Machine Translated by Google

Тхе Интернатионал Јоурнал оф Адванцед Мануфацтуринг Тецхнологи (2019) 102:3963–3976 хттпс://дои.орг/

10.1007/с00170-019-03441-7

ОРИГИНАЛНИ ЧЛАНАК

Међуоднос између индустрије 4.0 и витке производње:

емпиријска студија о европским произвођачима

Матео Росини1 и Федерика Коста1 и Гиљерме Л. Торторела2 и Ал ерто Портиоли-Стаудахер1

Примљено: 21. новем ра 2018. / Прихваћено: 11. фе руара 2019. / О јављено на мрежи: 3. марта 2019. #
Спрингер-Верлаг Лондон Лтд., део Спрингер Натуре 2019

Апстрактан

Ова студија има за циљ испитивање утицаја међуодноса између усвајања технологија Индустрије 4.0 и имплементације праксе витке производње
(ЛП) на ниво по ољшања оперативних перформанси европских произвођача. Да исмо то постигли, спровели смо истраживање са 108 европских
произвођача који су имплементирали ЛП и иницирали њихово усвајање Индустрије 4.0. Прикупљени подаци анализирани су мултиваријантним
техникама, што је омогућило да се идентификује ефекат овог односа према различитим контекстуалним факторима за које је претходна литература
сматрала да су утицајни, као што су величина компаније, искуство у имплементацији ЛП-а, тип власништва и пословни модел пословања. Резултати
подупиру идеју о широкој применљивости о а приступа, указујући на то да се виши нивои усвајања Индустрије 4.0 могу лакше постићи када се ЛП
праксе у великој мери примењују у компанији. Насупрот томе, када процеси нису чврсто дизајнирани и праксе континуираног по ољшања нису
успостављене, спремност компанија за усвајање нових технологија може ити нижа. Схватајући да су технологије Индустрије 4.0 у великој мери
повезане са ЛП праксама, ез о зира на контекст, менаџери произвођача из ЕУ могу да се поза аве применом о а приступа на асертивнији начин.

Кључне речи Индустрија 4.0. Леан продуцтион . Европски произвођачи. Анкета . Леан 4.0

1. Представљање машине и процеси могу постати међусо но повезани, омогућавајући

успостављање концепта „паметне фа рике“ [8]. У том смислу, многи
Широко усвајање пракси и принципа витке производње (ЛП) доследно аутори су истакли потенцијалне предности усвајања ИКТ као што су 3Д
се дешавало у различитим индустријама и контекстима током последње штампачи, рачунарство у о лаку и модели проширене стварности [9–
три деценије [1–3]. Такво интензивно усвајање је последица очекиваних 11], што је изазвало велика очекивања и ентузијазам у вези са овом
користи које имплементација ЛП може да донесе, као што су смањење темом. Међутим, литературни докази у вези са интеграцијом индустрије

трошкова, по ољшање квалитета и продуктивности, испорука и
по ољшање фракције задовољства купаца [4]. У том смислу, различите
организације улажу много напора да прилагоде и имплементирају ЛП у
своје процесе и системе [5, 6].
Са појавом индустрије 4.0, нове парадигме управљања су подигнуте
кроз усвајање нове технологије [7]. Како Индустрију 4.0 карактеришу
модернизоване информационе и комуникационе технологије (ИКТ),
4.0 у друге приступе управљања, као што је ЛП, и даље су оскудни. Неке
претходне студије [12–14] покушале су да испитају како и неке ЛП
праксе могле имати користи од уградње одређеног скупа технологија.
Поред тога, други истраживачи [15, 16] су сугерисали позитивну везу
између ЛП-а и Индустрије 4.0, али литература нема довољно емпиријске
валидације такве синергије.
Дакле, академски докази о међусо ној вези између индустрије 4.0 и

производи, ЛП су у почецима, и још много истраживања тре а да се поза ави како

и се оље разумело да ли

постоји веза између ЛП-а и индустрије 4.0 (и о рнуто) и да ли то има

* Маттео Россини утицаја на оперативне перформансе компанија [17]. Даље, претходне
маттео.россини@полими.ит
студије о ЛП [18, 19] су нагласиле важност непредвиђених околности за
правилно спровођење ЛП. Ипак, утицај таквих непредвиђених околности
1
Департман за менаџмент, економију и индустријско инжењерство, на однос између индустрије 4.0 и ЛП је прилично непознат, наглашавајући
Политецницо ди Милано, Милано, Италија додатни јаз у литератури.
2
Универсидаде Федерал де Санта Цатарина, Флоријанополис, Бразил
Machine Translated by Google
3964
Стога, ова студија има за циљ испитивање утицаја
повезаност између усвајања ЛП и Индустрије 4.0 на
нивои по ољшања оперативних перформанси произвођача.
Истражујемо како и до ове асоцијације могло доћи под
ефекат пет контекстуалних фактора за које се сматра да су утицајни
претходна истраживања; то су величина компаније [18], искуство у
имплементацији ЛП-а [20], врста власништва [21], изнис
оперативни модел [22], и технолошки интензитет [23]. До
остварили ове циљеве, извршили смо истраживање засновано на анкети са
108 европских произвођача који су имплементирали ЛП и
иницирали усвајање Индустрије 4.0. Прикупљени подаци су или
анализирано кроз мултиваријантне технике. Поред импликација на
теорију, ова студија доприноси пракси како пружа
менаџери докази о томе како гледати на два приступа на
постићи више нивое оперативних перформанси. Даље, пошто
ово је студија заснована на међусекторском истраживању, омогућава
да се разуме продорност о а приступа демистификујући неподржане
претпоставке.
2 Позадина
2.1 Индустрија 4.0
Индустрија 4.0 представља интеграцију технологија аутоматизације,
нпр. сај ер физичких система (ЦПС), кола оративних ро ота и
великих података, у производњу [24]. У овом вођеном ИКТ
индустријски сценарио, истакнути технолошки оквири за
Предложени су производни процеси ( ило интерни или екстерни у
односу на организацију), који подразумевају низ контрамера за све
веће потре е информатизације произвођача [8, 25]. Стога је
истраживање о Индустрији 4.0 ило
захтевана тако да се о ез еде нова открића у вези са њеним
аријерама, предностима и концептима [26].
Међутим, за многе произвођаче, тренутни ниво спремности за
ИКТ можда неће ити довољан да издржи усвајање индустрије
4.0, чији је циљ да интегрише операције хоризонтално и
вертикално, као и крај до краја [27]. Даље, Индустрија 4.0
усвајање може утицати на друге кључне аспекте организације
структуре, као што су развој људских ресурса [28] и управљање
односима са клијентима [29]. Дакле, иако Индустрија
4.0 технологије могу подржати постизање изузетног
нови стандарди учинка, они такође могу захтевати фундаменталне
промене у модус операнди организације који
поставља додатни изазов за његово прихватање. Даље, фирме
уопште се оре да утврде њихово стварно стање са
поштовање зрелости Индустрије 4.0, подривајући јасну идентификацију
на које радње тре а да се о рати.
Та ела 1 консолидује главне технологије Индустрије 4.0
налази у литератури. Важно је напоменути да је од 16
идентификоване технологије, „велике податке“ и „проширену стварност“
или су најчешће помињани, са по девет цитата.
Аутори широко сматрају ове технологије з ог
Инт Ј Адв Мануф Тецхнол (2019) 102:3963–3976
потенцијалне иновације које они могу довести до производње
процеси [7, 24]. С друге стране, „Сарадња са
до ављачи/купци кроз дељење података у реалном времену”.
да се ређе помињу у истраживаној Индустрији
4.0 књижевност. Таква чињеница може означавати нижи нагласак да
студије о Индустрији 4.0 стављају на клијенте/до ављаче
односима.
2.2 Леан производња
ЛП има за циљ да системски поједностави ток вредности
смањење отпада током производње производа [2]. То
је замишљен као еволутивни одред од Хенрија
Фордова масовна производња [20]. Иако је усвајање ЛП
није нов концепт, неколико организација у потпуности разуме
филозофија која лежи у основи њених пракси и принципа [30].
Заснован на систему усмереном на људе где су људи директно
укључени у процес сталних по ољшања, ЛП праксе се распоређују
тако да запослени постају активни про лем
решавачи [31]. У том смислу, свака ЛП пракса одговара другачије
намене и прилагођен је решавању конкретних про лема. Међутим,
не постоји универзална дефиниција за скуп ЛП пракси,
а академици често указују на многе оне које се преклапају [32].
Имплементација ЛП се о ично претпоставља као допринос
по ољшање оперативних перформанси, у о а развијена [18,
33, 34] и контекст економија у развоју [34, 35].
Међутим, Луис [36] тврди да успех ЛП зависи
у контексту, што резултира великом препреком за његову
имплементацију. Дакле, већина узрока који се приписују кваровима ЛП су
повезане са променама у унутрашњим и екстерним организационим
сценарија. Дакле, карактеристике конкретног региона одн
земља може значајно утицати на имплементацију ЛП и на
уочене користи [37].
У том смислу, разумевање ЛП система је значајно еволуирало
током последњих неколико деценија. Кретање од ан
Ексклузивни приступ пракси оријентисан у радњи интегрисаном
систему вредности заснованом на непредвиђеним ситуацијама [38]
проширује утицај ЛП са једне фирме на цео ланац сна девања [39].
Све у свему, по ољшана концептуализација ЛП-а је омогућила
оље прилагодити и уградити праксе и принципе ЛП у
неколико сектора који се разликују од произвођача дискретних делова
[40, 41], здравство [42, 43], грађевинарство [44], јавној управи [45, 46].
2.3 Индустрија 4.0 и ЛП
Повезаност између Индустрије 4.0 и ЛП-а се све више наглашава у
истраживању управљања операцијама
[47, 48]. Током протеклих неколико година, истраживачи и практичари
почели су да истражују како о а приступа, када се имплементирају
заједно у компанијама, могу подићи оперативност и
финансијске перформансе на знатно виши ниво [13, 15,
23, 49]. У ствари, признање релевантних
Machine Translated by Google

Инт Ј Адв Мануф Тецхнол (2019) 102:3963–3976 3965

Та ела 1. Консолидација главних технологија Индустрије 4.0 према литератури

Технологије Аутори Учесталост цитирања

1234567 8 9 10

Ро отске станице на аутоматизованој производној линији Икс Икс КСКСКС 5

РФИД ознака на радним јединицама Икс Икс КСКС Икс 5

Скенирање у реалном времену путем апликације за паметни телефон или та лет Икс Икс КСКС 7

Машине са дигиталним интерфејсима и сензорима КСКСКС Икс Икс Кс 6

Проширена стварност КСКСКСКСКСКС КСКСКС 9

Систем рачунарства у о лаку КСКСКСКСКСКСКС 7

Сарадња са до ављачима/купцима кроз дељење података у реалном времену Икс Кс 2

Предиктивно одржавање кроз праћење у реалном времену Икс Икс Кс 3

Вештачка интелигенција и алгоритми машинског учења КСКС Икс КСКС 5

Аутономно управљање производним процесом КСКСКС КСКС 5

Дигитална аутоматизација ез сензора КСКС Кс 3

Сензори за идентификацију производа/радних услова Икс КСКС 3

Интегрисани инжењерски системи Икс Икс КСКС 4

Адитивна производња, рза израда прототипа или 3Д штампа КСКС КСКС Икс 5

Велики података
КСКСКСКСКСКСКСКСКС 9

Интернет Ствари КСКСКСКСКСКС Кс Кс 8

Аутори: 1-[13], 2-[14], 3-[12], 4-[28], 5-[8], 6-[23], 7-[26], 8-[27], 9-[24], 10-[7]

интеграција нових технологија у ЛП је доказана у проучавање утицаја овог односа на перформансе предузећа и утицаја
раних 1990-их и означена као Леан аутоматион (ЛА). У скорије време, екстерних фактора на однос

много пажње је посвећено ЛА са појавом род између о а приступа. Дакле, иако је овај однос мотивисао многе
Индустрија 4.0. У суштини, док има аутора који се залажу студије и практичне експерименте, још много тога тре а разумети да
да Индустрија 4.0 може ити у суко у са основним принципима и се разумело
једноставност, континуирана и мала по ољшања од ЛП-а, његов о им [53].
други и могли тврдити да такви приступи могу ити позитивни
повезан.

На пример, Кол ерг ет ал. [14] коментар да постојећа 3 Предложени метод

ЛА приступи су о ично власничка решења прилагођена индивидуалним
и специфичним потре ама компаније које и могле ити у суко у са 3.1 Израда упитника и прикупљање података
уо ичајени високотехнолошки и капитално интензивни напори Индустрије 4.0. Мање

скептични по питању овог односа, тврдили су Руттиманн и Стоцкли [50]. Наше истраживање је ило усредсређено на европске произвођаче, па
да ће иницијативе Индустрије 4.0 вероватно пропасти осим ако нису смо ограничили узорак студије на ове фирме. Примењени критеријуми за
уметнут у одговарајући сценарио који узима у о зир суштинске селекција испитаника пратила је оне које је предложила
производни закони које даје ЛП. Другим речима, аутори предлажу Торторела и Фетерман [23]; или су (и) испитаници
да о имне примене модерних ИКТ које занемарују ЛП тре а да имају искуство у ЛП и (ии) испитаници тре а да имају
имплементација ће довести до маргиналних до итака који и могли фрустрирати упознати са индустријом 4.0. Даље, з ог релативно
менаџери суочени са високим нивоом улагања. У недавно увођење индустрије 4.0 код произвођача, јесмо
заузврат, студије као што су Сандерс ет ал. и Вагнер ет ал. [16, 51] не ограничавају узорак испитаника у смислу индустријских
пружио позитивнији поглед на такав однос. Они тврде сектора, што је подразумевало међусекторски скуп података. Претходне студије

да њихова интегрисана примена може омогућити предузећима да [18, 54, 55] на ЛП су нашироко усвајали сличне стратегије за прикупљање
превазићи традиционалне аријере у постизању леан трансформације података з ог још непознате капиларности.
главни резултати. ЛП пракси у различитим индустријама [56].
Упркос различитим показатељима, студије које истражују Одговори на упитник су прикупљени од
овом односу, генерално, још увек недостају емпиријски докази компаније које су испуниле те критеријуме преко СурвеиМонкеи-а током
подржавају њихове налазе. У ствари, Буер ет ал. [52] су нагласили да је фе руара, марта и априла 2018.
литература о ЛП-у и Индустрији 4.0 нејасна о До ијени узорак је садржао 108 валидних одговора са
њихово удружење. Поред тога, расправља се о неопходности стопа одговора од 16,61%, у складу са стопом од 15% у
Machine Translated by Google
3966
сличне студије [57]. Затим смо верификовали пристрасност
неодговора тако што смо проверавали разлике у средњим
вредностима између испитаника прве е-поште (н1 = 43) и оних
који су дошли после два праћења (н2 = 65) користећи Левенов
тест за једнакост варијанси и т тест за процену једнакости средњих
вредности [58]. Није идентификована значајна пристрасност
неодговора између две групе, са нивоом поверења вишим од 0,95.
Већина испитаника узорка студије (62,0%) ила је из мањих
предузећа ( 500 запослених) и припадала је породичној фирми
(54,6%); 51,9% њих је директно испоручено крајњим потрошачима
( усинесс-то-цустомер (Б2Ц)), а већина компанија (57,4%) започела
је имплементацију ЛП у последњих 5 година. Даље, 74,1% је ило
из компанија које се налазе у Италији, а већина њих (57,5%) је из
металомеханичког сектора.
Четири дела су интегрисала упитник (видети Додатак).
Прво смо прикупили демографске податке испитаника.
Друго, састављено од 41 питања које су потврдили Шах и Ворд
[54], проценили смо примену ЛП пракси у компанијама. Свака
изјава је представљала једну праксу која је оцењена на основу
Ликертове скале од 1 (потпуно се не слажем) до 5 (потпуно се
слажем). Сличне студије о ЛП-у су познавале овај инструмент као
основу за своја истраживања [59, 60], оправдавајући његову
примену овде.
Треће, упитник је мерио усвајање технологије Индустрије 4.0
код сваког произвођача. Шеснаест ставки је консолидовано на
основу технологија приказаних у та ели 1. Ликертова скала од
пет тачака која је варирала од 1 (није коришћено) до 5 (потпуно
усвојено) примењена је на сваку технологију. Како је Индустрија
4.0 прилично скорашњи концепт који се још увек шири међу
произвођачима, питали смо компаније о нивоу усвајања овог
технолошког портфеља (уочена варија ла), из егавајући
потенцијалне неспоразуме у вези са дефиницијом индустрије 4.0.
У завршном делу упитника оцењено је уочено по ољшање
оперативног учинка у последње 3 године. За то је коришћено пет
индикатора учинка: (и) продуктивност, (ии) ниво услуге испоруке,
(иии) ниво залиха, (ив) ез едност на радном месту (несреће) и
(в) квалитет (отпад и прерада). Ови индикатори су се широко
примењивали у сличним студијама ЛП које су о ухватале
производне компаније [20, 37], пошто пружају фер преглед
перформанси у радњи и лако се повезују са по ољшањима у
радњи. Примењена је скала од пет тачака где 1 значи „значајно
погоршано“, а 5 „значајно по ољшано“.
Сви одговори за 41 праксу, 16 технологија и 5 индикатора су
тестирани на поузданост рачунајући њихове Крон ахове алфа
вредности. Алфа вредности од 0,6 или више су сматране
прихватљивим [61]. Резултати за Крон ахов алфа варирали су од
0,801 до 0,943, што указује на високу поузданост за све упитнике.
Нисмо извршили екстерну валидацију питања ЛП и Индустри 4.0,
јер су те ставке иле опсежно потврђене у претходним
истраживањима. Дакле, 41
Инт Ј Адв Мануф Тецхнол (2019) 102:3963–3976
Претпостављало се да све праксе припадају једној димензији
имплементације ЛП. Аналогно томе, 16 технологија смо сматрали
репрезентативним за ниво усвајања Индустрије 4.0.
3.2 Груписање података
Спроведена су три груписања запажања према различитим
варија лама: (и) праксе ЛП, (ии) технологије Индустрије 4.0 и
(иии) индикатори оперативног учинка. Стога смо прво итно
користили Вордову хијерархијску методу да верификујемо
одговарајућу количину кластера, означену са к. Затим смо
наставили да користимо метод кластерисања к значи да
реорганизујемо одговоре према к кластерима [62].
За имплементацију ЛП-а, пронашли смо два кластера. Даље,
извршили смо анализу варијансе (АНОВА), пратећи препоруке
Торторелла и Феттерманна [23], да исмо проверили разлике у
средњим вредностима варија ли груписања, што је показало
значајне разлике (п вредности < 0,05) у свих 41 варија ли.
Кластер 1 се састојао од 49 испитаника чији је средњи ниво
имплементације ЛП пракси ио нижи (средња вредност = 2,90),
што је овај кластер означило као ЛЛП (нижа леан производња).
Кластер 2, који се састоји од 59 опсервација, представља виши
просечан ниво имплементације (средња вредност = 3,93); стога је
означен као ХЛП (висока леан производња).
Када се користи ниво усвајања Индустрије 4.0 технологија као
варија ли за груписање, урађен је сличан приступ: АНОВА је
показала значајну разлику у свих 16 варија ли Индустрије 4.0, а
процедура кластеровања је резултирала у два кластера са
значајним разликама (п вредност < 0,01) у средњим вредностима. .
Први кластер, означен као ЛТА (ниже усвајање технологије),
представља нижи просечан ниво усвајања (средња вредност =
1,89) и о ухвата 76 опсервација. Преостала 32 запажања
приписана су другом кластеру, који је имао виши просечан ниво
усвајања (средња вредност = 3,13) и означен као ХТА (више
усвајање технологије).
Коначно, исти скуп запажања је груписан користећи ниво
по ољшања оперативних перформанси компанија као варија ле.
Пронашли смо два кластера чије су разлике у средњим
вредностима иле значајне (п вредности < 0,01) за пет индикатора
учинка путем АНОВА. Кластер 1 је одговарао 49 испитаника чији
је средњи ниво по ољшања ио низак (средња вредност = 3,26)
и назван ЛПИ (ниже по ољшање перформанси), док је кластер 2
формирало 59 испитаника који су имали виши просек (средња
вредност = 4,20) оперативних перформанси. по ољшање. Овај
други кластер је означен са ХПИ (по ољшање већег учинка).
3.3 Анализа података
Да исмо наставили са анализом података, прво смо проверили
нормалност података на основу Колмогоров-Смирнов (КС) теста и
открили да скуп података није нормално распоређен (п вредност
< 0,05). Стога су иле одговарајуће непараметарске технике
Machine Translated by Google

Инт Ј Адв Мануф Тецхнол (2019) 102:3963–3976 3967

идентификовани за анализу овог скупа података. Као димензије идентификоване на 4 Резултати и дискусија
кластер анализа је оцењена као категорична, применили смо
хи-квадрат тест са контингентним та елама и прилагођеним резидуалима Та ела 4 приказује резултате за Спирменову корелацију
као техника. За анализу контекстуалних фактора анализа између сваке ЛП веж е, означене са лпј (ј = 1, …,
(сматра се категоричким), коришћен је сличан приступ, тестирање 41), и Индустрија 4.0 технологије, означене као ик (к = 1, …, 16).
хипотеза да су фреквенције у та ели контингенције Сви значајни коефицијенти корелације или су позитивни, што указује
независни [63]. на синергијски однос између одређених парова пракси и технологија.
Прво је верификовано да ли је учесталост одговора Важно је напоменути да технологија и2
кластери ЛЛП и ХЛП или су повезани са усвајањем Индустрије 4.0 (РФИД ознака на радним јединицама) представили су највећи рој
(кластери ЛТА и ХТА) на сваком нивоу оперативних перформанси (ЛПИ и значајне корелације (укупно 25) са ЛП праксама, што
ХПИ). За то су примењени хи-квадрат тестови, сугерише већу продорност ове технологије у ЛП
чије су кориговане резидуалне вредности коришћене за означавање имплементација. С друге стране, веж ајте лп38 (ми посвећујемо
нивоа значајности. Прилагођене резидуалне вредности су разлике између део свакодневних до планираних активности везаних за одржавање
посматране и очекиване фреквенције за а опреме) изгледа као онај са највећим потенцијалом интеграције са
група. Позитивне вредности прилагођених резидуала значе да су уочене индустријом 4.0, удући да је показао значајну корелацију са 10 од 16
вредности веће од очекиваних, док су негативне технологија.
један значе да су посматране вредности мање од очекиваних Та ела 2 приказује резултате за та елу непредвиђених околности за
оне [64]. Значајне асоцијације су идентификоване кад год ком инације између учесталости посматрања за индустрију 4.0
одговарајућа прилагођена резидуална вредност ила је већа од (ЛТА и ХТА) и ЛП (ЛЛП и ХЛП) према по ољшању оперативних
|1,64|, |1,96| и |2,58|, што указује на одговарајући значај перформанси (ЛПИ и ХПИ). За компаније које су приметиле имплементацију
ниво од 0,10, 0,05 и 0,01. ЛП нижег нивоа (ЛЛП),
Такође је спроведена анализа за сваки од пет проучаваних кориговане резидуалне вредности указале су да су ова предузећа више
контекстуалне варија ле према нивоима Индустрије 4.0 и ЛП. За вероватно ће ниско усвојити Индустрију 4.0 (ЛТА). Штавише, за
искуства компанија са имплементацијом ЛП-а, класификовали смо компаније које су посматрале ХТА, показују кориговане резидуалне вредности

скуп података у две категорије: (и) до 5 година и (ии) више од да је већа вероватноћа да ће ове компаније ити ХЛП. Овај однос
5 година, након Мородина и др. [20] препоруке. важи и за компаније које су достигле ХПИ и за компаније које су достигле
Слично, компаније су подељене на велике (> 500 запослених) ЛПИ у последње 3 године. Ово и сугерисало да
и мале ( 500 запослених). За тип променљиве ХЛП је олакшавајући услов за усвајање Индустрије 4.0 док
власништво, запажања су категоризована у породично- или Усвајање ЛП-а је независно од присуства Индустрије 4.0
предузећа у власништву предузећа, док у погледу пословања технологије. Даље, када је по ољшање високих перформанси
оперативни модел, скуп података је подељен на усинесс-то- усинесс уочено (ХПИ), појављује се повећање роја усвојитеља Индустрије 4.0, али
(Б2Б) или пословно-купац (Б2Ц). Коначно, за компанију чини се да ниво усвајања технологија није толико релевантан. Уместо
технолошког интензитета, категорисали смо предузећа'технолошки тога, када је по ољшање перформанси велико, већа је вероватноћа да
интензитет према њиховом индустријском сектору [65]. У том смислу, ће компаније у великој мери применити ЛП праксе
утврђене су две категорије испитаника: (и) ниска и (ХЛП).

средње-ниског технолошког интензитета и (ии) високог и средње високог Три главна увида потичу из анализе резултата: (и)
технолошког интензитета. Имплементација ЛП у ком инацији са усвајањем Индустрије 4.0

Та ела 2 Хи-квадрат тест између нивоа усвајања технологије Индустрије 4.0 и имплементације ЛП према нивоима оперативних перформанси
по ољшање

Примена праксе витке производње

ЛЛП ХЛП Укупна фреквенција

Оперативни учинак Индустрија 4.0 технологија
по ољшање усвајање Фреквенција Прилагођени остатак Фреквенција Прилагођени остатак

ЛПИ ЛТА 32 3,39*** 8 3,39*** 40

ХТА 2 3,39*** 7 3,39*** 9

Укупна фреквенција 34 15 49

ХПИ ЛТА 12 1,74* 24 1,74* 36

ХТА 3 1,74* 20 1,74* 23

Укупна фреквенција 15 44 59

*Значајно на 10% (кориговани остатак > |1,64|); **значајно на 5% (кориговани остатак > |1,96|); ***значајно на 1% (кориговани остатак > |2,58|)
Machine Translated by Google
3968
доводи до високог по ољшања оперативних перформанси; (ии) ЛП је
високо усвојена у компанијама где оперативни учинак
по ољшање је високо, док не постоји значајна повезаност између
Индустрије 4.0 и по ољшања оперативних перформанси; и (иии)
усвајање Индустрије 4.0 је значајно
повезана са имплементацијом ЛП-а, док имплементација ЛП-а зависи
од усвајања Индустрије 4.0 (ови резултати су више
истакнуто када је уочени ниво по ољшања оперативних перформанси
висок).
Наши налази сугеришу да усвајање ЛП има јаче
позитиван утицај на по ољшање перформанси него Индустрија
4.0 имплементација. Ови резултати се могу оправдати са два главна
разлозима. Прво, ЛП има за циљ по ољшање тока вредности и
минимизирање отпада кроз активно укључивање људи
ка успостављању културе континуираног унапређења [59, 66]. Другим
речима, ЛП праксе дозвољавају пројектовање процеса засновано на
принципу ниске технологије који подстиче једноставност и
ефективност, подупирући ро усна и континуирана достигнућа на
дуги рок [31, 67]. Дакле, сасвим је разумно да
посматрајте да процеси који су прошли леан имплементацију
може довести до извесног по ољшања перформанси ез о зира на њихову
ниво усвајања технологије. Друго, почетни извештаји о ЛП
примена у произвођачима ЕУ датира од средине 1990-их
[68, 69], што је много раније од признања о
Индустрија 4.0. Стога и се могло очекивати да је спосо ност
произвођача из ЕУ да имплементирају ЛП и искористе његове
предности много већа од њиховог нивоа спремности за Индустрију 4.0.
Утицај Индустрије 4.0 на оперативне перформансе има
ио много замишљен [8, 70]; ипак, емпиријски докази су још увек
оскудни з ог њихове још увек ограничене дисеминације широм
индустрије.
Та ела 3 представља та елу контингенције и хи-квадрате за
асоцијације између нивоа имплементације ЛП и
Индустрија 4.0 за сваки контекстуални фактор који се проучава. У погледу
искуства компаније са имплементацијом ЛП-а, значајне разлике у
учесталости посматрања су доказане само за компаније са малим
искуством ( 5 година). Произвођачи из ЕУ који
имају једва имплементиране леан праксе такође су склони
лоше усвајају технологије индустрије 4.0. Заузврат, компаније
са вишим нивоима усвајања технологије чини се да истовремено
спроводи ЛП праксе на екстензиван начин. Не
нађена је значајна разлика у учесталости за компаније са високим
искуством (> 5 година).
За величину предузећа, велике фирме о ично подразумевају већу
капацитет капиталних издатака и структурираније управљачке
процеси. У том смислу, могло и се очекивати да ће већи произвођачи
ити склони ширем усвајању индустрије 4.0
технологије [8], као што је доказано у пракси ЛП [18, 71].
Наши резултати потврђују таква очекивања за ЛП, јер су ХЛП
фреквенције показале да велике компаније теже да примењују ЛП
много више од малих предузећа, а делимично
потврдити за индустрију 4.0, пошто је учесталост ХТА мала
већа у великим предузећима него у малим.
Инт Ј Адв Мануф Тецхнол (2019) 102:3963–3976
Међутим, чини се да међуоднос између ЛП-а и Индустрије 4.0 прати
сличне о расце који су претходно уочени, што указује да величина
компаније можда није релевантна контекстуална
фактор утицаја на ово удруживање у ЕУ произвођаче.
Без о зира на величину, ХТА компаније чешће представљају високе
нивое имплементације ЛП пракси и када
компаније мање о имно примењују ЛП
вероватније ће ити категорисан као ЛТА. Ови налази су
донекле усклађен са Торторелом и Фетерманом [23], који
извршио сличну анализу са произвођачима који се налазе у а
економски контекст у развоју. Тиме смо доказали да је његова
налази се такође могу проширити на произвођаче из контекста
развијене привреде, као што је ЕУ. С о зиром на ХЛП категоризацију,
велике компаније су склоније ХТА него
мала предузећа. ХЛП се појављује као неопходан услов
за усвајање Индустрије 4.0, али овај услов је ио више
експлоатишу велика предузећа него мала.
Ово се може о јаснити великом доступношћу финансијских средстава
ресурси [8].
Што се тиче врсте власништва, чини се да породичне компаније
примењују ЛП много мање него компаније у власништву корпорација,
док се у погледу усвајања Индустрије 4.0
технологије, разлика се чини занемарљивом. Међутим
иста врста међуодноса између ЛП и Индустрије 4.0 је
поклон; тј. компаније ЛЛП ће такође вероватно ити ЛТА, док
ХТА ће вероватније ити ХЛП. Без о зира на ниво
усвајање технологије, запажања из ове врсте власништва имају
тенденцију да екстензивно примењују праксе ЛП. Такве
чињеница се може оправдати повећаним притиском који корпоративни
предузећа имају у погледу финансијских и оперативних перформанси.
Како се вреднују на основу залиха, смањење трошкова и
профита илност је важан покретач ових компанија [72,
73]. Имплементација ЛП праксе подразумева мање отпада и, самим тим,
нижи трошкови и већа профита илност, што може мотивисати а
опсежнију и ранију имплементацију од оних у породичном
власништву. Овај контекст може о јаснити зашто се компаније у
власништву корпорација чешће групишу као ХЛП независно од
усвајања технологија.
За пословни модел пословања, не постоји значајна разлика између
Б2Б и Б2Ц компанија
имплементација ЛП и Индустри 4.0. Резултати показују слично
вероватноће учесталости за међуоднос између о а
приступе, аш као и оне посматране за величину предузећа.
Овај исход значи да и за Б2Б и за Б2Ц произвођаче, компаније ЛЛП
чешће подразумевају ЛТА,
док је врло вероватно да ће се ХТА широко применити
ЛП праксе. Овакав налаз сугерише да, за произвођаче који се налазе
у ЕУ, испоручују вредност крајњим потрошачима
или другим предузећима не утиче на однос између ЛП и Индустрије
4.0.
Коначно, у погледу технолошког интензитета предузећа,
када су компаније из индустријских сектора чији се технолошки
интензитети сматрају ниским или средње ниским, не
Machine Translated by Google

Инт Ј Адв Мануф Тецхнол (2019) 102:3963–3976 3969

Та ела 3 Хи-квадрат тест између нивоа усвајања технологије Индустрије 4.0 и имплементације ЛП према контекстуалним факторима

Примена пракси Леан Продуцтион

Контекстуални фактори ЛЛП ХЛП Укупно

фреквенција
Индустрија 4.0 технологија
усвајање Фрекуенци Адј. рес. Фрекуенци Адј. рес.

Имплементација ЛП 5 година ЛТА 34 3,91*** 11 3,91*** 45

искуство ХТА 4 3,91*** 14 25 22 3,91*** 18
Укупна фреквенција 38 12 63
> 5 година ЛТА 92 1.07 34 1,07 31
ХТА 11 1.07 1,07 14
Укупна фреквенција 31 45
Величина компаније 500 запослених ЛТА 4 2,50** 20 2,50** 51
ХТА 35 2,50** 12 32 2,50** 16
Укупна фреквенција 13 67
> 500 запослених ЛТА 1 3,01*** 12 3,01*** 25
ХТА 14 3,01*** 15 27 3.01*** 16
Укупна фреквенција 32 41
Врста власништва Породица ЛТА 2 3,76*** 13 3,76*** 45
ХТА 34 3,76*** 12 925 3,76*** 14
Укупна фреквенција 12 ** 59
Цорпорате ЛТА 3 19 1,96** 1,96** 31
ХТА 15 15 34 2,48** 18 1,96** 18
Укупна фреквенција 20 49
Пословни модел пословања Б2Б ЛТА 2 2,48** 12 30 2,48** 38
ХТА 3,25*** 14 2,48** 14
Укупна фреквенција 22 52
Б2Ц ЛТА 24 3,25*** 15 29 3,25*** 38
ХТА 3 22 12 34 3,25*** 18
Укупна фреквенција 27 56
Технолошки интензитет Низак и средње низак ЛТА 92 1,07 1,07 31
ХТА 11 1,07 1,07 14
Укупна фреквенција 34 45
Високо и ЛТА 4 3,91*** 11 3,91*** 45
средње високо ХТА 38 3,91*** 14 25 3,91*** 18
Укупна фреквенција 63

*Значајно на 10% (кориговани остатак > |1,64|); **значајно на 5% (кориговани остатак > |1,96|); ***значајно на 1% (кориговани остатак > |2,58|)

пронађена је значајна повезаност између ЛП и индустрије 5. Закључци

4.0. Међутим, када су ове компаније категорисане као високе
или средње-високи по њиховом технолошком интензитету, резултати Ова студија је имала за циљ испитивање међуодноса између ЛП
су аналогни претходно уоченим. ЛТА и нивои имплементације Индустрије 4.0 и њен утицај на оперативне
предузећа се чешће додељују као део ЛЛП перформансе европских произвођача.
кластер, док је већа вероватноћа да ће ХТА ити део ХЛП-а Доприноси овог истраживања су двоструки и утичу на о а
група. Ови резултати потврђују имплементацију ЛП академика и практичара.
праксе могу послужити као чврста основа на којој Индустрија Прво, у теоријском смислу, ово истраживање је дало аргументе за
4.0 технологије могу константно да расту као менаџмент емпиријски анализирање односа између ЛП и
приступ. Индустрија 4.0 узимајући у о зир различите контекстуалне факторе. Мада
Све у свему, наши резултати подржавају идеју о широкој применљивости претходне студије о управљању операцијама и ЛП [18, 56,
о а приступа, пошто се већина њихових асоцијација јавља на 74] су доказали да се непредвиђени случајеви морају признати
сличних размера, ез о зира на укључени контекстуални фактор. приликом имплементације ило које одређене праксе управљања, наше
Штавише, када процеси нису чврсто дизајнирани и праксе континуираног резултати показују да је продорност односа између
по ољшања нису успостављене, компаније ЛП и Индустрија 4.0 могу да превазиђу ефекат неких контекстуалних
можда неће ити фокусиран ни на усвајање нових технологија. фактора. Тачније, наши налази указују на то да ЕУ
На основу овога, наши налази пружају доказе да виши нивои произвођачи који имају за циљ да усвоје више нивое Индустрије 4.0
усвајање Индустрије 4.0 може ити лакше постићи када је ЛП мора истовремено имплементирати ЛП као начин подршке процесу
такође високо имплементиран у фирми. по ољшања. Даље, резултати ове студије истичу
Machine Translated by Google

3970 Инт Ј Адв Мануф Тецхнол (2019) 102:3963–3976

да ефекти ЛП-а на по ољшање оперативних перформанси и даље може омогућити истраживање ефеката даљих контекстуалних
преовладавају над утицајем индустрије 4.0, пошто сви фактора (нпр. индустријски сектор и ниво ланца сна девања
Чини се да ХПИ компаније тврде да је имплементација ЛП-а висок, ниво) о односу између ЛП и Индустрије 4.0. А
ез о зира на технологије. Овај феномен је прилично већи скуп података и такође повећао степене сло оде
разумно јер су разумевање и зрелост за имплементацију компанија тако да коришћење софистициранијих мултиваријантних
у односу на ЛП знатно већи од технике анализе података (нпр. моделирање структурне једначине).
Индустрија 4.0. Важно је напоменути да је овај резултат примећен у Уграђивање оваквих техника омогућило и ро усније индикације
Европски произвођачи, контекст у коме је ила Индустрија 4.0 и могуће
прво итно скован. открити проницљивије резултате. Поред тога, пошто наша
Из практичне перспективе, ова студија демистификује а Студија је испитала укупан ефекат интегрисане имплементације ЛП-
неколико претпоставки о условима (контекстуални фактори) а и Индустрије 4.0 на по ољшање оперативних перформанси,
што и могло фаворизовати укључивање индустрије 4.0 у консолидовали смо о а приступа у једну димензију засновану на
класични приступи стратешког управљања, нпр. ЛП. У њиховим одговарајућим скуповима
заправо, наши резултати откривају повезаност између ЛП и праксе и технологије. Такво поједностављење је оправдано
Индустрија 4.0 под различитим контекстуалним факторима. Од стране чињеницом да се компаније још муче
схватајући да је Индустрија 4.0 позитивно повезана са неке од технологија и концепата Индустрије 4.0. Дакле, да
ЛП, ез о зира на контекст (нпр. величина компаније, пословање из егли ило какву за луду и пристрасну анализу, нисмо
оперативни модел), менаџери из ЕУ произвођача могу изврши ило какву специфичну анализу овог односа на а
авити имплементацијом о а приступа у више ниво „практичне технологије“. Међутим, признајемо
асертиван начин. Другим речима, наглашава наше истраживање важност проду љивања разумевања како
да компаније које имају за циљ постизање виших нивоа овај однос се јавља тако да практичари и академици могу јасно
Индустрија 4.0 мора да је претходно имплементирала одређене предвидети ило какву синергију или истовремену
ниво ЛП пракси. Ова чињеница омогућава компанијама да у потпуности ефекат. Како компаније усвајају Индустрију 4.0 све више
имати користи од инкорпорације технологија у до ро осмишљене и зреле, удуће студије засноване на анкетама могле и указати на више
ро усне процесе ( ило оперативне или стратешке). Даље, са асертивно како индивидуални однос између одређеног
социоекономског становишта, наше технологија и пракса могу утицати на перформансе.
налази могу указивати да су ефекти Индустрије 4.0 Штавише, пошто је ЛА коришћен да означи интеграцију индустрије
још увек у почетној фази чак и код произвођача из развијених 4.0 у ЛП, разумевање специфичних парних односа могло и
економија и много тога тре а да се истражи у овој о ласти. омогућити успостављање
Нека ограничења овог истраживања су вредна пажње. нових оквира који и олакшали леан имплементацију у ери четврте
Прво, у погледу величине узорка, већи узорци студије индустријске револуције.

Додатак А: Примењени упитник

Ова анкета је део академске студије коју воде операције Важно је напоменути да ће се сви одговори третирати анонимно
истраживачи менаџмента из Политецницо ди Милано, Италија. и да ће се чувати поверљивост података. За свако о јављивање овог
Пошто је ово истраживачка студија, дакле, нема права материјала иће потре но претходно одо рење и
одговоре на свако од следећих питања. десиће се само уз сагласност испитаника.

1 – Молимо наведите доле наведене информације:

Број запослених у вашој компанији: ( ) Мање од 500 ( ) Више или једнако 500

Врста власништва Ваше компаније: ( ) Породично ( ) У власништву предузећа

Пословни модел пословања: ( ) Б2Б ( усинесс-то- усинесс)

( ) Б2Ц ( изнис-купац)

Дужина времена имплементације ЛП: () 5 година ( ) > 5 година

Индустријски сектор Ваше компаније:

Machine Translated by Google

Инт Ј Адв Мануф Тецхнол (2019) 102:3963–3976 3971

2. Молимо наведите испод нивоа споразума са следећим изјавама на основу тренутног статуса ваше компаније:

Леан продуцтион Потпуно се не слажем У потпуности се слажем

1 2 34 5

Често смо у лиском контакту са нашим до ављачима

Нашим до ављачима дајемо повратне информације о квалитету и перформансама испоруке

Настојимо да успоставимо дугорочне односе са нашим до ављачима

До ављачи су директно укључени у процес развоја нових производа

Наши кључни до ављачи испоручују фа рику на основу ЈИТ-а

Имамо формални програм сертификације до ављача

Наши до ављачи су уговором посвећени годишњем смањењу трошкова

Наши кључни до ављачи се налазе у непосредној лизини наших погона

Имамо комуникацију на корпоративном нивоу о важним питањима са кључним до ављачима

Предузимамо активне кораке да смањимо рој до ављача у свакој категорији

Наши кључни до ављачи управљају нашим залихама

Ми процењујемо до ављаче на основу укупних трошкова, а не по јединичној цени

Често смо у лиском контакту са нашим клијентима

Наши купци нам дају повратне информације о квалитету и перформансама испоруке

Наши купци су активно укључени у тренутну и удућу понуду производа

Наши купци су директно укључени у тренутну и удућу понуду производа

Наши клијенти често деле информације о тренутној и удућој потражњи са маркетиншким одељењем

Производња се повлачи отпремом готових производа

Производњу на станицама повлачи тренутна потражња следеће станице

Користимо систем производње повлачења

Користимо кан ан, квадрате или контејнере сигнала за контролу производње

Производи су класификовани у групе са сличним захтевима о раде

Производи су класификовани у групе са сличним захтевима за рутирање

Опрема је груписана да производи континуирани ток фамилија производа

Породице производа одређују изглед наше фа рике

Наши запослени веж ају подешавања како и скратили потре но време

Радимо на смањењу времена подешавања у нашој фа рици

Имамо кратко време постављања опреме у нашој фа рици

Велики рој опреме/процеса у радњи је тренутно под СПЦ

Широка употре а статистичких техника за смањење варијансе процеса

Графикони који показују стопе кварова користе се као алати у радњи

Користимо дијаграме типа ри ље кости да идентификујемо узроке про лема са квалитетом

Спроводимо студије могућности процеса пре лансирања производа

Запослени у радњи су кључни за тимове за решавање про лема

Запослени у радњи воде програме сугестија

Запослени у радњи предводе напоре за по ољшање производа/процеса

Запослени у радњи пролазе унакрсну функционалну о уку

Део свакодневних активности посвећујемо планираном одржавању опреме

Редовно одржавамо сву нашу опрему

Водимо одличну евиденцију о свим активностима везаним за одржавање опреме

Евиденцију о одржавању опреме постављамо у радњи ради активног дељења са запосленима

Machine Translated by Google

3972 Инт Ј Адв Мануф Тецхнол (2019) 102:3963–3976

3. Молимо вас да испод наведете ниво усвајања следећих дигиталних технологија у вашој компанији:

Дигиталне технологије Не користи Потпуно усвојено

1 23 4 5

Ро отске станице на аутоматизованој производној линији

РФИД ознака на радним јединицама

Скенирање у реалном времену путем апликације за паметни телефон или та лет

Машине са дигиталним интерфејсима и сензорима

Проширена стварност

Систем рачунарства у о лаку

Сарадња са до ављачима/купцима кроз дељење података у реалном времену

Предиктивно одржавање кроз праћење у реалном времену

Вештачка интелигенција и алгоритми машинског учења

Аутономно управљање производним процесом
Дигитална аутоматизација ез сензора

Сензори за идентификацију производа/радних услова

Интегрисани инжењерски системи

Адитивна производња, рза израда прототипа или 3Д штампа

Велики података

Интернет Ствари

4. Молимо вас да наведете ниво по ољшања следећих показатеља оперативног учинка који су уочени у вашој компанији током последње
три године:

Индикатори оперативног учинка Значајно погоршан Значајно по ољшан

12345

Продуктивност

Ниво услуге испоруке

Ниво залиха
Без едност на радном месту (несреће)

Квалитет (отпад и прерада)

 Лп1
ЛП2
ЛП4
ЛП5
ЛП6
ЛП7
ЛП8
ЛП9
ЛП10
ЛП11
ЛП12
ЛП13
ЛП14
ЛП15
ЛП16
ЛП17
ЛП18
ЛП19
ЛП20
ЛП21
ЛП22
0.225
**
0.190
*
ЛП23
ЛП24
ЛП25
ЛП26
ЛП27
ЛП28
ЛП29
ЛП30
0.210
**
0.370
***
0.378
0.468
***
0,245**
0,270***
лп31
лп32 Та
4
Спеарманова
корелација
између
ЛП
пракси
и
И4.0
технологија
ела Додатак
Б:
Спирманова
корелација
између
ЛП
пракси
и
И4.0
технологија
и1
0,195** 0,380***
0,299***
0,374***
0,281***
0,186* 0,239** 0,248** 0,259***
0,183* 0,265** 0,296***
0,245** 0,211** 0,181* 0,190* 0,235** 0,233** 0,204** 0,223** и2
0,182* 0,227**
0,332***
0,264*** 0,196**
0,333*** 0,216** 0,166* и3
0,275*** 0,168* 0,351*** 0,304*** 0,188* 0,176* 0,251** 0,208** 0,178* 0,202** 0,281*** 0,247** 0,170* 0,195** и4
0,190* 0,164* 0,251** 0,218** и5
0,167* 0,175* 0,172* 0,281***
0,256*** 0,235** 0,277***
0,188* 0,202** 0,224** и6
0,309***
0,337*** 0,167* 0,224** 0,218** 0,322***
0,276*** 0,250** 0,193* 0,220** 0,292*** 0,399*** 0,178* 0,248** 0,237**
0,260*** 0,224** и7
0,335*** 0,205** 0,183* 0,280***
0,268*** 0,167* 0,164* 0,201** 0,191* 0,174* 0,199** 0,219** 0,248** 0,187* и8
0,228** 0,176* 0,171* 0,188* и9
0,256***
0,168* и10
0,297*** 0,177* 0,221** 0,179* 0,411*** 0,323*** 0,221** и11
0,272** 0,211** 0,233** 0,280***
0,304*** 0,240** 0,166* 0,194* 0,211** 0,182* 0,171* 0,169* и12
0,182* 0,245** 0,195** 0,193* 0,211** 0,258** 0,201** 0,205** и13
0,281***
0,166* 0,188* 0,175* 0,284*** 0,311***
0,245** 0,189* 0,175* и14
0,183* 0,199* 0,168* 0,188* и15
0,218** 0,265** 0,351*** 0,222** 0,169* 0,256** 0,169* 0,235** 0,192* и16
3973 Инт Ј Адв Мануф Тецхнол (2019) 102:3963 –3976
Machine Translated by Google
Machine Translated by Google

3974 Инт Ј Адв Мануф Тецхнол (2019) 102:3963 –3976

Напомена издавача Спрингер Натуре остаје неутралан у погледу

и16
потраживања јурисдикције у о јављеним мапама и институционалне припадности.
0,193* 0,380***

и15 0,205** 0,194* 0,186* 0,225**

Референце

и14 0,210** 0,239**

1. Крафцик Ј (1988) Тријумф система леан производње. МИТ Слоан
Манаг Рев 30(1):41
2. Вомацк Ј, Јонес Д (1997) Леан тхинкинг—протјерати отпад и створити
огатство у вашој корпорацији. Ј Опер Рес Соц 48(11):1148-1148

и13 0,272*** 0,191* 0,191*

3. Солиман М, Саурин ТА (2017) Леан производња у сложеним социо техничким
системима: систематски преглед литературе. Ј Мануф Сист 45:
135 –148

4. Портиоли-Стаудацхер А, Тантардини М (2012) Леан имплементација

и12
у предузећима која се не понављају: анкета и анализа. Интернатионал
0,175* 0,175*

Јоурнал оф Сервицес анд Оператионс Манагемент 11(4):385-406

5. Холвег М (2007) Генеалогија витке производње. Ј Опер Манаг
25(2):420-437
6. Николас Ј (2015) Леан продуцтион фор цомпетитиве предност: а
и11 0,225** 0,176* 0,214**

свео ухватан водич за леан методологије и праксе управљања.

Продуцтивити Пресс, Њујорк
7. Ласи Х, Феттке П, Кемпер Х, Фелд Т, Хоффманн М (2014) Индустрија
4.0. Инжењеринг пословних и информационих система 6(4):239-242
и10 0,229** 0,240**

8. Кагерманн, Х., Хел иг, Ј., Хеллингер, А., Вахлстер, В. (2013).

Препоруке за спровођење стратешке иницијативе
ИНДУСТРИЕ 4.0: о ез еђивање удућности немачке производње
индустрија. Коначни извештај Радне групе Индустрија 4.0.
и9
Форсцхунгсунион
0,253**

9. Руßманн, М., Лоренз, М., Гер ерт, П., Валднер, М., Јустус, Ј.,
Енгел, П., Харниш, М. (2015). Индустрија 4.0: удућност продуктивности
и раста у производним индустријама. Бостон Цонсултинг
и8
Група, стр. 9
0,180* 0,272*** 0,177* 0,202** 0,216**

10. Веиер С, Меиер Т, Охмер М, Горецки Д, Зухлке Д (2016) Будућност

моделовање и симулација фа рика заснованих на ЦПС-у: пример из
аутомо илској индустрији. ИФАЦ-ПаперсОнЛине 49(31):97-102
и7
11. Лу И, Ксу Кс (2018) Виртуелизација ресурса: основна технологија за
0,215** 0,421***
0,269**
0,174* 0,260***
0,171* 0,273***
0,239**

развијање сај ер-физичких производних система. Ј Мануф Сист 47:

128 –140
12. Џексон М, Хеделинд М, Хелстром Е, Гранлунд А, Фридлер Н.
(2011) Леан аутоматизација: захтеви и решења за ефикасно
и6 0,212** 0,214** 0,185* 0,168*

употре а ро отске аутоматизације у шведској производној индустрији.

Међународни часопис за инжењерска истраживања и иновације 3(2):
36 –43

13. Кол ерг Д, Зухлке Д (2015) Леан аутоматизација коју је омогућила индустрија
и5 0,224** ,255**

4.0 технологије. ИФАЦ-ПаперсОнЛине 48(3):1870-1875

14. Кол ерг Д, Кно лоцх Ј, Зухлке Д (2017) Товардс а леан аутоматион
интерфаце фор ворк статионс. Инт Ј Прод Рес 55(10):2845–2856
15. Сандерс А, Елангесваран Ц, Вулфс ерг Ј (2016) Индустрија 4.0 подразумева
и4 0,262***
0,280***
0,297*** 0,343***
0,205** 0,264***
0,176* 0,216** 0,245** 0,316***
0,210**

витку производњу: истраживачке активности у индустрији 4.0 функција

као покретачи витке производње. Јоурнал оф Индустриал
Инжењеринг и менаџмент 9(3):811 –833
и3 0,249** 0,261***
0,224**
16. Сандерс А, Су раманиан К, Редлицх Т, Вулфс ерг Ј (2017) Индустрија
4.0 и леан менаџмент – синергија или контрадикција? У: Међународна
конференција ИФИП о напретку у системима управљања производњом.
Септем ер, Спрингер, Цхам, стр. 341–349
и2 0,347*** 0,282***
0,194* 0,252** 0,265*** 0,250** 0,285***
0,260***
0,363***
0,196**
0,207** 0,390***
0,175* 0,216**
17. Сартал А, Ллацх Ј, Вазкуез КСХ, де Цастро Р (2017) Колико кошта
витке производње тре ају еколошке и информационе технологије? Ј
Мануф Сист. 45:260–272
18. Схах Р, Вард П (2003) Леан продуцтион: цонтект, працтице унслес, анд
(наставак)

и1
перформанце. Ј Опер Манаг 21(2):129–149
19. Нетланд Т (2016) Критични фактори успеха за имплементацију леан
производња: ефекат непредвиђених околности. Инт Ј Прод Рес 54(8):
ела Та
4 0,193*
лп38
лп37
лп36
лп35
лп34
лп33
0,323***
0,419***
0,230**
0,219**
0,186*
лп41
лп40
лп39 **значајно
*значајно
Значајно
10%;
***
5%;
1%
на
на
на

2433 –2448
Machine Translated by Google
Инт Ј Адв Мануф Тецхнол (2019) 102:3963–3976
20. Мародин Г, Франк А, Торторелла Г, Саурин Т (2016) Контекстуални фактори и
имплементација витке производње у разилском ланцу сна девања
аутомо илским мотивима. Управљање ланцем сна девања: Међународни
часопис 21(4):417–432 21. Блоом Н, Садун Р, Ван Реенен Ј (2015) Да ли фирме
у власништву приватног капитала имају оље праксе управљања? Ам Ецон Рев
105(5): 442–446
22. Нирван М, Дхеванто В (2015) Баријере у имплементацији методологије витког
покретања у Индонезији—студија случаја Б2Б стартупа.
Процедиа Соц Бехав Сци 169:23–30
23. Торторелла Г, Феттерманн Д (2018) Имплементација индустрије 4.0 и витке
производње у разилским производним компанијама. Инт Ј Прод Рес
56(8):2975–2987 24. Херманн, М., Пентек, Т., Отто, Б. (2016). Принципи дизајна
за сценарије Индустрије 4.0. З орник радова 2016. 49. Хавајска међународна
конференција о системској науци, 5.–8. јануара, Мауи, Хаваји 25. Моуртзис Д,
Влацхоу Е (2018) Сај ер-физички систем заснован на о лаку за прилагодљиво
заказивање у радњи и главни главни станарину. Ј Мануф Сист 47:179–198
26. Ксу Л, Ксу Е, Ли Л (2018) Индустрија 4.0: стање технике и удући трендови. Инт
Ј Прод Рес 56(8):2941–2962 27. Лиао И, Десцхампс Ф, Лоурес Е, Рамос Л (2017)
Прошлост, садашњост и удућност индустрије 4.0—систематски преглед литературе
и предлог агенде истраживања. Инт Ј Прод Рес 55(12):3609–3629 28. Дворсцхак
Б, Заисер Х (2014) Компетенције за сај ер-физичке системе у производњи—
први налази и сценарији. Процедиа ЦИРП 25(3–8):345–350 29. Сцхумацхер А, Ерол
С, Сихн В (2016) Модел зрелости за процену спремности индустрије 4.0 и
зрелости производних предузећа. Процедиа ЦИРП 52:161–166 30. Бакер П
(2002) Зашто је леан тако далеко? Управљање радовима, окто ар, стр. 1–4 31.
Ликер Ј (2004) Тоиотин начин: 14 принципа управљања од највећег светског
произвођача. МцГрав Хилл Профессионал, Њујорк
32. Мародин Г, Саурин Т (2013) Имплементација система леан производње:
о ласти истраживања и могућности за удуће студије. Инт Ј Прод Рес
51(22):6663–6680
33. Деметер К, Матиусз З (2011) Утицај леан пракси на о рт залиха. Инт Ј Прод Ецон
133:154–163 34. Јасти Н, Кодали Р (2016) Емпиријска студија за имплементацију
принципа витке потрошње у индијској прерађивачкој индустрији. Бенцхмаркинг:
Ан Интернатионал Јоурнал 23(1):183–207 35. Паниззоло Р, Гаренго П, Схарма
М, Горе А (2012) Леан производња у земљама у развоју: докази из индијских
малих и средњих предузећа. Планирање и контрола производње 23(10–11):769–788
36. Левис М (2000) Леан продуцтион анд сустаина ле цомпетитиве адвантаге.
Инт Ј Опер Прод Манаг 20(8):959–978 37. Мародин Г, Франк А, Торторелла Г,
Феттерман Д (2017) Леан производња и оперативни учинак у разилском ланцу
на авке аутомо ила. Тотал Куал Манаг Бус Екцелл 1–16 38. Хинес П, Холвег
М, Рицх Н (2004) Учење да се развија: преглед савременог леан размишљања. Инт Ј
Опер Прод Манаг 24(10):994–1011
39. Россини М, Портиоли-Стаудацхер А (2018) Планирање ланца сна девања:
квантитативно поређење између леан и модела дељења информација.
Продуцтион & Мануфацтуринг Ресеарцх 6(1):264–283 40.
Биллес ацх Т (1994) Примена принципа витке производње на процесни о јекат.
Прод Инвент Манаг Ј 35(3):40
41. Саурин Т, Мародин Г, Ри еиро Ј (2011) Оквир за процену употре е праксе
витке производње у производним ћелијама. Инт Ј Прод Рес 49(11):3211–3230
42. Брандао де Соуза Л (2009) Трендови и приступи у леан здравству. Леадерсх
Хеалтх Серв 22(2):121–139 43. Варинг Ј, Бисхоп С (2010) Леан хеалтхцаре:
реторика, ритуал и отпор. Соц Сци Мед 71(7):1332–1340
3975
44. Цоста Ф, Грања АД, Фрегола А, Пиццхи Ф, Портиоли-Стаудацхер А (2018)
Разумевање релативне важности аријера за по ољшање односа купац-
испоручилац унутар ланаца сна девања грађевинарства коришћењем
ДЕМАТЕЛ технике. Ј Манаг Енг. у штампи 45. Раднор З (2010) Трансфер леан
инто Говернмент. Ј Мануф Тецхнол Манаг 21(3):411–428 46. Раднор З, Ос орне СП
(2013) Леан: неуспела теорија за јавне служ е? Пу лиц Манаг Рев 15(2):265–
287 47. Моуртзис Д, Фотиа С, Влацхоу Е (2017) Методологија екстракције Леан
правила за Леан ПСС дизајн путем праћења кључних индикатора учинка. Ј
Мануф Сист. 42:223–233
48. Сартал А, Вазкуез КСХ (2017) Имплементација информационих технологија и
оперативна изврсност: планирање, појава и случајност у опстанку
адаптивних производних система. Ј Мануф Сист 45:1–16 49. Мругалска Б,
Вирвицка М (2017) Товардс леан продуцтион ин индустри 4.0. Процедиа
Енгинееринг 182:466–473 50. Руттиманн Б, Стоцкли М (2016) Леан и индустрија 4.0
— лизанци, партнери или конкуренти? Потре но појашњење у вези са
наводним суко ом два производна система. Ј Серв Сци Манаг 9(06):485–500 51.
Вагнер Т, Херрманн Ц, Тхиеде С (2017) Индустрија 4.0 утиче на системе витке
производње. Процедиа ЦИРП 63:125–131 52. Буер С, Страндхаген Ј, Цхан Ф
(2018) Веза између индустрије 4.0 и витке производње: мапирање текућих
истраживања и успостављање истраживачке агенде. Инт Ј Прод Рес 56(8):2924–
2940 53. Леих Ц, Мартин С, Сцхаффер Т (2017) Индустри 4.0 анд леан продуцтион—а
матцхинг релатионсхип? Анализа ода раних модела Индустрије 4.0. У
рачунарским наукама и информационим системима (ФедЦСИС), Савезна
конференција 2017. (стр. 989–993). ИЕЕЕ 54. Схах Р, Вард П (2007) Дефинисање и
развој мера витке производње. Ј Опер Манаг 25(4):785–805 55. Торторелла Г,
Мародин Г, Феттерманн Д, Фоглиатто Ф (2016)
Односи између оних који омогућавају развој леан производа и про лема.
Инт Ј Прод Рес 54(10):2837–2855 56. Торторелла Г, Мародин Г, Миорандо Р,
Сеидел А (2015) Утицај контекстуалних варија ли на организацију учења у фирмама
које примењују леан: студија у јужном Бразилу. Инт Ј Адв Мануф Тецхнол
78(9–12):1879–1892 57. Хаир Ј, Блацк В, Ба ин Б, Андерсон Р (2014)
Мултиваријатна анализа података, Пеарсоново ново међународно издање
(св. Седмо издање).
Харлов, Ессек, Пеарсон 58.
Армстронг Ј, Овертон С (1977) Естиматинг нон-респонсе иас ин маил
анкете. Ј Марк Рес 14(3):396–402
59. Петтерсен Ј (2009) Дефинисање витке производње: нека концептуална и
практична питања. Тхе ТКМ Јоурнал 21(2):127–142 60. Хофер Ц, Ероглу Ц,
Хофер А (2012) Ефекат витке производње на финансијске перформансе: посредничка
улога виткости залиха. Инт Ј Прод Ецон 138(2):242–253 61. Меиерс Л, Гамст Г,
Гуарино А (2006) Апплиед мултивариате ре
Претрага. Саге Пу лицатионс, Тхоусанд Оакс 62.
Ренцхер А (2002) Методе мултиваријантне анализе. Хо окен, Нев
Јерсеи
63. Та ачник Б, Фидел Л (2013) Коришћење мултиваријантне статистике.
Пеарсон, Уппер Саддле Ривер, Њ
64. Схарпе Д (2015) Ваш хи-квадрат тест је статистички значајан: сада
Шта? Практична процена Рес Евал 20
65. Национална конфедерација индустрије Бразила (2016) Индустрија 4.0: нови
изазов за разилску индустрију. ЦНИ Индицаторс 17(2):1–37 66. Манн Д
(2010) Креирање леан културе: алати за одржавање леан кон верзија. Продуцтивити
Пресс, Нев Иорк 67. Ликер Ј, Цонвис Г (2011) Тоиотин начин да се ослони
лидерство: постизање и одржавање изврсности кроз развој лидерства. МцГрав
Хилл Профессионал, Нев Иорк 68. Антони Ц (1996) Леан продуцтион ин
Еуропе: а куестион оф технички прилагођавања или културне промене?
Аппл Псицхол 45 (2): 139–142
Machine Translated by Google

3976 Инт Ј Адв Мануф Тецхнол (2019) 102:3963–3976

69. Оливер Н, Дел ридге Р, Лове Ј (1996) Леан производне праксе:
међународна поређења у индустрији ауто компоненти 1. Бр Ј Манаг
7:С29–С44
70. Зуехлке Д (2010) СмартФацтори—ка фа рици ствари.
Анну Рев Цонтрол 34(1):129–138
71. Торторелла Г, Миорандо Р, Мародин Г (2017) Леан менаџмент ланцем
сна девања: емпиријско истраживање пракси, контекста и учинка. Инт
Ј Прод Ецон 193:98–112
72. Боурне М, Франко М, Вилкес Ј (2003) Човек за корпоративне перформансе
старости. Меас Бус Екцелл 7(3):15–21
73. Маскелл Б, Баггалеи Б, Грассо Л (2016) Практично витко рачуноводство:
доказан систем за мерење и управљање витким предузећем.
Продуцтивити Пресс, Нев Иорк
74. Нетланд Т, Сцхлоетзер Ј, Фердовс К (2015) Имплементација корпоративних
леан програма: ефекат пракси контроле управљања. Ј Опер Манаг 36:90–
102