,

9. ИФАЦ конференција о моделирању производње, управљању и

Контрола
Machine
9. Translated
Контрола
ИФАЦ конференцијаby Google производње,
о моделирању управљању и
Доступно на мрежи на ввв.сциенцедирецт.цом
Берлин,
9. ИФАЦНемачка,
Контрола 28-30.о август
конференција 2019 производње, управљању и
моделирању
Берлин,
9. ИФАЦНемачка, 28-30.о август
конференција 2019 производње, управљању и
моделирању
Контрола
Берлин,
КонтролаНемачка, 28-30. август 2019
Берлин, Немачка, 28-30. август 2019
Берлин, Немачка, 28-30. август 2019 СциенцеДирецт

ИФАЦ ПаперсОнЛине 52-13 (2019) 42–

47
Индустрија
Индустрија 4.0 4.0 ии витка
витка производња:
производња: емпиријска
емпиријска студијастудија
Индустрија 4.0 и витка производња: емпиријска студија
Индустрија
Индустрија
Маттео 4.0
Россини*. Федерика и
и витка
4.0Коста*.
витка производња:
производња:
Ал ерто емпиријска
емпиријска
Портиоли Стаудацхер*. студија
студија
Гиљерме Торторела**
Маттео Россини*. Федерика Коста*. Ал ерто Портиоли Стаудацхер*. Гиљерме Торторела**
Маттео Россини*. Федерика Коста*. Ал ерто Портиоли Стаудацхер*. Гиљерме Торторела**
Маттео Россини*. Федерика Коста*. Ал ерто Портиоли Стаудацхер*. Гиљерме Торторела**
*Политецницо
Россини*. Федерица
ди Милано,Цоста*.
Милано,Ал
Италија
ерто Портиоли
(е-маил: маттео.россини@полими.ит;
Стаудацхер*. Гуилхерме Торторелла**
федерица.цоста@полими.ит; Маттео
*Политецницо ди Милано, Милано, Италија (е-маил: маттео.россини@полими.ит; федерица.цоста@полими.ит;
ал ерто.портиоли@полими.ит).
*Политецницо ди Милано, Милано, Италија (е-маил:
ал ерто.портиоли@полими.ит). федерица.цоста@полими.ит;
маттео.россини@полими.ит;
*Политецницо
Федерал де диСанта
Милано, Милано, Флорианополис,
Цатарина, Италија (е-маил:Бразил
маттео.россини@полими.ит; федерица.цоста@полими.ит;
(е-маил: г.торторелла@уфсц . р) **Универсидаде
*Политецницо ди Милано, Милано, Италија ал ерто.портиоли@полими.ит).
(е-маил:
** Универсидаде Федерал де Санта Цатарина, маттео.россини@полими.ит; федерица.цоста@полими.ит;
Флоријанополис, Бразил (е-пошта: г.торторелла@уфсц. р)
ал ерто.портиоли@полими.ит).
** Универсидаде Федерал де Санта Цатарина, Флоријанополис, Бразил (е-пошта: г.торторелла@уфсц. р)
ал ерто.портиоли@полими.ит).
** Универсидаде Федерал де Санта Цатарина, Флоријанополис, Бразил (е-пошта: г.торторелла@уфсц. р)
** Универсидаде Федерал де Санта Цатарина, Флоријанополис, Бразил (е-пошта: г.торторелла@уфсц. р)

Апстракт: Ова студија има за циљ истраживање утицаја повезаности између усвајања индустрије Апстракт: Ова студија
има за циљ истраживање утицаја повезаности усвајања Индустрије 4.0 и Леан производње (ЛП) на ниво по ољшања
оперативних
усвајања перформанси.
индустрије Да исмо то постигли, ми на
Сажетак:
ниво поОва студија има за циљ да истражи утицај Да везе између
Апстракт: Ова студија4.0имаи завитке производње
циљ да (ЛП)
истражи утицај повезаности ољшања
измеђуоперативних перформанси.
усвајања Индустрије спровели исмо
смото постигли,
анкету са 108
европских произвођача
оперативних перформанси. којиДа суисмо
имплементирали
то постигли, ЛП и Индустрију
Апстракт: Ова 4.0. 4.0има
студија и Леан
за Продуцтион
циљ да истражи(ЛП)утицај
на нивоу по ољшања
повезаности између
усвајања
и Индустрије
Леан Продуцтион
мултиваријантним (ЛП) спровели
на посмо
нивоу Надаље,
техникама. анкету
ољшања
налази са доказују
108 европских
оперативних јепроизвођача
перформанси.
да Да који
виши извршио исмо су имплементирали
то постигли,
анкету прикупљени
са 108 европских ЛП произвођача
и подаци
Индустрију 4.0. 4.0
су анализирани
који су
имплементирали ЛП и Индустрију 4.0.
(ЛП)
Прикупљени
на нивоуподаци
по ољшања
анализирани
оперативних
су мултиваријантним
перформанси. Датехникама.
исмо то постигли,
Надаље, налази
урадили доказују
смо анкету
да сусавиши
108 европских
4.0 и Леан произвођача
Продуцтион
који су имплементирали
екстензивно примењују. ЛП и Индустрију 4.0.
сунивое усвајања Индустрије 4.0 може технике.
ити лакше постићи када се ЛП праксе
виши извршио
Индустрије 4.0
мултиваријантне анкету
може саПрикупљени
ити
технике. 108 европских
лакше
Даље,
подаци
постићи
налази када
доказују
анализирани
произвођача
се да
ЛП је који
праксе
виши
кроз
су мултиваријантне
уимплементирали
екстензивно ЛП и томе,
компанији.примењују.
Насупрот ИндустријуНадаље,
Прикупљени 4.0. налази
нивое
подаци
када процеси нису
доказују
су усвајања
анализирани
ро усно
да кроз
је
дизајнирани
доказују да сеи континуирано
виши нивои по ољшање
усвајања Прикупљени
Индустрије 4.0подаци
могу су анализирани
лакше постићи мултиваријантним
када се ЛП праксе у техникама.
великој мериДаље, налази у
примењују
компанији.
по ољшања
можда нећеНасупрот
могу
итилакшетоме,
постићи
фокусиранекаданапроцеси
када се
усвајањенису
ЛПнових
праксе
ро усно у великој
дизајнирани
технологија. мери ипримењују,
када сеНасупрот
у компанији. нивои
праксе
усвајања
нисукада
томе, успостављене,
Индустрије
процеси нису 4.0
компаније
континуираног
ро уснотакође
дизајнирани
великој мериуипримењују,
када се нивои усвајања
праксе нису Индустрије 4.0
успостављене, континуираног по ољшања
нећеи могу
ити лакше постићи када се ЛПнових
праксе у
технологија.
2019 ИФАЦ компанији. Насупрот томе, када процесикомпаније такође
нису ро усно можда
дизајнирани фокусиране
континуирано по на усвајање
ољшање Цопи-ригхт ©
пракса
томе,
© 2019, није
када
ИФАЦуспостављена,
процеси нису ро компаније
(Међународна усно можда
занеће
дизајнирани
федерација ити фокусиране
и континуирано
аутоматску ни на усвајање
по ољшање
контролу) хостинг нових
Цопи-ригхт
од стране технологија.
© 2019 ИФАЦ
Елсевиер у компанији.
Лтд. Сва Насупрот
права задржана.
пракса није успостављена, компаније можда неће ити фокусиране ни на усвајање нових технологија.
Ауторска
пракса права
није © 2019 ИФАЦ
успостављена, компаније можда неће ити фокусиране ни на усвајање нових технологија.
Кључне
Ауторскаречи:
праваИндустрија 4.0; Интеграција људске аутоматизације; Контрола производње, системи управљања.
© 2019 ИФАЦ
Кључне
Ауторскаречи:
праваИндустрија 4.0; Интеграција људске аутоматизације; Контрола производње, системи управљања.
© 2019 ИФАЦ
Кључне речи: Индустрија 4.0; Интеграција људске аутоматизације; Контрола производње, системи управљања.
Кључне речи: Индустрија 4.0; Интеграција људске аутоматизације; Контрола производње, системи управљања.
Кључне речи: Индустрија 4.0; Интеграција људске аутоматизације; Контрола производње, системи управљања.
удружење утиче на оперативни учинак компанија. удружење утиче на
1. ПРЕДСТАВЉАЊЕ оперативни учинак компанија.
1. ПРЕДСТАВЉАЊЕ Даље, јаз у разумевању се много повећава ако удружење утиче на
оперативни
Даље, учинак компанија.
јаз у разумевању се много повећава ако удружење утиче на
1. ПРЕДСТАВЉАЊЕ оперативни
фактора. Претходнеучинак компанија.
студије Даље, узет јаз
је у разумевању
о зир ефекат секонтекстуалних
много повећава
Широко ширење праксе и принципа својствених 1. УВОД ако
ефекатудружење
разумевању утиче
контекстуалних на оперативни
се много повећава
фактора. ако учинак
се на ЛПкомпанија.
Претходне (Схах
студије андДаље,узетјаз
Вард, је у оНетланд,
2003; зир
Широко ширење праксе и принципа својствених 1. УВОД 2016) има. Даље, јаз у разумевању се много повећава ако се узме
на системе Леан Продуцтион (ЛП) од стране практичара и Широко ширење пракси ефекат
2003;
Претходне контекстуалних
Нетланд,студије
2016) су
имају фактора.
нагласиле
утицај Претходне
важност
контекстуалних студије
непредвиђених о ЛПоколности
фактора (Схах
у о иу
зир.
о зир
Вард,
како
и принципа
Широко својствених
ширење пракси иЛеан Продуцтион
принципа системима
својствених (ЛП) од стране
академицима практичара и
у различитим и се правилно на ЛП (Схах и Вард, 2003; Нетланд, 2016) узео у о зир
ефекат контекстуалних фактора. Претходне студије су нагласиле важност
индустријама
Инхерентно системимаи контекстима има широку
Леан Продуцтион (ЛП)дисеминацију пракси и принципа
од стране практичара и академика у непредвиђених
Нетланд,
непредвиђених2016). околности
Без
ситуација
о зира за
занаправилно
правилно
то, утицај спровођење
натаквих
ЛП таквих
(Схах јеиЛП (Схах
нагласио
Вард, иважност
2003; Вард,
Нетланд,2003;
стране
различитим
(Крафцик,практичараиндустријама
академици ииздоследно и контекстима,
различитихсе дешавало системе
током и
индустрија последње
Леан Продуцтион
контекста три имадеценије
да(ЛП)
Леан од 2016) имају имплементацију ЛП. Ипак, утицај је нагласио важност
Продуцтион (ЛП) )три
система од стране практичара и конзистентно су се јављали непредвиђених
између Индустрије ситуација
4.0 и за исправне
имплементације непредвиђене
ЛП. Ипак, ситуације
утицај таквих на односу
је
током последње
и контекстима деценије
има 1988; Холвег,(Крафчик, академици у различитим индустријама нагласио
ситуације
утицај важност
на односу
таквог ЛП-а непредвиђених
између
је прилично ситуација
Индустрије
непознат, 4.0 за исправне непредвиђене
и имплементације
наглашавајући ЛП. Ипак,
додатни
доследно
различите дешавало
контексте токомима 1988; 2007;
последње три
Х олвег,Ницхолас,
деценије 2015).
2007; Никола, Овако
2015).интензивно
(Крафчик, академици
Овако исе
интензивнокроз се
недостатакнауоднос имплементацији ЛП-а. Ипак, утицај таквих непредвиђених
доследно
дешава здешавало
ог током последње
очекиваних користи три
које деценије
ЛП 1988; (Крафцик,
Холвег, дисеминација
2007; Ницхолас, се
2015). околности
наглашавајући измеђунедостатак
додатни Индустрије 4.0 и ЛП је
непредвиђених прилично
околности непознат,
у односу
Овако интензивно
дисеминација се доследно
се Таква
дешава з ог дешавало
очекиваних током последње
користи коједа три деценије
ЛПподразумева,
1988; Холвег,(Крафцик,
2007; између
испита Индустрије
утицај ЛП који 4.0 и
је литературе.
прилично Стога,
непознат, ова студија
наглашавајући има за циљ да
додатни
Ницхолас, 2015). интензивна имплементација може као што недостатак непредвиђених околности у вези
су смањење
које ЛП 1988;трошкова,
Холвег, квалитет
2007; Никола, и2015).
ширење Такванастају з ог очекиваних
интензивна имплементација користи
може литературе. Стога, ова студија има за циљ даизмеђу
испитаИндустрије
утицај ЛП који 4.0 јеи
да подразумева,
очекиваних користи као што је смањење
које повећање трошкова,
продуктивности квалитета
ЛП-а, и ширења
испоруке и услед прилично
између
за циљ даусвајања
непознат,
испита литературе
наглашавајући
утицај ЛП који о индустрији
је додатни
прилично недостатак
4.0. Стога,
непознат, ова
повезаности
студија
наглашавајући има
имплементације задовољства купаца може донети, као што је смањење трошкова, додатни недостатак повезаности између усвајања литературе о
квалитета и ширење услед очекиваних користи које продуктивност ЛП-а може индустрији
и имплементације 4.0. Стога,
ЛП ова студија има за циљ да испита утицај технологија
донети по ољшање,
подразумева,
том
и
испорука
каозадовољства
смислу, разноврсност
имплементације што су смањење и имплементација
организацијатрошкова,
купаца можезада
задовољства
квалитета
поподразумева, и покупаца може итд.
као ољшања,
ољшање продуктивности, што су смањење
да У
испоруке индустрији
и имплементације ЛП пракси
4.0. Стога, пракси на
на повезаност
ова студија има за усвајања
повезаност циљ да испита
између литературе
усвајања утицај нивоа о
технологија
трошкова, квалитет и по ољшање итд. У том смислу, разноврсност организација по ољшања Индустрије
имплементације ЛП пракси
пракси 4.0наоперативних
повезаност између технологија усвајања произвођача
нивоа спровели и
за по ољшање
напора да
прилагоди сеи
продуктивности,
прилагоди
примени ЛП и испоруке
имплементира
импр овементе по
итд.
и ољшање
задовољства
У том ЛП,
смислу, итд.купаца
многоулаже
разноликосттруда много
да се по
смо ољшања Индустрије
произвођача
истраживање и ЛП са 4.0
нивоом наимплементација
поперформансе.
ољшања Даоперативних
оперативних исмо то технологија
постигли,
технологија
организација у њиховим процесима и системима. Са појавом унапређења произвођача и имплементације ЛП пракси о перформансама. Да исмо то
индустрије итд. У том смислу, различите организације улажу много напора да постигли,
перформанси
имплементиралиспровели смо
произвођача истраживање
код нивоа по произвођача
108 европских ољшања оперативних
којиса су108
прилагоде
је улагала
парадигме
је улагала су
имного
имплементирају
труда
труда да
подигнуте
много да се ЛП у својеипроцесе
се прилагоди
у њиховим
прилагоди
и системе.
и имплементира
процесима и системима.
имплементира ЛП Са
ЛПСа
појавом
4.0, нове индустрије
нове управљачке
појавом
4.0, индустрије
управљачке произвођача. Да ЛПисмониво попостигли,
то ољшања оперативних
спровели перформанси
смо истраживање
европских
исмо то произвођача који су имплементирали ЛП перформансе. Да
парадигме
нових
процесима
су подигнуте
су подигнуте
технологија
и системима.
кроз усвајање
у њиховим
у индустрији
Са појавом
нових
процесима
(Ласи ет ал., и2014).
индустрије
технологија
системима.
4.0, нове
(Ласи ет ал.,
Са доласком
Каоуправљачке
Индустрија
2014). Као
усвајања
у својим
парадигме почели дапостигли,
имплементирали
Индустрија истраживање
усвајамо
са ЛП
спровели
индустрију
перформансе.
праксама
смо истраживање
и већ4.0 Да108исмо
почели европских
да то
са праксама
произвођача
постигли,
усвајамо
и већ
спровели
Индустрију
смо су
који
смо
4.0 108
4.0, нове парадигме управљања подигнуте су кроз 4.0, коју карактерише европских произвођача који примењују
усвајање савремених информација и нових подигнуте
технологија су (Ласи ет ал., 2014). Као подаци су анализирани
Индустрију 4.0 108 кроз
европских праксе и већ ЛП
произвођача
технологије.
су који
почели су да Прикупљени
усвајају
имплементирали
Индустрија
ал.,
карактерише
4.0, нове парадигме управљања кроз 4.0, коју технологије. Прикупљени подаци су анализирани
почели да се усвајају мултиваријантне технике Индустрије 4.0. Овај кроз праксе и већ су ЛП
и 4.02014). Као Индустријске
карактерише усвајање
усвајањесавремених
комуникационе
савременихинформација
технологије
информацијаи нових и(ИКТ),
технологија
нових производи,
технологија(Ласи
машине
ет
(Ласи чланак садржи прелиминарне технологије. Прикупљени подаци су
ет ал., 2014).
машине и 4.0 Како индустријске
карактеришу модерне комуникационе
информације технологије
и процеси (ИКТ),
могу да производе,
постану анализирани
прелиминарне
мултиваријантне кроз праксе и
технологије.
технике већ
Индустрије
Прикупљенису почелиподаци
4.0. даанализирани
Овај сечланак
усвајају садржи
су кроз
међусо међусо
производи,
постану но повезани,
машине и што омогућава
4.0 карактеришу
но повезани, дамодерне
омогућавајући комуникационе технологије
информације
комуникационе и процеси(ИКТ),
технологије могу да
(ИЦТ), верзију комплетног истраживања које су развили Россини ет ал. (2019)
производи, технологије.
техникама. Прикупљени
Овај чланак подаци анализирани
садржи прелиминарну суверзију
мултиваријантним
комплетног
процеси могу машине
постатиимеђусо
успостављање концепта
но повезани, 'паметне фа рике'
омогућавајући (Кагерманн ет
комуникационе истраживања
технике.
импликација, Овај овакоје
чланак су
студија развили
садржи Россини
прелиминарни
доприноси ет
верзији ал.
и (2019)
поред
пуног мултиваријантне
његових
истраживања теоријских
које су
фа
технологије
рике' (Кагерманн
дозвољавајући (ИЦТ), производе,
ал., ет процессс
2013. У томмашине
могу постати
смислу, и потенцијалне
успостављање
међусокористи
концепта
но повезани,
од'паметне
усвајања
успостављања концепта 'паметне фа рике' (Кагерманн развили
садржи Россини ет ал.
прелиминарни (2019)његових
и поред мултиваријантне
теоријских технике. Овај чланак
импликација, ова
међусо но
користи од повезани,
усвајања дозвољавајући
успостављања ал., 2013).
концепта У том ет
'паметне
процеси
смислу,
фа рике'
могу постати
потенцијалне
(Кагерманн ет студија
ет
су ал.
о е доприноси
(2019)
верзије да се верзији
практикује
потпуног пуног
јер
истраживања истраживања
менаџерима
које су које
пружа
развили су развили
доказе
Росини о томе
ет Россини
како
ал.
технологије
смислу, као што су
потенцијалне Интернет
користи ствари (ИоТ),
од усвајања 3Д штампа концепта
успостављања рс и др, 'паметне
2013). У том
фа рике' (Кагерманн ет (2019)
пракси и јер
поред својих
пружа теоријских
менаџерима импликација,
доказе о томе како оваи студија
једнода доприноси
ипракси
друго, а поред
штампачи
ствари и др.,
(ИоТ), 3Д 2013).
штампачи У технологије
том смислу, као што
многе су Интернет
технологије каоствари
штокористи (ИоТ), 3Д
су Интернет својихменаџерима
теоријских
коегзистирати
пружа како импликација,
доказеи се опостигла
томе какоовавећа
студија доприноси
о а оперативност
и поред својиху приступи
теоретских јер могу
усвајања
предности модела
усвајања моделаипроширене
проширене др., предвиделе
стварности, 2013.су
стварности У потенцијалне
томпредвиделе
смислу, потенцијалне
су многе од
импликација, ова студија
технологије
Руßманн ет као2015;
ал., што су Интернет
Веиер ет ал., ствари
2016), (ИоТ), 3Д штампачи
проширена стварност и модели
ауторису (нпр. како и се постигла већа доприноси
оперативност да приступи
у пракси могу коегзистирати
јер пружа менаџерима
осмишљени
штампачи од
и стране
аутори многих
(нпр. технологија
Руßманн ет ал., као
2015;што су
Веиер Интернет
ет ал., ствари
2016), модели(ИоТ), 3Д постизања
доказе
томе какоо томе
о вишег
а како
нивоа оперативног
о учинка.
а нивоаприступи
учинка.
у пракси приступи
јеркоегзистирати
могу пружа
могуменаџерима
коегзистирати
како доказе
и у циљу
се о
проширене стварности су замишљени од стране многих који су изазвали велика постигли виши нивои
очекивања и ентузијазам о ауторима (нпр. Руßманн ет ал., 2015; Веиер ет ал.,
2016), модели проширене стварности су замишљени од странеет многих стварајући коегзистирати како оперативних
и се постиглиперформанси. приступи могу
виши нивои оперативних перформанси.
велика
ет
4.0ал., очекивања
2016),
(нпр. и ентузијазам
тема.етМеђутим,
Руßманн ал., Веиер оет
2015;литературни ауторима
ал.,докази
2016), (нпр. Руßманн
у вези
стварају савелика ал.,очекивања
ауторима 2015; Веиер и
Индустрије
ентузијазам
индустријом у вези
4.0 који са овом темом.
стварају Међутим,
велика литературни
очекивања и докази у увези
ентузијазам вези саса
интеграцијоми са
литературни
очекивања другим
докази приступима
у вези
ентузијазам уса управљања,
индустријом
вези са каоса
4.0 који
интеграцијом што је ЛП,приступима
стварају
другим су тема.
велика Међутим,
управљања, као
индустријом 4.0 што
још је
увекЛП,су суоскудни.
тема. Међутим,
Неке литературни
претходне докази
студије (нпр. уЈацксон
вези са
2011;
Неке интеграција
Међутим, литературни
претходне са другим
студије (нпр.приступима
докази у вези
Јацксон етса управљања,
индустријом
ал., као
4.0што
2011; интеграција је
са ЛП,
су још увек
другим тема.ет ал.,
је оскудни.
приступима
ал., 2017) менаџменту,
покушали да јошкао шторетко.
увек је ЛП,Неке
је Кол ерг и Зухлке,
претходне студије 2015;
(нпр. Кол
Јацксонерг ет
ал.,
Кол 2011;
ерг интеграција
претходне истудије
Зухлке,(нпр. са Јацксон
2015; другим
Кол ерг приступима
ет ет ал.,
ал., менаџменту,
2017)
2011; покушали
испитати какокао ишто
да још неке суЛП
увек ЛП, је ет
оскуде.Неке
праксе
могле
студијеимати
(нпр.користи
Јацксон од
ет Кол
ал., ерг испитују
2011; и Зухлке,како 2015; Кол и неке ерг
ЛП ет ал. Неке
праксе моглепретходне
имати
користи
Кол ергод
одређени КолПоред
скуп
и Зухлке, ерг2015;
и Зухлке,
тога, 2015;
испитајте
Кол ерг Кол
еткако ерг ет
и неке
ал., 2017) ал.,
ЛП 2017)
покушали супокушале
праксе могле
да уграде суодређени
имати дакористи
уграде
скуп технологија. 2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ
користи даПоред
другитога,
од тогаодређеног
инкорпорацију
испитајте (нпр.
истраживачи
скупа технологија.
како Сандерс
Поред
и неке ет
тога,
ЛПал.,
праксе
2016;могле
испитајте 2017)
како
имати
имају
и неке нивои перформанси. 2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ
ЛП праксе
ал., моглеимају
2016; 2017) иматиинкорпорацију
користи од тога да други
одређеног истраживачи
скупа технологија. (нпр. Сандерс
Поред тога, ет
сугеришући
Сандерс ет ал.,позитиван
2016; 2017)однос
имају између о а приступа,
инкорпорацију други
одређеног истраживачи
скупа технологија. (нпр. 2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ
истраживачи
Поред тога, сугеришући
валидације (нпр.синергије.
такве Сандерс позитиван
етДакле,
ал., 2016;
однос2017)
између
предложени имају,о али
а приступа,
позитиван ез емпиријске
однос други
између о а 2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ
приступа, други истраживачи (нпр. Сандерс ет ал., 2016; 2017) имају, алиоднос ез
емпиријске
између о а валидације
ез емпиријске
однос између приступа,
о авалидације
такве
скуп
приступа,
синергије.
знања
такве
скуп на нивоу Дакле,
синергије.
знања на нивоу
сугерише
повезаности
Дакле,
се позитиван
између
сугерише
повезаности индустрије,
се
између позитиван али
индустрије, 2.1 Индустрија 4.0 2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ
али ез емпиријске валидације такве али
синергије. Дакле, 4.0 валидације
и ЛП су у почетку, 2.1 Индустрија 4.0
и још увек
синергије. тре
Дакле, а много истраживања, ез емпиријске такве
ЛП је у на
знања почецима,
нивоу икорпус
још много
повезаности знања о нивоу
истраживања
између повезаности
тре како
индустрије а даизмеђу
се и се Индустрије
поза ависхватило
оље корпусом 4.0како
и 2.1 Индустрија 4.0
је овај 4.0 и ЛП унапочетку, и много тогаизмеђу
истрага још увек тре како а да се поза ави 2.1 Индустрија
корпусом
разумело
поза
истраживања
знања
авикако
да треје
и се
нивоу
овај 4.0
оље
а да
повезаности
ипоза
ЛП у почетку,
разумело
се како
ави јеиовај
како јошиндустрије
много
и се4.0 истраживања
и ЛП
оље у почетку,
разумело
и се
какоитре
још
ољеа да
многосе
се ово Индустрија
4.0 4.0 4.0
представља интеграцију аутоматизације 2.1 Индустрија
решава да (Међународна
и се оље разумело како заовоаутоматску
Цопиригхт контролу)
© 2019 ИФАЦ 2405-8963 © Индустрија 4.0 представља интеграцију технологија аутоматизације, као
2019, ИФАЦ
Елсевиер Лтд. Сва права задржана. федерација хостинг од стране што су Ци ер Пхисицал Системс (ЦПС), Индустрија 4.0Ци
представља
интеграцију технологија
Системс (ЦПС), Индустрија аутоматизације,
4.0 представља као што је
интеграцију ер Пхисицал
Интернет оф
Тхингс
штоаутоматизације
каолаку, су Циаутоматизације
ер Пхисицал(ИоТ). ) и рачунарства
Системс (ЦПС), у о лаку,
Индустрија 4.0 упредставља
технологијама,
интеграцију
опрерађивачка
у технологијама, као Интернета
што су Ци ствари
ер (ИоТ)
Пхисицал и рачунарства
Системс
индустрија (Херманн ет ал., 2016). У овом ИКТ Интернету (ЦПС), у
ствари
Ци (ИоТ) и рачунарству
ерУПхисицал упроизводној
о лаку, у технологијама, као што су
2016).
вођеном
индустријаовом ИКТСистемс
индустријскомИнтернету
(Херманн
(ЦПС),ствари
ет контексту,
ал., 2016). (ИоТ)
Уистакнута
овом и индустрији
ИКТ рачунарству
је технолошка
Интернету
(Херманн
ствари
ет ал.,
у опроизводна
лаку,
(ИоТ)у и
рачунарству
је технолошка упроизводна
о лаку, у вођеном
индустрија индустријском
(Херманн етконтексту,
ал., 2016). истакнута
У овометИКТ
оквирима
контексту, за производне
истакнута процесе
технолошка у интра-
производна и вођеном индустријском
индустрија
2016). У овом ИКТ оквирима за производне процесе како у индустријском (Херманн ал.,
контексту
истакнути тако иу вођеном
технолошки индустријском контексту,
међуорганизацијски нивои предложени
(Иванов ет ал., су
оквири
за производне
истакнути
ет ал., оквири процесе
технолошки
за иу
производне интра- и вођеном
међуорганизацијски
процесе индустријском
и интра-нивои контексту,
су предложени
и 2016; Долгуи (Иванов
ет ал., 2019),
који подразумевају
(Иванов низ решења на међуорганизацијским нивоима
и на 2016;етДолгуи
ал., оквири
међуорганизационим
информатизације ет ал.,за
нивоима производњу
2019.),
у производњи који
(Иванов Предложени
подразумевају
2016;етДолгуи супотре
ет ал.,низ
ал., растуће процеси
решења
2019. еи на
), што наинтра-
подразумева
растуће потре низерешења на међуорганизационим
информатизације у производњи нивоима
2016; (Иванов ет ал.,
2019), што подразумева
подразумева
производњи низ решења
растуће низ
потрезарешења
растуће запотре
2016; Долгуи
е информатизације ет ал., 2019),ет
Долгуи
е информатизације
у производњи у
ал.,
што
растуће
потре е информатизације у производњи

44
Ауторско право © 2019 44
ИФАЦ Пеер ревиев под одговорношћу Међународне федерације за аутоматску контролу.
44
Ауторска права © 2019
ИФАЦ 10.1016/ј.ифацол.2019.11.122
Ауторска права © 2019 ИФАЦ 44
Ауторска права © 2019 ИФАЦ 44
Machine Translated by Google
2019 ИФАЦ МИМ
Берлин, Немачка, 28-30. август 2019 Маттео Россини и др. / ИФАЦ ПаперсОнЛине 52-13 (2019) 42–
47 43

индустрије (Кагерманн ет ал., 2013). Отуда постоји све већа Адитивна производња, рза израда прототипа или 3Д КСКСКС
штампа
потражња за истраживањем у вези са индустријом 4.0 како и се
Велики КСКСКСКСКС
пружио увид у про леме, изазове и решења у вези са дизајном,
подаци
Интернет КСКСКСКС
ствари
имплементацијом и управљањем индустријом 4.0 (Иванов ет ал.,
Аутори: 1-Кол ерг и Зухлке (2015); 2-Кол ерг ет ал.
2018; Ксу ет ал., 2018). Међутим, за многе произвођаче тренутне
ИКТ инфраструктуре можда нису у потпуности спремне да подрже (2017); 3-Јацксон ет ал. (2011); 4-Ксу ет ал. (2018); 5-
трансформацију у индустрију 4.0, која има за циљ интеграцију Кагерманн ет ал. (2013)
хоризонталне и вертикалне, као и енд-то-енд (Лиао ет ал. 2017). Даље,
2.2 Леан производња
усвајање Индустрије 4.0 може утицати на друге кључне аспекте
организационе структуре, као што су развој људских ресурса
ЛП има за циљ да поједностави ток вредности док стално настоји да
(Дворсцхак и Заисер, 2014) и управљање односима са клијентима
смањи ресурсе потре не за производњу датог скупа производа.
(Сцхумацхер ет ал., 2016). Стога, иако усвајање Индустрије 4.0
Замишљен је као еволутивни одмак од правила традиционалне
технологија може подржати постизање изузетно нових стандарда
масовне производње (Мародин ет ал., 2016). Иако усвајање ЛП није
перформанси, оне могу такође захтевати фундаменталне промене у
нов концепт, неколико организација је у потпуности разумело
модус операнди организације што поставља додатни изазов за
филозофију која стоји иза његових пракси и принципа (Бакер,
њихово прихватање. Даље, компаније о ично имају про лема у
2002). На основу система заснованог на људима где су људи укључени
одређивању свог тренутног стања у вези са развојем индустрије
у континуирана по ољшања, ЛП праксе се примењују како и се
4.0, што нарушава јасну идентификацију активности које тре а
омогућило запосленима да решавају про леме на свом радном
предузети. Та ела 1 консолидује главне елементе Индустрије 4.0
месту (Ликер, 2004). У том смислу, свака ЛП пракса одговара другој
према неким ауторима. Важно је напоменути да су од 16
идентификованих технологија најчешће помињани 'Биг Дата', сврси и може се користити за решавање специфичних про лема.

замишљен као спосо ност прикупљања и трансформације огромне

Међутим, не постоји прецизно разумевање дефиниције ЛП пракси, а
количине података у информације (Јацксон ет ал. 2011), и 'Проширена
истраживачи се о ично слажу око неколико преклапајућих пракси
стварност', са по девет цитата.
(Мародин и Саурин, 2013).
Постоји општа сагласност да је ЛП позитивно повезан са
оперативним учинком, како у развијеном (Деметер и Матјуш, 2011;
Нетланд ет ал., 2015) тако иу контексту привреда у развоју
Аутори нашироко сматрају ове технологије з ог потенцијалних
(Паниззоло ет ал., 2012; Јасти и Кодали, 2016) . Међутим, Левис
иновација које могу довести до производних процеса (Ласи ет ал.,
(2000) тврди да је ЛП веома зависан од контекста, што за со ом
2014; Херманн ет ал., 2016). С друге стране, чини се да се 'Сарадња
повлачи једну од највећих потешкоћа које ометају његову
са до ављачима/купцима кроз дељење података у реалном времену'
имплементацију. У ствари, основни узроци неуспеха у имплементацији
ређе помиње у истраживаној литератури о Индустрији 4.0. Таква
често су повезани са унутрашњим и екстерним контекстом, који се
чињеница може значити мањи нагласак да студије о Индустрији
временом мења. Дакле, контекст повезан са одређеним регионом или
4.0 стављају на односе купаца/до ављача. Другим речима, већина
земљом може снажно утицати на начин на који се ЛП спроводи и његове
радова се изводи из оперативне и интерне перспективе компаније,
резултате (Мародин ет ал., 2017). У том смислу, разумевање ЛП
занемарујући њене користи за цео ланац сна девања.
система је значајно еволуирало током последњих неколико
деценија. Прелазак са приступа који је искључиво оријентисан на
праксу у радњи ка интегрисаном систему вредности заснованом на
непредвиђеним ситуацијама (Хинес ет ал., 2004). Све у свему,
Та ела 1. Консолидовани елементи индустрије 4.0
по ољшана концептуализација ЛП-а је омогућила оље прилагођавање
12 345 и инкорпорирање ЛП-а у неколико сектора који се разликују од
Ро отске станице на аутоматизованој производној КСКСКС произвођача дискретних делова (нпр. Биллес ацх, 1994; Саурин ет
линији
ал., 2011), здравствене заштите (нпр. Брандао де Соуза, 2009;
РФИД ознака на радним јединицама КСКСКС
Варинг и Бисхоп , 2010), јавној управи (нпр. Раднор, 2010; Раднор и
Скенирање у реалном времену путем апликације за КСКСКС
паметни телефон или та лет
Ос орн, 2013).
Машине са дигиталним интерфејсима и Икс КСКС
сензори

Проширена стварност КСКСКСКСКС

2.3 Индустрија 4.0 и ЛП
Систем рачунарства у о лаку КСКСКСКС
Сарадња са до ављачима/купцима кроз дељење Икс

података у реалном времену Однос између Индустрије 4.0 и ЛП-а је све више доказан у
Предиктивно одржавање кроз праћење у реалном КСКС истраживању управљања операцијама.
времену
Током протеклих неколико година, истраживачи и практичари су
Алгоритми вештачке интелигенције и машинског учења КСКС КСКС
почели да истражују како о а приступа, када се примењују

Аутономно управљање производним процесом

заједно у компанијама, могу подићи нивое оперативних и
Икс Икс
финансијских перформанси на другачији о разац (нпр. Кол ерг
Дигитална аутоматизација ез сензора КСКС и Зухлке, 2015; Сандерс ет ал., 2016 ; Мругалска и Вирвицка, 2017;
Сензори за идентификацију производа/радних КСКС Торторелла и Феттерманн, 2018). У ствари, признање релевантне
услова
интеграције технологија у ЛП је доказано у
Интегрисани инжењерски системи Икс КСКС

45
Machine Translated by Google
2019 ИФАЦ МИМ
44
Берлин, Немачка, 28-30. август 2019 Маттео Россини и др. / ИФАЦ ПаперсОнЛине 52-13 (2019) 42–
47

раних 1990-их и означен као Леан Аутоматион (ЛА). У скорије
време, велика пажња је посвећена ЛА-у са појавом индустрије
4.0. Међутим, Кол ерг ет ал. (2017) коментаришу да су постојећи
ЛА приступи о ично власничка решења која су прилагођена
индивидуалним и специфичним потре ама. У суштини, иако можда
постоје докази да о а приступа могу ити позитивно повезана;
други и могли заговарати да уо ичајени високотехнолошки
и капитално интензивни напори Индустрије 4.0 могу ити у
суко у са основним принципима једноставности, континуираних и
малих по ољшања од ЛП.
Из конзервативније перспективе, Руттиманн и Стоцкли (2016),
на пример, тврдили су да ће иницијативе Индустрије 4.0
вероватно пропасти осим ако се не ставе у прави контекст
разматрањем основних закона о производњи. Другим речима,
овај низ мисли сугерише да ће екстензивне примене модерних
ИКТ-а које занемарују имплементацију ЛП-а довести до
маргиналних до итака који и могли да фрустрирају менаџере
суочени са високим нивоом улагања. Заузврат, студије као што
су Вагнер ет ал. (2017) и Сандерс ет ал. (2017) пружају
оптимистичнији поглед на такав однос. Они тврде да истовремена
имплементација Индустри 4.0 и ЛП може омогућити компанијама
да превазиђу традиционалне аријере у леан трансформацији
постижући велике резултате. Упркос различитим показатељима,
студијама које истражују овај однос, генерално, још увек
недостају емпиријски докази који и подржали њихове налазе.
У ствари, Буер ет ал. (2018) су нагласили да је у литератури о
Индустрији 4.0 и ЛП нејасно у ком правцу је такав однос. Поред
тога, расправља се о неопходности проучавања утицаја овог
односа на перформансе предузећа и утицаја спољних фактора на
однос између о а приступа. Стога, иако је овај однос мотивисао
многа истраживања и практичне експерименте, још много тога
тре а разумети да и се схватио његов о им (Леих ет ал., 2017).
3. МЕТОДА
Пошто је наша студија фокусирана на европске произвођаче,
ограничили смо наш узорак на ове компаније. Примењени
критеријуми за из ор испитаника следили су оне које су
предложили Торторелла и Феттерманн (2018). Даље, з ог
релативно недавног увођења индустрије 4.0 у производне
компаније, нисмо контролисали испитанике узорка у смислу
индустријских сектора, што је подразумевало међусекторски
скуп података. Одговори на упитник прикупљени су од компанија
које су испуниле критеријуме ода ира преко СурвеиМонкеи-а
током фе руара, марта и априла 2018. Коначни резултујући
узорак се састојао од 108 валидних одговора што представља
стопу одговора од 23,65%.
Узорак студије је представио прилично до ро из алансиран
рој предузећа: већина испитаника (62,0%) ила је из малих
и средњих предузећа ( 500 запослених) и припадала је
породичном предузећу (54,6%); 51,9% компанија директно
испоручује крајњим потрошачима (Бусинесс-то-Цустомер или
Б2Ц) и већина њих (35,2%) је из сектора металомеханичарства.
Затим смо проценили разлике у средњим вредностима између
раних (испитаници на прву послату е-пошту; н1= 43) и касних
(испитаници за два праћења; н2= 65) испитаника користећи
Левенов тест за једнакост варијанси и Т-тест за једнакост
средстава (Армстронг и Овертон, 1977). Резултати су показали
нивое значајности
већи од 0,05, што указује да није ило разлике у средњим
вредностима и варијансама између група (Хаир ет ал., 2014).
Упитник је ио структуиран у четири дела. Први део је имао
за циљ прикупљање демографских података испитаника и њихових
компанија. Други део упитника, који се састојао од 41 питања
(Схах и Вард, 2007), процењивао је ниво имплементације праксе
ЛП у компанијама. Свака пракса је описана у изјави која је
процењена према Ликертовој скали која се кретала од 1 (потпуно
се не слажем) до 5 (потпуно се слажем) (Торторелла ет ал., 2018).
Трећи део упитника мерио је степен усвајања Индустрије 4.0
технологија у оквиру проучаваних компанија. За то је
формулисано 16 питања према различитим технологијама
(видети та елу 1). На сваку технологију је примењена Ликертова
скала од 5 тачака у распону од 1 (није коришћено) до 5 (потпуно
усвојено). Завршни део упитника процењује уочено по ољшање
оперативних перформанси током последње три године, према пет
индикатора: (и) продуктивност, (ии) ниво услуге испоруке, (иии)
ниво залиха, (ив) ез едност на радном месту (несреће) и (в)
квалитет (отпад и прерада). А 5-
У упитнику се користи скала од 1 (значајно погоршана) до 5
(значајно по ољшана). Даље, тестирали смо све одговоре који се
односе на 41 ЛП праксу, 16 технологија Индустрије 4.0 и 5
индикатора оперативних перформанси за поузданост, одређујући
њихове Црон ацхове алфа вредности. Користили смо алфа праг
од 0,6 или више (Меиерс ет ал., 2006). Сви одговори су показали
високу поузданост, са укупном алфа вредношћу од 0,940, 0,943 и
0,801, респективно.
Извршили смо три груписања запажања на основу: нивоа
имплементације ЛП пракси, нивоа усвајања технологија
Индустрије 4.0 и по ољшања оперативних перформанси.
Стога смо прво применили Вордову хијерархијску методу да
идентификујемо адекватан рој кластера означених са к.
Затим смо наставили методом к-меанс кластера, да исмо
преуредили посматрања у к кластера (Ренцхер, 2002). За ниво
имплементације пракси ЛП идентификована су два кластера.
Даље, извршили смо АНОВА (Анализа варијансе) да проверимо
разлике у средствима груписања варија ли користећи
податке из сваког кластера, што је указало на значајне разлике
(п-вредности<0,05) у свих 41 варија ли.
Кластер 1 чинило је 49 испитаника чији је просечан ниво
имплементације ЛП пракси ио нижи, што је овај кластер
означило као ЛЛП (нижа леан производња). Кластер 2, који се
састоји од 59 опсервација, представља виши просечан ниво
имплементације, па је назван ХЛП (већа леан производња).
Приликом коришћења нивоа усвајања технологија Индустрије
4.0 као варија ли кластерисања, спроведена је иста процедура,
што је резултирало два кластера са значајним разликама (п-
вредност<0,01) у средњим вредностима. Први кластер, означен
као ЛТА (ниже усвајање технологије), представљао је нижи
просечан ниво усвајања и о ухватао је 76 посматрања.
Преостала 32 запажања су додељена другом кластеру, који је
имао виши просечан ниво усвајања и означен као ХТА (више
усвајање технологије). Коначно, исти скуп запажања је груписан
користећи ниво по ољшања оперативних перформанси компанија
као варија ле. Два кластера са значајним разликама у
средњим вредностима (п-вредности<0,01) су идентификована за
пет индикатора учинка путем АНОВА. Кластер 1 одговара 49
испитаника чији је просечан ниво по ољшања оперативних
перформанси ио

46
Machine Translated by Google
2019 ИФАЦ МИМ
Берлин, Немачка, 28-30. август 2019 Маттео Россини и др. / ИФАЦ ПаперсОнЛине 52-13 (2019) 42–
47 45

ниже, названо је као ЛПИ (ниже по ољшање перформанси); док је кластер *п-вредност<0,10; **п-вредност<0,05; ***п-вредност<0,01
2 формирано од 59 опсервација које су имале виши просечни ниво
по ољшања оперативних перформанси. Овај други кластер је означен
са ХПИ (по ољшање већег учинка). Да исмо наставили са анализом
података, прво смо проверили нормалност података користећи
Колмогоров-Смирноф (КС) тест и открили да подаци узорка не прате
нормалну дистри уцију (п-вредност<0,05).

Стога су идентификоване одговарајуће непараметарске технике за

анализу ових података. Како су димензије до ијене анализом кластера
сматране категоричким, као техника је иза рана примена хи-квадрат
теста са та елама контингенције и прилагођеним резидуалима
(Та ацхницк и Фиделл, 2013). Тестирано је да ли је учесталост
посматрања из кластера имплементације ЛП (ЛЛП и ХЛП) повезана са
нивоом усвајања технологија Индустрије 4.0 (ЛТА и ХТА) према нивоу
по ољшања оперативних перформанси (ЛПИ и ХПИ). За то су примењени
хи-квадрат тестови. Разматрали смо значајне асоцијације са
прилагођеним резидуалним вредностима већим од |1,64|, |1,96| и |2,58|,
што одговара нивоу значајности од 0,10, 0,05 и 0,01, респективно.

Слика 1. Појаве предузећа према степену по ољшања оперативних

перформанси
4. РЕЗУЛТАТИ
Стога је сасвим разумно приметити да процеси који су или подвргнути
Та ела 2 и слика 1 приказују резултате за та елу непредвиђених леан имплементацији могу довести до извесног по ољшања перформанси
ситуација за ком инације између учесталости посматрања за ез о зира на ниво усвајања технологије. Друго, почетни извештаји
технологије Индустрије 4.0 и ЛП праксе према нивоу по ољшања о примени ЛП-а у произвођачима ЕУ датирају из средине 1990-их (нпр.
оперативних перформанси. За компаније које су приметиле нижи ниво Антони, 1996; Оливер ет ал., 1996), што је много раније од признања
по ољшања перформанси у последње три године и тврде да сла о Индустрије 4.0. Стога и се могло очекивати да је зрелост произвођача
усвајају индустрију 4.0 технологије, прилагођене преостале вредности из ЕУ у погледу имплементације ЛП много већа него код технологија
указују на то да је већа вероватноћа да ће и ове компаније једва да Индустрије 4.0. Стварни утицај Индустрије 4.0 технологија на
примењују ЛП праксе. Међутим, оне за које се чини да у великој мери оперативне перформансе је много замишљен (нпр
усвајају технологије Индустрије 4.0 такође ће врло вероватно имати
високу примену ЛП пракси; иако по ољшања оперативних перформанси
још нису примећена. Када је по ољшање перформанси у великој мери Зуехлке, 2010; Кагерманн ет ал., 2013); ипак, системски докази о
примећено, ниво усвајања технологија не изгледа релевантан, пошто по ољшању оперативних перформанси су још увек оскудни з ог
је вероватно да ће и ЛТА и ХТА запажања у великој мери применити њихове почетне дисеминације широм индустрије.
ЛП праксе. Овакви резултати указују на то да ефекти имплементације
ЛП-а и даље преовладавају у односу на користи које се виде од усвајања 5. ЗАКЉУЧЦИ
Индустрије 4.0. Наши налази сугеришу да значајно по ољшање
перформанси компанија може ити више повезано са имплементацијом Ова студија је имала за циљ да испита повезаност између нивоа
ЛП-а него са искључиво усвајањем технологија. Другим речима, ЛП имплементације ЛП пракси и индустрије 4.0 код европских произвођача.
праксе дозвољавају дизајн процеса заснован на приступу ниске Доприноси овог истраживања су двоструки и утичу и на академике и
технологије који се истиче једноставношћу и ефективношћу, на практичаре.
подупирући ро усна и континуирана достигнућа на дуге стазе (Ликер Прво, у теоријском смислу, ово истраживање је пружило аргументе за
и Цонвис, 2011). емпиријски анализирање односа између ЛП-а и Индустрије 4.0 према
по ољшању оперативних перформанси. Тачније, наши налази показују
да произвођачи из ЕУ који имају за циљ да усвоје више нивое
Индустрије 4.0 морају истовремено имплементирати ЛП праксе као
начин подршке по ољшању процеса. Даље, резултати ове студије
Та ела 2. Та ела контингенције и хи-квадрат тестови указују на то да ефекти ЛП-а на по ољшање оперативних перформанси
и даље преовладавају над утицајем индустрије 4.0, пошто се чини да
Индустрија перформанси 4.0 Леан продуцтион
све ХПИ компаније тврде да имају висок ниво имплементације ЛП-а, ез
ЛЛП ХЛП
о зира на технологије.
ЛПИ ЛТА 32*** 8***
ХТА 2*** 7***
Ова појава је сасвим разумна јер су разумевање и зрелост компанија
Укупно 34 15
за имплементацију у односу на ЛП знатно веће него у погледу индустрије
ХПИ ЛТА 12* 24* 4.0.
ХТА 3* 20* Важно је напоменути да је овај резултат примећен код европских
Укупно 15 44 произвођача, у контексту где је скована Индустрија 4.0. Од

47
Machine Translated by Google
2019 ИФАЦ МИМ
46
Берлин, Немачка, 28-30. август 2019 Маттео Россини и др. / ИФАЦ ПаперсОнЛине 52-13 (2019) 42–
практична перспектива, ова студија такође представља доприносе.
Схватајући да су технологије Индустрије 4.0 у великој мери
повезане са ЛП праксама, менаџери произвођача из ЕУ могу да се
поза аве применом о а приступа на асертивнији начин. Другим
речима, наше истраживање наглашава да компаније које имају за
циљ постизање виших нивоа Индустрије 4.0 морају претходно да
имплементирају одређени ниво ЛП пракси. Ова чињеница омогућава
компанијама да у потпуности извуку корист од уградње технологија
у до ро осмишљене и ро усне процесе ( ило оперативне или
стратешке). Неколико ограничења ове студије вреди приметити.
Прво, што се тиче величине узорка, већи узорци истраживања
и могли да омогуће истраживање ефеката контекстуалних
фактора (нпр. сектор индустрије, интензитет технологије, итд.) на
однос између ЛП и Индустрије 4.0. Штавише, коришћење прецизних
нумеричких прагова као вредности за КПИ и могло да по ољша
проучавање односа између ЛП, Индустрије 4.0 и перформанси
компанија. Поред тога, наша студија поједностављује и ЛП и
Индустрију 4.0 у једну димензију. Међутим, могу постојати ЛП
праксе које представљају различите нивое синергије са
технологијама Индустрије 4.0. У том смислу, удуће студије са
повећаним узорком могле и потврдити корелације између
специфичних скупова ЛП пракси и технологија Индустрије 4.0,
омогућавајући поузданију препоруку. Истраживање ових
корелација могло и да пружи аргументе за идентификацију
мешовитих скупова ЛП пракси и Индустрије 4.0 технологија које
и могле представљати слична понашања и синергијске ефекте.
Поред тога, резултати су показали да део компанија ележи високе
перформансе, али и даље имају низак ЛП и низак ниво Индустрије
4.0. Ово сугерише да постоје и други фактори који доприносе
по ољшању перформанси које тре а истражити.
РЕФЕРЕНЦЕ
Антони, Ц. (1996). Леан производња у Европи: питање техничког
прилагођавања или културне промене?. Примењена психологија,
45(2), 139-142.
Армстронг, Ј., Овертон, С. (1977). Процена пристрасности неодговора
у анкетама путем поште. Јоурнал оф Маркетинг Ресеарцх, 14(3),
396-402.
Биллес ацх, Т. (1994). Примена принципа витке производње на
процесни о јекат. Часопис за управљање производњом и
залихама, 35(3), 40.
Брандао де Соуза, Л. (2009). Трендови и приступи у леан здравству.
Лидерство у здравственим услугама, 22(2), 121-
139.
Буер, С., Страндхаген, Ј., Цхан, Ф. (2018). Веза између индустрије
4.0 и витке производње: мапирање актуелних истраживања
и успостављање истраживачке агенде.
Међународни часопис за истраживање производње, 56(8),
2924-2940.
Деметер, К., Матиуз, З. (2011). Утицај Леан праксе на о рт залиха.
Међународни часопис за економику производње, 133, 154–
163.
Долгуи, А., Иванов, Д., П. Сетхи, С., Соколов Б. (2019)
Планирање у производњи, ланцу сна девања и системима
Индустри 4.0 оптималном контролом: основе, најсавременије и
примене, Интернатионал Јоурнал оф Продуцтион Ресеарцх, 57:2,
411-432.
48
47
Дворсцхак, Б., Заисер, Х. (2014). Компетенције за сај ер физичке
системе у производњи – први налази и сценарији. Процедиа
ЦИРП, 25, 3–
8.
Хаир, Ј., Блацк, В., Ба ин, Б., Андерсон, Р. (2014).
Мултиваријантна анализа података, Пеарсон Ново међународно
издање (св. седмо издање), Харлов, Ессек, Пеарсон.
Херманн, М., Пентек, Т., Отто, Б. (2016). Принципи дизајна за сценарије
Индустрије 4.0. Процеедингс оф 2016 49тх Хаваии Интернатионал
Цонференце он Системс Сциенце, 5–
8 јануар, Мауи, Хаваии.
Хинес, П., Холвег, М., Рицх, Н. (2004). Учење да се развија: преглед
савременог леан размишљања. Интернатионал Јоурнал оф
Оператионс & Продуцтион Манагемент, 24(10), 994-1011.
Холвег, М. (2007). Генеалогија витке производње.
Јоурнал оф Оператионс Манагемент, 25(2), 420-437.
Иванов, Д., Долгуи, А., Соколов, Б., Вернер (2018) Утицај дигиталне
технологије и индустрије 4.0 на ефекат таласања и анализу
ризика у ланцу сна девања, Међународни часопис за
истраживање производње
Иванов, Д., Долгуи, А., Соколов, Б., Вернер, Ф., Иванова, М.,
(2016) Динамички модел и алгоритам за краткорочно планирање
ланца сна девања у индустрији паметне фа рике 4.0,
Интернатионал Јоурнал оф Продуцтион Ресеарцх, 54:2.
Јацксон, М., Хеделинд, М., Хеллстром, Е., Гранлунд, А., Фриедлер, Н.
(2011). Леан аутоматизација: Захтеви и решења за ефикасно
коришћење ро отске аутоматизације у шведској производној
индустрији. Међународни часопис за инжењерска истраживања
и иновације, 3(2), 36-43.
Јасти, Н., Кодали, Р. (2016). Емпиријска студија за примену леан
принципа у индијској прерађивачкој индустрији. Бенцхмаркинг:
Ан Интернатионал Јоурнал, 23(1), 183-207.
Кагерманн, Х., Хел иг, Ј., Хеллингер, А., Вахлстер, В.
(2013). Препоруке за спровођење Стратешке иницијативе
ИНДУСТРИЕ 4.0: О ез еђивање удућности немачке
прерађивачке индустрије. Коначни извештај Радне групе
Индустрија 4.0. Форсцхунгсунион.
Кол ерг, Д., Кно лоцх, Ј., Зухлке, Д. (2017). Ка витком интерфејсу
за аутоматизацију за радне станице. Интернатионал Јоурнал
оф Продуцтион Ресеарцх, 55(10), 2845-2856.
Кол ерг, Д., Зухлке, Д. (2015). Леан аутоматизација омогућена
технологијама индустрије 4.0. ИФАЦ-ПаперсОнЛине, 48(3),
1870-1875.
Крафчик, Ј. (1988). Тријумф система витке производње.
МИТ Слоан Манагемент Ревиев, 30(1), 41.
Ласи, Х., Феттке, П., Кемпер, Х., Фелд, Т., Хоффманн, М.
(2014). Индустрија 4.0. Инжењеринг пословних и информационих
система, 6(4), 239-242.
Левис, М. (2000). Витка производња и одржива конкурентска
предност. Интернатионал Јоурнал оф Оператионс & Продуцтион
Манагемент, 20(8), 959–
978.
Леих, Ц., Мартин, С., Сцхаффер, Т. (2017). Индустрија 4.0 и витка
производња — одговарајући однос? Анализа ода раних
модела Индустрије 4.0. У рачунарским наукама и информационим
системима (ФедЦСИС), 2017. Федерална конференција на (стр.
989–
993). ИЕЕЕ.
Лиао, И., Десцхампс, Ф., Лоурес, Е., Рамос, Л. (2017). Прошлост,
садашњост и удућност Индустрије 4.0 – систематски
преглед литературе и предлог агенде истраживања.
Machine Translated by Google
2019 ИФАЦ МИМ
Берлин, Немачка, 28-30. август 2019 Маттео Россини и др. / ИФАЦ ПаперсОнЛине 52-13 (2019) 42–
Међународни часопис за истраживање производње, 55(12), 3609–
3629.
Ликер, Ј. (2004). Тојотин начин: 14 принципа управљања од највећег
светског произвођача. МцГрав Хилл Профессионал, Њујорк.
Ликер, Ј., Цонвис, Г. (2011). Тоиотин начин да се ослони на лидерство:
постизање и одржавање изврсности кроз развој лидерства.
МцГрав Хилл Профессионал, Њујорк.
Манн, Д. (2010). Стварање леан културе: алати за одржавање леан
конверзија. Продуцтивити Пресс, Њујорк.
Мародин, Г., Франк, А., Торторелла, Г., Феттерман, Д. (2017).
Леан производња и оперативни учинак у разилском ланцу
на авке аутомо ила. Управљање тоталним квалитетом и
пословна изврсност, 1-16.
Мародин, Г., Франк, А., Торторелла, Г., Саурин, Т. (2016).
Контекстуални фактори и примена витке производње у
разилском ланцу сна девања аутомо илом. Управљање ланцем
сна девања: Међународни часопис, 21(4), 417-432.
Мародин, Г., Саурин, Т. (2013). Имплементација система витке
производње: о ласти истраживања и могућности за удуће
студије. Интернатионал Јоурнал оф Продуцтион Ресеарцх, 51(22),
6663-6680.
Меиерс, Л., Гамст, Г., Гуарино, А. (2006). Примењено мултиваријантно
истраживање. Саге Пу лицатионс, Тхоусанд Оакс.
Мругалска, Б., Вирвицка, М. (2017). У правцу витке производње у
индустрији 4.0. Процедиа Енгинееринг, 182, 466-473.
Нетланд, Т. (2016). Критични фактори успеха за имплементацију
витке производње: ефекат непредвиђених околности.
Међународни часопис за истраживање производње, 54(8),
2433-2448.
Нетланд, Т., Сцхлоетзер, Ј., Фердовс, К. (2015).
Имплементација корпоративних леан програма: ефекат праксе
контроле менаџмента. Јоурнал оф Оператионс Манагемент, 36,
90-102.
Николас, Ј. (2015). Леан производња за конкурентску предност:
свео ухватан водич за леан методологије и праксе управљања.
Продуцтивити Пресс, Њујорк.
Оливер, Н., Дел ридге, Р., Лове, Ј. (1996). Леан Продуцтион
Пракса: Међународна поређења у индустрији аутокомпоненти 1.
Бритисх Јоурнал оф Манагемент, 7, С29-С44.
Паниззоло, Р., Гаренго, П., Схарма, М., Горе, А. (2012).
Леан Мануфацтуринг ин Девелопинг Цоунтриес: Докази индијских
малих и средњих предузећа. Планирање и контрола
производње, 23(10–
11), 769–
788.
Петтерсен, Ј. (2009). Дефинисање витке производње: нека концептуална
и практична питања. Тхе ТКМ Јоурнал, 21(2), 127-142.
Раднор, З. (2010). Пре ацивање Леана у владу.
Јоурнал оф Мануфацтуринг Тецхнологи Манагемент, 21(3), 411-428.
Раднор, З., Ос орн, СП (2013). Леан: пропала теорија јавних служ
Пу лиц Манагемент Ревиев, 15(2), 265-287.
Ренцхер, А. (2002). Методе мултиваријантне анализе.
Вилеи-Интерсциенце, Нев Јерсеи.
47 47
Россини, М., Цоста, Ф., Торторелла, ГЛ, Портиоли-Стаудацхер, А.,
(2019), Интернатионал Јоурнал оф Адванцед Мануфацтуринг
Тецхнологи. хттпс://дои.орг/10.1007/с00170-019-03441-7
Руßманн, М., Лоренз, М., Гер ерт, П., Валднер, М., Јустус, Ј., Енгел, П.,
Харнисцх, М. (2015). Индустрија 4.0: Будућност продуктивности
и раста у производним индустријама. Бостон Цонсултинг Гроуп,
9.
Руттиманн, Б., Стоцкли, М. (2016). Леан анд Индустри 4.0—
лизанци, партнери или кандидати? Потре но појашњење у
вези са наводним суко ом два производна система.
Јоурнал оф Сервице Сциенце анд Манагемент, 9(6), 485.
Сандерс, А., Елангесваран, Ц., Вулфс ерг, Ј. (2016). Индустрија 4.0
подразумева витку производњу: истраживачке активности у
Индустрији 4.0 функционишу као покретачи за Леан
Мануфацтуринг. Часопис за индустријско инжењерство и
менаџмент, 9(3), 811–
833.
Сандерс, А., Су раманиан, К., Редлицх, Т., Вулфс ерг, Ј.
(2017). Индустрија 4.0 и Леан менаџмент – синергија или
контрадикција?. На Међународној конференцији ИФИП о напретку
у системима управљања производњом (стр. 341-
349). септем ар, Спрингер, Цхам.
Саурин, Т., Мародин, Г., Ри еиро, Ј. (2011). Оквир за процену употре е
витке производне праксе у производним ћелијама.
Интернатионал Јоурнал оф Продуцтион Ресеарцх, 49(11), 3211-3230.
Шумахер, А., Ерол, С., Сихн, В. (2016). Модел зрелости за процену
спремности Индустрије 4.0 и зрелости производних предузећа.
Процедиа ЦИРП, 52, 161–
166.
Схах, Р., Вард, П. (2003). Леан производња: контекст, скупови пракси
и учинак. Јоурнал оф Оператионс Манагемент, 21(2), 129-149.
Схах, Р., Вард, П. (2007). Дефинисање и развој мера витке
производње. Јоурнал оф Оператионс Манагемент, 25(4), 785-805.
Та ачник, Б., Фидел, Л. (2013). Коришћење мултиваријантне
статистике. Пеарсон, Уппер Саддле Ривер, Њ.
Торторелла, Г., Феттерманн, Д. (2018). Имплементација индустрије 4.0
и витке производње у разилским производним компанијама.
Међународни часопис за истраживање производње, 56(8),
2975-2987.
Вагнер, Т., Херрманн, Ц., Тхиеде, С. (2017). Индустрија 4.0 утиче на
системе витке производње. Процедиа ЦИРП, 63, 125-131.
Варинг, Ј., Бисхоп, С. (2010). Леан здравство: реторика, ритуал и
отпор. Друштвене науке и медицина, 71(7), 1332-
1340.
Веиер, С., Меиер, Т., Охмер, М., Горецки, Д., Зухлке, Д.
(2016). Будуће моделирање и симулација фа рика азираних
на ЦПС-у: пример из аутомо илске индустрије.
ИФАЦ-ПаперсОнЛине, 49(31), 97-102.
Ксу, Л., Ксу, Е., Ли, Л. (2018). Индустрија 4.0: стање технике и
удући трендови. Интернатионал Јоурнал оф Продуцтион
Ресеарцх, 56(8), 2941-2962.
и?. Зуехлке, Д. (2010). СмартФацтори – ка фа рици ствари. Годишњи
прегледи у контроли, 34(1), 129–
138.
49