Priprema za pismeni (-9 razred decembar )

2.3 Dva naelektrisanja Q1 = Q2 = Q = 100 C nalaze se u vazduhu. Ako između

datih naelektrisanja deluje sila od F = 9107 N odrediti rastojanje između
naelektrisanja. ( Reš:103 m)

2.10 Tri tačkasta naelektrisanja u vakuumu Q1 = Q3 =  107 C i Q2 = 5108 C

leže na istom pravcu. Naelektrisanje Q2 se nalazi tačno na sredini između
naelektrisanja Q1 i Q3 i to na rastojanju od po 10 cm. Odrediti kolika je sila na
svako od navedenih naelektrisanja.

Reš: (F13 = F31  9109Q1Q3 / 0,22 = 225105 N.

F12 = F21  9109Q1Q2 / 0,12 = 450105 N.
F23 = F32 = 450 105 N.
F1 = F21  F31 = 225105 N; F 2 = F12  F32 = 0 N; F 3 = F23  F13 = 225105
N.)

2.23Dve jednake kuglice naelektrisanja  5 nC i 3 nC nalaze se na rastojanju d.

Kuglice se dodirnu i postave u početne položaje. Odrediti odnos inteziteta sila
kojima kuglice deluju pre i posle dodirivanja.

Reš: (Kada se kuglice dodirnu podjednako i istoimeno se naelektrišu, pa je

nakon toga njihovo naelektrisanje jednako Q 1 = Q2 = Q = ( Q1 + Q2 ) / 2 = 
109 C =  1 nC.

F / F = Q1Q2 / Q2 = 151018 / 11018 = 15.

Dakla, F / F = 15 / 1.)

2.55. Kolika je jačina električnog polja u tački koja se nalazi na sredini između
dve male naelektrisane kuglice 15 C i  23 C? Rastojanje između kuglica
iznosi 20 cm.

Reš: (E = E1 + E2 = 342105 V/m. Smer ka negativnom naelektrisanju.)

2.66. Dva tačkasta naelektrisanja Q1 = 5 nC i Q2 =  15 nC nalaze se na

međusobnom rastojanju
 a = 20 cm. Odrediti ( najbližu ) tačku u kojoj je jačina električnog polja
jednaka nuli.

Reš:(E1 = E2 
( x / y )2 = Q1 / Q2 = 1/3  y = √ 3 x.
Kako je a = y  x  √ 3 x  x = 20 cm 
x = 27,32 cm, odnosno y = 47,32 cm.
Tražena tačka ( A ) je udaljena od prvog naelektrisanja ( Q 1 ) 27,32 cm a od
drugog ( Q2 ) 47,32 cm i nalazi se na istom pravcu sa navedenim
naelektrisanjima.)

4.3. Ako je potencijal tačke N, VN = 0, a potencijal tačke M, VM = 1 800 V,

odrediti koliko je električno opterećenja Q, kada se za njegovo pomeranje iz
tačke N do tačke M utroši rad od 4,5 105 J. (Reš: Q = 2,5108 C.)

4.4 Pri premeštanju tela naelektrisanog količinom naelektrisanja 3C iz tačke A

sa potencijalom 10V u tačku B izvrši se rad od 18J. Koliki je potencijal u tački B?
(Reš:Vb=4V)

1.1.4. Akumulator je napunjen količinom elektriciteta od Q = 15 Ah. Koliko

dugo će se prazniti ako se prazni strujom konstantne vrednosti od 200 mA?
(Reš:75 h;)
1.3.1. Provodnik od bakra ima presjek S = 6 mm2 i dužinu l = 50 m. Koliki je
otpor provodnika ? (Reš: 0,1458 ; )
1.3.2. Žica od aluminijuma dužine l = 28,5 m ima otpor R = 0,05 . Koliki je
presek žice ? (Reš:15,96 mm2)
1.3.3. Žica od nihroma ima prečnik d = 0,3 mm I dužinu l = 20 m, Koliki je otpor
žice ako je nih. = 1.12 10-6m ? (Reš:320 ;)

3.1.1 Kroz kalem od bakarne žice, preseka S = 0,6 mm2 i dužine l = 200 m,
protiče struja jačine 2 A. Koliki je napon na krajevima kalema, ako je specifična
otpornost  = 0,018 10-6  m ? (Reš:12 V; )
3.1.6. Kroz električno kolo protiče struja jačine I = 5 A pri naponu U. Struja
poraste na I1 = 6 A kada se napon poveće na vrednost U1 = 48 V. Koliki je bio
napon U pri kojem je proticala struja I ? (Reš: 40 V)

3.1.20. Neki prijemnik prima iz baterije, čija je ems E = 120 V, električnu struju
od 80 mA. Ako je napon na krajevima date baterije 110 V, odrediti:
a) unutrašnju otpornost baterije,
b) otpornost prijemnika.
3.2.10. Električna grejalica je priključena na napon U =220 V. Otpornost
grejalice je R = 11 .
a) Kolika je snaga grejalice ?
b) Koliki je izvršeni rad ako grejalica radi 5 sati ?

4.7 Koliki je ekvivalentni otpor, između tačaka A i B; na slici 4.7 ?

R C R

Ao R oB
R R
D
Sl.4.7
.