Moja prica

Moja propast pocinje onoga dana kada sam saznao da me otac Marko zeni Sofkom, devojkom za mene
tada zenom, koja dolazi iz jedne vrlo ugledne porodice. Tesko je vratiti se u te trenutke zivota, imao sam
samo dvanaest godina I nisam znao apsolutno nista o zivotu. Tek sada vidim koliko sam zavisio od oca I
koliko sam mu bio podredjen. Ne mogu da lazem, ocu bih bio zahvalan do kraja zivota na onome sto je
uradio za mene da je sve bilo onako kako je izgledalo na prvi pogled. Sofka je za mene bila jedino bice na
planeti, najvaznija osoba u mom zivotu. Moje raspolozenje je zavisilo od njenog, moje misli su bile
usmerene ka njoj svakog trenutka. Sve do danas se pitam zar sam morao da saznam istinu , zar nisam
mogao do kraja zivota da zivim srecno u savrsenoj lazi. Moj otac Marko je bio snalazljiv covek,
mudar,bogat ali ipak skroman,ili sam bar ja gajio takva uverenja. Ubijen je nedugo nakon mog I Sofkinog
vencanja na kom je bio u centru paznje zbog incidenta koji je napravio. Nakon onog javnog izlaganja I
psovanja gostiju a zatim bega ,ostao sam u soku, osetio sam se osramoceno sto mi je on otac iako nisam
znao nista tada video sam lica drugih ljudi koji su bili zaprepasceni situacijom.Od tada on je za mene
obican, seljak, jedna kukavica koja nije zelela da prezivi , nije cak ni pokusao. Tek sada vidim koliko mi se
ustvari gadi I koliko me je upropastio. Tada sam bio mali, nedovoljno zreo da bih bilo sta mogao da
shvatim, ali vremenom sve vise I vise vidim koliko mi je zla naneo. Sve price koje sam slusao o njemu su
istinite, ja ni do ovog dana nisam saznao da li sam ja uopste njegov sin ili brat. Ponekad razmisljam kako
bi bilo da je preziveo nakon onog sto je rekao pred svima na vencanju. Ne znam kako bih mogao da
podnesem da zivim sa tim da je moj otac birao moju zenu po svom ukusu I da ju je ustvari birao za sebe,
a da je idalje ziv. Uveren sam da bi se stvari skroz drugacije odigrale I zaista mislim da je dobra stvar sto
nisam imao prilike da zivim duze sa ocem. Ponavljam u tom uzrastu sam samo mogao da posmatram
stvari bez razmisljanja o njima, secam ih se vrlo jasno I zato danas mogu da shvatim postupke drugih.
Kako ranije nisam shvatio da je Sofka bila naterana da se uda za mene, kako nisam shvatio da se napijala
tokom vencanja kako bi lakse ponela sve okolnosti. Kako nisam ranije video da se onaj pogani starac
Mita onako ophodi prema mojoj porodici,kako nas gleda sa visine kao da on nije nasledio bogatsvo, kao
da je on nesto vise snalazljiv od mog pokojnog oca. To necu sebi nikada oprostiti. Taj gadni starac je
unistio moj zivot, obican seljak je pregazio celu moju porodicu, upropastio nas. Pravi krivac je pobratim
mog oca zbog kog smo morali da se doselimo u vranje I upoznamo ovog odvratnog kmeta koji nas je
upropastio davsi nam svoju cerku za moju zenu. Moj otac tu nije imao izbora I morali smo da se
preselimo kako bi izbegao osvetu. Sofku uopste nisam shvatao kao zenu, iako je bila tada vec deo
porodice deriste od 12 godina nije moglo da shvati nista ozbiljno. Sada kada se osvrnem na taj period
zivota ja sam zaista odrastajuci zavoleo Sofku, nisam mogao da zamisim dan bez nje. Zeleo sam da
ostanem sa njom do kraja zivota I da imamo divnu decu nalik njoj. Dolazim do najbolnije tacke u mom
zivotu, do onog osecaja bezvrednosti koji je promenio moj zivot u svakom smislu. Jednog dana na vrata
naseg doma pokuca Sofkin otac effendi-Mita. Odmah se videlo da je taj kmet nervozan I videsi njegov
izraz lica osetio sam se I ja uzbudjeno. Sluteo sam nevolju. Dosao je I izrazito trazio pare Sofki. Vikao je
na nju I rekao meni kako sam mu duzan novce jer inace mi Sofka ne bi nikada bila zena. Taj sok, ta bura
osecanja, ponizenje, razbesnelo me je kao nikad u zivotu. Nikad se gore nisam osecao. U tom trenutku
prodjose mi misli o mom ocu o tome kako je on znao za to I nista mi nije rekao, o mojoj majci skromnoj
zeni seljaka koja je takodje cutala. Bacio sam onom necasnom coveku vrece novca I rekao mu da se gubi.
U tom trenutku srusi se sav moj svet. U Sofkinim ocima videla se sramota, ona je takodje bila ponizena
sto se njen otac ovako poneo, ja to tek vidim sad. Tada ona je za mene postala obicna seljanka, otpadak,
djubre. I danas mi nije jasno kako covek sa takvim ugledom I bogatstvom,sa raskosnom kucom, dodje do
toga da mora da proda svoju cerku zarad novca. Tek sada vidim da su oni nan as gledali sa visine, gledali
nas kao izlaz iz svega. Takva gamad I zasluzuje da propadne. Odlazim u han zatim I cinim sve da me ona
 Moja prica

propalica zaboravi. Cinio sam sve da zaboravim I ja na nju . Poceo sam da jurim ciganke I uzivao sam o u
tome radio sam sve da joj vratim da pokazem ja njoj kako je to kad se razocaras, kada si ponizen.Na
pocetku nisam hteo da se vratim kuci, pored tih bescasnih ljudi sam se osecao ponizeno. Kada me je
Mita pozvao da se vratim sve sam izbacio iz sebe opsovao sam tom olosu I pokazao mu gde mu je mesto.
Odlucio sam da upropastim I Sofki zivot.Kuci sam dolazio pijan I tukao sam Sofku sa zadovoljstvom,
silovao ,ponizavao sam tu seljanku kako god sam umeo.Posle toga I ne zasluzuje da zivi, zasluzuje da pati
kao I ja, da vise nikada ne bude ni blizu srece. Krenula je I ona da pije I da zivi sve gore I gore, zgadila mi
se do te mere da nisam mogao vise da je gledam. Svaki trenutak proveden pored nje je bio odvratan.
Uzivao sam gledajuci je kako propada. Ta bednica je ubila I moju majku, nije joj dopustila da zivi. Smrt
majke nista nije menjala, samo je jos vise probudila gnev u meni. Danas kada sagledam sve to razmisljam
kako ta odvratna zena nije otisla od mene, kako je mogla da me trpi. Jasno je da nije imala gde da ide,
pored toga ne bi podnela da je svet ogovara, a sve to je I zasluzila. Iako pokusavam da pobegnem od
toga moram da se pomirim sa tim da ja nisam izgubio sva osecanja prema Sofki. Ispod sve te mrznje koju
sma gajio prema njoj, pored svog tog gadjenja ja sam navikao na nju. Nisam mogao da odem od nje. Iako
pokusavam da izgebnem to to je cinjenica. Navikao sam na nju a, shvatio sam da je I ona na mene ali
daleko od toga da je ta trunka osecanja mogla da prevazidje breg losih osecanja I zelje za osvetom
prema toj bednoj porodici. Ti pogani seljaci su krivi za propast moje porodice, njihova necista krv polako
propada I nije zasluzila vise od toga.