ODSJEK ZDRAVSTVO

“SESTRINSTVO”

SEMINARSKI RAD
Predmet: ANATOMIJA
TEMA: Centralni nervni sistem

SADRŽAJ

1.UVOD........................................................................................................................................................1
2.GRAĐA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA...............................................................................................2
3.KIČMENA MOŽDINA (MEDULLA SPINALIS)...............................................................................................2
4.PRODUŽENA MOŽDINA (MEDULLA OBLONGATA)....................................................................................3
5.MOŽDANI MOST (PONS)...........................................................................................................................5
6.SREDNJI MOZAK(MESENCEPHALON)........................................................................................................5
7.MALI MOZAK(CEREBELLUM).....................................................................................................................6
8.MEĐUMOZAK (DIENCEPHALON)...............................................................................................................7
9.VELIKI MOZAK (TELENCEPHALON)............................................................................................................8
9.1 Hemispherium.......................................................................................................................................8
9.2 Rhinencephalon.....................................................................................................................................8
9.3 Komisure velikog mozga........................................................................................................................9
9.4 Ventriculus lateralis...............................................................................................................................9
9.5 Cortex cerebri........................................................................................................................................9
9.6 Corups striatum...................................................................................................................................10
10.PUTEVI NERVNOG SISTEMA..................................................................................................................11
11.MOTORNI PUTEVI.................................................................................................................................11
11.1 Direktni motorni putevi.....................................................................................................................11
11.2 Indirektni motorni putevi..................................................................................................................11
12.SENZITIVNI PUTEVI...............................................................................................................................12
13.SENZORIJELNI PUTEVI...........................................................................................................................12
14.MOŽDANICE (MENINGES).....................................................................................................................12
15.ZAKLJUČAK............................................................................................................................................14
16.LITERATURA..........................................................................................................................................15
 1.UVOD

Dva osnovna dela centralnog nervnog sistema su mozak i kičmena moždina. Mozak i kičmena
moždina,između kojih granicu oznacavaju korenovi prvog kičmenog živca ili lukovi
atlasa,predstavljaju centralni deo somaticnog i vegetativnog nervnog sistema. Centralni deo
vegetativnog sistema nalazi se duboko,uz centralnu supljinu kičmene moždine i moždanog
stabla. Površnije od njega nalazi se centralni deo somatičnog ili animalnog nervnog sistema,čiji
se filogenetski mlađi delovi postavljaju uvek površnijei kranijalnije od njegovih filogenetskih
starijih delova.

1
 2.GRAĐA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA
Nervni sistem sastoji se uglavnom iz nervnog tkiva.Tela neurona njihovi protoplazmatični
produžeci svojim udruživanjem obrazuju sivu masu centralnog nervnog sistema (substantia
grisea), koja se uočava na presecima mozga i kičmene moždine. Siva masa može biti u vidu
kompaktnih slojeva i stubova ili u vidu jedara (nuclei), koja su okruzena belom masom. Ako je
ona pomešana sa belom masom, naziva se retikularna supstancija (formatio reticularis). Izvan
centralnog nervnog sistema tela nervnih celija obrazuju nervne čvorove, ganglione, koji su
prikljuceni pojedinim živcima. U centralnom nervnom sistemu neuroni sive mase grupišu se i
obrazuju mozdane centre, koji regulisu funkicije određenih organa.U centralnom nervnom
sistemu neuroni sive mase grupišu se i obrazuju moždane centre,koje regulišu funkcije
određenih organa. U funkcionalnom pogledumoždani centrise dele na više i niže. Najniži
centri,koji su filogenetski najstariji, nalaze se u sivoj masi kičmene moždine. Najviši centri nalaze
se u kori filogenetskih najmlađih delova maloga mozga (neocerebellum) i velikog mozga
(neocerebrum). Viši centri kontrolisu i regulisu rad nižih centara. Belu masu (substinatia)
nervnog sistema grade neuriti neurona, koji su obavijeni beličastim, mijelinskim omotačima.
Neuriti ili nervna vlakna se idružuju i u centralnom nervnom sistemu obrazuju moždane puteve
(truncus s.fasciculus), koji sprovode nadražaje od jednog centra ka drugome. Kada napuste
centralni nervni sistem, oni dobijaju jos jedan omotač,sastavljen od neurologije,grupisu se i
obrazuju snopove živaca.

3.KIČMENA MOŽDINA (MEDULLA SPINALIS)

 Kičmena moždina (medulla spinalis)je deo centralnog nervnog sistema smešten u kičmenom
kanalu (canalis vertebralis) i zaštićena kičmenim pršljenovima koji, zavisno od kičmenjačke
grupe, mogu biti hrskavičavi ili koštani. Njenom sredinom se pruža centralni kanal (canalis
medullaris) oko koga je raspoređena siva masa, a oko nje se nalazi bela masa. Sa nje polaze
nervna vlakna (putevi) ka mozgu, nazvani senzitivni (ushodni) i ka perifernim organima, motorni
(nishodni) putevi. Osim toga, sa nje polaze parni kičmeni nervi.Sredinom kičmene moždine pruža
se centralni kanal, a oko njega je raspoređena siva masa u obliku latiničnog slova H. Na sivoj masi se
razlikuju:

 prednji (motorni) rogovi (cornu motoria) koji se nazivaju i prednji stubovi (columna anterior), koji grade
prednji koren kicmenog živca
 zadnji (senzitivni) rogovi (cornu senzitiva) ili zadnji stubovi (columna posterior), sadrži senzitivne
puteve
 bočni rogovi (cornu laterale) ili bočni stubovi (columna lateralis) koji sadrži vegetativne centre.
Bela masa predstavlja spoljašnji deo i rogovima sive mase je izdeljena na tri parne trake:

2
 prednju (funiculus anterior)
 bočnu (funiculus lateralis)
 zadnju (funiculus posterior).
Sa prednje i bočne vrpce polaze tzv. nishodni (motorni) putevi, odnosno, nervna vlakna koji nadražaj
prenose od centralnog nervnog sistema ka periferiji. Sa zadnje vrpce polaze ushodni
(senzitivni)putevi koji nadražaj prenose od periferije ka centralnom nervnom sistemu. Osim njih postoje I
asocijativni putevi koji spajaju različite delove kičmene moždine.

4.PRODUŽENA MOŽDINA (MEDULLA OBLONGATA)

 Produžena mozdina (medulla oblongata), je deo centralnog nervnog sistema I nadovezuje se na
kičmenu mozdinu. Zajedno s Varolijevim mostom (pons vorali), koji jeiznad nje, i srednjim
mozgom (mesencephalon) produžena mozdina cinimoždano stablo,izduženi deo mozga iznad
kojeg se kao kruna drveta širi veliki mozak. U predeluvelikog lobanjskog otvora (foramen
magnum) , na dnu lobanje, kičmena moždina počinjeda se širi, čime se povećava i centralna
šupljina tj.sredisnji kanal kičmene moždine . Nataj način ona prelazi u četvrtu moždanu komoru.
Produžena moždina i pons su na podu,odnosno na prednjoj strani četvrte komore, dok mali
mozak cini njegov krov.Građa produžene moždine donekle je slična građi kičmene moždine.

3
Sivu masu okružuje bela masa, čiji prednji deo čini debeo snop nervnih vlakana
kortikospinalnog(piramidalnog) puta, koji se najvećim delom ovde ukršta (zbog tih snopova siva
masanema leptirast oblik koji je karakterističan za kičmenu moždinu). Tako, komande zavoljne
pokrete dospevaju na suprotnu stranu kičmene moždine. U sastav bele mase ulazei drugi
snopovi silaznih i uzlaznih nervnih vlakana koja povezuje kičmenu moždinu i mozak.Od ukupno
dvanaest pari, u vezi sa produženom moždinom su sledeci lobanjskizivci: XII, XI, X, IX i deo VIII.
Pored motornih jedara lobanjskih živaca sivu masu produžene moždine cine i druga jedra .U
njenom središtu nalazi se filogenetski najstarijideo moždanog stabla – mrežasta (partikularna)
formacija, jer je često čine rastresitemase neurona povezanih između sebe mnogostrukim
sinaptickim vezama.Produžena moždina se često naziva i čvor života, jer sadrži automatske
centre kojiregulišu centre za disanje, promer krvnih sudova, a samim tim i krvni pristisak i
radsrca. Smešteni su u mrežastoj formaciji. Svi automatski centri primaju informacije
sa periferije tela i u zavisnosti od toga menjaju brzinu disanja, broj otkucaja srca u minuti I krvni
pritisak. Sem ovih centara u produženoj moždini se nalaze i centri za gutanje,lučenje pljuvačke,
povraćanje, kijanje i kašljanje

4
 5.MOŽDANI MOST (PONS)
Most je deo moždanog stabla i leži na gornjoj polovini clivus-a, ipruža se najviše do dorsum-a
salae, smesten je između produžene moždine i krakova srednjeg mozga (crura cerebri). Dug je
prosečno 2,5 cm a širine do 3,5 cm. Na ventralnoj strani mosta, nalazi se sulcus basilaris, za
prolaz istoimene arterije I eminentia pyramidalis, a na bočnoj ivici ove strane izlazi V moždani
živac, pomocu 2 korena. Dorzalna strana ponsa čini pon-tinski deo romboidne jame. Na njoj se
vidi colliculus facialis,locus caeruleus I area vestibularis.
Građa moždanog mosta je, od sive I bele mase. Substantia grisea, je predstavljena I nju cine:
jedra moždanih živaca, retikularna formacija I relejna jedra. U pons-u leže jedra V, VI, VII, VII bis
I delimično VIII-og moždanog živca. U retikularnoj formaciji se nalazi centar za zvakanje,kao I
neki drugi vazni centri. Substantia alba, je izgrađena od velikog broja nervnih puteva.
Iza iiznad ponsa I medullae oblongatae,nalazi se IV moždana komora (ventriculus quartus) I mali
mozak (cerebellum). Pod četvrte komore čini fossarhomboideakoja se nalazi na dorzalnojstrani
produžene moždine I ponsa,a granicu imeđu ova dva dela,čine striae medullares s.acusticae.

6.SREDNJI MOZAK(MESENCEPHALON)
Mesencephalon je najkraci deo moždanog stable,koji leži između moždanog mosta I
međumozga. Dug je svega 15mm, širina mu je u kaudualnom delu 30mm,a urostalnom 45mm,
zbog divergencije moždanih krakova.

Izgrađen je iz tri osnovna dela. Prednji deo srednjeg mozga, čine moždani kraci (crura cerebri),
između kojih se nalazi substantia perforata (tegmentum mesencephalicum), u kojoj se nalaze
jedra III,IV, I delimično V-og moždanog zivca,retikularna formacija irelejna jedra,među kojima
se posebno izdvajaju crveno jedro (nucleus ruber) I crna substance (substantia nigra). Nucleus
ruber, kod različitih, stavova, položaja I pokreta tela,usklađuje kontrakcije različitih mišićnih
grupa, kao odgovor na razdraženja vestibularnog aparata I receptora dubokog senzibiliteta.
Substantia nigra, pripada ekstapiramidalnom sistemu, a učestvuje u regulaciji sporednih
pokreta koji uvek prate voljne pokrete. Rezultat njene disfunkcije dobro se vidi kod
Parkinsonove bolesti I nekih drugih nervnih oboljenja.

Zadnji deo srednjeg mozga, gradi krovna pločica tectum mesencephalicum,na kojoj se nalazi
četvorogubo uzvisenje (lamina quadrigemina), satravljeno iz dve gornje I dve donje kvržice
(colliculi superiors et inferiors), koji predstavljaju refleksne centre za vid I sluh. Centralna
šupljina mesencephalona je uzani kanal (aqueductus cerebri – Sylvii), koji pokazuje III-u I IV-tu
moždanu komoru I čini granicu između tetctum-a I tegmentum-a.

5
 7.MALI MOZAK(CEREBELLUM)
Mali mozak se nalazi iza moždanog mosta I produžene moždine.On ima jedan središni deo, crv
(vermis) I dva bočna dela, levu I desnu hemisferu.Njegova površina izdeljena je koncentricnim
pukotinama (fissurae cerebelli) u mnogobrojne listolike vijuge (folia cerebelli).Na malom mozgu
se razlikuju gornja I donja strana I dve ivice, prednja I zadnja. Na srednjem delu prednje ivice
nalazi se poprecno udubljenje (fastigium), najviše mesto na krovu četvrte moždane komore.
Bočno od toga ulaze u mali mozak njegovi kraci, koji ga povezuju s moždanim stablom. Upolje
od krakova pruža se horizontalni žleb (fissura horizontalis), koji odvaja gornju od donje strane
malog mozga. Gornja strana odvojena je od zadnjih delova leve I desne hemisfere velikog
mozga nastavkom tvrde moždanice,koji se naziva šator malog mozga (tentorium cerebelli). Na
njenom prednjem delu nalazi se duboka poprečena pukotina (fissura prima), koja označava
granicu između prednjeg I srednjeg režnja malog mozga. Donja strana malog mozga naleže na
ljusku potiljačne kosti. Na njoj se nalaze dve poprečne pukotine, prednja I zadnja. Zadnja
poprečna pukotina (fissura postpyramidalis) odvaja srednji od zadnjeg režnja malog mozga.
Ispred prednje pukotine (fissura posterolateralis) nalazi se čvorić crva (nodulus), koji se upolje
nastavlja s pahuljicom malog mozga (flocculus).

Siva masa obrazuje koru malog mozga (cortex cerebelli) I jedra (nuclei cerebelli), koja se nalaze
u dubini bele mase.U hemisferi malog mozga nalazi se najveće jedro, nucleus dentatus, koje je u
vidu špaga s naboranim zidom. Kod njegovog hilusa, koji je upravljen unutra,nalaze se dva
manja jedra, nucleus emboliformis I nucleus globosus. U crvu malog mozga, iznad krova četvrte
moždane komore nalazi se nucleus fatigii.

Belu masu malog mozga sačinjavaju aferentni I eferentni putevi, koji prolaze kroz njegove
krakove.Archicerebellum dobija aferentni put od vestibularnog živca I od njegovih jedra. Od
njega polaze eferentni putevi od kojih jedan ulazi u sastav asocijacionog puta moždanog stabla,
a drugi, tractus vestibulospinalis, silazi kroz prednju vrpcu kičmene moždine do prednjih rogova
njene sive mase. Paleocerebellum je povezan aferentnim proprioceptivnim putevima s
kičmenom moždinom, a eferentnim putevima sa crvenim jedrom srednjeg mozga (nucleus
ruber) I sa spojenim jedrom talamusa. Neocerebellum, najmalđideo malog mozga, povezan je
dvosmernim putevima s krovom velikog mozga I eferentnim putevima sa centrima
ekstrapiramidalnog motornog sistema u moždanom stablu – nucleus ruber, formatio reticularis I
nucleus olivaris.

6
 8.MEĐUMOZAK (DIENCEPHALON)
Međumozak se nalazi između leve I desne hemisfere velikog mozga pokriven sa svih strana,
izuzev njegove donje strane, joja je slobodna I naleže na telo klinaste kosti. On ima dva osnovna
dela, gornji – thalamus I donji – hipotalamus, od kojih je prvi znatno veći nego drugi. Njegova
centralna šupljina treća moždana komora (ventriculus tertius), ima izgled uzane pukotine,
postavljene u sagitalnoj ravni.

Thalamus ili vidni brežuljak je u obliku ovoida,koji se nalazi između treće moždane komore I
unutrašnje moždane čahure velikog mozga. Svojom gornjom stranom on ulazi u sastav poda
bočne moždane komore, a donjom stranom je srastao sa hipotalamusom. Njegovom zadnjem
zadebljanom kraju (pulvinar) pridodata su dva manja sastavna dela međumozga, metathalamus
I epithalamus.Ispod zadnjeg kraja nalazi se metathalamus – dva ovalna ispupčenja koja se
nazivaju spoljnje I unutrašnje kolenasto telašce (corups geniculatum – laterale et mediae).
Između zadnjih krajeva levog I desnog talamusa nalazi se, epithalamus, u ciji sastav ulaze: dve
trouglaste pločice (habenulae), spojene međusobno tankom komisurom (kommissura
habenularum), I moždana šišarčica (corpus pineale).

Hypothalamus čini pod I donji deo bočnog zida treće moždane komore. Na njenoj donjoj strain,
idući od spread nazad, vide se sledeći elementi: reskrsnica optičkih živaca (chiasma apticum),
pepeljasto ispupčenje (tuber cinereum) I dva obla uzvišenja, bradavičasta tela (corpora
mamillari). Optička raskrsnica I pepeljasto ispupčenje su delovi velikog mozga koji su se
sekundarno priključili hipotalamusu.Od pepeljastog ispupčenja spušta se peteljka
(infundibulum), na kojoj visi zadnji, nervni režanj hipofize.

7
 9.VELIKI MOZAK (TELENCEPHALON)
Veliki mozak, čija prosečna težina iznosi oko 1350g, pokriva u vidu plašta (pallium) ostale delove
mozga. On ima oblik poluovoida, koji je sagitalnom pukotinom (fissura longitudinalis cerebri)
podeljen na dva sietrična dela, na levu I desnu hemisferu (hemispherium). Hemisfere su
međusobno spojene komisurama, žuljevitim telom I moždanim svodom, koje se nalaze odmah
iznad međumozga.Njihove centralne supljine nazivaju se bočne moždane komore (ventriculus
lateralis).Hemisferi je pridodat mirisni mozak (rhinencephalon), koji u filogenetskom pogledu
predstavlja najstariji deo velikog mozga (archicerebrum).

9.1 Hemispherium
Hemisfera velikog mozga ima tri strane, spoljnu unutrašnju I donju.Svojom spoljnom,
konveksnom stranom ona odgovara krovu lobanjske duplje.Njena unutrašnja, ravna strana je u
svom gornjem delu slobodna I odgovara međuhemisferičnoj sagitalnoj pukotini u koju se uvlači
nastavak tvrde moždanice, moždani srp (falx cerebri).U svom donjem delu ona je srasla s
komisurama velikog mozga I spoljnom stranom međumozga. Na donjoj strani hemisfere vidi se
duboka jama (fossa cerebri lateralis), koja je deli na dva dela,prednji I zadnji. Njen prednji deo je
ravana I naleže na krov očne duplje. Zadnji deo je konkavan. On naleže na srednju lobanjsku
jamu I na šator malog mozga. Hemisfera na svojoj površini ima veći broj plićih I dubljih žlebova,
koji međusobno ograničavaju moždane vijuge. Ona je glavni, dubokim žlebovima, podeljena u
četiri režnja: čeoni, temeni, slepoočni I potiljačni. Od srednjeg dela gornje ivice hemisfere silazi
koso na dole I napred centralni žleb (sulcus centralis – Rolandi), koji odvaja čeoni od temenog
režnja. Duboki bočni žleb (sulcus lateralis – Sylvii), koji se od bočne jame baze hemisfere penje
koso navies I nazad spoljnom stranom, odvaja slepoočnim od čeonog I temenog režnja, koji
skupa obrazuju njegov poklopac (operculum). Potiljačni je odvojen od temenog režnja parijeto –
okcipitalnim žlebom (sulcus parietooccipitalis). Njegovu granicu prema slepoočnom režnju
označava otisak gornje ivice piramide.

9.2 Rhinencephalon
Kod makrosmatičnih sisara, kojima čulo mirisa uslovljava opstanak u životu, mirisni deo mozga
obrazuje dobro razvijeni režanj (lobus olfatorius s.piriformis).Ovaj rezanj je kod čoveka je
prilično zakržnjao.U pogledu njegove teritorije I njegovih puteva postoji prilicna neslaganja
među autorima.On je kod čoveka pretrpeo promene u pogledu građe svoje kore I funkcije. U
morfološkom pogledu na mirisnom mozgu čoveka razlikuju se dve koncentrične vijuge,
periferna (limbična) I unutrašnja (intralibična), koje okružuju centralni deo unutrašnje strane
hemisfere velikog mozga. Ove dve vijuge se nastavljaju napred s mirisnim snopom (tractus
olfactorius), koji je u vidusagitalne vrpce priljubljen uz donju stranu čeonog režnja velikog
mozga.

8
 9.3 Komisure velikog mozga
U komisure velikog mozga spadaju: corpus callosum, fornix I coommissura cerebri anterior. One
se sastoje od nervnih vlakna, koje povezuju centre leve I desne hemisfere.

9.4 Ventriculus lateralis

Šupljina hemisfere, bočno moždana komora, nalazi se ispod žuljevitog tela. Ona ima oblik
potkovice čiji konkavitet, upravljen napred I na dole, obuhvata thalamus I nucleus caudatus. Na
njenom unutrašnjem zidu nalaze se septum pellucidum, fronix horioidni splet bočne komore
(pexus chorioideus ventriculi lateralis).Na bočnoj moždanoj komori razlikuju se središni deo
(pars centralis) I tri roga, čeoni ili predji (cornu anterius), potiljačni ili zadnji (cornu posterius) I
slepoocni ili donji (cornu inferius). Središni ili parietalni deo je u vezi sa trećom moždanom
komorom interventrikularnog otvora (foramen interventrikulare – Monroi), koji se nalazi
između prednjeg kraja talamusa I stuba moždanog svoda. Kroz ovaj otvor ulazi horizontalni
splet, koji se pruža nazad I na dole k slepoočnom rogu bočne moždane komore.

9.5 Cortex cerebri

Kora hemisfere velikog mozga sastoji se iz šest slojeva neurona, različitog oblika I veličine, od
kojih svaki ima posebnu funkcionalnu ulogu. Ovaj šestoslojni tip kore (isocortex), prema
razvijenosti pojedinih slojeva, obrazuje veliki broj citoarhitektonskih polja (Brodman,
v.Economo). Jedino kora mirisnog mozga, I to samo njen manji deo, sastoji se iz dva sloja
neurona (allocortex), s obzirom na do da predstavlja filogenetski najstariji I, prema tome,
najprostiji deo hemisfere velikog mozga (archipallium). U funkcionalnom pogledu kora
hemisfere velikog mozga deli se na motorna, senzitivna I senzorijelna polja,u kojima se nalaze
odgovarajući centri. Njeni centri, u pogledu složenosti svoje funkcije, deli se na primarne ili
elementarne I na više ili psihičke.

9
 9.6 Corups striatum
Prugasto telo je sastavljeno iz dva jedra, iz repatog (nucleus caudatus) I sočivastog (nucleus
lentiformis), koja nepotpuno razdvaja prednji krak unutrašnje moždine čahure.

10
 10.PUTEVI NERVNOG SISTEMA
Dugi ili projekcioni putevi, dele se na ushodne ili senzitivne I na nishodne ili motorne. Ushodni
putevi koji sprovode posebn senzibilitet, iz rezeptora culnih organa, nazivaju se culni
ilisenzorijelni.

11.MOTORNI PUTEVI
Motorni ili nishodni putevi sprovode impulse do motornih jedra mozdanih I kicmenih živaca.
Oni se dele u dve osnovne grupe, kortikalne I supkortikalne, prema tome da li polaze iz
motornih zona kore velikog mozga ili pak iz supkortikalnih montornih centara. Supkortikalni
motorni putevi pripadaju ekstrapiramidalnom motornom sistemu.Kortikalni motorni putevi, koji
bez prekidanja dospevaju do motornih jedara moždanih I kičmenih živaca, nazivaju se
direkni.Indirektni kortikalni putevi dospevaju do motornih jedara mozdanih I kičmenih živaca
preko malog mozga, crvenog jedara I ekstrapiramidalnih puteva.

11.1 Direktni motorni putevi

Dva direktna motorna puta, tractus corticospinalis s.pyramidalis I tractus corticonuclearis
s.corticobulbaris, povezuju piramidalnu zonu kore velikog mozga, odnosno gyrus precentralis s
motornim jedrima moždanih I kičmenih živaca.Oni sprovodeimpulse za voljne pokrete čovečjeg
tela.

11.2 Indirektni motorni putevi

Indirektni putevi sastoje se iz nekoliko neurona, koji povezju koru velikog mozga I koru
filogenetski najmlađeg dela malog mozga međusobno I s ekstrapiramidalnim motornim
sistemom. Oni polaze iz ekstrapiramidalnih zona kore velikog mozga I kao trr.corticopontini
dospevaju do jedara ponsa (nuclei pontis), odakle se nastavljaju drugim neuronima do malog
mozga prolazeći kroz njegov srednji krak. Iz kore malog mozga drugi neuroni odlaze najpre do
zupčastog jedra, a zatim do retikularne supstancije, do crvenog jedra I do talamusa. Preko
crvenog jedra I retikularne supstancije indirektni motorni putevi dospevaju do prednjih rogova
kičmene moždine , odnosno do motornih centara kičmenih živaca. Preko talamusa I njegovih
krakova indirektni putevi dospevaju ponovo do ekstrapiramidalnih zona kore velikog mozga.
Zahvaljujući ovoj dvosmernoj vezi, ekstrapitamidalne zone kore velikog mozga dobijaju od
malog mozga impulse za automatsku regulaciju složenih voljnih pokreta. Bez ove veze složeni
pokreti čoveka bili bi neprecizni I grubi.

11
 12.SENZITIVNI PUTEVI
Senzitivni ili ushodni putevi dele se na svesne I nesvesne, prema tome da li dospevaju do kore
velikog mozga ili se završavaju u supkortikalnim senzitivnim centrima. Putevi za svesni
senzibilitet imaju tri neurona, periferni, centralni, kortikalni.

13.SENZORIJELNI PUTEVI
U senzorijelne puteve spadaju: optički, mirisni, akustički I gustativni put. Pored perifernog,
centralnog I kortikalnog neurona, oni imaju I refleksni neuron, preko koga se odigravaju
odbrambeni refleksi u vezi sa senzorijelnim utiscima. Njima pripada I vestibularni put.

14.MOŽDANICE (MENINGES)
Tri moždanice, tvrda (dura mater), paučinasta (arahnoidea), I meka (pia mater), omotavaju
centralni nervni sistem. One se sastoje od vezivnog tkiva. Između njih nalaze se
međumoždanični prostori. U međumoždaničnom prostoru između paučinaste I meke
moždanice (cavum subarachnoidale) nalaze se cerebrospinalna tečnost ililikvor, koji kao vodeno
jastuče štiti centralni nervni system od potresa I udara.

Dura mater. – Tvrda moždanica naleže uz koštani zid lobanje I kičmenog kanala. Ona se sastoji
iz fibroznog tkiva I ima dva lista, spoljni I unutrašnji, između kojih se nalazi epiduralni proctor.U
lobanjskoj duplji tvrda moždanica daje dva nastavka, moždani srp I šator malog mozga.Moždani
srp uvlači se između leve I desne hemisfere, a šator imeđu malog I velikog mozga.

Pia mater. – Meka moždanica naleže uz površinu centralnog nervnog sistema. Ona sadrži krvne
sudove za mozak I kučmenu moždinu.Njene duplikature, koje se zavlače u moždane komore,
sadrze bogate arterijske spletove. Arterijski spletovi zajedno s tankim, epitelnim listovima
moždanih komora obrazuju horioidna tela, koja lučeliquor cerebrospinalis.

Arahnoidea. – Paučinasta moždanica je u vidu mreže koja se sastoji od tankih, međusobno

izukrštanih vlakana. Od tvrde moždanice ona je odvojena subduralnim, virtuelnim prostorom.
Između nje I meke moždanice, u subarahnoidalnom prostoru, nalazi se liquor cerebrospinalis.

12
Liquor cerebrospinalis. – Likvor ispunjava subarahnoidalni međumoždanični proctor I šupljine
centralnog nervnog sistema: moždane komore, moždani kanal I centralni kanal kičmene
moždine. On sadrži tragove belančevina I šećera I retka bela krvna zrnca.Njegova ukupna
količina iznosi 60-150ccm.Likvor se neprekidno stvra u moždanim komorama, iz njihovih
horioidnih tela. Kroz otvore na krovu četvrte moždane komore on dospeva u subarahnoidealni
proctor, gde biva resorbovan I ubačen u venske sinuse posebnim arahnoidnim telašcima.

15.ZAKLJUČAK
Imajući u vidu da je mozak izuzetno komplikovan sistem, za razumevanje osnovnih
karakteristika razvoja mozga bi moglo učiniti znatno lakse memorisanje lokacija najvažnijih

13
moždanih struktura. Zato smo ukratko rekli najvažnije činjenice vezane za razvoj nervnog
sistema.

16.LITERATURA

14
 Tomislav M. Jovanović, Medicinska fiziologija
 M. S. Bošković, Anatomija čoveka
 Prof. dr Jovan Dimitrijević & dr Christos Alexopoulos, Klinička anatomija čoveka sa
cistologijom, histologijom i embriologijom
 Drenka Secreov-Zečević & Ivanka Hizar, Anatomija centralnog nervnog sistema
 www.scribd.com

15