртвац око паса, али се ни овај конац не зав еж е у
чвор. У Битољ у је познат обичај опасивањ а мртваца само свиленим концем
око п а с а ; о опасивањ у свећом, међутим, није ми ништа саопш тено.
У О хриду ми је старица З ор к а Ч обан овић рекла, да јој је познат из
њених млађих година обичај опасивањ а мртваца свиленим концем око
паса. И ако је и дан дан ас позивају д а пом огне породиц ам а које и згубе
кога о д својих чланова, она се не сећа д а је видела за последњ и х не-
колико деценија д а се мртваци опасују свиленим кон цем ; а опасивањ е
свећом јој није уоп ш те познато. Тако сам о д ње ипак д о б и о један по-
датак за који ми многе и многи нису знали, и п о р ед д о б р е вољ е, ништа
поуздано д а каж у. У П респи нисам ни на кога наиш ао који би ми казао
о опасивањ у мртваца свећом или свиленим концем. Али су ми тамо
саопштили д р у г е занимљ иве обичаје, о којима овде, на ж алост, не м ож е
бити опш ирније говора. Ако је покојник за ж ивота био „чифчија",
земљ орадник, он да му ставе на гр уди срп; ако је б и о д р в о д ељ а или
„мајстор“, зи дар, ставе му „скепар“ („тесл у“, кесер) итд. О д једн ога
човека из Требениш та, недалеко о д О хр и дск ог Језер а, д о зн а о сам и то
да се умрломе, п о р ед њ егова алата ак о је би о занатлија, ставља на
груди и кутија дувана ако је пуш ио, боц а вина или ракије ако је пио, итд.
Као ш то је напом енуто у од ељ к у ripe ових података о опасивањ у

мртваца, свећа се оп асује зато ш то симболички претставља путовођу,
то јест п осредни ка изм еђу љ уд и и Бога. То се најбољ е огледа у веро-
вању ш то се умрлом ставља у рук е једн а већа неупаљ ена свећа о д бела
воска, коју ће он, по народном веровањ у, касније упалити к ад га б у д у
позвали анђели д а и де на небо. З б о г чега се врши опасивањ е свиленим
концем, видеће се из следећи х редака. И у П рилепу и у О хр и ду д о б и о
сам исте податке, д а је свилену б у б у створила Мајка Бож ја. Према
томе веровањ у, та „ б у б а “ је Б огор одич ин инсекат, који је, по прециз-
нијем казивањ у б а б е З о р к е, овако п о с т а о : „Б огородица се приликом
повратка са погр еба Христова нехотиц е насмејада (вероватно на некакву
шаљиву п р им едбу њ ених пратиља). Увидевш и да је згреш ила, она је
убрзо д о д а л а : „Ц рна ја! Златнога сина пол ож и х у гр об, ria још д а се
насмејем! Д а уцрвљ ају уста моја ш то су то у ч и н и л а !..." Када је то
рекла, она у исти мах осети у устима „велики црв“, пљ уне га на длан,
замоли једн у своју пратиљ у д а јој д о н е с е један лист са д у д о в а којих
је било у близини око пута, и пол ож и „црв“ на лист. Т ак о се о д тога
„црва“ зам етнуо свилац, који се нам нож ио и правио свилена влакна“.
Зато је свила, као п р ои зв од инсекта који је створила Мајка Бож ја
у часу највеће туге, после укоп а њена сина, остала у н ар од у као сред-
ство за опасивањ е мртваца.
Бранислав Ђ. Русић.
7*
Молитва св. Сави кад змија „упече" (Gebet an den

heiligen S ava bei Schlangenbiss)
Свети Сава, ком е ce 1935 год. навршава 700 г. како је ум ро, ден-
трална је личност српског религиског ф олклора, који се, изгледа, раз-
вијао и д о б и о свој облик за турске владавине, нарочито у времену
обн овљ ен е П ећке патријарш ије и после д р у г о г њ еног укидањ а. Т ада се
нар од, да би очувао свој етнички и национални индивидуализам, пову-
као у се, ж и вео патријархалним ж ивотом и изграђивао свој унутарњ и
душ евн и ж ивот стварањем ф олклора из грађе и на основи из прасло-
венске давнине. Н ародн е ум отворине о св. Сави у сти ху и прози пре-
дав ао је усм ен о нараштај нараш тају, и то је основа неговањ у њ еговог
култа. И ницијативу за б ел еж ењ е тог нар одн ог веровањ а д а о је Д у б р о в -
чанин католик, В и д Вулетић-Вукасовић, у Каш иковићевој „Босанској
вили“, а наставио прота и п р оф есор Б еогр адск ог универзитета, г. Ст.
М. Димитријевић, који се при том е користио многим познанствима са
свеш теницима и својим угл ед ом као национални радник. Та два науч-
ника највише су доприн ели д а се спасе много наш ег нар одн ог блага,
нар одни х умотворина о св. Сави. О но је сада ск ор о све прибрано у
д в е д р агоц ен е ризнице наш ег н ар одн ог веровањ а и предањ а п о д
н а с л о в о м : С вет и С аво у н а р о д н о м предањ у, спрем ио Д р . Владимир
Ћ орови ћ, и Свет и С аво у н а р од н ом веровањ у и п редањ у о д Ст. М.
Димитријевића.
Један о д саставних дел ова, видова, манифестација тога разгранатог
култа св. Саве јесте и молитва св. Сави о д змијског уједа, забележ ена
у Д еж ев ск ој Ж уп и, коју сматрају као матицу Немањића С рбије. Стари
љ уди и ж ен е, који се баве народним лечењ ем, н ерадо казују тај начин
и молитве, верујући д а чим о д а д у тајну, неће њ ихово лечењ е бити о д
користи. Д а се види како сам д о ш а о д о тога д а забележ им ову народну
молитву, пом ен ућу у кратко ове прилике.
Благодарећи помоћи за д у ж б и н е „Велимиријанум“ могао сам д у ж е
времена д а се позабавим у Д еж ев и ради испитивања у каквом се стању
налазе к о д околног становниш тва леген де о св. Сави, св. Ђ ор ђ у и Немањи
у вези са поди зањ ем Ђ урђевих С тупова, и како славе крсно име. У
Н овом П азару су ме прота г. Цвијетић и архијерејски намесник г. Д уш ан
К рсмановаћ упутили на 80 годиш њ ег старца Радислава, оца претседника
опш тине г. М иладина М илановића.
Кренем из Н овог П азара крај цркве Св. П етра, и сп од бр да на
ком е високо стрче руш евине цркве Ђ урђевих Ступова, за д у ж б и н е Н е-
мањине. Д о ш а о сам у село Д е ж ев у , очувано име престонице краља
Д рагути на, прозван о тако, по свој прилици, по Д еси , Д е ж и , стрицу
Н емањ ину. И речица, која се зо в е Д еж ев а , улива се у р ек у Раш ку к од
цркве Св. П етра. З а трагове великог здањ а у Д е ж ев и веле д а су остаци
дв ор а цара Симеуна. У сусед н ом селу М иш чићу, по нар одном предањ у,
р о д и о се св. Сава, а у С удском Селу је би о царев суд. У Д е ж е в у једн о
место зо в у „Мулин Камен". И зн а д села Д е ж ев е је село Алуловићи. На
једн ој заобљ ен ој главици је зд ањ е претседника опш тине, напредна и
вредна човека, и њ егова оца. П осле поздрава огледао сам наоколо
јед н о п о д есн о место гд е ћемо д а отворимо разговор. У гледах мањи
осам љ ен храст, са лепом круном и рек ох му д а бих ту ж елео. Чича
рече: „То је м а љ и т в а гд е о крстонош ам а чине молитву и постављају
соф ру". Рече ми д а се овај узви ш ењ ак и д е о села зову" „К р ст“, а зб о г
МАњи п р и л ози 101
тога, што је св. Сава где је год могао подизао цркву, а где није дос-
тигао подигао је крст да се и ту Бог моли, да се име Божје свугде
спомиње. Доментијан у „Житију св. Саве“ вел и: О нб украси свое оте-
чество ВБсакБшмв благов15риемБ и светвши црБкввами полн и удолии и
брда, ид^ж е не достиж е црвкве СБтворити, ту крвст постави, да на
ВБсакомБ м-ћест^з име Божје прославнет се“ („R ječnik J u goslaven sk e
akadem ije“ св. V, стр. 633).
Сели смо п о д млади храст. П оказа ми руком г д е је „Немањска"
ћуприја. Н ајпре сам ж ел ео д а чујем како се један стари неписмени
сељак у долини Д е ж е в е моли Богу. П огл едао ме зач уђено строгим испи-
тивачким погледом д а се не исмејавам. А к ад га увери х д а је то потр ебн о
за књиге и наш ој омладини д а се тако Б огу моли, устаде, скину капу,
окрену се стојећи п о д храстом И стоку, и крстећи се поче молитву у
којој је ређао све веће календарске свеце почевш и са св. Јованом . (То
ћемо д онети на д р у го м месту).
И за тога сам п обел еж и о њ егово казивањ е како славе славу. То га
још виш е одуш еви , јер је тиме стекао ув ерењ е д а сам п обож ан човек
и да се интепесујем за све ш то је старинско. Т ада молећивим гласом и
очито колебајући се рече д а ће ми, ш то ником д о сада није казао, рећи
молитву светом Сави кад змија „уп еч е“.
„Маљитва (изговор ск ор о руски са нагласком на љи) Г осп од у Б огу
и учитељ Сави (три пута). Учини своје покајаније, учитељ Саво. П о Б огу
вечера, по Б огу постељ а, по Б огу ручак. М ољитвами Г осп о д у Б огу учини
своје покајаније, учитељ Саво. Н ије ово вечера д о б р о г а ч о в је к а ; није
ово постељ а он ог д о б р о г човјека, д а учиниш своје покајаније, учитељ
Саво; или трновита постељ а, учитељ Саво, или каменита узглавница,
учитељ Саво, или чемерита вечера, учитељ Саво, он ог д о б р о г човјека.
Но ово је вечера зле ж ен е, сама себ и зло учинила, ш то је турила трн
у постељ у, ш то је турила камен п о д главу светом е Сави, ш то је турила
чемер у вечеру, црна јој земљ а кости не примила. Учитељ Саво, учини
своје покајаније".
Д а објасни ову молитву св. Сави, која се „чита“ кад змија „упече“,
и како је она постала, каза ову л е г е н д у :
„Св. Саво д о ш а о на конак једн ом д о б р о м човеку у кога беш е зла
жена. Д о б а р човек х т ед е д а га, ш то м ож е бољ е, дочек а и угости. Али
зла ж ена п р остр е п остељ у о д трњ а, п о д главу метне камен, а у вечеру
успе чем ера. Свети Саво у д ар и ш таком по постељ и из које излети змија
и уједе дете. Д о б а р човек запристане за светим Савом, молећи га да
се смилује јер д а је то о д зл е ж ен е. Св. Саво се смилује на то и научи
га ову молитву, говорећи му да је изговори чим змија кога „упеч е“,
или човека или бравче, јер д а ће о д те молитве од м ах оздравити".
Сличан је мотив у причи С вет а С аво к а о л е к а р коју је забел еж и о
свештеник Ж . М аринковић у Л ап ову и објавио у В есн и ку српске цркве
(књ. XX X, 1925, стр. 57 и 58) одак ле је у з е о проф . Ћ орови ћ у своју
збирку С вет и C a ea у н а р о д н о м п редањ у (стр. 63 и 64). И ов д е је човек
добар и гостољ уби в, а ж ен а зла и негостољ уби ва, која непознатом
путнику даје „камен му за вечеру", „камен му п остељ а“, и „камен му
под главу“. Б ог каж њ ава злу ж ен у з б о г тога ш то госта није угостила
онако како треба. Разлика је у каж њ авањ у и лечењ у, и тај д е о народне
приче д он оси м о о д речи д о речи.
„П осле вечере свети Сава легне на камене плоче п о р ед врата, ria
немајући ништа д р у г о д а метне п о д главу, у зм е камен. З а љ убав госта
102 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ'
и домаћин легне д о њ ега, а ж ена се сама испруж и на постељ у мало

д аљ е о д њ их. У неко д о б а ноћи ж ени се развије пупак, па д а ум ре од
болова. Т ада јој се отворе очи и она у путнику позна светог Саву. Не
могући виш е д а п од н оси муке и болове, она почне молити светог Саву
д а се смилује на д о б р о т у и гостољ убљ е њ еног муж а и да је исцели.
Свети Саво се смилује и она оздрави.
И данас, к ад се ком е развије пупак, нека о д старијих ж ена метне
средњ и прст д ес н е рук е на пупак болеснику, мало притисне и почне
полако д а обилази болесника, д а завија пупак, при чему изговара ове
речи као неку м о л и т в у : „Свети Саво зави пупак ! Н е п о р ед зле ж ен е, него
п о р ед д о б р а човека. Камена вечера, камена постељ а, камен п о д гл ав у!“
То се три пута понови, а пре тога постави се јаје у ватру, да се испече
и д а се да болесн ик у д а га п оједе. П осле тога н ар од верује, д а болес-
нику мора бити лак ш е“.
Вероватно д а има још у ком е нашем крају сличних прича о ма
каквом лечењ у. В р ед н о их је забележ и ти о д старих љ уди и ж ена, и то за
времена, д а се њ иховом смрћу не и згубе.
Милан Карановић.
Украси на прочељу кука у Равним Котарима и Буко-

вици (Verzierungen an den Hausfronten in den G egenden
Ravni Kotari und Bukovica)
У Равним Котарима и Б уковици има два типа зи д а н и ц а у којима
љ уди с т а н у ју : примитивнија ват рен и ц а и једн осп ратна кућа. Ватреница
је приземљ уш а, грађена о д плочастог кречњака и покривена кречњачким
плочама. Н ема на њој димњ ака, а већином ни п р озор а. У њој је само
једн о од ељ ењ е. Ватра је најважнија појава у самом том простору, па
је по њој и име д оби л а. Кућа има виш е одељ ењ а, али је у њој кухиња
најважнији простор. О ко огњ а, на збијеној земљ и с е д е љ уди , ту се вари
и прича, а и од аљ е у тами једва се виде теш ке четвртасте храстове по-
стељ е, ок ол о по неки трон ог, ш крињ е, бачве и а л а т ; са таванских греда
висе куке, а на њима rio који предмет, конопи и д р у ге мање ствари.
То је све сиром аш тво, сп ор о и теш ко ж ивљ ењ е. И пак се човечја машта
зна д а поигра и у оваковој средини. То своје б о љ е распол ож ењ е из-
рази овдаш њ и човек у стиховима и мелодијама својих песама, у везиву
и у резбарији на тврдој дубов и н и или меканом јавору. Наслоњ ачи тро-
нога, чобански ш тапови, преслице, дип ле и гусле, ако се гд е нађу, оки-
ћени су ш арама урезаним у дрвету. М отиви су сасвим јед н о ст а в н и : нема
снаге у њ иховом р а з в о ју ; они само линеарно р а с т у ; немају облине ни
гипкости у кретњама. И пак и тај примитивни геометриски орнамент
израз је динам ике н ар одн е д у ш е у свим тим разноврсним материјама.
П есма, везиво, резбарија, звукови дипла, гајда и јаворових гусала вазда
су у истом тону и истог облика.
Једнаке мотиве налазимо и на прочељ у њ ихових ватреница и кућа,
а нарочито на овим задњ им, које су веће и обично власништво виђе-
нијих и јачих п ор одиц а. Техника је њ ихова сасвим проста, а материјал
је плочасти кречњак, ретко кад опека (цигла). У овој се области на-
МАЊИ ПРИЛОЗИ
лази ш ири и у ж и плочасти к р еч њ а к ; о д првог се гр а д е зи дови кућа,

авлијских о гр ада, појата и сеница, а др уги м се покрива кров и састав-
љ ају пом ен ути ук р аси на п р оч ељ у. Д ан ас се к о д зи дањ а вазда у п о -
требљ ава кр еч ; сам о зи д ов и сп ољ а н и су о б л о ж ен и кречом, већ се види
камењ е. Ј еди н о се о г р а д е сеница гр аде сасвим на суво, а п он ек ад
и о г р а д е авлија.
П ош то куће нису
о б л о ж ен е кречом,
то се на њима из-
вод е пом ен ути у-
краси. О стављ ају
се д у ж и н о м зи да,
изм еђу крова и
п р о зо р ск е линије,
малени четвртасти
пр остор и огр ађени
/\/\/\/\
плочама или оп е-
кама. П лоче с у ус-
правне, на имамо
ни зтачн ихч етвр та-
стих п р остор а (сл.
1 и 6) или с у п ол о-
ж ен е тако д а д а ју
цик-цак линију (сл. 2). Ч ест о тај ук р ас има свој практични разлог: на та-
ванима г д е се с у ш е и чувају к у к у р у з, грах, б о б и сочиво, ови су про-
стори на зи д у сасвим ш упљ и, тако
д а има пром аје у таванском простору;
о н д е г д е нису сасвим ш упљ и, гн езд е
се голуби и д р у г е птице.
Ч есто су плоче тако к осо поло-
ж ен е, д а д о б и је м о п р о ст о р е у косим
паралелограмима (сл. 3). Статички је
овакав орнам енат н еоп р ав д ан , али
се ипак гр ади , јер је тако обич ан на
дрвен и м предм етим а (сл. 7) и на ве-
зиву. И зм еђ у два п р о зо р а или на стра-
нама куће б е з п р о зо р а извађају се тро-
у га о н е ком бинације, које потсећају на
мотиве са врхова њ ихови х преслица
(сл. 4 и 5). О ве за д њ е ком бинац ије ви-
дећ ем о и на већим кук урузанам а.
О чито је д а су сви ти мотиви и
ком бинац ије заједн и ч к ог корена. Јав-
љ ају се на свим материјама које човек
т р еба у оби ч н ом ж и в о т у : на везиву,
на д р в ет у, па и у зи д ањ у плочастим
кречњ аком или опекам а. И нстинкт са-
стављ ањ а ов и х мотива је заједнички
свим примитивним народим а. О снова
сл . 6 .
се њ ихова налази у ш арама разни х
гмизаваца, лептира и биљ а. Н ароч ито су линеарни геом етриски мотиви
узети са пр угастих, равних и вијугавих ш ара наш их зм и ја : поскок а,
104 1'ЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАД^
шарке, змичалице и печатице.1) Те мотиве можемо да пратимо о д нео-

литског доба д о данас код ловачко-сточарских племена. Има их на
неолитским предметима збирки
у музеју у Сен Ж ермену2) и на
вазама и з М о н д сеа ,3) а у Се-
v-— верној Д алм ацији видим о их
и на предм етим а из халш татско-
л атенске п е р и о д е (сл. 8.4) Се-
веродалм атин ск и дин арск и еле-
с ме нат, у својој сточарској кон-
ор п оати п и п гТ М
/ / / / / / S /У Z / j f S / / / / / / , ' / / / / / / / / / / / / / / / / / t
зервативн ости , Pсачувао
^ lIU R ^ n IP ТР
je те
1 мотиве извађајући их инстик-
СЛ. 7. тивно најрађе на вези в у и д р -
вету, јер је сам пор ек лом из
ш ум овитих планина. У новој су ср еди н и задр ж ал и стари обичај резањ а
у д р в о , иак о је кам ена било м н ого виш е него дрва. Или сточарски
јавлаш ук, а неш то и слаба врста кречњ ака, у зр о к с у д а овдаш њ и човек
није ни к ад у з е о камен, да у њ ем у и зр ад и своје старе мотиве. З ат о је
он и на прочељ у својих кућа, у новије доба, почео у ду х у инстинк-

тивних мотива да ређа плочице кречњака и четвртасте и троугаоне ре-
дове малих простора, јер у камену не воли и не зна да реж е. Тако су
и ове фигуре, рецентне периоде, остале спутане у уским границама
конвенционалности.
Луцијан Марчић.
>) G e sc h ic h te der K unst a lie r Z e it und V o lk e r von Karl W oerm ann. L eip zig
1921, 1 B and, c. 48.
~) W oerm an n op. c it. слика 10.
3) W o erm a n n o p . cit. слика на табли 3.
4) Бронзана фибула нађена у Вучипољу код Горице у залеђу Биограда на мору.
МАНзИ ПРИЛОЗИ 105
Провлачење испод бадњ ака (Vom Durchziehen unter dem

VVeihnachtsbaum)
У П опову постоји један карактеристичан и риједак бож ићни обичај
провлачења испод го р ућ ег б а д њ а к а . О во је врло стари народни обичај.
У многим селима немају виш е ни појма о њ ему. Па ни стари љ уди се
не сјећају и не зн ају ништа о њ ему. .Обичај провлачењ а и с п о д бадњ ака
се врши још сам о к о д православног р о д а Ш еш ељ а, у Завали Ш еш ељ и
су ми причали д а тај обичај одр ж авају још неки р од ов и у Кијеву Д о л у
и у Величанима. Али, и п о р ед паж љ ивог испитавања, ја то нијесам
могао установити.
Тако к о д р о д а Ш еш ељ а, кад „п оходн и к “, онај који први на Бож ић
ујутру у кућу д о ђ е , потакне бадњ ак е и остави јабук у или наранчу на-
чичкану новцима на огњ иш те, домаћин п оди гне средњ и бадњ ак, а по-
ходник се прекрсти, изговоривш и: „Б ож е ти пом ози!" и провуче се ис-
под бадњ ака. П оход н и к нарочито пази, д а се провуче с д ес н е на лијеву
страну. П ослије тога се и сва кућна ч ељ ад провуку и с п о д бадњ ака на
исти начин као и походн и к . К ад се сви провуку, он да д р уги муш карац,
обично замјеник дом аћинов, а ако овог нема он да походн и к , прихвати
бадњак из дом аћи нови х руку и д р ж и га д о к се и домаћин на исти начин
провуче. Затим се п оходн и к „мирбож и" са дом аћином , па он да сви редом .
Као ш то гор е напом енух, за овај обичај нијесам виш е нигдје м огао у
П опову дозн ати .
Љ у б о М и ћ ев и ћ .
Мерење м уж ева код наших Цигана (Vom M essen der

Manner bei unserer Zigeunern)
О д наш ег ce нар ода често м ож е чути д а „не ваља мерити ж ивог
човека". Мисли с е на м ерењ е њ егова узраста. Врло је распрострањ ено
народно веровањ е о томе, ако се узи д а сенка неког човека, д а он мора
умрети. И наши Ц игани верују д а не ваља мерити човека. Зато њ ихове
ж ене м ере висину својих м уж ева само кад ж еле д а га „омађијају". За-
писали см о два таква мерењ а.
У селу Зуц ам а, у околини Б еограда, ж иве Цигани, који п ор ед
српског језика знају и румунски. П о занимањ у су коритари. К ад нека
жена сумњ а у верност свога муж а, он да га она измери црвеним концем
од темена па д о зем љ е. Н ек е ж ен е мере таквим концем само њ егов
полни у д .
У сел у Р еснику, у околини Б еограда, ж иве Ц игани, који осим
српског језика гов ор е и цигански, а по занимањ у су ковачи. И у овом
селу Ц иганке м ере св оје м уж еве у истој теж њ и. Начин мерењ а је овде
слож енији. Ч овеку с е мери у зр аст црвеним концем и то овако: о д чела
(границе к о с е на челу) д о уста (горњ е усн е); о д уста д о срца (д о д оњ ег
краја гр удн е кости; о д срца д о пупка; о д пупка д о м ош нице (д оњ ег
краја тестикулума); о д м ош нице д о колена и о д колена д о стопале.
Тај конац Ц иганка савије у кануру у величини уда човековог, кога је
мерила. Тако изм ерен м уж биће, по веровањ у ж ен а, укроћен.
Д-р Александар Петровић.
Прилози и фолклорне белеш ке (Volkskundiiche Mittei-

lungen und Notizen)
Д е в е т и т орник. — У К њ аж евцу се сваке год и н е д р ж и тродневни
сточни вашар (са п р одајом осталих п р ои звода, који су по зак он у о д об-
рени) у девети уторак по Б ож ићу. Тај вашар није забел еж ен у календа-
рима, а међутим за њ ега зн а уж а и ш ира околина (Тим ок; Бањски
ср ез; пиротска и нишка околина). Он има своје, познато, име: Д евет и
т орник.
И нтересантно је, кад и зб о г чега је овај дан уш ао у празно-
вањ е, па д оц н и је постао дан ф орм алног и обав езн ог ваш ара у Кња-
ж евц у. У „Ж ивоту С рба сељака" на стр. 181 М. Ђ . Милићевић је за-
бел еж и о „да девети уторник о д Бож ића ж ен е светкују, неће д а раде
ништа за од ел о или за п р ео б у к у муш кињ у. Тај дан се зов е „Девети
уторак", и ништа виш е о њ ему не каж е, осим онога ш то је казано о
Ранилу. Нама није познато д а ж ен е неће д а р ад е у тај дан , нити мо-
ж ем о за Д евети торник генералисати за источне крајеве све он о што
Милићевић каж е о Ранилу, али знам о сигурно да на Д евети торник
д о л а зе на вашар у К њ аж евац сва села и з спом енутих крајева.
Распитујући многе најстарије љ уде из К њ аж евца и околине о Д е -
ветом торнику, д обијали см о готово једн аке о д го в о р е : „Ја о д како знам
има Д евети торник, и тад идем о у Књажевац". Н еки с у још додавали,
д а они памте к ад није би о као с а д „панајир“, него је на тај дан у
К њ аж евцу би о сабор на пијаци, где се н ар од скупљ ао и играло је коло
цео дан. Само ми је један трезвенији старац из Књ ажевца д а о овакав
од го в о р : „Кад је Ш к о д р а паш а с војском п р ош ао, сви су љ уди из
К њ аж евца морали д а п обегн у, а остало је само ж енскињ е. Ш кодрина
је војска потучена и побегла, то је било у девети уторак по Бож ићу,
и о н д а је свет почео д а празнује тај дан као дан кад је Ш к о д р а
паш а потучен". Т ад је, веле, н ар од много стр адао о д војске. У Л еш ју,
и сп од Јелаш нице, било је имањ е кнеза Станоја које је тада упропаш ћено.
В еровањ а з а п лод н ост године. ■ — К ад је на летњ ег „св. Ранђела" и
први дан „гор еш њ ак а“ облачно, биће ж ито ситно али д о б р о .
Ако је на први „гореш њ ак“ само мало облачно, он да ће местимично
имати жита.
Ако су К рстовдан и М ратинци облачни, идућа година биће родн а
— биће д о ст а жита.
А ко у П етров цост не.ма печурке „љ утарке“ — „скрпци п о д б у к е “ —
„букаре", неће бити кукуруза.
Ако у пролеће д о б р о р о д е црвене печурке, биће жита.
Ако р о д е високе печурке зване „срндаци", биће доста хране.
Д ан и о д П етковаче д о М итровадне (којих има 12) претсказују време
за 12 месеци идућ е годин е. Какав је први дан, такав ће бити јануар итд.
К ад је св. Атанасије (18/31 јануара) облачан, са снегом или киш ом,
биће р одн а година. А неки гледају целу н ед ељ у почевш и о д св. Атаиа-
сија, и ако је облачно и влаж но, биће р одн а година, а ако је ведр о
и суво неће бити родн а година. И сто се верује и за св. Климентија
(23-ђ 5-11).
Врем е о д наш е Н ове год и н е д о св. Јована сељ аци у неким селима у
с р езу ниш ком зов у „голож ег". И по овом вр ем ен ум н оги претсказују како
ће бити време и како ће роди ти годин а. Ако је снег, мраз и облачно, каж у
д а he бити р одн а годин а и да неће бити болести у н ар од у и у стоци.
107
Највише се и св уда пази какав he дан бити на св. Триф уна (2-15/11),
и по њему о д р еђ ују д а ли he бити киш но или суш но лето па према
томе и каква he бити годин а. Зато се свуда чује: „Ако је свети Тривун
ведар и сув, биће суво лето и б е з киш е, а ако је облачан и влажан, биће
лето киш овито, па he бити и берићета".
Влад. М. Николић.
Две српске народне п о б о ж н е приповетке из Огулинског

Кордуна (Deux c on tes religieux s e r b e s d e la r e g io n d’Ogu-
linski Kordun)
С тара сирота, то je си р о та
Путовали К ристос и свети П етар, па н е’ђе пријеђу np’o моста, канда
би Гавранић-М ост к о д нас у С а д л о в ц у ; па окренули, канда би десн о
с Гавранић-М оста, старом цестом према Трж ачком Раш телу. З а њ има
најлак, п ои здаљ е, ка’ из Ваганца, иш а’ момак, кога је свети П етар уп озн а,
да је честит и д о б а р , па замоли К ристоса, д а му д озв ол и , д а би томе
момку поставио кесу дуката на с р е д моста, д а и’ нађе, те д а се тако
поможе и окористи. К ристос пристане и св. П етар од м а’ учини по својој
жељи. Узм е кесу, наспе пун у дуката и метне је на с р е д моста. И о ’ђе
се обистини она ст а р и н ск а : чојк снује, а Б о г бо гу је ’вала му и с л а в а !
У том момак, тијо пјевуцкајући, приспије д о моста, па h e : „Вала
сам пуно пута сретн о пр еш а’ прек о овога наш ег моста, и по д ан у и у
ноћно д о б а , па с а д ћу баш окуш ати, били га ж м ире м ога’ пријећи“.
Тако учини и пријеђе np ’o к есе с дукатим а, те се тандаликајући навије
даљ е својијем путем.
И за тога момка, устоп и ц е, наиђе т уд а n p ’o моста неки стари, ино-
косни сиром ак, теж ак чојк, који се с прве натреви на кесу дуката.
Куцне ш љ а к о м 1) по њ ој, па кад опази д а је пуна, поди гн е је и весело
стрпа у своја недра.
Кад је св. П етар видео ш то се зби ло са кесом дуката, потуж и се
Кристосу: „Ено Г осп од е, онај стари о д н е се кесу и дукате". К ристос му
рече: „П етре, он о је стара сирогињ а, инокосна, па је право, д а је кесу
с дукатима наш а’. Он није кадар виш е заслуж ивати, за то онаку стару
сироту за д у ш у је приватити и помоћи. А момче је у пуној снази, орн о,
вољно и ’оћн о, па ће умјети д а б у д е д о б р и ковач своје с р е ћ е !“ Свети
Петар заврш и : „Г осп оде, 'вала ти на м и л ост и ! И са д сам избављ ен
с велике странпутице, куда з а ђ о ! Заиста, нема грђе сироте над стару,
немоћну и сам оран у сироту. Стара сирота, то је пука, препука сирота".
Б о ж ји благослов
Био некакав п обож ан , радин чојк, па у свем иматку био му је
божји благослов и берић ет: све му је к б р д у иш ло, све му је цвало,
напредовало и брчало. Било је то, веле, право миље и и зоби љ е. Тако
’едном, па у сутон сврате се том е чојку три војника и упитају: би ли
и’ мога' на конак примити ? — Чојк и’ рад о прими и уконачи. З а вечеру
им д а д е неш то варива и ком ад крува, велик’ тако, ка’ што се обично
') Штап, палица.

даје чобану за уж н у, к ад пође на ваздан с благом. Ту лијепо вечераш е

и д о миле вољ е се нараниш е, акопрем су само полак тога крува ужили.
Сјутрадан о ручку намакне им чојк он у д р у гу полу крува, што им
о д вечере остаде, јер д р у г о г се није тревило печена, те с у за ручком
јопетке само полак о д т'ог останка једва појели.
Н а то војници упитају д о м а ћ и н а : „Како то, д а је у т еб е крув тако
берићетан, сит? — Ми смо синоћ били гладни, ка’ три гладна вука, па
смо о д чобанске у ж н е крува, ш то си нам с вечером да', једва полак
појли, а јутр ос ево к о д ручка, о д те преостале исте поле, комај’ смо
о п е ’ полу уж или, а натаманили се баш како треба. Како то м ож е бити ?“
О нда им домаћин р а з л о ж и : „Све то стоји у бож ијем благослову, како
га заслуж им о. У мене ове год и н е нема, ман трећина лањ скога берићета.
А ево за ш то. К ад смо прош лог љ ета, он ог п р ед овим, вршили 'шеницу,
била је субота. Ж и то смо сретно раставили о д сламе, превијали и у
'амбар за сунца унијели, а сав остали трлог о д вршаја нијесмо дирали,
о ста д е нам непоспрем љ ен на арм ену, јер је сунаш це таман за горицу
заш л о “.
„Сјутра дан осванула света неђеља, дјец а су устала, па по обичају
о д у на армен играти се. Н а арм ену и сав нам алат ноћио, а метла
арменска била је у з стож ер прислоњ ена. Н еко о д дјец е, у игри, ћапи
ону метлу, превуче је np’o армена и остави на обали. Р аз тога нас је
драги Б ог п ок ара’, ’вала му и слава, те ове годи н е немамо, него трећину
лањ ског берићета. С тога, када светиш неки дан у години, свети га и
слави са свом својом кућном чељ ади, како спада по наш ем старинском
ад ету и српском 'риш ћанлуку, па ти неће нигда узмањ кати бож ји бла-
гослов и берићет. Или се немој никако цврњити, јер, ако себ е вараш,
не м’еш Г осп од а Б ога преварити, него га м ож еш само разгњ евити“.
З а то се, видиш , не ваља, ама ништа, у свету неђељ у радити. За
све има времена, све ваља сврш авати у свој земан, само ако смо ми о д
рада и р еда, п’он д а ће нас и милост бож ја све то б о љ е и виш е оба-
сјавати. А не ваља се 'ватати алата и неш то радити, када том е није
прилика, кад није њ егов вакат, к’и дјетету с метлом.
Манојло Б. Кордунаш.
Б рагствене и општинске свеће (Brliderschafts und

G em eindekerzen) 1
К од Украјинаца и Б елоруса су постојала б рат ст ва, позната још
о д 15 века, која су имала полуцрквени карактер, а главни им је задатак
б и о д а се старају о примерном р е д у у црквама. Ова с у се братства
звала пон ек ад и „м едовм е братства“ (меденим) ш то су обично о црк-
веним празницима припремала м едовину.
М ож е се претпоставити д а су ова црквена и др уга братства иско-
ришћавала заједни чк е го зб е , које су у прош лости одрж аване, па су
их прихватала или предругојачавала. И зм еђу осталога братства су
имала знатан утицај на стари обичај заједничког спремањ а свеће о д
воска скупљ еног у једн ој опш тини. Н е би могли усвојити д а су брат-
ства увела овај обичај, јер нам је познато д а су сличан имали и фински
*) Види „Гласник Етнографског музеја у Београду“ кн,. VII, 113— 118 и кн>. VIII,
95—98. Уредник
Мордвини у тако старом облику, за који испитивачи мисле д а је па-

гански. Исти је обичај познат и к о д Бесермана у губернији Ватка, са
разликом што к о д њ их вош тану свећу зам ењ ује штап. Склони смо да
верујемо да су М ордвини и Бесермани овај обичај примили о д Руса,
јер га ни о д кога д р у го г нису могли позајмити. И скљ учена је могућ-
ност њ еговог самосталног постанка к о д три различита народа. М ож е
се само претпоставити д а с у га Финци позајмили о д Р уса или обратно.
У оба случаја мора се поћи о д претпоставке да је овај обичај раније
постојао не само к о д Б елоруса него и к о д Великоруса у губернијама
Пенца и Ватка, к ао и у суседним губернијама, јер је обичај могао бити
позајмљен само о в д е а не у Белој Русији, гд е нема ни Финаца ни Бесер-
мана. Све теш коће отпадају, кад се узм е у обзи р д а је обичај прављењ а
свеће о д воска, који је дала једна опш тина, био распрсстрањ ен и к од
Великоруса још у старини. Д ан ас се он о д р ж а о само к о д Б елоруса и
код јуж них Великоруса у области Ж и зд р е у губернији Калуга.
Братствену и опш тинску (бр4тскац и мирскЗн) свећу р ед ом чувају
сви домаћини је д н о г села: једн е годи н е један, идућ е други итд. Свећа
је тешка 60 кгр, са доњ и м крајем који је д ебљ и о д горњ ег. У врху
има обично два п р одуж етк а, слична рукама, а обавијена је неком вр-
стом кош уљ е. Н а дан свеца ком е је намењена, ова се свећа носи око
села, па се даје новом е дом аћи ну д а је чува годи н у дана. О бично се
забада у с у д напуњ ен ж итом и уж ива „велико пош товањ е". В ерује се
да дон оси благостањ е кући у којој је. З б о г тога је носе у н овоп оди г-
нуту кућу чим се у њ у уселе. Овакве се свеће ређе праве када домаћин
учини какав з а в е т ; чеш ће, пак, на дан свеца заш титника, када гости
доносе восак за њу.
Кад се опш тинска свећа преноси у нову кућу, сви д о н о с е по */г
кгр (или мањ е) воска, топ е ra и стављ ају на њу. К ад свећа оби ђ е цело
село, и пош то је к о д сваког домаћина била годи н у дана, прилож и се
цркви, а спрема се нова.
К од М окш а — М ордвина у губернији П енца свако братство (брат-
чина) са 10 д о 40 кућа има своју свећу, која се исто тако чува редом
у кућама чланова опш тине, годи н у дана к о д сваког. Теш ка је око пола
килограма. П але је један пут годи ш њ е д а гори неколико минута, а став-
љају је на с у д са пивом који стоји у средини куће. Том приликом јој
се обраћају са речима: „Ти, воску, наш хранител>у . . . . дај нам здрављ е
и подари у годан ж ивот; учини д а хлеб успева и д а се стока м н о ж и ;
наше куће чувај о д ватре и сваког зл а“. Раније је на пламену ове свеће
паљена коса. П осле молитве је настајала гозба. Средина свеће је оба-
вијена пеш киром који је на крајевима би о украш ен (у п о р ед и : М. Јев-
сејев у „Живаи старина" XXIII, 1914, № 1— 2, с. 5 — 10).
Б елоруски ритуал са братственом свећом идентичан је са ритуалом
код северн их Великоруса који том приликом д а р у ју ж ивотињ у или
жито за заједнички ручак. У свима се случајевима приноси ж ртва о д
плодова успелога рада. Раније су ловци приносили као ж ртву јел ен е;
данас се то не чини. Сточари су ум есто јелена приносили као ж ртву
бика, а зем љ орадн иц и ж ито, о д кога је меш ен хлеб или справљано
пиво за заједнички ручак. На југу су к о д пчелара д у г о биле у обичају
жртве v м ед у и воску, ово утолико пре ш то су примили чисто хриш -
ћански облик свеће.
Из „R usslsche (O stsla v lsc h e ) V olkskunde" од цд 14 t
D. Z e len in -a . B erliu und L eipzig 1927. С тр. 359—361. М арИ Н а ПСДСЉКОВИп
У спомен стогодишњице рођења
Валтазара Богишића
У д ец ем б р у ове год и н е наврш ило се сто година о д рођеш а великог
правничког неимара и славног Далм атинца Валтазара Богиш ића, па
сматрамо д а на овом е м есту треба истаћи, п о р е д значајне ул оге коју је
имао у историји правне науке југословен ск е и у свету, и њ егов р а д на
етнолошкој науци, на проучавањ у и прикупљ аш у грађе из народни х
правних обичаја, песама и д р у г е грађе и з народа. Богиш ић је био нај-
већи и д о д ан ас једи ни наш радник на проучавањ у правних обичаја.
Следбеника није имао и у толико виш е њ егов лик изгледа рељ ефнији
и значајнији. Ми смо у овом е чланку покуш али д а дам о кратак преглед
живота и рада Валтазара Богиш ића, њ егов нарочити значај за нашу
етнолош ку наук у и ш то потпунују библ иограф и ју њ егови х радова.
Богиш ић је рођен у Ц автату 20 д ец ем бр а 1834 год и н е у угледној
породици. М атурирао је у лицеју св. Катарине у Венецији. С тудирао је
у Бечу, Гисену и Берлину. С луш ао је права, ф илологију, ф илозоф и ју и
историју. 1862 док т ор и р ао је на ф илозоф ск ом ф акултету у Гисену, а
две годи н е касније на правном факултету у Бечу. О дм ах затим именован
је за кол аборатора-би бл и отек ара слависту јавне дв ор ск е библиотек е у
Бечу. 1868 га је М инистарство војске именовало за зем аљ ског надзор-
ника и ш колског саветника банатске и срем ске Војничке границе са
седиш тем у Темиш вару а затим у В арадину. 1869 изабран је за почасног
док тора универзитета у О деси , а одм ах затим 1870 прима позив истог
универзитета и одлази у О д ес у за п р оф есор а у п о р ед н е историје сло-
венских права. У О деси је наставио п осао на скупљ ањ у н ар одни х правних
обичаја, који је би о зап очео у С рему и Банату. Р ади тога је путовао
и на Кавказ, гд е се за д р ж а о ш ест месеци, испитујући и студирајући.
Богиш ићу је било познато д а је Кавказ етнички био врло интересантан
с различитим облицим а и ступњ евима социјалног развитка, а могао се
надати д а ће ту наићи на старе ф орм е д о б р о очуваног обичајног права.
На позив кш аза Н иколе Ц рн огорск ог, а на ж ељ у рускога цара Алек-
сандра II пристао је да се прими огром ног посла ок о изграДњ е црно-
горског зак онодавства. У м еђувремену је неко време р ади о у руској
канцеларији за увођен .е правних институција у ослобођен ој Бугарској,
али је одатле м ор ао д а о д е зб о г болести. П осле тога је би о у Ц рној
Гори и П аризу. П ош то му је 1888 призната пензија и урачунате годин е
рада, напустио је место проф есора универзитета у О деси, кога је већ
читав низ годин а д р ж а о само ф ормално. О д 1893 д о 1899 провео је у
Ц рној Гори као министар правде. Тада се већ као стар човек вратио
у П ариз д а . ради на науци. Ж ељ а му се није остварила, јер је 1908 ум ро
на путу, враћајући се у завичај.
124 ГЛАСНИК E tH O i-рАФСКОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ
Био је члан Југослов. академије у З а гр еб у , К раљ евске академије у

Б еогр ад у и м ногих др уги х друш тава и научних институција у ино-
странству.
Д у б о к о убеђен и следбени к нове правне теорије, да је н ар од творац
и носилац права а д а се право чува у народним о би ч аји м а; да право
није мртво слово, већ д а се оно развија из народа, као ш то се развија
и друш тво, језик и обичај; д а се са целокупним народним животом
развија и њ егово право а д а се н ар оду туђе правне норме не могу
наметнути, Богиш ић је исправно закљ учио, д а треба скупљ ати и испи-
тивати н ар одн е правне обичаје и тек на њима заснивати законодавство.
Указао је у својим списима д а многи народи придају велику важност
својим правним обичајима, а д а ми п ор ед обилне ж иве грађе нисмо још
ништа уради ли на томе. Богиш ић је саставио прво Упутство за при-
купљ ањ е правних обичаја к о д нас, које је издала и штампала Југосла-
венска академија у З а гр еб у ћирилицом и латиницом и разаслала по
народу. Богиш ић је тиме веома за д у ж и о етнолош ку науку и спремио
терен за прикупљ ањ е грађе о правним народним обичајима. Њ еговим
примером пош ли су М алоруси, Бугари, Ч еси и Словаци, који су д осл овно
превели њ егова упутства, па Словенци, Руси, П ољ аци и Румуни, који
су се послуж или Богиш ићевим искуством, те с у на основу њ егових
саставили своја упутства. З а Богиш ићев посао су д о б р о знали Немци,
Енглези и Ф ранцузи. И здавањ ем зборни ка правних обичаја у нас, из
њ егове и деол ош к е п одл оге, д а стваралац закона мора да познаје народни
ж ивот и обичаје, њ еговим трудом , наша етнолош ка наука је добила
огром ну грађу из области н ар од н ог обичајног права. Богиш ић је на
првом месту познат и као такав б и о и слављен и у страном свету као
велики правнички ауторитет, али га и Етнологија убраја у своје велике
сараднике, јер ни једн о њ егово д ел о , рађено по принципима и д убок ом
веровањ у у нар одн о право, не м ож е се одвојити о д Етнологије, њ еног про-
учавања и знатне и значајне етн ограф ске грађе.
Богиш ић је двапут имао изванредну прилику д а проучи народни
ж ивот и нар одн е обичаје и д а се уп озн а са народом . Први пут као
ш колски надзорни к В ојне крајине и др уги пут као стваралац црногор-
ског законодавства и као црногорски министар. У Банату и Срему
провео је д в е годин е а у Ц рној Гори, рачунајући само годи н е минис-
тровањ а, пуних ш ест. И важна је то чињеница. Богиш ић се није осла-
њ ао само на саопш тењ а, него је н ар од, њ егову психологију, њ егов
теш ки и тегобн и ж ивот, дакле и њ егове правне обичаје створене у таквом
социјалном амбијенту, познавао д о у танчине. Њ егов Опш т и им овински
з а к о н и к ж Ц рн у Гору јасно говори о томе. Имајући такву грађу — заправо
докум ента — с л о б о д н о је могао д а приступи проучавањ у и уп ор едн ом
изучавањ у правних обичаја. Велика вредност њ еговог рада леж и и у
томе, д а је почивао на истини — чврстој и темељ игој подлози.
Д в е Богиш ићеве књ иге су о д нарочитог значаја за Етнологију и
за етн олош к о проучавањ е наш ег народа. Прва књига је З б о р н и к са-
даш њ и х п р а вн и х о б и ч а ја у Ј уж н и х С ловен а. У З б о р н и к у је Богишић
ср еди о грађу, коју је Југословенска академија у З а гр еб у примила о д
скупљача грађе, после објављ ивањ а Богиш ићевог Н а и у т к а з а сабирањ е
п р а вн и х об и ч аја. Збор н и к је у ствари, да с е тако изразимо, одговор
из народа, на позив који је Богиш ић упути о народној интелигенцији
преко свога Н а п у т к а . На 662 стране велике осмине З б о р н и к садрж и
огр ом н у грађу н ар одни х правних обичаја. Д о данас је то к о д нас нај-
драгоценији и једини извор за проучавањ е права у народу. Богишић
У СПОМЕН СТОГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊ А ВАЛТАЗАРА БОГИШИЋА 125
је у у в о д у З б о р н и к у докум ентован о расправио о д н о с обичајног права

према писаним законима. Т у је и темељ но излож ена важ ност етничког
прожимања и од н оса Јуж них Словена са суседим а, који су их оп-
кољавали.
Врло д о б а р и велики збор н и к јесте д р уга једн а књига Валтазара
Б оги ш и ћа: Н а р о д н е пјесм е и з ст ари х, највиш е при м орски х зап и са
с р а с п р а во м о б уга р ш т и ц а м а . Књ игу је и здало С рпско уч ен о друш тво
у Б еограду. О д важ ности је да се у књ изи налазе најстарије бугарш тице
(песме д у г о г стиха) из Б оке, П ераста, Д убр овн и к а, Хвара и хрватског
Приморја, чије је писмене изворе у п р ед говор у Богиш ић детаљ н о опи-
сао. Уз ову књ игу Богиш ић је д а о и исцрпну расправу о овим старим
песмама. И зл ож и о је питање склопа те врсте н ар одни х песама и рас-
правио везу између бугарш тица и уметничког песниш тва у П риморју.
Т реба напом енути д а је Богиш ић би о претеча мисли о оснивањ у
Етнолош ког музеја у нашој земљ и. Њ егов чланак С ловенски м у з е у м
(Летопис М. с. 1867) са д о ситница излож еним планом једн ог правог
словенског музеја претстављ а први глас и подстицај за р ад у том правцу.
П о р е д т о га он и дан ас м ож е д а послуж и једн ом младом м узеју са ослонац
у организацији посла. У једној тачци м узејског програма Богиш ић пред-
виђа О дсјек н ар одопи сн и, са тачно означеним дел ок ругом рада. Према
том упутству тај би отсек био велики и уређени Етнолош ки музеј. Бо-
гишић је пр ед ви д ео и публикације м узеја, г д е је п о р ед часописа и ле-
тописа м узејског мислио и на нарочите збор н и к е за објављ ивањ е етно-
графске грађе.
П осл е завр ш еног посла на црногорск ом З а к о н и к у Богиш ић је био
слободан и хтео је да ради на дел у, кога је гради о и сређивао скоро
целог ж ивота. То би било, судећ и по њ еговом етнолош ком, правном
и опш тем знањ у сигурно једн о о д значајних дела социјалне етнологије:
расправа о п орек лу п ор оди ц е и социјалним формама. С тим у вези иде
спремање соц и ол ош к ог дел а о инокош тини к о д нас. У својим харти-
јама остави о је велику грађу из н ар одн ог ж ивота и обичаја у Црној
Гори а имао је и материјала за д о п у н у збор ни ка епских н ар одни х песама
дугога стиха. Њ е го в е ж ељ е и нам ере биле с у веће о д њ егове снаге.
Етнолошка наука има највише разлога д а заж али за тим.
Библиографија:
U b e r d ie U rsachen d e r N iederlai>en d e s deu tsch en H e e re s im h u ssitisch en K riege.
D issertation (G ie s se n 1862).
O ва ж н о с т и са б и р а њ а н а р о д н и х п р а вн и х о б и ча ја , k o ju ж и ве у н а р о д у (К њ и -
ж евник 3. 1866, З а гр еб и п о себ н о п о д н асл овом П р а в н и о б и ча ји у Ј. С л о в ен а 1837,
Загреб). _
Н ап уш а к з а са б и р а њ е п ч а вн и х о б и ч а ја С л о вен а , осо б и ш о ју ж н и х (1866, 1867,
Загреб. М алоруски п р е в о д 1867, чешки 1870).
О преуређењ у Н а р о д н о га м у зе ја у З а г р е б у (1866, З агр еб).
О С т јеп а н у Г р а д и ћ у и њ его ви м пи см и м а Д у б р о в а ч к о ј р еп уб ли ц и д в и је речи
(З аб авн и к Д у б р о в а ч к е ш ш ионице 1866, и п о себ н о 1866, Сплит).
С ловен ск и м у зе у м (Л е т о п и с М аш ице српске 1867 и п о себ н о 1868).
S u ll' e p isto la rio d i S te fa n o O r a d i (V ienna 1867 у A rch iv f i i r o e ste rr. G eschichte).
К оресп оден ц и ја С т јеп а н а М а ло г (Р а д Ј . а. 1868, Загреб).
Г л а вн и је ц р т е о б и т ељ ск о г п р а в а у ст а р о м Д у б р о в н и к у ( P a d 1 и 5, 1866, Загреб).
О научн ом о б р а ђ и в а њ у и ст ори је сл о вен ск о г п р а ва (на р уск ом — З а р ја , 1870,
О деса и п осебн о).
О усш р о јст ву с л о вен ск е б и б л и о т е к е ири О деск о м с л о в. д о б р о ш во р н о м дру~
ш т ву (1870, О д е с а — на руском)-
Устав Словенске библиотеке (на руском 1871, Одеса).
Р у с и ја и С р б и ја (на р уск ом 1872, П етр огр ад).

П и са н и за к о н и н а сл о вен ск о м ју г у (Југ. ак ад. 1872, З агр еб).
Расправа' о м ест у назива у словенским кра(евима на Јадран ск ом М ору. Ш там -
пана на руск ом у Е т нограф ическом зб о р н и к у 1873, П етроград.
З б о р н и к са да ш њ и х п р а вн и х о б и ч а ја у Ј у ж н и х С л о в е н а (Југ. ак ад. 1874, Загреб).
D ie s la v is ir te 7 ig e u n e r in M ontenegro (A u s la n d 1874).
O н о ви м ц рногорским за к о н и м а ( Ж у р н а л М инисш арст ва н арод н е п росвет е —
П ет р огр а д . П р ев о д са руск ог у О т а џ б и н и з а април 1875, Б еоград).
О југосл овен ск ој јуридичкој терминологији, чланци, штампани у П р а ву , М е-
сечнику и Г л а с у Ц рн о го р ц а 1876.
С т ан ак по Д у б р о в а ч к о м за к о н у 1212 (Г л а сн и к С р п .у ч . dp. 44,1877, Б е о гр а д , на
немачком јези к у штампан у A rch iv f . s la v . Philoloi>ie. Ca Јиричеком K. L ib er s ta tu -
to ru m c iv ita tis R a g n sii c o m p o situ s a 1212 (M onum enta h ist. — iu rid ic a S la v . m erid. 9).
H a „о ц је н у ‘‘ З б о р н и к а ca d . п р а вн и х о б и ч а ја (1877, Сплит).
Н а р о д н е п јесм е из с т а р и х н а јви ш е п ри м орски х записа, с ра сп р а во м о бугар-
ш т и цам а JII о д е љ е њ е Г ла сн и к а Ср. у ч . д р у ш т ва књ. X , 1878, Б еогр ад ).
A perpu d e s tr a v a u x s u r le d r o it c o u tu m ier en R u s s ie (N o u v e lle R evu e h isto riq u e
d u d r o i t .. . 1879, P aris, и п осебн о. П р ев ео Јов. Аћимовић 1879, Б е о гр а д и Антун
Ш имонић, 1880, Сплит).
A cta co n iu ra tio n em P e tr i а Z rin io e t F ra n cisc i d e F pakopan... (M onum enta spect.
h is to r . S la v . m e rid 1883, З агр еб).
D e la fo rm e d ite Inokosn a d e la f a m i lle ru ra le chez le s S e rb es e t le s C ro a te s
(R e v u e d e d r o it in tern a t. e t d e le g isla tio n com paree. 1884, P aris и п осебн о. П ревео
Јов. Аћимовић, 1884, Б е о г р а д . Један п р е в о д изиш ао у З а гр еб у а руски п р ев од
у П етр о гр а д у ).
Т ехнички т ерм ини у за к о н о д а в с т в у (Б р а н и ч 1884, Б е о г р а д и п осебн о. М јесечник,
1888, З агр еб).
П о в о д о м H p u o io p c k o i Г рађ ан ског З а к о н и ка . Н ек о л и к о речи о н ачел и м а и л е -
т о д у у с в о је н о м при и зр а д и (на ф ранцуском у B u lle tin d e la le g isla tio n com paree,
1886, Париз и п о себ н о 1888. На српски п ревео арх. Дучић Б ран и ч 1888, Б еогр ад
и М јесечник, З а гр еб , и п осебн о).
О пш ш и и м ови нски за коник за к њ а ж еви н у Ц р н у Г о р у 1888, Париз).
О п о л о ж а ју п о родице и н а с л ед ст ва у п р а вн о ј сист ем и (П р а в н и к за 1892
и 1893. Б е о г р а д и п о себн о).
L e s s ta tu t d e R a g u se. C o d ific a tio n in e d ite d u X III sie c le . N o u v e lle R ev u e h isto r.
d e d ro it... 1894, P a ris и п о себн о).
Ј е д н а р у к о в ет из В ук о ве преписке (С р ђ , г о д . I и II 1903, Дубровник).
Д в а н еи зда н а писм а А л б е р т а Ф орт иса о Д у б р о в н и к у (С рђ. 1905, Дубровник).
Д е се т и н а с уд с к и х зап и са и з П а ш т р о ви ђ а (А р х и в за п ри родне и друш т в.
н ауке, 1906, Б е о гр а д и п о себ н о ).
П р а вн и чланци и р а с п р а ве (Б и б л . за п равн е и др уш т в. науке, 22, 1927,
Б еогр ад ).
P ieces d e m a ria g e (B u lletin d e la S o c ie te — P a ris — Г о д.?)1
Б о гд а н Ч и пли ћ.
J) Л и т е р а т у р а : Г одиш њ ак Срп. Кр. А кадем ије за 1888, А. Ђ о р ђ е в и ћ : б о -

ш ш и ћ ев опш т и им ови н ск и за коник (Бранич г о д . II); Д р. М. Веснић: О пш т и им о-
вин ски з а к о н и к ... (Г о д . Нцк. Чупића XII 1891); Костренчић: Б ош ш и к Б а л т а за р Д р .
(Н ар одн а ен ц ик лоп еди ја); Z . D r. V._ B o g išić (D ubrovnik, kalendar za 1900 i 1901 god.
D u b io v n ik ) и Д р. Ал. СоловЈ'ев: С ш огооиш њ ица рођењ а В а лш азара Б огиш ића (П о-
литика — Б е о г р а д . 20 д е ц , 1934).
f Петар Костић
(1852— 1934)
У П ри зрену је у јулу 1934 годи н е ум р о у д у б о к о ј старости П етар

Костић, књ иж евник, сарадник Гласника Е тнограф ског музеја, сенатор и
велики национални радник наш ег Југа.
Р о д и о се у П ри зрен у 12 јуна 1852. Старо п ор оди ч н о име му је
било Л ековац, а К остин-К остић се звао по оцу Кости. 1859 упи сао се
у некакву „старовременску" ш колу у П ри зрену, где је изучио Буквар,
Часловац, П салтир, и М есец ослов. О ко 1866 основаш е се два разреда
гимназије у П ри зрену, које Костић заврш и. Наш авш и се п р ед проблем ом
шта д а р а д е сада са сином, роди тељ и га д а д у на кондурџиски (ципе-
ларски) занат, на ком е је остао годи н у дана. 1869 мајка му је с муком
издејствовала стипендију Симе И гуманова за б еогр адск у богословију.
Богословију у Б ео гр а д у је заврш ио 1873 и одм ах је би о постављ ен за
наставника богословије у П ризрену. 1882 постао је управитељ те б ого-
словије. 1892 постављ ен је, као човек искусан и оп р обан у б о р б и за
националне ствари, за ди р ек тор а б у д у ћ е српске гимназије у Солуну,
с тим, д а издејствује на надлеж ном месту и да приуготови терен за
њено оснивањ е и увођ ењ е у ж ивот. О ву задаћ у је са усп ехом изврш ио,
јер се у С олун у отворила н и ж ер азредна (са четири одељ ењ а) српска
гимназија. П осл е пет година враћен је у П ризрен у богословију ria је
одм ах после тога именован за реф ерента основне наставе к о д наш е
митрополије у С копљ у, а 1895 постао је и секретар исте митрополије.
1901 постављ ен је за секретара Р аш ко-призренске митрополије. На овим
местима такође је много учинио за просветни и национални напредак
ових области. З б о г нерегулисаних принадлеж ности п осле 1918 м орао је
да б у д е постављ ен за предм етног учитељ а а после за п р оф есор а б ого-
словиЈе у П ри зрену, којом је ш колом некад управљ ао. 1922 д о ш а о је за
начелника Генералне дирекције п оср едн и х пореза. Са тога места отиш ао
је у пензију, д а после д ес е т година б у д е позват да сарађује на народним
пословима, буд ућ и изабран за сенатора. То је последњ а част коју је са
правом примио стари радник. Као сен атор ум ро је у П ризрену.
П очео је д а ради на науци и научној књ иж евности још 1880, када
је написао критику на р а д М илош а С. М илојевића о П ри зрену. Био је
вредни и бриж љ иви сарадник м ногих научних часописа. Њ егови радови
су штампани у: Б р а т с т ву Д р уш тва Св. Саве, С п ом ен и ку А кадемије
наука, Г одиш њ ици Н и к о л е Чупића, Ј у ж н о ј С рб и ји (С копљ е), Јуж н ом
п р егл ед у (С копљ е), Г л а сн и к у С копског н ауч н ог друш т ва и Г л а сн и к у
Е т ногр. м у з е ја у Б еогр ад у. Н аписао је С пом ени иу педесет огодиш њ ице
Б огословско-уч и т ељ ске ш коле у П р и зр ен у , 1924 и Ц рквен и ж и вот пра-
во сл а вн и х С р б а у П р и зр ен у и њ е го во ј околи н и у 18 и 19 веку, које је
д ел о, и здато 1928, наградила Академија наука.
Богдан Чиплић.
Етнографски музеј у Београду
у 1934 години
У току 1934 год . инвентар Етнограф ског м узеја приновљ ен је са

1046 бројева од н о сн о са 1728 предмета. И з кредита предвиђених буџе-
том набављ ено је 156 инв. бројева са 198 предмета за 7670'20 дин.,
д оби в ен о је на поклон 151 инв. број са 740 предмета, а 739 инв. бро-
јева са 790 предмета су радови м узејског особљ а и сарадника. О д овога
броја припада: музејским збиркама 177 инв. бројева са 581 предметом,
И лустративном од ељ ењ у 504 инв. броја са 782 предмета, а О дељ ењ у
за музички ф олклор 365 инв. бројева са 365 предмета. На дан 31 де-
цем бра 1934 год . Главни инвентар је имао 15.022 инв. броја са 19.996
предмета.
М узејске збирке
У току год и н е је из кредита предвиђених буџетом за зби рк е на-
бављ ено 102 инв. броја са 120 предмета за 4822 динара. К уповином су
зби рк е поп уњ ен е предметима и з околине Ђ аковице и Зајечара, затим
из Васојевића, Барањ е, Заплањ а и Горњ ег П одрињ а. О стало: 75 инв.
бројева са 461 предм етом су поклони.
Н ајдрагоценији поклон је б осан ска соба са 446 предмета, коју је
Б лаж енопочивш и Витеш ки Краљ Александар I У јединитељ изволео по-
дарити м узеју. З а зби р к е су доби в ен и још и ови п о к л о н и : пеш кир и
бајадер о д г. Стевана Ж ивојиновића, у ч и т ељ а ; јатаган б е з корица о д
једн ог непознатог радн ик а; марама за главу о д г-ђе К остандинке Сто-
јадиновић, из М а в р о в а ; покривач и пар чарапа о д г. Барјама Бица, из
Ђ ак ови ц е; л и баде и бун д а о д г. Светолика Димитријевића, пуковника
из Б е о г р а д а ; огњ ило о д г. Милана Аџића, из К олаш ина; преслица о д
г-ђе М илице М илош евић из. П ланинице и четири кукуљ е о д г. Вучића
М илош евића н з Планинице.
Н абављ ени и поклоњ ени предмети су у незнатном бр о ју излож ени,
а највећим дел ом с у смеш тени у магацине. И зл ож бен е сале и два ма-
гацина препуни су. Чинило се све д а се искористи и најмањи кутак
м узејских просторија. Али виш е с л о б о д н о г простора нема и магазини-
рани предмети чекаће на повољ није смеш тајне прилике.
О д приновљ ених предм ета комплетиране су четири нош њ е (ж енска
и з злати борск ог Љ уби ш а, муш ка и ж енска са Тимока и ж енска из
Барањ е) које с у и зл ож ен е и сада има 83 излож ена манекена са народним
нош њ ама. О сим ових, и зл ож ен о је неш то ређих предмета из др уги х
колекција.
П о наређењ у М инистарства просвете П .бр . 4 3.832/934 у двориш ту
Етнограф ског м узеја смеш тен је један д е о лапидаријума Х историско —
уметничког музеја.
ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ У 1934 ГОДИНИ 129
Илустративно одељење
На крају го д и н е ово је од ељ еш е имало 6.083 инв. броја. У току
године приновљ ено је 5 0 4 инв. броја са 782 предм ета (155 ф ог. нега-
тива, 148 ф от. ф илмова, 61 клиш е, 30 цртеж а, 1 слика, 11 акварела,
235 ф отограф ија и 141 диап озити в). И з кредита предвиђених буџетом
набавлзено је 54 инв. броја са 78 предм ета за 2.848.20 дин ара (1 ф ото-
графија, 30 цртеж а, 35 клиш е-а, 11 акварела и 1 слика).
О д поклона нарочито истичемо ф отограф ије г. д -р а Р адивоја Симо-
новића, лекара из С ом бора. Онога пута је г. Симоновић м узеју поклонио
234 ф отограф ије које с у највећим дел ом рађене пре 2 0 — 30 год . Осим
r. Симоновића поклонили с у r. М устафа М улалић, народни посланик,
13 филм-негатива, г. Рајко Р адовић, учител> 1 негатив и Д р ж авн а
штампарија 26 клиш е-а.
На путовањ има и у м узеју о с о б љ е је ур ад и л о 430 негатива и диа-
позитива и то: Б ор ивоје Д р обњ ак ов и ћ 70, М итар Влаховић 59, П етар
Петровић 102 и Јурије Слански 58 негатива и 141 диапозитив.
У прош л огодиш њ ем извеш тају (Гласник VIII, 130) споменули смо
да је један д е о предм ета овога одељ ењ а излож ен у музејским салама.
Изложени се пр едм ети с времена на време зам ењ ују новим. Тако је
у сеп тем бру један д е о старих ф отограф ија замењ ен са ок о 200 нових,
а излож ена збирка диапозитива повећана је са 141 новим лиапозитивом.
У Филмском отсек у нема промена.
Одељење за музички фолклор

У извеш тају за 1933 год . (Гласник VIII, 1 3 0 — 131) изнели смо да
је г. Коста М анојловић, ком пози тор , сређивао м елодије које је забе-
лежио на својим путовањ има. О ве су м елодије картониране и предате
музеју. Има их 360, највећим д ел ом и з Јуж не С рбије (из Галичника,.
Лазаропол^а, Б р ода, Л атова, К руш ева, Бучина, О хри да, Струге, Битољ а,
Барешана, Д е б р а , П ри зрена и Грачанице), затим из А ндријевице, Би-
јелог П ољ а, Бањ е Л ук е и Ш ум адије. О д ељ ењ е је д о б и л о и пет мело-
даја о д г-це Д ан и ц е Јанковић, п р оф есор а, које је она забележ ила у
П ироту о д певача из села Дојкинаца.
И нвентао овога о д ељ ењ а има 1387 бројева.
У Ф онограф ск ом отсек у је стањ е непром ењ ено.
Библиотека
На крају годи н е је инвентар библ иотек е имао 2.361 бр ој. У току
године је пр иновљ ено 122 инв. броја. У зам ену је примљ ено 46 бројева,
из кредита по д р ж авн ом буџ ету набављ ено је 45 бројева, м узејских пуб-
ликација (са сепаратима) има 14 бројева, а на поклон је примљ ено 17
бројева. П оклонили су: г. г. др . С л ободан П оповић (3 књ иге), М илан
Карановић (2 књ иге), М ићун Павићевић, д р . Александар П етровић, Влајко
Влаховић, М итар Влаховић, Јован Јовановић, д р . М иодраг Грбић, др. Бо-
ривоје Д р обњ ак ови ћ , Владимир Ђ орђевић, д р . Илија Јелић и Болеслав
Росињски (по једн у књ игу), затим Етнолош ки семинар у Б еогр аду и
Општина града Љ у б љ а н е (по је д н у књигу).
У ток у год и н е је r. Бранко М илаковић на нарочитим картонима
израдио библ иогр аф и ју за 1933 и 1934 год. Један д е о (за 1933) објављ ен
је у овогодиш њ ем Гласнику, а остали материјал се чува у м узеју и доц -
није ће се објавити.
Гласник Е тн ограф . м у зе ја IX •*
Музејске публикације
У 1934 годин и музеј је и зд а о д в е свеске П о себн и х издањ а (трећу
за 1933 и четврту за 1934 го д .) и д ев ет у књ игу Гласника.
О д м узејских публикација је д о краја 1934 год . послато у замену,
п р одато или п о к л о њ е н о : 812 примерака Гласника I, 384 пр. II, 361 пр.
III, 287 пр. IV, 260 пр. V, 2 6 0 пр. VI, 277 пр. VII и 253 пр. VIII кш„
а о д П о себн и х и зд ањ а: 752 rip. I св., 275 пр. 11,291 rip. III и 237 пр. IV.
Научна путовања и рад у музеју

П отписани је у овој годин и иаставио и завр ш и о раније започети
р а д у доли н и Д р и н е. О би ш ао је горњ и ток ове реке о д Бајине Баште
д о Б р о д а к о д Ф оче. Резултати ови х испитивања објављ ени су, осим
он и х спом ен ути х у м узејском Гласнику VIII (стр. 131), још и у трећој
свесци м узејских П о себн и х издањ а (Р и бол ов на Д р и н и ) и у петнаестој
свесци П осеб н и х издањ а Г еогр аф ск ог друш тва у Б ео гр а д у (Саобраћај
на Д р и н и ). Н а овом е путу је набавио виш е предмета за м узејске збирке,
а за И лустративно о д ељ е њ е је д о н е о 70 снимака. П утовањ е је изврш ено
средствим а које је потписани д о б и о и з ф о н д а Аустралијанске зад уж би н е.
У сеп тем бр у је г. М итар Влаховић, кустос, пр овео 10 дана у Ц рној
Гори. П утовао је о свом е трош к у и врш ио етнолош ка испитивања. За
м узејск е зби р к е је набавио већи број разни х предм ета, а за И лустра-
тивно о д ељ е њ е д о н е о је 59 снимака. Један д е о резултата са ов ог и
ранијих путовањ а објавио је у музејским Гласницима VIII и IX (М ушка
и ж ен ск а нош њ а у Васојевићима). У трећој свесци м узејских П осебн и х
издањ а објави о је р а д Л ов у К олаш ину, а у П рилозим а проучавањ у
н ар од н е п оези је I чланак Стањ е епске песм е у И сточној Србији.
У марту је r. П етар П етровић, кустос, п р ов ео један аест дан а у
Р уднич ком П ом орављ у и околини П о ж еге (уж ичке) ради етнолош ких
испитивањ а, а у т о к у маја 20 дан а у пратњи Е нглеског друш тва The
le Р1ау S o c ie ty . П р в о путовањ е је и зв еден о средствим а и з д р ж ав н ог
буџета, а д р у г о пом оћу доб и в ен о м о д М инистарства. Г. Петровић се у
Р уднич ком П ом орављ у п о р ед наведен и х испитивања бавио и проуча-
вањ ем н ар одн и х песама. Резултати тога рада биће објављ ени у наредној
свесци м узејских П осебн и х издањ а. Са ових путовањ а г. П етровић је
д о н е о 102 снимка.
У т ок у год и н е г. П етровић је објавио ове чланке: Д и востин (Ж ивот
и р а д XVIII), О певањ у н ар од н и х песама у з окретањ е тепсије и Три
н ар од н е песм е из Срема (П рилози проучавањ у н ар одн е поези је I), Наш
нар одни мотив о укр оћеној злој ж ен и (Књ ижевни север X ) и Бож ићни
ораси и Ручна везачица (Југословен ск е н ар одн е новине III).
У м узеју су настављ ени послови на описивањ у, сређивањ у и кон-

сервирањ у и зл ож ен и х и м агазинираних предм ета. С тручно је о с о б љ е у
свима приликама, када је то траж ен о, давало упуства и обавеш тењ а,
па и сам о учествовало и сарађивало у пословима које су предузим але
неке наш е устан ове или појединци.
У извеш тају за 1933 го д . (Гласник VIII, 133) истакли смо д а је у
т ок у те годи н е неколико просветних радника са музејским стручним
о со б љ ем о д р ж ал о у м узеју низ састанака, на којима су расправљ ана
питањи која се о д н о с е на н ар од н у поези ју. Ови заједнички састанци,
којима је један о д главних иницијагора био г. М итар Влаховић, кустос,
ЕТНОГРАФСКИ МУ8ЕЈ У БЕОГРАДУ У Т934 ГОДИНИ 131
управо су настављ ањ е он ога посла, на ком е је Етнографски м узеј и

раиије сарађивао у заједници са Немачким друш твом за славистичка
испитивања из П рага и са Ф илософ ским ф акултетом из С копљ а (види
музејски Гласник VI, 147). У ни зу састанака су претресана разна питања,
читани реф ерати и чињ ене припреме за и зр а д у једн е детаљ н е библио-
графије епских песама. И зрађена су и разаслата питања и упутства за при-
купљање грађе о народним песмама. У м узеју је установљ ен архив за који
су д о сада послали прилоге ова г. г. и г -ц е : М атилда Б ауер (Различите
народне песме из П етровца на мору); М иладин Б ож овић (Епске песме
са К осова); М илена Гркова (О д е д а Томи П релићу, слепом гуслару из
Сланкамена и О баба Јуци, гусларки из Бачке); д р . Б оривоје Д р о б њ а -
ковић (Б елеш ке са екскурзије по Јуж ној Србији о д 21 д о 31 јуна 1931);
Мираш Јочић (Стање јуначких песама у селу Бистрици, у ср езу бјело-
пољском); Вера Југовић (Епска песма у З ем у н у и Н ар од н е песме у
околини Зем ун а); Д ан и л о Китановић (О епској песми и певачима у
Прилепу и ок ол ини ); П етар Костић (Н ар од н е песме из П ри зрен а);
Јелена Л акочевић (Стањ е еп ск е песме у С урчину); Коста Љ убинковић
(Н ародне песм е из Сурчина у С р е м у ); М ирјана М анојловић (Стање
народне п е с м е у околини Врањ е); Венијамин М аринковић (Стање народне
песме у И вањ ици); А. Матић (Н ар одн е песме у С усек у у С р ем у); Петар
Милчић (Л ирске песме из Д р ен и ц е, М етохије и Старог К олаш ина);
Владимир Н иколић (Н ар одн е песм е из ниш ког ср еза); Н икола Петровић
(Статистички п одац и о гусларима у Л иповцу, Клоки, Винчи и М аскару
у Ј а сен и ц и ); П етар Ж . ГЈетровић (П рилози познавањ у јуначких песама
у Р удничком П о м о р а в љ у ); Д есан к а П оповић и Танасије Богић (Јуначке
пјесме у Бекташ ком Градиш ту у Славонији); Р ад. Раилић (Н ародн е
песме и з села В апе к о д Сјенице); Р оксанда Станковић (Стање епске
песме у крагујевачкој Ј а сен и ц и ); Благоје Стефановић (И звеш тај о
песмама у Сремчици, у с р езу посавском ); д р . М иленко Ф илиповић (Бе-
леш ке са екскурзије по Јуж ној Србији о д 21 д о 31 јуна 1931); М устафа
Џинић (О пш те стањ е епске песме у тузланском крају); д р . А лојз Ш м аус
(Белеш ке о екскурзији у В ојку у Срему, Отмица Рум еније ђевојке —
народна песма и з Угљ ара у Старом К олаш ину и П огибија Смајила
Бориш ића — народна песма из Чајнича) и И гњ ације Ш ош тарк (Н аро-
д н е пјесме у О рјавцу к о д П ож еге — славонске).
Како се у ток у рада д о ш л о на и д еју д а се чланци и прикупљ ена
грађа објављ ују, то је управа м узеја била вољ на д а у ту сврху стави групи
на р асп ол ож ењ е странице својих П о себн и х издањ а и Гласника, као ш то
је и раније чинила објављ ујући у м узејском Гласнику р а д о в е ове врсте.
М еђутим, стало се на гледиш те, д а група издаје свој часопис. На неко-
лико п осл едњ и х седн и ц а утврђено је д а се часопис зо в е „П рилози
проучавањ у н ар одн е песме", одр еђ ен о је шта ће се у њ ему објавити
и изврш ен је р а сп о р ед материјала. Умољ ени су г. г. Р адосав М еденица
и д р . А лојз Ш м аус д а ступ е у в е зу са штампаријама и д а учине при-
прем е за ш гампањ е часописа. А к ад је све ово учињ ено, поменута
госп од а су сматрала д а виш е није потр ебн о д а р а д е у заједници са
групом и у ск ви р у м узеја, па су посао око ш тампања и издавањ а свр-
шила сама, и часопис приказала као своју а не групину својину. Они
се на пр., траж ећи сарадњ у, обраћ ају читаоцима у име своје а не у име
групе, и тр аж е д а се на објављ ену анкету ш аљ у прилози њима, уредн и -
цима, на њ ихову приватну ад р есу, а не Етнограф ском м узеју, како се
дотл е ради ло rio о д о б р е њ у М инистарства просвете. О во је би о разлог
те је престао заједнички р а д пом енуте групе и Е тнограф ског музеја, у
9*
132 ГЛАСН1-1К ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕ[А У БЕОГРАДУ
ком е he се наставити започети посао на проучавањ у народних песама

као ш то је и д о са д а рађено.
М узеј је од р ж ав ао старе и успостављ ао нове везе са нашим и

страним сродним установама. На захтев појединих музеја, универзи-
тетских семинара и др уги х установа слао им је своје публикације.
П реко Генералног конзулата у Њ ујор к у послао је албуме Југословенске
н ар одн е нош њ е и већи број ф отограф ија, ш то је достављ ен о тамошњим
музејима. Главном савезу зем л.орадничких задруга у Б еограду, г-ци Kemp
P h vllis у Л он д он у, М агазину за Сјеверну Далм ацију, Космополитској
библиотеци у Б еогр ад у, Ж енском друш тву и Колу сестара у Б еогр аду
позајмљ иване су ф отограф ије за њ ихове публикације. М узејском би-
блиотеком и збиркама су се користили наши и страни научни радници,
међу којима и г. Dr Ј. M anninen, дир ек тор Етнограф ског музеја из
Х елсингф орса, који је у м узеју р ади о недел .у дана.
Посете и приходи од улазница

П осете с у биле м ногобројније него прош ле годин е. М узеј су по-
сетиле 143 групе п о р ед великог броја појединачних посетилаца.
У току годи н е је п р одато 497 улазница по 5. — и 166 улазница
па 2 динара. О д продати х улазница је у току годи н е примљ ено 2.817 дин.
К ад се ова сума д о д а ранијим, музеј је о д улазница (са каматом) д о
сада ук уп но д о б и о 7.294 динара. О д овога новца је rio о д о б р е њ у
Г. М инистра просвете утрош ен о 4.140 динара за издавањ е м узејских
публикација. Остатак је на прип лоду у Д рж авн ој хипотекарној банци
и у каси музеја.
Особље
О длуком Г. М инистра просвете П бр. 82 4 8 ,9 3 4 премеш тен је у Мини-
старство просвете Д р агом ир Јаћић, чиновнички приправник овога музеја,
а на њ егово место за архивског чиновника постављ еиа Олга Јанчић.
која је преузела све послове које је р ади о г. Јаћић. У току годи н е је
г-ца Јанчић осим редовн и х послова израдила и регистар архиве о д
1927 д о 1934 годи н е закљично.
Буџет
П о буџ ету р асход а за 1934,35 год. Етнографски музеј је за материјалне
п отр ебе д о б и о 39.050 динара. За научна путовањ а је по парт. 244 др ж .
буџета д о д ељ е н о 3.000 динара. З а ш тампање Гласника је по парт. 7 бу-
џета Д р ж ав н е ш тампарије у Б еогр ад у о др еђ ен о 15.000 динара.
О длуком О д б о р а Д р ж ав н ог савета за „Велимиријанум" Д . С. В. бр.
189/934 м узеју је д о д ељ е н а пом оћ о д 1.000 динара за издавањ е публикација.
М узејска зграда
У току год и н е су на музејској згради изврш ене неке мање оправке.
О стањ у згр ад е и о музејским потребам а у томе погл еду поднети су
извеш таји М инистарству просвете п о д Бр. 2 71,34, 5 2 2 ,3 4 и п о д Пов. бр.
12,934. П омоћник Господи на М инистра просвете изврш ио је преглед
згр ад е и музејских колекција и о стањ у које је наш ао п одн ео је из-
вештај Г осп оди н у М инистру просвете. пИпр„тпг,
’ iu цуз/-, . директор
А Е т н о гр аф ск о г м у з е ја
Бор. М. Дробњаковић.
w БИБМОТЕНА
IKLIOTEK*

Гласник етнографског музеја у Београду, књига 9 - година 1934.

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Гласник етнографског музеја у Београду, књига 9 - година 1934.

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Библиографија

(за 1933 г о д и н у ')

А р анђеловић Ј.: П росвет ни р а д у К раиш т у ћ уст ен д и лск ом до осло-

l) О в о je један д е о библиограф ије за 1933 год? коју је у р ад и о г. Бранко Мила

В лаховић Вл.: К њ и га попа М инића (Гласник Е т н огр аф ск ог м узеја

G orišk i М.: N a š n a r o d m ed R abo in D o n a vo (P a v lo v ić P.: Naši onstran

па B elokranjskem (ib. 5-6, 3 5 9 — 360). — Značenje nekih s ta r ih g e o g ra fsk ih i

К ордунаш М. Ј о ва н о ва сш руга (Гласник Етн. м узеја VIII, 113).

М ијушковић М и р к о : К а м е н о враш у (Срп. књ. гл. 1933, 3 0 4 —309).

P in to Benjam in: О J evrejim a и b o san skoj p ro v in c iji (G od išn jak Bene-

С оловјев А. Д у ш а н о в за к о н и к kod П аш т рови ћа (Архив з а правне

X .: Н еш т о о Ц и ган и м а (П р осв ет а 3, 7 1 — 72.)

Ju g o slo va n sk a ro m a n tik a ( „ Ljubljanski z v o n “ Х Х П /12. Ljubljana, 1902.

') Види „Гласник Е тнограф ск ог м узеја у Б ео гр а д у " VIII, 127—128.

Сист ем ист ориске ант ропологије б а л к а н ск и х н а род а („С таринар“

N ep o zn a n i p o d o b i J a n z a T rd in e in L eopoldin e K u r a lto v e . S dvem a

Z u r p h y s io — eth nischen M etam orph ose d o r V olker m it besonderer

КЊ ИГА Д ЕВЕТА — TOME IX

БЕО ГРАД - BEOGRAD

МАЊИ П Р И Л О ЗИ — KLEINERE BEITRAGE

Б ранислав Р уси ћ : Још н еш то о оп аси вањ у цркава — манастира и мртваца

Богдан. Ч и плић: У спом ен стогоди ш њ и це р о ђ ењ а В алтазара Богишића

Д -р Б о р и в о је M. Д р о б њ а к о в и ћ : Е тнограф ски м у зеј у 1934 г о д . (B o riv o je

М еђу муслиманима у О х р и ду врло се много верује д а има љ уди

но ш то су примили ислам, али је знатно појачано утицајем А рабљ ана, тек:

S. Seligm an n , D ie Z a u b e r k r a ft d e s A uges u n d d a s B eru fen , H am burg 1922,

Турци, било д а су А рбанаси или Јуж ни Словени. О но је сем тога било

злата лош е о к о не м ож е д а се засити, него м есто злата метни у тас

нити ма о чему д р угом ш то се м о ж е урећи. И сто тако не треба ни за

Ј) S. Seligm an n , стр. 266.

не ваља д а и д е тамо где је мртвац. Као разлог за то наводи се д а he

Ж ивотињ е зли х очију

!) М. Ђ . Милићевић, С. Е. З б о р н и к , ињ.1, стр. 190; С. М. Грбић, С. Е. Зб о р н и к ,

О собито су п одл ож н и уроц им а љ уди у неким периодим а времена

Заш тита од урока

!) Види Ф ирдуси , Р усш ем и С ух р а б , п р ев ео с перси јск ог Д-р Ф ехим Бајракта-

изврш ењ е М ухам едове заповести или празна љ убом ор а, већ потиче из

’ ) Е. W esterm arck, R itu a l a n d B e lie f in M arocco, vol. I, стр. 427.

нова и о д сваког гуш чета или ћурета д а о д р е ж е помало паперја и д а

Заш титне речи

Ј) F. Th. E lw orth y, E n c vc lo p a e d ia o f R elig io n a n d E th ics, v ol. V, стр. 611.

су је примили д р уги муслимани, па и муслимани на Балканском П олу-

Ј) S . S elig m a n n , стр. 81.

је тврдио д а су ф игуре на главама и ш титовима ратника првобитно

даје као ш то су зл е очи, зли д у х о в и , мађичке радњ е и д р у га зла која

>) R ječn ik h rv a tsk o g a il i srp sk o g a je z ik a J u g o sl. A kadem ije k od h a m a jlija .

Н арочито су у великој части хамајлије у исламском свету. А р аб-

Хамајлије к од муслимана у О хриду

Ј) В. Carra de V aux, E n cj/clo p ed ie d e L’ Isla m код H a m a il.

ухватио Х азрети И брахим а (праоца Аврама) нар еди о је д а ц ео народ,

Ј) Е. А. W allis B udge, стр. 310; S. Seligm an n , D ie m agischen H e il-u n d S c h u tz-

је врло цењен у читавој Азији и великом д ел у А ф рике не сам о зб о г

Ч Е. А. W allis B udge, ср. 325.

се та шишарка зов е шишка. Срби у О хр и ду зов у је шикла. Муслимани

4) В. Šu lek , J u g o s lo v e n sk i im en ik b iija , стр. 383.

улогу. „Ја мислим, вели он д аљ е, д а су Египћани, као и Кинези, стра-

У Момчила сабља. са очи м а

4) Е. А. W allis B udge, стр. 142, 360.

Сабља са очима, или м ож да само појам о њ ој, дош ла је међу нас

') Навод у Т. M aretića, N a ša n a ro d n a epika, стр. 202.

сејна.1) У М ароку се враћају ур оц и опруж ен им прстима д ес н е рук е на

!) В. Carra de Vaux, E tic yc lo p e d ie d e L'IsLam, к о д речи Ham ail.

заш титна хамајлија о д ур ок а на малој дец и (сл. 4). — М ноге ручице о д

Специалне н ар од н е хамајлије чине звон цад. Ја их нисам убр ајао у