Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу

Војна академија Универзитета одбране у Београду

Назив студијског програма: Војноинустријско инжењерство

Ниво студија: Основне академске студије
Предмет: Унутрашња балистика
Број индекса: 534/2017

Пајић Р. Александар

Анализа унутрашњебалистичких
параметара бацача граната 40mm
Дипломски рад

Комисија за преглед и одбрану

1. Пк доцент др. Небојша Христов, дипл. инж. Датум
одбране:________________
2. ______________________________________ Оцена:
_______________________
3. ______________________________________
ПРИЛОГ 3: Образац пријаве завршног рада

Универзитет у Крагујевцу
Факултет инжењерских наука

Основне студије: Војноиндустријско инжењерство

Студијско подручје (усмерење): Општи смер
Назив предмета: Унутрашња балистика

Име и презиме: Пајић Александар

Број индекса: 534/2017

ПРИЈАВА ЗАВРШНОГ РАДА

Тема рада: Анализа унутрашњебалистичких параметара бацача граната 40mm

Задатак: На примеру постојећег лаког револверског система наоружања извршити

оптимизацију унутрашње-балистичких параметара са циљем повећања
перформанси. У току оптимизације кандидат ће применити тачно
дефинисане моделе, а као критеријуме поређења ће узети у обзир званичне
податке за постојећа средства.
У току рада кандидат треба да обради следећа питања:
1. Да опише историјски развој и да преглед савремених средстава овог типа у
свету и у нашој земљи.
2. Да опише математичке моделе, које ће применити за прорачун битних
параметара.
3. На основу дефинисаних математичких модела кандидат треба да прикаже
резултате прорачуна са основним параметрима и да идејно решење са
елементима за пројектовани подцевни бацач граната.
4. Након прорачуна кандидат треба да прикаже анализу добијених резултата и
поређење са већ постојећим.
5. У закључку кандидат треба да прикаже до којих је резултата дошао и да
смернице за будући рад.

Ментор:
_________________________
пк доцент др Небојша Христов, дипл.инж.
Резиме
Рад представља опис спровођења и добијене резултате добијених анализом
унутрашње-балистичких параметара подсистема подцевног бацача граната 40mm. Као
пројектил искоришћен је стандардни NATO пројектил калибра 40x40mm приказан као
склоп са својим конструктивним елементима. Система бацача граната је током
историја еволуирао и од почетне варијанте са применом директно из цеви оружја,
стигао је до данашње могућности примене као подсистема савременог наоружања.
Наведени су неки од репрезентативних примера подцевних бацача граната описани
преко својих техничких карактеристика. Спроведена је анализа унутрашње-
балистичких података помоћу програмског решења Дроздова, а резултати су приказани
у виду графика. Такође је спроведена анализа методе коначних елемената ради
испитивања новонасталих оптерећења применом сличних подсистема на постојећа
система наоружања.
Кључне речи: подцевни бацач граната, 40x46 mm, унутрашња балистика, анализа

Abstract
The paper presents a description of the implementation and the results obtained from the
analysis of the internal ballistic parameters of the sub-system of the 40mm grenade launcher.
As a projectile, a standard NATO projectile of caliber 40x40mm was used, shown as an
assembly with its structural elements. The grenade launcher system has evolved over the
course of history, and from the initial variant with application directly from the barrel of the
weapon, it has reached today's possibility of application as a subsystem of modern weapons.
Listed are some of the representative examples of under-barrel grenade launchers described
through their technical characteristics. An analysis of the internal ballistic data was carried
out using the Drozdov software solution, and the results are presented in the form of graphics.
An analysis of the finite element method was also carried out in order to examine newly
created loads by applying similar subsystems to existing weapons systems.

Keywords: underbarrel grenade launcher, 40x46 mm, internal ballistics, analysis

Садржај
1 Увод....................................................................................................................................5
1.1 Историјски развој......................................................................................................5
2 Подцевни бацач граната 40 mm.......................................................................................7
2.1 Принцип рада.............................................................................................................7
2.2 Конструкција пројектила..........................................................................................8
3 Репрезентативни примери система...............................................................................10
3.1 GLX 160....................................................................................................................10
3.2 Brugger i Thomet GL06............................................................................................10
3.3 Defcom XL 200.........................................................................................................11
3.4 SNT Motiv STG40....................................................................................................12
4 Анализа оптерећења.......................................................................................................13
5 Математички модел........................................................................................................16
5.1 Претходни период...................................................................................................16
5.2 Први период.............................................................................................................17
5.3 Други период............................................................................................................19
5.4 Прорачун времена...................................................................................................19
6 Извршавање прорачуна и оптимизација пројектила...................................................21
6.1 Промена дужине цеви.............................................................................................23
6.2 Промена масе барутног пуњења............................................................................23
6.3 Промене масе пројектила........................................................................................24
6.4 Оптимизована варијанта процеса..........................................................................25
7 Закључак..........................................................................................................................27
8 Литература.......................................................................................................................28
 1 Увод
У раду ће бити описани подцевни бацачи граната који су у последње време све више у
употреби. Оцењиваће се њихове тактичко-техничке карактеристике као и закључак о
моделу који је добио највеће оцене. Иако су бацачи граната релативно ново оружје,
данас су досегли тачку са које се, уз постојећу муницију, тешко може повећавати
ефикасност система. Бацачи граната представљају прелазно решење између личног
класичног аутоматског оружја и оруђа за ватрену подршку (минобацача). Израђују се у
калибру од 30 и 40 mm, а употребљавају више врста пројектила – разорне,
кумулативно-парчадне, са IC димом и CS гасом, инертне и вежбовне.
Сврха употребе бацача граната, било да су они подцевни или као засебан вид
наоружања јесте остваривање ефикасног дејства на заклоњене циљеве. Због природе
путање лета пројектила након испаљивања из цеви, може се остварити дејство на
циљеве до којих се не може допрети класичним наоружање, попут аутоматских
пушака, због препреке између руковаоца и циља. Дејство по таквом циљу је такође
тешко остварити и артиљеријским средствима због мале дистанце између руковаоца и
циља. Облик путање који карактерише бацач граната се назива убацна путања
пројектила. Карактерише је велика вредност полазног и падног угла. Ова
карактеристика омогућава средству ефикасно дејство по заклоњеним циљевима.

1.1 Историјски развој

Први облици бацача граната били су заправо пушке, на чијим устима се постављао
наставак за гранате и као такав испаљивао из цеви. Постојале су две почетне варијанте
наставака за пушке, намењене за испаљивање граната. Једна је била варијанта која се
монтирала директно на пушку (слика 1 а), док је друга варијанта лансера у облику
шоље (слика 1б).

Слика 1 – Варијанте бацача граната [1]

5
Своју главну примену ови системи су нашли током првог и другог светског рата у
склопу пешадијских војних јединица. Током 50-их године је настао и први пројектил
намењен за аутоматске бацаче граната назван „40 Mike Mike“ (слика 2). Настао је по
узору на немачке против тенковске пројектиле, након којег је и започело конструисање
све већег броја бацача граната намењено оваквом пројектилу.

Слика 2 - „40 Mike Mike“ [2]

Први вид система наоружања који је као муницију користио наведени пројектил јесте
„Bloop tube“, назван по звуку који се добија приликом испаљивања пројектила. Систем
је калибра 40 mm, приказан на слици 3.

Слика 3 - Bloop tube [3]

Каснији развој система створио је моделе подцевних бацача граната који се и данас
користе. Њихова употреба се огледа у склопу са пешадијским наоружањем, најчешће
аутоматских пушака. Један од савремених примера јесте аутоматска пушка M21
Застава.

6
 Слика 4 – М21 Застава

2 Подцевни бацач граната 40 mm

2.1 Принцип рада
Принцип рада подцевних бацача граната заснован је на принципу рада неуатоматског
оружја. Процес опаљивања започиње храњењем, тако што се за свако опаљење врши
храњење са задње стране цеви од стране корисника. Цев је покретни механизам унутар
склопа и има могућност кретања преко шина које се налазе дуж предњег рукохвата
наоружања, као што је приказано на слици 5.

Слика 5 – Принцип храњења система [5]

Након храњења, цев се враћа у свој првобитни положај где долази до брављења цеви. У
овом положају се сада може на безбедан начин извршити окидање. Окидање се врши
повлачењем обараче намењене за потцевни бацач граната, а која се налази непосредно
иза цеви. Повлачењем ње долази до ослобађања ударне игле, која удара у иницијалну
капислу пројектила и активира експлозивно пуњење унутар чауре пројектила.

Слика 6 – Механизам за окидање [5]

7
 2.2 Конструкција пројектила
За подцевне бацаче граната, који су узети као репрезентативни примери ради
компетентности резулата, се користи пројектил калибра 40 mm са тренутном гранатом
М02. Конструкција пројектила је приказана на слици 7, а њу чине следеће компоненте:
1 Упаљач,
2 Балистичка капа,
3 Експлозивно пуњење,
4 Кошуљица,
5 Облога,
6 Дно,
7 Барутно пуњење,
8 Носач и
9 Иницијална каписла.

Слика 7 – Конструкција пројектила 40 mm

Карактеритике пројектила дате су унутар табеле 1.
Табела 1 – Карактеристике пројектила 40 mm
Карактеристика Вредност
Маса пројектила 255 g
Маса експлозивног пуњења 48 g
Даљина армирања 10-40 m
Време самоликвидације 14-19 s
Полупречник ефикасног парчадног дејства 2,5 m
Полупречник убитачног дејства 7m
Упаљач УТ М02 СП

Развој модерне, малокалибарске гранате лансер је почео са увођењем гранате М79

лансер 1961. на америчку војску. За ово оружје, муниција развијен је нови тип који се
одликује употребом двокоморног погонског система. Ово решење је то омогућило да
би се добио стабилан процес сагоревања погонског пуњења. Погонско пуњење се
поставља у комору високог притиска релативно малог обима, од којих, приликом

8
испаљивања метка, погонски гасови улазе у комору ниског притиска, која покреће
пројектил-гранату. Захваљујући овоме, у комори ниског притиска притисак гаса је
значајно нижи, што заузврат обезбеђује енергију трзаја целине оружја на нивоу који не
угрожава корисника. Сама граната (ознака М 381) има челик, сферни уметак са
високим експлозивом (ХЕ) унутра. Овај уметак уграђен је у алуминијумско тело
пројектила. Алуминијум тело на својој спољној површини има прстенове који
омогућавају гранату да се пуца из цеви са навојем. Постављен је главни упаљач испод
балистичке капе. Труп је израђен од дуралуминијума који на време је било решење без
премца.

Стандард НАТО цеви 40 mm за појединачну паљбу нису једина опција приликом

избора калибра за подцевне бацаче. То потврђује и калибар 30 mm муниција у руској
војсци, као и будући примери у Сједињеним Државама којима се очекује калибар 25
mm. Усвајање калибра 40 mm као стандарда ограничава максимална почетна брзина
лансираног пројектила до80 m/s. Узрокује га максимално прихватљива сила трзања
коју стрелац може безбедно да упије. Стога међутим, ово резултира величином
корисног опсега пуцња који је могуће постићи. Он је својом вредношћу ограничен ан
максималних 400m. Истовремено, последица мале почетне брзине је релативно велико
ширење ове брзине када пројектил изађе ван оквира цеви. Ово, заузврат, јасно смањује
тачност, што је познато и потврђено практично у употреби овог оружја. Поред тога,
добијање већег опсега захтева употребу великих полазних углова.

Остале врсте пројектила које се могу примењивати у склопу подцевног бацача граната
су:
- 40x47 mm Ammo,
- WOG 25 m Ammo,
- 25x59 mm Ammo,
-

9
 3 Репрезентативни примери система
Неки од репрезентативних примери система подцевних бацача граната калира 40 mm
су дати у наставку са представљеним својим основним техничким карактеристикама.
Системи који су узети као примери су:
- GLX 160,
- Brugger i Thomet GL06,
- Defcom XL 200 и
- SNT Motiv STG40.

3.1 GLX 160

Подцевни бацач граната GLX 160 предтављен је 2008. год. у склопу наоружања ARX
160. Намењена је употреби у склопу војних јединица Италије. Базира се на принципу
рада Single shot (појединачна паљба) калибра 40x46 mm. Према своји конструкционим
карактеристикама може се користити као помоћни систем уз јуришну пушку, или као
самостални систем наоружања. Може остварити ефикасно дејство пројектила у
радијусу од 400m уз почетну брзину од 75 m/s. Приликом употребе као самостално
оружје користе се оптички нишани постављени са горње стране.

Слика 8 – GLX 160 [6]

Табела 2 – Карактеристике подцевног бацача граната GLX 160 [6]
Карактеристика Вредност
Укупна дужина 363 mm
Дужина цеви 280 mm
Маса 1 kg
Брзина паљбе 12 мет/min

3.2 Brugger i Thomet GL06

Brugger i Thomet GL06 је подцевни баца граната са принципом рада базираном на
појединачној паљби калибра 40x46 mm. Пореклом долази из Швајцарске, из компаније
коју су основали Karl Brugger и Heinrich Thomet. По својим конструкионим
карактеристикама, модел је сличан историјском моделу Bloop tube. Полуге за

10
закључавање цеви су потпуно обостране и налазе се испред штитника окидача, на
дохват кажипрста. Окидач је типа Double action, са скривеном ударачом. Додатна
ручна сигурност је обезбеђена у виду дугмета са унакрсним затварачем који се налази
на пријемнику изнад дршке пиштоља. Од техничких карактеристика се издвајају
укупна дужина (590 mm) и дужина цеви (280 mm), док је почетна брзина од 8 m/s.
Овом почетном брзином се успешно може остварити ефикасни домет од 300m. Три
додатне шине су постављене на кратком за крај, испод цеви. ГЛ-06 је опремљен бочно
преклопним кундаком, направљеним од издржљивог полимера, и опремљен је тачкама
за причвршћивање ремена.

Слика 9 - Brugger i Thomet GL06 [7]

Табела 3 – Карактеристике подцевног бацача граната Brugger i Thomet GL06 [7]

Карактеристика Вредност
Укупна дужина 590 mm
Дужина цеви 280 mm
Маса 2,05 kg
Домет 300 m

3.3 Defcom XL 200

Defcom XL 200 je подцевни бацач граната америчке производње, који као муницију
користи пројектил калибра 40x46 mm. Због својих конструктивних карактеристика,
успешо се може применити у склопу наоружања које са своје доње стране облоге цеви
поседује стандардну пикатини шину. Масе је 0.59 kg са укупно дужином од 324 mm од
чега је 229 mm дужина цеви. Лансирна цев је обавијена полимерним поклопцем са
ојачањима у виду ребара. Ова ребра обезбеђују правилно прихватање руком корисника.
Двострука контрола полуге омогућава сигурносну функцију и функцију слободне
паљбе. Систем XL 200 је причвршћен на доњу страну главног оружја дуж две тачке са
полугама за закључавање. Пуњење и поновно пуњење оружја се постиже једноставним
померањем тела цеви напред и нагињањем склопа надоле како би се открио затварач.
Затварач је од висококвалитетног титанијума.

11
 Слика 10 - Defcom XL 200 [8]
Табела 2 – Карактеристике подцевног бацача граната GLX 160 [8]
Карактеристика Вредност
Укупна дужина 324 mm
Дужина цеви 229 mm
Маса 0,59 kg
Брзина паљбе 6 мет/min

3.4 SNT Motiv STG40

STG40 је модел подцевног бацача граната који је конструисао и дизајнирао SNT Motiv
из Јужне Кореје. По својим конструктивним карактеристикама сличан је моделе М203.
Користи стандардни NATO калибар 40x46 mm. Поставља се испод предњег дела цеви
јуришне пушке. Начин монтирања подцевног бацача граната за јуришну пушку се
врши помоћу стандардних пикатини шина. Комплетан систем бацача има масу од 1,65
kg. Има укупну дужину од 382 mm. Систем укључује вертикални рукохват са
интегралним окидачем. Због уградње сопственog пиштољсkog окидача, може да се
користи независно од стварног система јуришне пушке.

Слика 11 - SNT Motiv STG40 [9]

Табела 2 – Карактеристике подцевног бацача граната SNT Motiv STG40 [9]
Карактеристика Вредност
Укупна дужина 382 mm
Дужина цеви 229 mm
Маса 1,65 kg
Брзина паљбе 6 мет/min

12
 4 Анализа оптерећења

Конструкција оружја је подељена у три сегмента и то на:

- Бацач граната,
- Пушка и
- Нишан бацача.
Имплементацијом подцевног бацача граната на постојећи систем оружја значајно су
измењене његове карактеристике попут масе, положаја тежишта, постојећих
оптерећења итд.. Употреба подцевног бацача граната задаје додатна оптерећења на
конструкција система наоружања које је потребно урачунати приликом конструисања
система наоружања. Силе које се могу уочити приказане су на слици 15.

Слика 15 – Силе и моменте услед употребе подцевног бацача граната [10]

Ради постизања релевантнијих резултата, употребљен је софтверски прогграм за

прорачун МКЕ (методе коначних елемената). У виду нумеричке анализе постојећих
оптерећења. Метода је помогла одређивању локације концентрације оптерећења и
напона на конструкцији система. Такође за потребе анализе преузет је
тродимензионални модел система наоружања у виду поједностављене конструкције.
Поједностављивањње је извшено на рачун елемената који нису оптерећени силом
приликом процеса опаљивања (резервни алат и прибор, простор где се они скалдиште,
оквир итд). Такав модел приказан је на слици 16.

Слика 16 – 3D модел подцевног бацача граната имплементираног на систем

наоружања [10]

13
Након увоза модела са потребним ограничењима у виду степени слободе кретања,
примењена су адекватна оптерећења. Оптерећења заправо представљају силе притиска,
чији је правац, смер и интензитет одређен претходно одрађеним унутрашње-
балистичким прорачуном подцевног бацача 40 mm NATO. Оптерећења која су унута
су:

1 Оптерећење зида цеви подцевног бацача граната,

2 Притисак услед активирања барутне смесе и
3 Реакциона сила корисника.

Слика 17 – Оптерећења на систему оружја услед употребе подцевног бацача граната

[10]

Као вредност притиска примењеног на дно затварача бацача граната узета је вредност
од 20 MPa. Друга врста оптерећења усвојена у прорачунском моделу је резултат
оптерећења пројектила из бацача граната на унутрашњи зид цеви. Као вреднсот таквог
оптерећења узето је 4,3 kN, што је резултат интеракције између површина пројектила и
површина цеви. Вредност силе је израчуната из динамичка анализа пројектила из
бацача граната, који поседује почетну брзину од 80 m/s, примењује израчунату силу на
цев цеви. Израчуната вредност силе је примењена на површину жлебова цеви,
стварајући тако силу која је повукла цев цеви напред док је метак био испалио и
произвео торзиони моменат.

14
Готов модел је примењен у нумеричким прорачунима коришћењем метод имплицитног
статичког режима учитавања. Као метод прорачуна коришћен је МКЕ. Резултати
прорачуна су омогућили верификацију нивоа деформације рукохвата карабина и
бацача граната под максималним улазним оптерећењем.

На слици 18 а приказан је ниво напрезања конструкције у тренутку максималног

дејства оптерећења и расподеле смањених напона на површине рукохвата, бацача
граната и пушке. У оквиру испитивања извршена је анализа чврстоће геометрије
рукохвата који омогућава причвршћивање бацача граната на пушку скупштина. Слика
18 б приказује расподелу и ниво максималног напрезања који се могу јавити у
структури рукохвата у сваком правцу.

Слика 18 – а) Структура оптерећења система наоружања, б) Структура

оптерећења рукохвата [10]

Резултати извршених прорачуна показали су да је предложена структура рукохвата

била изложена напрезању од приближно до максималног дозвољеног оптерећења
наметнутог дејством бацача граната. Ово је било максимално оптерећење на рукохвату
дуж осе и проузроковало момент савијања у рукохвату. Пошто је систем достигао
критичну вредност напона, неопходно је проверити конструкцију рукохвата, тј да ли
оптерећење остаје у пластичној зони деформације или прелази у пластичну. Слика 18
приказује дистрибуцију редукованог нивоа напона на површини рукохвата са
предложеном геометријом.

15
 5 Математички модел
За прорачун битних параметара у раду ће бити коришћена метода Дроздова. Суштина
методе састоји се у томе да се унутрашњобалистички параметри који егзистирају у
процесу опаљења изразе у функцији једне независне промењиве. За независно
променљиву се бира величина за коју се познају почетни и крајњи услови. Професор
Дроздов је за први период одабрао, као независно променљиву, релативно сагорелу
деблјину барута, а за други период пут пројектила.
Дефинисање законитости кретања пројектила у процесу опаљења огледа се у пешењу
система једначина по периодима. Изузетак је прорачун времена које се изводи
јединствено за цеоток процеса опаљења.
Све константе које улазе у систем једначина представљају плазне податке и
подразумева се да су познате њихове бројчане вредности. Полазни подаци су
груписани као:
 Карактеристике цеви: Sc , W0 , Xu
 Карактеристике пројектила: m , p0 , φ и
 Карактеристике барута: mb , fb , α , uz0 , ρb , θ , 2r0 , κ , λ , μ , (κ1 , λ1)
Метода се изводи за барутна зрна дегресивног облика. Ако су барутна зрна
прогресивног облика нпр. седмоканални барут, треба дебљину барутног зрна
помножити са фактором 10/7 и срачунати коефицијенте облика као з ацилиндрично
једноканално зрно.

5.1 Претходни период

У претходном периоду нема кретања пројектила већ постоји само сагоревање барута у
константној запремини. Притисак барутних гасова расте од притиска припале, - pp до
притиска форсирања, - p0. Прорачун тока претходног периода се не изводи, а врши се
прорачун вредности одговарајућих карактеристика на крају претходног периода,
пошто су то полазни подаци за први период. Променљиве су: ψ, σ и у. Њихове
вредности на крају претходног периода оуначавају се индексом нула.

За познати притисак форсирања p0 , уз почетне услове X=v=0, за крај претходног

f b mb ψ
p=
периода из израза mb 1 следи:
W − −m b ψ (α − )
ρb ρb

Wo 1
−
m b ρb
ψ 0= (1.1)
fb 1
+α+
p0 ρb

Једначине ψ=κу(1+λу+μу2) и σ=1+2λ+3μу2 за крај претходног периода имају облик:

16
 Ψ0=κ1у0(1+λ1у0)
σ0=1+2λ1у0
Њиховим се решавањем добија:

√
σ 0= 1+ 4
λ1
ψ
κ1 0
(1.2)

σ 0−1
у 0= (1.3)
2 λ1
Ако се жели срачунати време трајања претходног периода, онда ае на основу израза за
притисак у функцији времена у константној запремини добија:
I k (1−αρ) p 0
t 0= ln (1.4)
fbρ pp
где је:
r0
I k=
uz 0

5.2 Први период

Први период траје од почетка кретања пројектила до краја сагоревања барута.

- полазни подаци су: t = v = X = 0, y0, p0, ψ0, σ0
- крајњи подаци су: tk, vk, Xk, pk, yk=ψk=1
За независно променљиву, помоћу које се изражавају све остале променљиве, аутор
методе усваја релатвну сагорелу дебљину барута од почетка првог периода:
x=y-y0 (1.5)
Током првог периода независно променљива се мења од нуле до вредности xk=1-y0.
Заменом у из x=y-y0 и ψ=κу(1+λу+μу2), добија се:
ψ=ψ0+k1x+κ1λ1x2 (1.6)
где је:
k1= κ1σ0 (1.7)
dv dy u p
Дељењем једначина φm = p S c и = z 0 p= и њиховим интеграљењем добија се:
dt dt r 0 Ik
Sc I k
v= x (1.8)
φm
dv
Зависност пута од x добија се дељењем једначина φm = p S c и pSc(Xψ+X)=fbmbψ-
dt
k−1
φmv2. Елиминише се величина p, ψ, v, тако да се добија диференцијална једначина
2
с променљивим X, Xψ и x . Она се интеграли тако да се за Xψ узме средња вредност:
ρ 1
X ψsr =X 0 [1− −ρ ψ sr ( α − )] (1.9)
ρb ρb

17
 ψ +ψ 0
ψ sr = (1.10)
2
која је за дате интервале константна. При томе се још уводе и следеће ознаке:
v 2
lim ¿ =
2 f b mb
¿ (1.11)
φmθ

2 2
Sc I k
B= (1.12)
φm f b m b
Bθ
B1= −κ1 λ1 (1.13)
2
B1 ψ 0
γ= (1.14)
k 21
b=√ 1+ 4 γ (1.15)
B1
β= x (1.16)
k1

( ) ( )
b−1 b+1
2 2
Z x = 1+ β 2b
1− β 2b
(1.17)
b−1 b+1
Тако се добија:
X =X ψsr [ Z x −1 ]
−B / B 1
(1.18)
Редослед прорачуна је следећи.
Усвоји се жељени број вредности за x у интервалу од 0 до xk. За сваку вредност x
рачуна се:
- ψ
- Xψ
- ψs
- Xψs
- β
- Z
- V
- X
- p
Подразумева се да пре тога треба да се срачунају све константе које улазе у поједине
изразе.
У току првог периода остварује се максимални притисак барутних гасова. Деривацијом
k−1 2 dp
једначине p S c ( X ψ + X )=f b mb ψ − φm v , из услова =0 ,
2 dt

p=pm , v=vm , σ=σm , ( dXdt ) =v и ( dψdt ) =A σ

m
m
m
m pm , добија се услов за максимални
притисак:

18
 κ1σ 0
x m=
B(1+θ)
(1.19)
(
1+ α −
1 pm
)
ρb f b
−2κ 1 λ1

Максимални притисак барутних гасова добија се на следећи начин. Усвоји се нека

вредност pm0. Из једначине (1.19) одреди се x m и затим се процедуром из једначине
(1.16) срачуна pm1. Тада се упореде pm0 и pm1. Уколико ј еразлика мања од дозвољене
грешке, за максимални притисак се усваја једна од те две вредности, свеједно која. У
противном, поступак се понови са pm1. Последњи притисак који испуни услов
дозвољене грешке, узима се за максимални притисак. Дозвољена грешка је до 5MРa.
Ако је потребно рачунати и температуру за цев оруђа-оружја, израз за њу се добија из
основне једначине унутрашње балистике, и то овако:

T =T m 1−( Bθ 2
2ψ
x ) (1.20)

Поступак прорачуна за први период је следећи: Узима се низ вредности за x, од xk=1-y0

и рачунају се променљиве ψ, v, β, Z, X, p и T.
Када се за независно променљиву узме вредност са краја првог периода, онда се из
одговарајућих једначина добијајау вредности за карактеристике краја првог периода Xk,
vk, pk.

5.3 Други период

Други период траје од краја сагоревања барута до момента изласка пројектила из цеви
оруђа-оружја.
- почетни услови су: ψ=1 , vk , Xk, pk
- крајњи услови: v0, Xu, pu
За независно променљиву се усваја пут пројектила X, који се мења од Xk до Xu.
У другом периоду јавља се само адијабатско ширење барутних гасова услед кретања
пројектила, па вреди:
(1 +θ) (1+θ)
pW = pk W k (1.21)
и следи:

( )
(1+θ)
X 1+ X k
p= p k (1.22)
X1+ X
где је:
W 0 −α mb
X 1 =( X ψ )ψ=1= (1.23)
Sc
k−1 2
Ако се једначина p S c ( X ψ + X )=f b mb ψ −φm v напише за произвољни момент у
2
другом периоду и за почетак другог периода, уз једначину (1.22), следи:
v=v
√ ( ) (1.24)
θ
X 1+ Xk
lim ¿ 1− ¿¿ ¿
X 1+ X

19
Температура се рачуна из:
T =T m ¿ (1.25)
Поступак прорачуна за други период је следећи: Узима се низ вредности за X, од X=Xk
до X=Xu, и рачунају се v, p и T. За X=Xu добијају се карктеристике на устима цеви: pu,
Tu и v0. Након тога, могу се нацртати зависности v=f1(X) и p=f2(X).

5.4 Прорачун времена

Основни израз за прорачун времена добија се из дифиниције брзине:

1
dt = dX
v

Слика 12- Зависност 1/v у функцији X

Поступак је следећи: Према прорачуну првог и другог периода нацртају се криве
p=f1(X) и v=f2(X). Те криве се поделе на низ интервала. На сваком интервалу узима се
средња вредност функције 1/v:
1 1
+
1 v i vi −1 v i +v i−1 (1.26)
= =
v sr 2 2 v i v i−1
Прираштај времена за произвољни интервал биће:
1
Δ t i= Δ Xi (1.27)
v sr
где је:
ΔXi=Xi-Xi-1 (1.28)
Време завршетка интервала „i“ износи:
i
t i=∑ Δ t j=t i−1 + Δ t i (1.29)
j=1

Изузетак од овог правила је први интервал пошто је функција 1/V на почетку

недефинисана за V=0. Зато се за први интервал користи једначина Бравина:

20
 3 X p0 + p '
'
'
t= (1.30)
v ' 2 p0+ p '
где су:
t’, X’, v’ и p’ – карактеристике на крају првог интервала.
За планиметрисање по времену обично се узимају тачке прорачуна помоћу којих су
цртане криве v=f1(X) и p=f2(X). Вредности у првој тачки узимају се за v’, X’ и p’,
помоћу којих се рачуна t’. Накона овога, могу да се нацртају зависности v=φ1(t), p=φ2(t)
и X=φ3(t).

21
 6 Извршавање прорачуна и оптимизација пројектила

На основу познатих полазних података извршен је прорачун унутрашње-балистичких

карактеристика процеса опаљења. Вредности полазних података и карактеристике
пројектила, система наоружања и барута дати су унутар табеле 3.
Табела 3 – Полазни подаци у виду карактеристика оружја, барута и пројектила

Назив Ознака Вредност Јединица

Запремина барутне коморе w0 0.0000071 m3
Површина попречног пресека Sc 0.001256 m2
Укупни пут рројектила у цеви Xu 0.28 m
Коефицијент фиктивности φ 1.16 /
Маса пројектила m 0.25 kg
Маса барутног пуњења mb 0.00045 kg
Запреминска маса барута pb 1600 kg/m3
Коволумен барутних гасова α 0.000955 m3/kg
Онос специфичних топплота умањен за
1 θ 0.27 /
0.0001207
Почетна дебљина барутног зрна 2r0 6 m
Коефицијент облика κ1 1.21177 /
Коефицијент облика λ1 -0.1804 /
Специфичан рада барутних гасова fb 979790 J/kg
Притисак форсирања p0 3.20E+07 pa
Јединична брзина сагоревања барута uz0 9.90E-10 m/s.pa

На основу познатих полазних података извршено је прогрмаско решење DROZDOV у

склопу програма FORTRAN. Као излазни подаци добијене су вредности у виду
притиска, пређеног пута пројектила, брзине пројектила и времена у коме се све то
одвија. На сликама 13-15 дати су дијаграми на којима су приказане промене
карактеристика (брзина пројектила, притисак и пређени пут у функцији времена.

22
 Притисак у функцији времена
35000000
30000000
25000000

Притиска [Pa] 20000000

15000000
10000000
5000000
0
0 0.001 0.002 0.003 0.004 0.005 0.006
Време [s]

Слика 13 –Дијаграм функције притиска у зависности од времена

Пређени пут у функцији времена

0.35

0.3

0.25
Пређени пут [m]

0.2

0.15

0.1

0.05

0
0 0.001 0.002 0.003 0.004 0.005 0.006
Време [s]

Слика 14 – Дијаграм функције пређеног пута у зависности од времена

Брзина у функцији времена

70

60

50
Брзина [m/s]

40

30

20

10

0
0 0.001 0.002 0.003 0.004 0.005 0.006
Време [t]

23
 Слика 15 – Дијаграм промене брзине у функцији времена
Ради оптимизације постојећих карактеристика извршена је промена одговарајућих
карактеристика на основу којих су добијене различите вредности излазних података.
Циљ оптимизације јесте да се добије што већа вредност почетне брзине. Остваривањем
веће вредности почетне брзине одразиће се на повећање домета система наоружања.
Карактеристике које су промењене ради испитивања су:
- Дужина цеви,
- Маса барутног пуњења и
- Маса пројектила.
Промене свих наведених параметара извршене су у оквиру од -6% до +6% са кораком
од 2%.

6.1 Промена дужине цеви

Промена дужине извршена је на основу познате полазне вредности од X=0,28m где су

извршене промене у виду смањивања и повећавања наведене вредности у износу од 2,
4 и 6%. Најоптималнији резултати, на основу почетне брзине остварени су приликом
повећавања дужине цеви за 6%, чиме је добијена вредност од v 0=67,69 m/s. Резултати
појединачних промена приказани су унутар табеле 4.
Табела 4 – Резултати максималне брзине пројектила на основу промене дужине цеви

Почетна дужина цеви [mm] Промена Нова дужина цеви [mm] Максимална брзина m/s
-6% 0.26 66.46
-4% 0.27 66.46
-2% 0.27 66.46
0.28 0% 0.28 66.46
2% 0.29 66.46
4% 0.29 66.46
6% 0.30 67.69

24
 Промена максималне брзине у
зависности од дужине цеви
67.8
67.6
Максимална брзина [m/s]

67.4
67.2
67
66.8
66.6
66.4
66.2
66
65.8
0.26 0.27 0.27 0.28 0.29 0.29 0.30
Дужина цеви [m]

Слика 16 – Графички приказ промене максималне брзине у зависности од дужине цеви

6.2 Промена масе барутног пуњења

Промена масе барутног пуњења извршена је на основу познате полазне вредности од

AMB=0,00047 kg где су извршене промене у виду смањивања и повећавања наведене
вредности у износу од 2, 4 и 6%. Најоптималнији резултати, на основу почетне брзине
остварени су приликом повећавања масе барутног пуњења за 2%, чиме је добијена
вредност од v 0=67,58 m/s . Резултати појединачних промена приказани су унутар
табеле 5.
Табела 5 – Резултати максималне брзине пројектила на основу промене масе
барутног пуњења
Почетна маса барутног пуњења Нова маса барутног
[kg] Промена пуњења [kg] Максимална брзина m/s
-6% 0.00044 66.23
-4% 0.00045 66.41
-2% 0.00046 66.49
0.00047 0% 0.00047 66.46
2% 0.00048 67.58
4% 0.00049 67.39
6% 0.00050 67.11

25
 Промена максималне брзине у
зависности од масе барутног пуњења
Макимална брзина пројектила [m//s] 68

67.5

67

66.5

66

65.5
0.00044 0.00045 0.00046 0.00047 0.00048 0.00049 0.00050
Masa barutног пуњења [kg]

Слика 17 – Графички приказ промене максималне брзине у зависности од дужине цеви

6.3 Промене масе пројектила

Промена масе пројектила извршена је на основу познате полазне вредности од
EM=0,25 kg где су извршене промене у виду смањивања и повећавања наведене
вредности у износу од 2, 4 и 6%. Најоптималнији резултати, на основу почетне брзине
остварени су приликом смањења масе пројектила за 6%, чиме је добијена вредност од
v 0=69,39 m/s.

Табела 6 – Резултати максималне брзине пројектила на основу промене мање

пројектиила
Нова маса пројектила
Почетна маса пројектила [kg] Промена [kg] Максимална брзина m/s
-6% 0.24 67.79
-4% 0.24 67.79
-2% 0.25 67.58
0.25 0% 0.25 67.58
2% 0.26 66.19
4% 0.26 66.19
6% 0.27 64.9

26
 Промена максималне брзине у
зависности од масе пројектила
68
67.5
Максимална брзина [m/s]

67
66.5
66
65.5
65
64.5
64
63.5
63
0.24 0.24 0.25 0.25 0.26 0.26 0.27
Masa пројектила [kg]

Слика 18 – Графички приказ промене максималне брзине у зависности од масе

пројектила

6.4 Оптимизована варијанта процеса

Као оптимална варијанта процеса опаљивања пројектила, изабрана на основу

промењених полазних података изабрана је варијанта унутар које су, у поређењу са
првобитним полазним подацима, промењени следећи параметри:
- Дужина цеви +6%,
- Маса барутног пуњења +2% и
- Маса пројектила -6%.

Уносом навдених промена у склопу улазних података и извршавањем програмског

решења добијени су нови резултати који су приказани у склопу графика на сикама
19,20 и 21. На сликама се налазе дијаграми промене брзине, пређеног пута и притиска у
јединици времена. Применом наведених промена остварена је почетна брзина
пројектила са вредношћу од v 0=69,1 m/s.

27
 Притисак у функцији времена
35000000
30000000
25000000
Притиска [Pa]
20000000
15000000
10000000
5000000
0
0 0.001 0.002 0.003 0.004 0.005 0.006
Време [s]

Слика 19 –Дијаграм функције притиска у зависности од времена

Пређени пут у функцији времена

0.35
0.3
0.25
Пређени пут [m]

0.2
0.15
0.1
0.05
0
0 0.001 0.002 0.003 0.004 0.005 0.006
Време [s]

Слика 20 – Дијаграм функције пређеног пута у зависности од времена

Брзина у функцији времена

12

10

8
Брзина [m/s]

0
0 0.001 0.002 0.003 0.004 0.005 0.006
Време [t]

Слика 21 – Дијаграм промене брзине у функцији времена

28
 7 Закључак

Циљ овог дипломског рада био је да се за постојећу конструкцију пројектила 40mm

изврши оптимизација карактеристика процеса опаљења променом параметара у виду
дужине цеви, масе пројектила и масе барутног пуњења.
Ради бољег представљања система наоружања приказан је његов историјски
конструкциони напредак од првобитних па до савремених форми конструкција. У
склопу историјског развоја дати су модели који су обележили развој бацача граната,
након којих су дошла савременија решења од којих је изабрано неколико
репрезентативних модела и представљено путем својих карактеристика. Изабрани
модели подцевних бацача граната изабрани су уз услов калибра пројектила који
користе и то 40x46mm. Овај калибар је описан као склоп елемената са својим основним
карактеристикама.
Након описа конструкције система наоружања и пројектила извршен је математички
прорачун унутрашње балистике по методи DROZDOV-а. Метода је током рада описана
адекватним једначинама подељеним према периодима процеса опаљења. Прорачун је
затим извршен и програмским покретањем истоименог програма. На овај начин су
добије првобитни резултати параметара процеса опаљења. Циљ добијања резултата
јесте анализа потенцијалног начина оптимизације процеса путем промене адекватних
параметара.
Оптимизација је вршена у циљу добијања веће почетне брзине пројектила, што
директно условљава и већи домет система наоружања. У складу са тим, извршене су
адекватне промене у виду повећавања и смањивања наведених улазних параметара.
Ове промене су приликом извршавања програмског решења дале различите крајње
резултате од којих је узето оно са максималном вредности почетне брзине.
Комбинујући три парцијалне оптималне промене, добијено је коначно најоптималније
побољшање којим је остварена максимална почетна брзина пројектила.

29
 8 Литература
[1] https://guns.fandom.com/wiki/Rifle_grenade приступљено 24.09.2022.
[2] https://www.airsoft-innovations.com/products/40-mike приступљено 24.09.2022.
[3] https://taskandpurpose.com/tech-tactics/history-underbarrel-grenade-launchers/
приступљено 24.90.2022.
[4] https://www.zastava-arms.rs/en/assault-rifle-m21/ приступљено 24.90.2022.
[5] https://www.youtube.com/watch?v=cZaWSIeqxJ0 приступљено 24.90.2022.
[6] https://www.militaryfactory.com/smallarms/detail.php?smallarms_id=834
приступљено 24.90.2022.
[7] https://www.militaryfactory.com/smallarms/detail.php?smallarms_id=289#images
приступљено 24.90.2022.
[8] https://www.militaryfactory.com/smallarms/detail.php?smallarms_id=737#images
приступљено 24.90.2022.
[9] https://www.militaryfactory.com/smallarms/detail.php?smallarms_id=1315
приступљено 24.90.2022.
[10] Grązka, M., Woźniak, R. B., & Zahor, M. (2021). Strength Analysis of the
MSBS-5.56 B Rifle Handguard Assembly Loaded with an Under-Barrel Grenade
Launcher. Problemy Mechatroniki. Uzbrojenie, lotnictwo, inżynieria bezpieczeństwa,
12(45).

30