1

2
Избор средстава за гашење и начин њихове употребе зависи, од:-ограничења
употребе у зависности од хемијског саства гориве материје,- величине и количине
материје која гори,- величине и јачине пожара,- количине топлоте и топлотног
зрачења,- простора где је пожар настао, ефикасности средстава за гашење,
доступности, цени коштања, вредности објекта и угрожених људских живота и
материјалних добара,
Најбоља су она средства која су ефикасна, доступна у сваком моменту, да су
универзална, лако се чувају- лагерују, да су безбедна и јефтина.
До данас није одређена законитост којом би се могли практично одредити услови
гашења пожара. Та неодређеност је повезана са мноштвом фактора од којих зависе
настанак, развој и прекид процеса неконтролисаног сагоревања. При избору средства
за гашење користе се експерименталне методе, са узимањем у обзир услова
конкретних претпостављених пожара.

3
Средства за гашење пожара могуће је употребљавати дуже време у малим
количинама (мањим интензитетом од потребног) и да се потроше расположиве
количине средства, а да се пожар не угаси што је недопустиво, и о томе се мора
строго водити рачуна.
Утрошак већих количина средстава за гашење пожара захтева обезбеђивање знатних
количина средстава и ангажовање већих снага и технике на месту пожара и може
довести до већих материјалних штета због прекомерне употребе. Повећање
интензитета утрошка средстава за гашење довешће до скраћивања времена гашења,
мада и ту постоји граница када се без обзира на интензитет утрошка средстава време
гашења не смањује. Такође не сме се занемарити ни цена средства за гашење.

4
Хлађењем ужарене материје нестаје пламен. Због тога се морамо придржавати
тактичких начела да ће гашење чврстих материја бити успешно тек тада када воду
усмеримо у жариште гореће површине, не у пламен.
Када гасимо широке површине, млаз не смемо да усмеримо у средину гореће
површине, већ у почетку морамо гасити по цик-цак линији, од леве на десну страну
или обрнуто. Млаз померамо према врху површине да би што пре смањили учинак
пламена, који се подиже према врху.
Вода нема само одлучујућу улогу при непосредном гашењу, већ је често важнија у
расхлађивању, како би благовремено спречили ширење пожара на ближе објекте, на
металне конструкције, на резервоаре гасова и запаљивих течности, као и на посуде
под притиском на које делује топлотно зрачење. Код металних конструкција, које се
налазе пет минута под утицајем ватре - температура се попне на 540⁰С, после 10
минута већ на 700⁰С. Њихова носивост знатно опада, могу да сруше. Код 540⁰С опада
тврдоћа на половину,док код 700⁰С опада 3/4 првобитне вредности. Уколико металне
делове хладимо са довољном количином воде делови неће бити осетљиви ни на
тврдоћу, нити на истезање.
Према подацима из стручне литературе количине воде за хлађење - веома су важне.
За расхлађивање ободних зидова, резервоара, или других металних конструкција које
су изложене топлотном зрачењу, потребно је за поливање 1 м2 површине најмање
1,2-1,6 л/мин. За хлађење посуда са течним гасовима потребно је више воде -

5
најмање 6 л/мин по 1 м2 површине. За незаштићене металне делове, који су
непосредно изложени пламену, потребно је најмање 20 л/мин по 1 м2,

5
Пун млаз карактерише непрекидно, компактно и брзо струјање воде, са
одговарајућим дометом и механичким ефектом - ударом. Користи се када треба воду
добацити на веће даљине и када ватрогасци због јаког зрачења, одрона и др. не могу
да приђу близу пожара. Пуни млаз долази до изражаја
када се жели дејствовати на одређену тачку, затим кроз узан отвор, на пример код
гашења складишта дрва или високих објеката. Велика силина удара омогућава
дубоко продирање у жариште као и рушење кровних покривки и горивих делова
објекта, а може се користити и за стварање отвора за проветравање и одвођење
дима и топлоте итд. Уколико се не носи никаква заштита за очи мора се држати
безбедносно растојање од најмање 3 метра. Проток и притисак воде у цревима и на
млазници одређује се у зависности од облика и величине пожара и примењене
тактике гашења. Ако треба млаз воде добацити на велику висину и даљину, а млаз
треба да има јаку ударну моћ, притисак треба да буде 6-9 бар и већи, а код мањих
пожара (нарочито код пожара у стамбеним објектима) довољан је притисак од 2-3
бар. Повећањем протока и притиска повећава се интензитет утрошка средства за
гашење пожара, што треба користити код великих пожара,али ће код малих пожара
проузроковати велике штете.
Приликом употребе већих притисака воде потребно је пазити на повратно дејство
млаза како код црева пречника 52 мм а такође и црева пречника 75 мм. Млазничар,
по могућству, задњих пар метара црева треба да постави право, тако да се повратни

6
притисак по уздужној оси цеви преноси на тло.
Домет млаза и притисак под којим се вода избацује значајни су за гашење. Отпор при
пролажењу воде у цревима је велики те долази до пада притиска, што се одражава и на
домет млаза. Колики ће се домет млаза достићи зависи од радног притиска на уснику
млазнице. Највећи хоризонтални домет достиже се држањем млазнице под углом од
30 о у односу на хоризонталу, а највећи висински домет држањем млазнице под углом
од 80 о у односу на хоризонталу.
Проток воде је завистан од притиска и усника млазнице која се користи, што је значајно
приликом прорачуна и одређивања потребних количина воде за гашење.

6
Распршени водени млаз је млаз код кога је средња величина пречника капи воде
између 0,5 (мм) до 1,5 (мм) чиме се омогућује већи ефекат охлађивања,јер ситне капи
брже испаравају,уз мањи утрошак воде.Распршеним млазом постиже се дејство и по
ширини, а одговарајућом применом и просторно гашење. Оправдана је примена овог
млаза за хлађење конструкција и квашење у циљу спречавања ширења пожара.
Извршена испитивања утицаја величине капљица распршеног млаза за
гашење,довођењем воде одозго на доле, пожара запаљивих течности (алкохол,
бензин, бензол, петролеј за осветлење, дизел гориво и трансформаторско уље) у
цилиндричном суду пречника 0,3 (м) показала су да:
- запаљиве течности са температуром до 80 °С се не гасе водом, јер се вода брзо
загрева и до 80 °С и не испољава расхладно дејство,
- запаљиве течности са температуром кључања преко 80 °С могуће је гасити са
распршеним млазом. Ефекат хлађења је већи, што је виша температура кључања
течности,
- најефикасније за гашење су капи димензије 0,4 до 0,6 (мм) са интензитетом утрошка
воде 20 до 40 л / мин м2 .

7
Најчешће се користи у пракси, пуним млазом се смањи пламен и ублажи ефекат
топлотног зрачења, чиме се ствара могућност ближег приласка жаришту и промена
млаза окретањем усника на млазници или померањем ручице.

8
Водена магла добија се разбијањем воде специјалним млазницама, под дејством
високог притиска, на веома ситне капљице код кога је средња величина капи од 0,05
(мм) чиме се обезбеђује још већи ефекат охлађивања и квашења са мањим утрошком
воде. Недостатак поступка гашења је врло мали домет млаза. Погодан је за гашење
пожара код течности.
Магла под високим притиском 30 до 40 бар ( поступак усавршен у Америци )
обезбеђује максимални ефекат хлађења уз врло мале или никакве ефекте оштећења
грађевине од воде. Међутим, овај начин употребе воде за гашење излаже ватрогасце
ризику од опекотина на голој кожи, уколико се налазе на улазу у просторију, зато што
долази до тренутног претварања магле у водену пару са степеном ширења 1:1700.
Директно гашење пожара - Елиминација запаљивих продуката пиролизе
Индиректно гашење – хлађење гасне фазе и инертизација гасне фазе

9
Млазеве воде можемо користити у облицима:
-клатна, што је врло успешно при гашењу појединачних пожара (сл. 6а),
-цик-цак, када гасимо хоризонталне и вертикалне површине (сл. 6б) и
-купастог, када покривамо прашњаве површине (сл. 6ц).

10
Правилан млаз мора имати:
 довољну количину воде – проток,
 адекватан притисак,
 правац за постизање свог ефекта.

11
Ватрогасна возила се лоцирају што ближе месту пожара и са њих се корисре црева
висогог притиска те напада место пожара.

12
13
Пулсно (импулсно) гашење, коришћењем IFEX апарата за гашење. Испаљује се 1 литар
воде под високим притиском и ствара водену маглу која поседује и ударни ефекат и
тако веома брзо хлади простор и елиминише пламен.
Спречава повратно паљење.
- Паљење гасовите фазе изнад места пожара
- Паљење гасовите фазе у просторима непосредно уз место пожара
- Паљење гасовите фазе на излазима из простора где је пожар
- Паљење гасовите фазе услед наглог дотока свежег ваздуха

14
Када је потребно брзо реаговати да се спречи ширење пожара на објекте у
непосредној близини и заштиту простора,
Када је из безбедносних разлога немогуће ближе прићи месту пожара.

15
Пене свих категорија поседују мање или више изолујући и расхлађујући ефекат.
Највеће расхлађујуће дејство има пена ниске експанзије са високим садржајем воде,
а најмање пене високе експанзије.
Пожари који се уопште не могу гасити водом, као што су пожари у рафинеријама
нафте, пожари на складиштима минералних уља, пожари нафте и њених деривата,
бензина, бензола, плинских уља, петролеума и других запаљивих течности гасе се
пеном.
Употреба пене није ограничена само за гашење течних горива, са великим успехом
употребљава и за гашење чврстих материја и за гашење пожара у зградама, на
пример у стамбеним зградама, у индустрији, посебно у хемијској индустрији, у
складиштима и лабораторијама, а такође и за гашење пожара на отвореном простору.
У поређењу са водом која се лако и брзо разлива на велику површину, продире у
конструкције и на ниже спратове, наносећи штете и у просторијама које нису
захваћене пожаром, пена причињава минималне штете, јер се највећим делом
задржава на површинама које су покривене.
Убацивање пене се може започети тек када на млазници добијемо одговарајући
квалитет који треба одржати до краја гашења. Ако би се у запаљени резервоар
убацила већа количина воде, могло би да дође до тешких последица, јер вода као
специфички тежа пада на дно резервоара и подиже ниво течности, тако да се ова
може излити изван резервоара. Код уља, смола и масти, када су загрејана у целој

16
маси изнад тачке кључања, убацивање воде може да доведе до експлозивног
распрскавања целе масе изван посуде. Овим би се створили услови за даље ширење
пожара, а и људи би могли бити угрожени врелом масом горива.

16
После воде која се сматра основним средством за гашење пожара, пена се, по
могућности примене може ставити на друго место.
Пожари који се уопште не могу гасити водом, као што су пожари у рафинеријама
нафте, пожари на складиштима минералних уља, пожари нафте и њених деривата,
бензина, бензола, плинских уља, петролеја и других запаљивих течности гасе се
пеном. Пеном се гасе и пожари сумпоругљеника, разни воскови, смоле, масти, уља.
битумени, катран и друге материје.
Употреба пене, међутим, није ограничена само за гашење течних горива. Она се са
великим успехом употребљава и за гашење чврстих материја и за гашење пожара у
зградама, на пример у стамбеним зградама, у индустрији, посебно у хемијској
индустрији, у складиштима и лабораторијама, а такође и за гашење пожара на
отвореном простору. У поређењу са водом која се лако и брзо разлива на велику
површину, продире у конструкције и на ниже спратове, наносећи штете и у
просторијама које нису захваћене пожаром, пена причињава минималне штете, јер се
највећим делом задржава на површинама које су покривене.
Пена се веома успешно може користити не само за непосредно гашење пожара, већ и
за заштиту објеката који су угрожени зрачењем топлоте, пламеном или искрама.
Уместо заштитног квашења водом, могу се угрожене површине објеката покрити
пеном.
Ефекат гашења пеном постиже се покривањем. Слој пене мора имати одговарајућу

17
дебљину, да се распадањем пене не би поново пожар разбуктао. Код горећих течности
неопходно је да се површина течности у потпуности покрије слојем пене. При гашењу
чврстих материја их конструкција у зградама, неопходно је да се пеном покрију и оне
површине које још нису захваћене горењем али које су довољно загрејане да би се
могле запалити. Непосредна околина главних жаришта ватре зрачењем топлоте знатно
утиче на распадање пене, стога је веома важно да се пеном покрију сви предмети и све
површине које могу деловати у том смеру. И у једном и у другом случају ефекат гашења
треба постићи за што је могуће краће време. Чим се постигне покривање, пламен
нестаје. Ако се набачени слој пене одржи довољно дуго да би се достигло довољно
охлађивање површинског слоја течности, опасност од поновног разбуктавања пламена
је коначно отклоњена а тиме и пожар коначно угашен.
Пена се на одређене површине може набацити млазем (млазницом) или наливањем
специјалном лулом за наливање пене. Примена млаза је неопходна када се пена мора
набацити са веће удаљености. Код већих пожара, где је зрачење топлоте веома
интензивно, пена ће морати да се набацује са веће удаљености. Међутим, овим
методом набацивања проузрокују се знатни губици пене, тако да ће бити знатно веће
количине, у поређењу се методом наливања пене. При набацивању млазницом
честице пене на свом путу, кроз простор, наилазе на отпор ваздуха, при чему се део
пене распада и губи. Уколико је удаљеност већа и губици ће бити већи. Губици настају и
при судару честица пене са површинама на које се пена набацује. Сви ови губици,
заједно са губицима који настају распадањем пене, деловањем топлоте и ветра, могу
да удвоструче количину која је потребна за, покривање одређене површине.

17
Кафс систем – набацивање пене под високим притиском, пена се лепи за вертикалне
и хоризонталне површине, користе се специјалне врсте пенила.
Заштита од секундарних, накнадних пожара, је битна улога пене. Тако се на пример,
резервоари минералних уља, цистерне возила, бродови, складишта и исцуреле
запаљиве течности, прекривају пеном да би се тиме спречила нова паљења преко
летећих искри. Специјална област заштите пеном ниске експанзије су прекривања
полетно-слетних писта на аеродромима. Слој пене треба, с једне стране да обезбеди
ефекат клизања на писти, а са друге стране, пре свега, да спречи варничење које се
јавља при слетању авиона на писту.

18
Успех гашења прахом зависи од: ударне моћи млаза праха на горућу материју, од
количине и врсте гориве материје; од времена које је потребно да се прекрије горива
материја; од електричне непроводљивости; од компактности облака праха; од домета
млаза праха, ако је мали домет - више се приближавамо горућој површини; од
величине честица праха које морају одговарати врсти гашења; од притиска потисног
гаса (азот, угљендиоксид) који мора бити довољно велик да би прах имао ударну моћ
за достизање жаришта пожара.
Да би млаз праха био ефикасан, потребно је да притисак потисног гаса буде
равномеран. Добачена количина праха мора продрети у зону пламена.
Повезано гашење прахом и водом - Гашење са прахом и водом је ефикасно, јер не
треба до краја гасити прахом, па се смањује количина употребљеног праха. Код
гашења прво се употребљава прах који делује антикаталитички, затим се гаси са
распршеним воденим млазом или воденом маглом да се запаљена материја охлади
и спречи поновно паљење. Комбинацијом ова два средства може се извшити продор
кроз пламен до угрожених особа. У таквој ситуацији прво се припреме средства (вода
и прах стигли до млазева) у довољној количини. Млаз праха омогућава продор, а
пошто је тада температура висока, ватрогасац се хлади са распршеним млазом воде.
Запаљиве течности које горе могу се такође гасити прахом и водом. Пламен се одваја
са млазом праха, а водом се хладе загрејане посуде и предмети који су се запалили и
тако се спречава поновно паљење пара.

19
Испитивања су показала да створени облак праха не проводи електрицитет па тако не
представља опасност за људе (за гашење ових пожара посебно је погодан прах
калијумовог сулфата).
За ефикасност гашења прахом важна је количина праха којег млазница избацује у
секунди. Ручни апарати избацују од 0,25 - 1кг у секунди. Веће количине праха избацују
се са возила и превозних апарата.
Приликом гашења пожара са прахом у затвореним просторима врло често постоји
потреба да Ватрогасци-спасиоци носе апарате за заштиту органа за дисање.
Испитивања су показала да је могуће успешно гашење прахом 1м2 површине са 4кг као
и да је довољно 0,6 до 1кг праха за гашење 1 м3 просторија.

19
При повезаном гашењу пожара прахом и пеном мора се водити рачуна о: врсти
ватрогасне технике која се у том тренутку употребљава; удаљености са које гасимо;
врста материје која гори; намене интервенције - за гашење или заштиту у подручју
опасности.
Гашење пожара са прахом - пеном биће успешно ако у почетку гасимо с прахом који
делује антикаталитички и боље елиминише пламен са горуће материје, а затим
прекривамо горућу површину са пеном и тиме спречимо поновно паљење запаљиве
течности. Међутим ако се пеном покривају површине које су већ покривене прахом,
пена пада на прах који је разара. Постоје специјалне врсте праха који не разарају
пену.

20
21
Ако се угљендиоксид користи као заштитни гас у просторијама које још нису
захваћене пожаром, треба имати на уму да при експанзији угљендиоксид нагиње ка
наелектрисању статичким електрицитетом. Пражњење статичког електрицитета може
да изазове запаљива електрична варничења, што је посебно опасно у зонама
опасности.
Приликом гашења пожара на електроинсталацијама и електропостројењима под
напоном треба се придржавати безбедносних растојања.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
средство Ниски напон Високи напон
30 110 220 380 kV
-------------------------------------------------------------------------------------------------
угљендиоксид 1м 2м 3м 4м 5м
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Табела 10. Безбедоносно растојања при гашењу пожара на електроинсталацијама

Такође, није препоручљиво гасити пожар угљендиоксидом у просторијама у којима се

налазе уређаји са осетљивим електронским елементима због појаве корозије и
опасности од ''температурних шокова''.

22
При гашењу на отвореном простору ефекат је мали. Домет млаза угљендиоксида је
доста мали (2 - 5 м). У просторије које су биле гашене са угљендиоксидом смемо
улазити само када су добро проветрене, али је најбоље улажење уз употребу апарата
за заштиту органа за дисање.
У зависности од врсте материје која гори испитивања су показала да се могу одредити
потребне количине ЦО2 (за уљне трансформаторе 2кг СО2 на 1м3, за генераторе 2кг
СО2 на 1м3, за намирнице 1,2кг СО2 на 1м3)
Предмете или течности морамо гасити из непосредне близине од почетка ивице суда
преко средине у цик-цак линији.

23
Токсичан гас, За угљендиоксид се може рећи да не спада у изразито токсичне гасове
мада га неки аутори третирају као гас са извесном дозом специфичне отровности.
Својим присуством у ваздуху угљендиоксид смањује садржај кисеоника, што га и
укључује у групу гасова са токсиколошким значењем.
Кад се угљендиоксид користи за гашење пожара у затвореним просторијама, постоји
опасност по здравље лица која су остала у просторији, а такође и за онога ко гаси
пожар

24
Халон 1211 се користио за пуњење ручних и превозних апарата, а халон 1301
углавном за стабилне системе за гашење.
Добре особине халона су велика ефикасност у гашењу, потпуна нешкодљивост за
опрему и материјал са којима долази у додир тј. одсуство корозије, влаге,
запрљаности, хладних шокова и других утицаја, електрична непроводљивост,
одсуство повраћаја пламена.
Халони се не могу примењивати за гашење у просторијама у којима се ложи или које
се уопште не проветравају; за гашење пожара лаких метала, јер при узајамном
дејству тих метала може настати експлозија; за гашење материја које у себи садрже
кисеоник који има улогу оксидатора.
Захваљујуци својим физичко - хемиским карактеристикама употреба халона је веома
ефикасна и најпогоднија за гашење пожара на електронским уређајима, рачунарима,
радарима, радио, ТВ, ПТТ инсталацијама, генераторима, трансформаторима,
електромоторима и другим апаратима. Такоде, халон се успешно употребљава за
гашење почетних пожара течних материја: бензина, уља, керозина, бензола,
алкохола, етера, боја, лакова, разређиваца, масти и др. и гасовитих материја: метана,
пропана, ацетилена, градског гаса и др. Одређени халони успешно гасе пожаре
електричних инсталација ниског и високог напона до 100 кВ.
Треба напоменути да су халони и продукти који настају при распадању токсични. У
затворен простор у којем је пожар гашен халонима не сме се улазити без заштитне

25
опреме за заштиту дисајних органе или без претходног доброг проветравања.

25
26
Најпознатији аеросолни генератори су МАГ и ПУРГА. Користе се као ручни
противпожарни апарати за гашење пожара у затвореном простору (аеросолне
бомбе), или у стабилним системима за просторно гашење пожара (МАГ-1 и ПУРГ Т).
На сликама бр. Приказани су ручни аеросолни генератор МАГ и аеросолни генератор
МАГ-1 у стабилном систему за гашење.
Аеросолни генератори у стабилним системима могу се активирати електричним
путем или преко штапина, могу се активирати ручно или аутоматски.

27
28
29
30