Čovek koji je sprečio treći svetski rat

Nuklearne rakete napadaju: u septembru, 1983. godine, doživeo je Stanislav Petrov ružan san. Sovjetska centrala ranog
upozoravanja je prijavila start američkih raketa sa nuklearnim bojevim glavama. Apokalipsa? Ili samo lažna uzbuna? Pukovniku je
ostajalo samo nekoliko minuta da donese najvažniju odluku 20. veka.

“Nebo”, kaže sedamdeseto-godišnji Stanislav Petrov, sin sovjetskog vojnog pilota, pukovnik protivvazdušnih snaga, spasilac
sveta u penziji, “nebo ima uvek u rezervi neko iznenađenje”.
Kao onda, kada je nebo pokušavalo da ga prevari, ali Petrov je prozreo “kvaku”. Nije dozvolio da ga zaslepi i prevari.
Računala se godina 1983, hladni rat je bio na vrhuncu. Sovjeti su na svojim vojnim postrojenjima instalirali, od polovine
70-tih godina, preko 400 raketa tipa “SS-20 Saber”, nazivanih i “Užas Evrope”. Dve trećine ovih modernih raketa su bile usmerene na
Zapadnu Evropu, na ciljeve kao što su London, Pariz, Bon, … Svaka raketa je imala snagu približno jedne megatone, dakle, 50 puta je
bila jača od nuklearne bombe “Fat Man”, koja je 1945. godine bila bačena na japanski grad Nagasaki.
Na proleće 1983. godine, lekari iz Ulma su izračunali, kakve bi posledice imao napad sovjetske rakete SS-20 na njihov grad.
Rezultat: u deliću sekunde bi se iznad Ulma stvorila vatrena lopta prečnika nekoliko stotina metara. Centar grada bi bio zbrisan – na
mestu gotske katedrale bi se stvorio veliki krater. U krugu, prečnika preko 4 kilometra oko centra grada, zgrade bi bile srušene kao
kule od karata. Bilans jedne jedine bombe: 123.000 mrtvih, 80.000 teško ranjenih.

Moskva je očekivala da nuklearni napad počne “svakog časa”...

Zapad je na opasnost od SS-20, sa svoje strane, reagovao novim naoružavanjem – instalirali su u Evropi rakete Peršing-II: u
Vašingtonu je od 1981. godine “skiptar moći” u ruci držao Ronald Regan. Četrdeseti predsednik USA je želeo da Sovjetski savez – koji
je nazivao “Imperijom zla” – obori na kolena pobedom u utrci u naoružavanju.
Sitaucija je bila, blago rečeno, uzavrela. Moskva je očekivala, svakog trenutka, iznenadni napad iz USA. Vođa SSSR, Jurij
Andropov, je bio ubeđen da je Amerika već odavno isplanirala prvi udar. Još kao šef sovjetske tajne službe, pokrenuo je operaciju
“RJAN”: saradnici KGB na terenu su od 1981. godine 24 časa dnevno pratili vladine zgrade u svim glavnim gradovima Zapada.
Prekovremeni rad visokih službenika, osvetljeni prozori njihovih kancelarija i kabineta su predstavljali “alarm”, isto kao što je alarm
predstavljao i povećani promet pisama preko PTT službi ili masovna nabavka hrane stanovništva. Sve su to mogli biti “znaci”
pripreme za napad.
Gde je radio pukovnik Petrov – o tome njegova porodica nije imala blagog pojma! Gospođa Raissa i oba deteta nisu pitali
ništa, nikad. 25. Septembra, 1983. godine, Petrov se predveče pozdravio sa porodicom i u 20:00 je započeo svoju smenu u
Serpuhovu-15. Ovaj “grad”, udaljen oko 90 kilometara južno od Moskve, nije bio ubeležen ni u jednoj javno dostupnoj mapi SSSR-a.
Zatvoreni grad, izgrađen oko vojne baze protivvazdušnih snaga odbrane. Tu se nalazila centrala, satelitima podržavanog sistema, za
rano upozoravanje “Oko” – tu je službovao pukovnik Petrov.

Neprijatelj mora umreti ranije – takva je logika Hladnog rata

Iako je, što se čina tiče, Petrov bio pukovnik, po profesiji je bio diplomirani inženjer.
“Svet može biti jako sretan, što sam te noći komandu imao ja – a ne neki zatupljeni, 'odani vojnik'”, kaže danas Petrov.
Možda bi vojnik odlučio drugačije, precizno prema pravilima službe, i verovatno – pogrešno. Petrov je, nasuprot pravilima,
verovao svojim instinktima.
Korisnost sistema ranog upozoravanja, kao što je bio “Oko”, je tada bilo ograničenog dometa. Sateliti su, doduše, mogli
prijaviti nuklearni udar oko 10 minuta ranije od klasičnih radarskih sistema, ali nisu mogli da ga spreče ili da rakete skrenu sa
putanje. Takve stvari “Oko” nije znalo. Najviše što je omogućavalo je, da se protivudar pokrene ranije, ranije od situacije kada su
oslonac bili samo radarski sistemi. Desetine miliona ljudi će tako, na strani protivnika, umreti nekoliko minuta ranije! Prema logici
Hladnog rata, to je bio napredak.
Nakon što su Amerikanci, kao prvi, pokrenuli sopstveni sistem ranog upozoravanja, Sovjeti su grozničavo radili na tome da
ovo kašnjenje premoste. Od godine 1972 izrasle su u Serpuhovu-15, u visinu, antene “Oka”. Petrov je u tome učestvovao od samog
početka. Računarski programi su bili njegovo delo, isto kao i priručnik za upravljanje novim sistemom. Za Petrova je to bio posao o
kakvom je sanjao kao student. “Bio sam beskonačno sretan kada sam saznao da ću raditi sa svemirom”.

Sirene su označile početak apokalipse

Međutim, 26. Septembra je san postao užas – a sudbina mu je priredila bukvalni pakao! Kratko pre pola, noći oglasile su se
sirene. Na 30 metara velikom ekranu ispred Petrova zasvetlila su crvena slova: START!. Sistem je registrovao lansiranje jedne
nuklearne rakete, iz jedne od baza u USA. Špijunski satelit, Kosmos 1382, koji je već godinu dana bio u svemiru, prijavio je početak
Apokalipse! Ostajalo je samo 25 minuta da raketa padne i eksplodira negde u Rusiji.
U kontrolnom centru Serpuhov-15, sve su se oči, oko 200 prisutnih saradnika, okrenule prema pukovniku Petrovu!
Da će se nuklearni udar dogoditi, u to se vreme činilo ne samo mogućim, već i sasvim verovatnim.
Ruski špijuni, kratko pre toga, su pribavili informaciju o planiranim velikim manevrima NATO. Manevri pod nazivom “Able
Archer 83” su trebali da počnui krajem novembra – zadatak: simulacija nuklearnog rata(!?).
Nervoznim vlastodržcima u Moskvi je to poslužilo kao očigledan dokaz za napadačke namere Zapada.
A, koliko su njihovi prsti bili nervozni na obaraču, pokazalo je obaranje južnokorejskog civilnog aviona početkom
septembra. Možda i nesmotrnošću, ali toga dana je let Korean Airlines 007 povredio ruski vazdušni prostor. Moskva se nije dugo
nećkala i pilotu borbenog aviona izdala naređenje za napad – 269 ljudi je umrlo!
Lažna uzbuna ili totalno uništenje?
Petrov je, međutim, ostao miran. Podigao se iza svog pulta. Svaki od njegovih podređenih ga je u tom trenutku morao
videti. Nije mu tada bila potrebna nikakva panika podređenih, pa je povikao:
Sedite! Nastavite sa normalnim radom!”
U tom momentu, pukovnik Petrov nije mislio ni na milione mogućih žrtava nuklearnog konflikta, ni na svoju porodicu,
mislio je samo o kašičici za čaj: 'Niko razuman neće kašičicom prazniti veliki rezervoar pun vode', rekao je sebi, u bradu. 'Nikada USA
neće lansirati jednu jedinu raketu na SSSR. Pravi nuklearni napad će biti realizovan istovremenim lansiranjem stotina raketa'– tako
su ga učili na obuci.
“Ali, siguran u to, naravno, u tom momentu nisam mogao biti”, seća se Petrov.
Prema protokolu, pozvao je svog nadređenog:
“Lažna uzbuna!”, raportirao je. Nadređeni je odgovorio odsečno: “Razumeo!”.
Kada je spustio slušalicu, sirene su se oglasile ponovo: Kosmos 1382 je prijavio sledeći start rakete, a za kratko vreme i
napad tri dodatne rakete.
Svi sistemi su u Serpuhovu-15 radili bez greške(!), nisu prijavljivali nikakve smetnje ili “duhove”. Međutim, Petrov nije imao
apsolutno poverenje u računare, koji su u 16 rekova tiho brujali, jer je njegova deviza bila: “Mi smo pametniji od računara. Pa, MI
smo NJIH napravili”.

750 miliona mrtvih, 340 miliona ranjenih – bilans nuklearnog rata

“Nikada svet nije bio bliže nuklearnoj katastrofi kao te noći”, reako je Brus Bler, američki ekspert za naoružanje, danas šef
World Security Institute (Instituta za svetsku sigurnost). “Najviše sovjetsko rukovodstvo bi, da je bilo odmah informisano o 'napadu' i
da je moralo u toku nekoliko minuta doneti odluku, donelo odluku o uzvratnom udaru”.
Andropov, koji je tada vladao iz bolničkog kreveta, bi verovatno pritisnuo “crveno dugme” – i time, naravno, isprovocirao
stvarni napad Amerikanaca.
Der SPIEGEL je 1983. godine informisao o tome šta bi obostrani nuklearni rat značio za svet: oko 5.000 nuklearnih glava bi
se obrušilo na gusto naseljene oblasti Severne Amerike, Evrope i Azije, 1.124 grada, praktično svi centri sa više od 100.000
stanovnika bi bili zbrisani. Lekar iz Kembridža, Hugh Middleton je izračunao, da bi ukupno bilo oko 750 miliona mrtvih i oko 340
miliona ranjenih.
Međutim, zahvaljujući Stanislavu Petrovu, do toga nije došlo! Posle nekoliko minuta su radarski sistemi potvrdili njegovu
procenu. Bila je to lažna uzbuna. Navodno je za prevaru bila kriva neka veoma “egzotična” formacija oblaka, koja je “nezgodno”
reflektovala sunčev zrak. Sovjetski sistem upozorenja, satelit Kosmos 1382, je odblesak svetlosti protumačio kao start rakete.

Prekor od sopstvenog vođstva, odlikovanje od klasnog neprijatelja

Pukovnik Petrov svojoj ženi Raissi nije ispričao događaje iz te noći, niti je pomenuo pet fantomskih raketa – slučaj je ipak
spadao u domen vojne tajne. Tek godine 1998. je događaj izneo u javnost generalpukovnik Jurij Votincev, tadašnji Petrovov
nadređeni, u jednom intervjuu. Raissa je nažalost umrla 1997. godine od raka i nikada nije saznala za herojstvo svoga supruga.
Petrov sada živi u Frjasinu, jednom od predgrađa Moskve. Živi povučeno, usamljen. Stari je pukovnik okačio na zid kuhinje
sliku zvezdanog neba – zalepio ju je odmah pored stare ikone device Marije.
“Još stalno 'nešto' osećam”, kaže Petrov, snežno bele kose, gustih obrva, “kada pogledam u svemir – u nebo”.
Petrov tada za svoje herojsko ponašanje nije dobio nikakvu nagradu, već naprotiv, prekor – zato što je, u vreme kada su
odzvanjale sirene, zaboravio da svoje opservacije upiše u službeni dnevnik.
Nagrade i priznanja su usledili tek kasnije, i to od nekadašnjeg klasnog neprijatelja. Nakon što su saznali za incident,
zahvalni Zapadoevropljani i građani USA su mu poslali “fan-poštu” (smešna pošta) u gradić Frjasino. Jedna Britanka mu je poslala
funtu kafe, jedan Amerikanac diskove sa kursom engleskog jezika – a holivudska zvezda Kevin Kostner 500 dolara(!?). Omogućili su
mu da putuje u New York, gde je dobio nagradu “World Citizen Award”.
“Čovek, koji je spasio svet”, tako su ga nazvale novine od preko bare – “Stan the Man”.
“Verujte”, kaže Petrov, “nisam ja nikakav heroj! Samo sam savesno obavljao svoju dužnost”.
Tako to vidi on! Svi ostali znaju: On je čovek koji je spasao čovečanstvo od nuklearnog pakla.