e TENNICKA ELOTA uvea Veliki broj raznovrenih plovnth objekata koji se koriste u razlitite tebnitke svzhe nije Jol dobio svoje mesto u oblasti brodogrednje, kao Sto inaju trgovaski, ratni, specijalni, po- sebne nanene 1 brodovi za sportsko rekreacione svrhe. Plona sredstva koja su nanenjena za odredjene viste hidrogra @jevinsksh radova, eksploataciju peska 1 #ljunka kao gradjevin- oki materijel 111 eksplostaciju podvodnth midiste zaslufuje po- sebnu painju, Jer predstavija va¥an priveedni potenctjal. 0 ove grupo plovila spadaju 4 pretovarna postrojenja, éizalice, ele vatori 1 glint objekti. Sve veéa eksploatacija podsorja u vadjenju nafte omoguéena je tobnitkim plovilina - platfornana 28 podnoreko buienje. Razvoj mnogih aktivnosti na vedi uslovie Je potrebu 2a konstrut~ sanjem veoma razlititih plovaih naprava 28 igvodjenje pojedinih eohni@ein zahvate, Rarvrstavanje plovila "tehnigk sledede vrete: anena moSeno (avrBitt na 1. Bagere 2. Dizslice 3. Elevatore 4. makare 5. Tornjeve za butenje u cilju prosalazenje 4 ekeploataciju naste 6. Radna plovila ~ plovni dokovi i plovne radionice ‘Svaka navegena grups se sastoji od niza rarligitth podvrsta. U oven prikass zndrzadeno svoju patnjitetorijskon razvoju 4 na plownin bagerina,Podact o razvoju plovita nanenjenth za tehnitko-arediteljeke svrhe su veoua osiudni, ali mode se proceniti njlhovo nesun- njive postojanje kroz poznate hidzogradjevinske poduhvate, jo Az periods vite vekova pre nae ere. Optts progres Je podstekao 4 intensiviranje ssobracaja, sto je 8 vodnom seobragaje inalo 22 posledic < enavajno povedanje po- treba za izgradnjom luka 4 pristani#ta, regulaciju reka 1 pro- xopavanje kanala 2natajaih za plovidbu 4 hidronelioracione ra~ dove. bvadesti vek je nesunnjivo vek najveses tehni8ko progresa, medjutim izgradnja loka, pristanista 1 kanala kao 1 regulisa- nje saobraéaja na rekana datiza iz perioda pre mae ere. Foje~ Aint ipoduhvati ove veete poznatt su meajw kultursim narodina u pojedinin istorijskim periodina. umn = rsgradnja plovnth kanala w dzevno} Kini zapoteta je Jo8 oko 540 godine pre nade ere. Tegradnja 1400 im plovnih kanale zavrlena je posie 18 vekova t). oo 1320 godine rae ere. Fo- Jedine deonice tih kanala se i danas Koriste. Poreban kuriozi~ tet Je da eu pojedine depresije terens uslovile izgradnju na- ipa sa koten nivoa vode u kanala innad ostalog tarena. ci14 sagradnje ove kanaleke mele u Kint bio je transport pirinés. Okupna mrefa ploynih puteva u Kint Je 160,000 km of Sega 32 40.000 im plomno 28 veée motorne brodove (1]. RIM ~ Rinski period ostavija tragove “regulisanja" plovidbe 4 na naiem delu Dunava u Djerdaps. Potetkon I vet nade ere (23.god.) podinje izgradnja prvog puta, useBenog u stenu Gor- nje kisure, po naredjenju Tiberija [2] . Drugi put kro Djer~& re Gap ~ radejn po nalogu Trajena biva zavrien 104.godine monu~ entalnin moston preko Dunava ispe@ danatinjeg Kladova, Most ha 20 stubova, dusine 1127 m Je najvede dostignuée tadainje imeke tehnike. Ostact osnove Trajanovog mosta se nalaze na evo} bali Dunava kod Turn-Severina. easanes monet PYKAMJE Tat we pene Tog Tsjntg ft vii pin tans SEP - Djerdapeki deo Dunsva, najvaiinijeg jugotstotnog plovnog pata Bvrope, sve do skora je bio najteli deo puta. 0 cilju po- bolifanja uslova plovidbe 2a veée brodove pristupljeno je i2- ‘geadnj£ podvodnog kanala kod Sipa.Kanal du¥ine 2133 m,8irine “> 3,9 myzapofet Je 1890 godine 4 zavréen je 27.09.1896.godine 2Pored izgradnje Sipskog kanala izvrleni su i drugi regulactoni radovi tj. prokopavanje nekoliko kanala 1 8i8¢enje delova plov- nog puta od vieokih podvodnih stena. ‘bog velike brine toka u Sipskom kanala. (oko § m/s) uvedena Je ponoéna vuta, prvo brodon “Vaskapu", a of 1916.godine radila je lokonotiveka vata.DJEROAP - Razvoj sacbraéaja 4 drultva poetavija nave zadatko Koji ge relavaju izgradnjom hidroeneregetskog sistema "Djerdap". Roslizacija izgradnie je pofela polovinon 1964.godine, jula 1969.godine predata je eksploataciji prva prevodnica; juna 1970. godine pusten je u rad prvi agregat; krajen 1971.godine HE “Djer- ap" je spronan za puns ekeplostacijs [3]. Dve avostepene prevod- nice imaju po ave konore duzine 310 m, Korisne Birine 34 my dubi- ha na pregu 2 rumunske obalu {gnosi 4,5 m4 slobodna visiny 10,5mi Aubina na pragu na jugoslovensko} strani je 5,5 m4 slobodan gaba- rit 13,5 m predvidjeno za prolaz brodova do 5000 taw, EVROPA ~ fapadna Evrops u XVII voku ima u Holandjanina glavne majetore za hidrotehnitke poduhvate. Radeéi na obezbedjenju svojih koritorija stekli ss veliko iskustvo take da eu u calo) Evropt bili posnati. Razvoi te tehnigke discipline kako u pogleda hidro~ tehnike tako 4 u brodogradnji, posebno izgradnji bagera i danas smaju Jedno od vodeéin mesta u evetu, Na etarin gravirama ou vid~ Aiva:t tehnitka axedseva [4]U to rome (XVII-XVITE vek) u Sapadno$ Evropl - nerofito Pran- cusko} grede se mnogi kanali 4 obavija veliki pronet retnim & kanalskin plovnin putevine uporedo sa snatajnin razvojen ponorst- SUEC ~ Stetena evropska iskustva se Eire , a kapaciteti 1 tehni- ke noguénost plovila su takva da se predusinaj 4 znatno veei poduhvaes. Toinja drevnin Egipéana, 2a koje se predpostavija da au jos u Grugom milentjumu pre nae ero imali plovnu veeu fersijskog zali- va sa deltom Nila 4 Sueckim zalivon,pretvara se u stvarnost.U to vrene (XVII-XVITT vek) @ Zapadno} Bvropi - narotito Fran- cuskoj grade se mnooi kanali 4 obavija veliki pronet retnia 1 kanalskin plovnim putevina uporedo sa anadajnin razvojen ponorst- ‘UEC - Stetens evropska iskustva se Eire , a kapaciteti i tehnis- | Ke mogugnosti plovila su takva da se preduzinaju 4 anatno vedi poduhvati. Teinja drevnth Bgipéana, za koje se predpostavija da su jof u Grugom milenijumu pre nae ere imali plovna very Persijskog zali- va sa doltom Nila 4 Sueckin zalivon,pretvara se u stvarnost.Stari zapuBten kanal evojevreneno je obnavijac persijski car Darije 4 kori86en je JoB u to vrene, U periodu XVII-XVIIT veka Anteres 2a prokopavanje kanala raste. Realizaciju Sueckog kans~ Ia je izveo Ferdinand Lesepe’ko}1 dobija koncesiji za gradnju 1054.godine. Radovi su sapoteti 1859.godine, a zavréeni su tek 17.11.1868.godine. Na potetku Je kanal bio dubok 3 m sa Sirinon us osnovi 22 m. Vrenenon 20 proBiruje 4 produbljuje tako da sada (1983.god.) ukupna du#ina kanala dznosi 193,5 km, Birina 180 m, fa najvesi gaz brodova je dozvolen na 16 m, ur osrenttenu brei- mu of 14 a/b (5).-12- KORINE - denijousi ou uvek bili ‘eazov za prokopavanje kanala. Zonijouz izmedju zaliva Korinta 4 Kalanakija je podstakao pro- xopavanje kanala jo8 u vreme Werona (54 - 68.godine nage ere), ada je prokopano oko 1700 m [7]. Sticaj okolnost Je prekinue realizacije kanala Sitavih 18 vekova, Radovi na prokopavanju su ponovo zapoteli 1881 gedine, a zavr~ Bont cu 1893.godine. Prolaz je mogué za brodove sa gazom do 7,3 m, Bixine 14 myodnosno ako au Hiroki 16,5 m gaz im Je ogra igen na 6,2 m. Jaka vodena struja, potponognuta vetrom dostite Erzinu od 3 évora. Kanal je dug 5760 m, Birok 24m { dubok 8 m, epaja Jonsko 1 Egei- ko more, Most koji epaja Pelopone: sa kontinentom je na visini 53 m tenad PANAMSKI KRYAL - Ideja za prokopavanje Panamskoy kanala usledila je nakon otkriéa Amerike od strane A.de Soavedra - 1528.godine, Sukobi interesa dz#ava koje su potele eksplostactju novootkrive- nog kontinenta i splet istorijekih okolnosti odlotio je realiz: odju 8 kraj XIX veka. Radovi na prokopavanju su potel{ 1879.goai- ne 4 posle nekoliko prekida zavrien Je 15.08.1914.godine. Kanal je dug 81,6 ku,Bizok 152,4 m, a dubtha vode varira od 12,8 do 14,7 my na anale Je Het prevodnica /2x3 na avake) atrani/ sa xomorana duiine 304,8 m,tirine 33,5 0 [8]. DED ~ Nedje prvima u Evropi poBinje na podrudju Yojvodine erad~ nga batkih kanala.Kanal od Dunava ked Bezdana do Tise kod starog Beteja ~ dug 123 km sa krakom od 4 km do Batkog Gradista gradjen Je of 1763, do 1802 godine [9]. Kanal Mali Stapar - Novi Sad - 69 km dug,{zgradjen je od 1870.d0 1075.godine. Potreba za rezvojen hidronelicracionth kanala je stalna ¢ posle se vie rekonstrukeije i dogradnje da bi dansings HS Dunay-Tisa~ Dunav dobio svoj konatai izgled.ovi zahvati su uradjeni u peirods od 1957 do 1877.goaine.oO -a- DUNAVSKE STEPENICE - Aktuelnost unutrainjsh plovath puteva nije Szgubila na anaBaju ni u novije vrene. Neposredno posle II svet- skog rata ofivijava problenatika regulacije pojediaih plovnih Puteva uz istovreneno koriféenje hidroenergije. Austrija 1 Nenat~ ka planiraja 4 grade vide “stepenica” na Gornjom Dinavu preteino ra austrijekon delu gde se planira 14 objekata od kojih je vet dobar broj realizovan i to: 4 HaSHLET kan 2239,43 sa prevodnicon — 230e24x3,5 SOCHENSTEN km 203,35 . 230024x4,0 m 3 ASCHACH kn 2162/68 : 230"24x2,05 m OTENNEIN km 2146,91 ' 2308244 m WALLSEE km 2095,62 . 230K24x4 { wees- PERSENBEUG — em 2060,42 . 2308243,75 DUNAV-NAIWA-RAINA - fapo#inje gradnja glavne veropeke magistrale, kojom treba da se povele Severno ta Cents odnosno Sredozennin mo- ~ rem.egulacioni radovi su dovreni na veéen delu. Preostalo je spajanje preko vododelnice od Nurnberga do Kelheins. Prema neki programina ovaj ¢e kanal biti zavr8en oko 1992,godine. Na prtlo¥enin Zenana (21.14) vidi se zavrini deo kanala Rajna- xajna-Dunav [10].U Jugoslaviji se takodje planira izgradnja kanalskih pravaca, nedjutim reslizacija je jo uvek nedefinisana,DUNAV-HORAVA ~ Za kanalisanje Velike Morave za plovidbu u Srbiji Je pokazan interes jo} proflom veku. Iéejni tvorae osposobljene Morave za plavidbu je anta Aleksié, koji kroz avoju knjigu ‘Morava - njeno sadainje stanje 1 moguénost plo- vidbe" daje osnove za buduéu viziju kanala Dunay-Morava-Vardar td. za vrene drugo viade kneza Milofa obrazovano je frencusko-sxpsko parobrodsko @ruitvo 22 plovidbu na Dunavu,Savi 1 Moravi. Prvi projekat je izradio Prof. ing.¥.Stamenkovié 1909.godine; Novi idejni projekt je 1zradjen 1961 godine 4 ovaj prate studije of 1964 do 1973.goaine. Roalizact jon ovog plovneg puta smanjuje 2 duina o@ naeg Gela Dunava do Jegejskog mora #4 1600 na sve- ga 700 Xm, Ukupna du¥ina puta tznosi 650 km 4 to Velikom Moravon- ‘Ju¥nom Moravon-Peinjon < Vardaron ~ Aksiosom do Soluna. Plovidba Je predvidjena a brodove 80x95%25 m. Nosivests 1350'e [12]. ‘rasa kanala Dunay-Worava-Vardar i uzduini presek date su na sl. 154 sh. 16 [13].EUROPA KANAL — CANAL EUROPEEN Bu: Eile-16- EUROPA KANAL — CANAL EUROPEEN=e SAVA~ DUNAV ~ Projekt trae Sava-Slavonski Sanaé-Dunav- Vukovar predvidja kanal dufine 60,8 ka,Sizine 29 m,dubine 3,5 m. Za savladjivanje visinske xazlike od 15 m preavidja~ 38 s0 dve prevodnice.Kanslos bi se skratio put of Siska do Osijeks za 454 kn i Novi Sad bi bio bliEi Sisku ra 294 kn, 2 Beograd za 83 km [14]. DUNAV-JADRANSKO MORE - rtalijansko~slovenaska stsuina grupa Je razmatrala { {zradila idejno re¥enje plovnog puta Dunav— Jaaraneko more #a ciljem skraéenja plovnog puta evropske plov- ne mreZe 1 luka na severnom Jadranu [15]. Ne kraju ragmatranja ietorijekog razvoja izgradnje i planira~ ja Kontinentalnih ploynth puteva, nuino je naglasiti 1 opstu evropsku telnju ka br¥en povezivanju pojedinth evropskih ret- nih ploynsh puteva a jedinstvens celinu. opita integraciona Kretanja polovnom oveg veka w Evropi rerultirala su osnivanjen vile medjunarodnih institucija sa prevashognim zadatkon reBe~ ja ove problesatike. CEMD (Konferencija evropskih ministara ‘tarnsporta) osnovan je 1953.godine u Brislu; ists godine konsti- tuisana je Evropska privredna ustanova - EWG; Evcopska ekonom~ ska Komisija-BCE 1960.godine obrazuje grupu struinjake ta stu- diju te problenatike. U prvi plan of 12 podnatih projekata oda~ brant su projekti: ~ Rajna ~ Majna ~ Dunav = punav - odra - Elba $ ~ Dnjepar - Visla ~ ora ovom prilikom prioritet je dobio kanal Rajna-Majaa-Dunav. Grupa strutnjaka preporuéila je ovim dokumentom od 14.06.1961. gabarite plovila: Za-samohodne toretnjake LxBxT - 60x9.532.5 m1 2a potiskivatke teretnj- ake LaxBx? - 70x9.5x2.5 mvu Marta 1965.godine obrazovana Je medjunarodna grupa eksperata za izradu privredne studije kanala Rajna-Majna-Dunav; Grupa su saBinjavali strutnjact Sr Nemaéke,Austrije i Madjars~ ke sa posnatratima iz Jugoslavi je, Rumunije/Cehoslovatke 1 Du- naveke koateije. Realizacija projekta ove vrste nufno zahteva, pored pratege suvozenne i brojne specifitnu tehnigky flots raznovrenog kapa- citeta,nanene 1 karakterietika. ito tako, relavanje ovakvih pro- Jekata uslovaljave tinski sinhronizoven rad strugnjeks viée spe- eijalnosts, sto Je ra uspeh projekta od prinarne vatnosti. Is Lenetog prégleda pojedinth gigantekih hidrotehniakih poduhva- ta kxoz vekove izvodine zakijutke: 1. 08 ideje za pojedine projekte do realizacije vronenski inter~ val je veona dug, Sto znati da u prvom sagledavanju ideja 12- gleda nadostiina, ali se vrenenoa poka¥e nulna { opravdana. 2, Radovi na izgradnji su veona dugo trajali, Gesto su prekidant used politiskih 4 ekonomskih razloga. Predrafunske sume su — se multiplicirale,no ipak svaki zavrien projekt Je dao oteki- vane rezultate, Jedan od retkih gigantskih podubvata koji Se realizovan t predvidjenon roku a sa malin uvedanjem predratuns- ke cuno je izgradnja HE *Djerdap",Bime je potvrajena strugnost 4 sposobnost naBih graditelja 1 celokupnog strugnog tima koji ge na projektu 4 realizaciji uéetvoveo. 3, Veliki deo izvedenih projekata je vromenom 4 u toku ekeploata~ eije dogradjivan, poveGavani eu gabariti 1 vriene su rekonstruk-_ cije u cilju osavrenenjavanja. 4, Svaki xealizovan projekat se pokazao veona korienin.e 5. U evetu se grandioani hidrotehnigki zahvats ef13u ono- guéavanja plovidbe cbavijaju veé vile hiljada godina. Pra- Stari razvijent narodi su u davno vrene shvacili vatnost takvih gahvata { reslizovan je niz poduhvata na kakve ee 4 w najnovije vrene eka decenijana. 6. RaBenje transporte reénin 4 kanalskin plovnin putevima je pospelio privredno-kulturni napredak podrutje { naroga. 7, Svi projekt su cahtevali “tehni8ks plovila” xarlieitsn vesta, koji su se razvijali uporedo 2a zahtevima projekata. 8, Mada Je nedjunarodna politika Sesto bila neprenostiva pre- preka 2a realizacija u nekim elatajevina je protpostavija~ la i most saradnje 1 prijateljetva to je naro8ito 2a per- spektivu veoma vatno, Veliki medjunaredni kopnent plovai putevi su uglavnon internacionalizovant.@ is m2 BAGERT -OPSTA RESENIA : opéta podels bagera se mole {2vrBitt prona naigny delovanja 4 tor A, Bageri sa zahvatnim elenentina 4 B. Usisni bagert Dalja podela je prena detaljina pojedinth delova i to: Act ~ nagert veari8art A-2 ~ Bageri 22 eonim kabikana 4 Ac3 ~ Bagori #3 hvatadina - grajferima Bel = Usiend bageri bez sopstvenog tovarnog prostora i ber autopropulsije B-2 ~ Usisnt bagert sa sopstvenim tovamim prostoron | 4 sa autopropulsijon balje podela ustenth bagera je proms osnovnim popednin elenen- ‘tima ravieno od materijala u koma radi 1 svojoj nament. vu svetu Je razvijen niz tipova bagera veoua veltkth raspona { enage 4 kapaciteta, jer se Sesto bageri grade za specijalni zadatak. 1, Fovlatnt ustent baser sa sopstvenia tovernim pros toron i autepropulzijon nanenjen #8 8¢en}e od na- nosa plomnth puteva i uiéa reka.Bager « eporos hod ‘Gisava Danes puni svoj tovarni prostor 4 isti de ponuje u dubins vode ili na ze to odzedjeno mesto. sient bager ea sopstvenin torvarnim prostoros,nane- njen za usis 4 transport matersjala, Izbagerovani ma- terijal 0 moe istovariti w duboks vodu 114 na oba- lu-refuliranjem. Ovi bageri se koriste 22 bagerovanje 4 evakuaciju materijala prilikon izgradnje luke £ pristaniits {li 2a begerovenje ¢a refuliranim materi- Jalon na obalu w evrhu nasipanja terena ili prodaje gradjevinekog naterijala-peska-S1Junka.3 =n Bageri 8 sopstvenin tovarnim prostoron,autopropul zijom 1 dizalicans 22 zahvatnin organima ~ grajferi- ma £2 Kojima se vrSi podvodno kopanje materijaia. Ovi bagert uglavnom slute za tzvodjenje hidrogra- Ajevinskih radova { ‘zhagerovant materijal se ts tress u duboke vodu. Usisni nesanohodni bageri sa sekatina-frezeron, sluze za bagerovanje Evrstog-sabijenog materijala 2a dna. Isbagerovani materijal se utovara u teretnjak 111 se potisnin cevovodo = plovnim i suvozomnim - transpor~ taje na obatu (s1.18.).e 5. Usisns nesanchodni ager bez ‘sekate-frezera za bagerovanje rastresitih materijala ~ mulja,peska 4 rastresitog Sljunka.ovi bageri utovaraju materi- Jal u toretnjake Kojima se vr#i transport materijala 0 istovarnoy bagera kojim se obavija dalja evakuaci— ja matertjaia na obaly. Preko relejnih stanica materijal se ao¥e deponovats Ana velike udaljenosti od vitie kilexetara,sto 26 ko- risti 22 nasipanje terena. 6. Bagert vedridari su preteve ueisnih pagera namenjent su za kopanje uglevnon y Evrstom ~ nabijenon materija~ lu, Vedrice postavijene na "beskonataoj* track aahva- taju materijal sa dna 1 podt¥u do "sarijeg doboda", prelazeéi dobof istresaju materijal a2 bok bagera. Ovi bageri koriste se 2a kopanje kanala. 7. Plovni bageri ea zahvatnin organima su bilo sa eonim xeStkana bilo sa dizalicana koje preso grabilica vade materijal ¢2 dna. ‘ako su bageri sa Seonin kaSikama obiéno imaju i stu- bove ~oslonce-pilone.kojim se sidri bager u radu. EAPACITEDT BAGERA Kapaciteti bagera eu u veoma Hirokim grantcana, Osnovne veli8ine sut = dubina kopanja = datjina deponovenja ~ refuliranja = koliGina isbagerovanog materijalag [1] Pomorska enciktopedtja - Tom 3 ,atr.560 |2| Marinko Paunovic: “Djerdap 1 Tinotka krajina" Zagreb, 1970 [3] Dipt.ing.ranta gakovijevié: *Hidroenergetski 1 polovidbent ‘sieten -DJERDAP" Beograd, 1972 [4] atrow, Wo 11 4 13,19725 No 16,1973 4 No 17,1974. |3| Ponorska enciklopedija - Tom 7, str. 591-592 |6| suECKT HANAL, Tennitka kn}iga,Beograd, 1952. 7| Ponorsks encikiopedija - Tom 4, str. 60 [| Pomoreka enciklopedija ~Tom 5,atr.689 [9] Pomorska encikiopedija - Tom 1 ,str.269 [10] De.ing.modolf Kuhn + "LB CANAL MATN-DANUBE,ATPCH,M0.11,1972, Bruxelles [14] A.aleksié: "Worava-njeno sadanje stanje i moguénost plovidbe", Glasnik expskog wenog drustva,Beograd, 1879. [12] tarutene opite vodoprivredno preduzede “Morava",Plovat put | Moravanifsrdar/Aksios, Beograd, 1973. 13] B.Cati¢,N.popovie: PROJEKT VISANT A RELIER PAR UN CAMAL,LE CANA EUROPEEN REIN-MAIN-DANTBE A LA MEDTTERRANEE,AZPCN,No.13,1972, Bruxelles { [14] Ponorsks enciklopeaija - Tom 2,str.296 115] telijansko-slovenska studijska grupa - STUDIJA 0 PLOVNOM PUTU DUNAV-JADRANSKO ORE, Treviso~Ljubl jana, 1X-1970‘TEiniCKA FLOTA IT rouvod 2.0 podela bagers 2.7, Bagert vedeitart 2.2, Usisni bagert 2.2.1, Stactonarnt ustent bagers 2.2.2. Ietoverns agers 2.2.3, Konbinoventitovarni 4 ret: usieni bagers 2.2.4, Usieni bagert sa glodalon 2.2.5. Usini bageri se rotacionia kofnin vencem 2.2.6, Jeénostavnl usieni bageri sa sopstvenin tovarnim prosto-or 2.2.7, Usient bagert ea sypstvenin tovarnin prostoron #2 uredjajen 2a sanoistovar~usisavanje na eiériseu 2.2.8, Usiens hoper bageri ea povalévom snciew 2.2.9. Koper bager sa usisnom cevi u pranéanon prorezs snabéeven glodalon(trezerom) na lotr 2.3, Plovne relejne stanice 2.4, Mieznt bageri 2.5. Ragari sn grabilicame-qraitorina 2.6, Bagers sa deonia katikana 3.0, Ponogni objekts 4.0, osnovne Karakterietike usisnih(refulernih) bagers A bagerske oprens 5.0. Osnovni funketonalns elenents‘TENNIGRA FLOTA = a1 deo - Bagert 10 uve @ U grups “tohnigke flote” najzestupljeniji su plovad Lager Bageri sv nastali iz davne potrebe 22 intervencljama £ ure~ Ajenju podvodnog terena tj, 2a produbljenje plifaka ne re~ kena 111 u&éima odnoano na ulazina u luke ili sano produ Ljavanje odnosno izgradnju kanala, Tokom vremena, velit 1 lerebe ra gradjevinskim radovina uslovile su t masovno snab~ Gevanje peskon 4 Bljunkom sa dna reka ili mora, Bto se obav- jal bagerima uz dopunsku opromu, Widro-melioraciont endovi zahtevagu takodje masovna nasipanja Sto je mogufe Jedino tupotreton plovnih bagera kao osnovne jedinice potrebne ne- 4 hanizactie. Unekin apecijal im sluBajevina bageri se koriste | = eksploatactju ruaiog blags pod vodom. Mada su plovna sredstva koriséena u "tehnitke” svrhe odavno u upotrebt, enatra se ds Je prvi prototip savrenenih plownih bagera izradjen u Holandtjs jo uw XVITT veku, comlji sa ve~ Likim iskustvom na tin radovima. Prvi plovad bager sa pungom = uous materijaia szgradjen Je u Prancusko} 1859.codine 28 pradub- Ajivanje luke Sen Nazer, na ovom bageru je bile primenjena kiip~ nna punpa. Sano 5 godina docnije jednovreneno u Francusko} £ Englesko} je poteta primena centrifogalnih pungi na plovnim bage~ rina. “ Veé 1867. godine izraajen Je usisni bager s4 metanizkin glodsion (PAREN) Kapacitet bagera je bio do 3000 m? Gnevno sa dubine od 12 m, Sto Je za ono vrene bila veona inpoznatnz veliine.U Rust3i na Volgi bagert se pojavijusu 1874.godine. Krajen proflog veka (1887.god.)' gradi se bageranage 4 do 9000 KS Prvt hagert #2 elektronotornin pogonoa grade se v S98R 1927 39 edoine kapacitet Je:bio 100 n/n Bveste materije |1| * DYens Vat gradi prvi bager vedri8er sa parnon ma#inon 179 ine Polovinoa 22K veka u Francusko} Je u ekaplotaci}t bager vedriear ssa nagnuton (ot om kapaciteta 10 m°/h 4 enage 18 KS. Kapacite: naglo raste na 150-170 ni/h. Savrewene Konstrdkeije sn Lot koja se podtte pojavijuje ee joi pre 100 odina, a zaprentna ko- £2 (vedrica) raste na vite stotina litara. dublee kopanja se p0~ veéava 4 do 601% 1]. Bageren’ radovi w Jugostaviji su poBelt u periods iamedju Gra rataasipanje Novos Beograda zapoBeto je 1928.zodine. U posteretnon periodu bagerskt radovi s0 nastavljeju veein Inter ziteton, narotito (zgradnjom sistena kanala 01D 4 davrtrnirm n= sipanja Hoveg Beograda { posebno hagerskin radovisa tavedenin Inostrenstvu, U snostranstvu su szvedjent radovi na nasipn3: slanih jezera kod Ratkute, Bonbaja, Goe 4 Paracipa 1 izsradnji —~ brodogradilista w turn (Rangun,AKjab) (zgrdanjl luke 4 marina u muvaje, SS5R-u,Teeku,Trane,Libt}t nangladetu 4 Hadjarsko} sJugoslovenska brodosradnja, pretelne rena brodogradilitts 17- gradita au veliki bro} bagere, narotite brodogradiliite w Novos Sadu £ Apatinu. Jugoslovenske radne orgentzacije raspolata a2 velikia brojenm bagera. U tabeli 1 dati su podect o Jugolsovenstim bacerian 17]a oo a bap IRI ow Bis te ec a same ee ee papain Ce nn Be aes am eat Be 09h, aH a 1 gmt ou ou m8 a 1 on eee ee ee ee 9.0% 07 40a ayes! ann” ants "1 2 wana see 3s 3B ten 4 2 ra son ease meta a 2 Sian ee 2s. vo smome ss taht an ean ants BE, Am aman, Boe 3, on ear Bee oo oes Sa eas Pp ie rem be iat ap ane wea ” aa . ‘0 uo me 20 w e a0 nenen Dinmont SSG wee aac yy a ee { aa Ses a = aa “so 10 op ' 4 cg Een oem eo we FEE Emme in con me2.0, Podeta bagera Sistenatizaciia tipova bagera je uslovna it node su postal i! na vide naBina. Osnovas podela ge da dva sistene bagerovanja materijala ea dna i to: a) Suvi ~ tJ.bagerovanje materijala 28 dna mehanitkin kabihans, vedrina 111 grahiticau 4 b) Viadni - tj. begerovanje matertjala sa vodom odnosne Lov! Eenjen mefavine materijala { vode, koia se taken ada odliva, a naterijal ostaje [2]. Medjutim, sano bagerovanje tj, {2viatenje materijale je vaFnttt Geo celokupnog cikluss rada, koji ade#i nix dodatnih delatnostt, to zaviel od mnogin faktora za obavijanje odredjenog posls Porea bagerovanja vagen deo posla je 4 evakuacija ~ transporto~ vanje i degonovanje materijala. Transportovanje izbaserovanos naterijels s¢ takedje mole cbavijati uglavnon na dva nagine <1 njthovon konbinaesjom. Transportovanje se vr8i {lt mehanitkim poten - suy materijal 414 hidraulidkim putea tj. u mefavini me- terijala #2 vodon. ba sistem inaja veliki broj razlizieth komponenti - mabinske kontrukcije i uredjaja, Koji se primenjuju 1 zs druge sL1n0 radove. U bagerskim radovina - u pojedinin ciklusina keriste se plovn 4 suvozenna transportna eredatva elevatori,pretcvarna post rije nja ,dizalize,buldoteri transportne trake,punpre relejne ata nice (na plovilu ili na suvom) itd.2.1, Bagers vedrigari (BUCKET DREDGE) Bageri verditari su ploviia, obi8no Jednogtavney palate! nog oblika #8 prozezon u delu simatrale korita u kone jo sui ten nosa® verdica medjusobie govezanim aglabiiin © lei | 4 (gliderina). Nosat vearitnog venca (kofnog vencs) se okreée oko gornjeg leaja, ine se podedava nagib pri bagerovan jul! 10 kad Je pod nekim nagibom w ednosu na horizontainu ravan (najvitie 40 45°), Kagdb 4 dufina nosada vedritnog venca (Jotre) suyulis @ubinu kopanja. U polo#aju 29 putovanje bivirra, nea venea se podite tako da bude u gabarite casa bagera. Na gornjen kraju nosata venca je gornii éotol, preko koga us lem voai potrebns snaga 2a ponsranje kofnog venc! Je donji gobo na koji se oslanjanju kofe (vedrice) priltkom ko~ Panja, Ceo siaten nosaéa 2a dobofina 4 tofnia vencen je oslonjen na toranj, jake Zeligne konstrukeije. Ietresanje materijala ponetog u vedricana se viii uz gornji o~| bof bilo u sproyodne oluke (levkove) na bok bagera tako da sLo~ bodnin kLizanjem pada u pomoéno plovilo, bilo da pada w lwnar tz koge se ur dodatak vode transportuje hidraulitnin puten kroz cevovad do nesta deponovanjs. Cevoved je deiom plovan wi | ma , a delon na obali. (61. 1-a, 4 1.b.)[3]. Podizanje { epuBtanje nosata vedritnog venea ae ve#i utadina i Ke! turatana ur pomoé mehanidkog vitla, ime se regslide ¢ 41 1-19 aubina kopania. l a vremo bagerovanjs bager je usidren sa § 111 6 sidara oot Ajenih tako da ee obezbedi wsdulne peneranje i botno pomersni= =| laviranje. Veéina bagera vedritara nema copetvens propulzija za putsvn jn. 4 ved se tegli do nesta vada. To su stacionarni tagert vedritari (stationary Bucket dredges), nr? o> nea &, Heki bageri vedritart nogu preko codatnih elemenatalobiéne Ponoénim plovilima) da deponuju materijal direktno uz obaiu ka~ ala koji prokopavaju 4 to bilo bidraulitnim trangportom mea~ ‘vine (Sandpunp Bucket Dredge) bilo transportnon trakon suv mate- rila. 4 ona danjen ragSlt.a, Stacionarnt base 3) (0.1 ‘Woeap,foland ~ 1960),bb, Boge vedritar a2 purpon za istovar pockal3) (6.2, 62 Goot, teu olan’ ~ 1555) = 2 vile doboine vita‘SL, 1.5, Bager vedeltar ea pampon 2a istover paska(3) (5.2. de Goot, Wes Holand ~ 1553) 2 2 vide dobotma vitla lame dinensije : b= 11,5 be toeSL, 1.b, Bager vedeiter aa pumpen 7a istover geskal3) (BP. de Goot,thesp, | ‘Boland ~ 1353)Postoje vast bageri vedritars sa sopstvenom propules jou (selé ~ Propelled Bucket Dredge) tako da su u moguénosti patuju {na vede wdnlsenosts iamedie pomorslh lynn! hhagera ima brodeki oblik trupa, a obiéno ista pogonsks mas orists 2a propulziju 111 bagerovanje, jer se ove dve detacnosts ne obavijesu Jednovrenenc. ovakvt bi nna moru (61.2) Bvakuacija izhagernvanog materi ala s> bagera vrfi bilo kroz botne levkove u posogna plovila, bilo tz jeri eu ekonomiéai © pirinoas bunara, gde so stvara neBavinia (emulsija) punpos kroz elo | La suvornent cevovod, SL. 2-Sanchodnt bager, vearit ¥.H-C.Hotiand {3] ‘ANYP* .avopropelecni-Neke atarije konstruketje saxohodnih bagera vedriare imaju < sopstvene tovarne prostore (hopper) sa kapijana xa dnu zi 10l senje matersjala v éuboku vedu (S1.3). hageri vedritari se koriste 28 eve vrste materijala na dius!’ | koriéenju a Gvrete materijale neophodna je dovoljna snags za | kopanje 4 Evsta konstruketja kofenog venes, da ne dodie +! Ganja "glidera” i paganja kofenog venca. hh ~ vercthatno tranmissono vrattlo 2 klizoen eposien 4 Hlazauldina fapeava za donjo apie | Hepera k= poblopet 2a beet oluk = 22 Ista, Ptareenfake ne Lovo} 411 desro) stray 1 = poklopac sa waskint clk benern > Btanbont proster2.2, Valent bagert (suczION DREDGES) Princip uzimanja materijela #2 dna Je povlatna sila usisnos laze punpe (SANDPUMP) koja sa vodon poviadi i naterijel k ea dna. (S14). q 51.4 Uatena cav ~ patent L.snit Usisna cov ivan korita bagera Se 2globne 414 preko gusene mantetne vezana 2a korito,tako dx s0 uz pomod uladi $ vitals ole podizati i spuitati do Zeljene dubine.dsisxa cev(surla) mole biti postavijena na nosatu-lotri,obiéno snesteno} u prore- zu(Blicu) na Jednon delu sinetrale korita 111 se nalazi na boku korits u kom elutaju usiene cev treba da je doveljna jake Fons ‘trukoije. EkonomiEnost ove vrete bageré saviet od kolsdine ma~ terijala odnosno kapaciteta.obitno nist poovijn: 2a ale ap citete. stent bayer! su 0 renvils » wife podvests: Se Sees.2.2, Valens bageri (SUCTION DREDGES) Princip uzinanja materijala sa éna Je povlatna sila usisnos laze punpe (SANDPOMP) koja sa vodon povlati i raterija! pesak sa dna. (81.4). q cs S1.4 Usisna cev ~ patent L.smit Usisna cev izvan korita bagera je zglobno ili preko sumene mantetne vezana 2a korito,tako da se uz pomod wladi 1 vitaln note podizati 4 spuitati do ¥eljene dubine.Usisne cev(surla) mode biti postavijena na nosatuclotri,obitno snestenoj « prore- zu(Slica) na jednon delu simetrale korit ili se nalazi ne boku korita u kom elufaju usisns cev treba da je doveljno jake ans~ trukeije. Ekonoitnost ove vrste bagera zavisi od kolitine ma terijala odnoano kapaciteta.obiéno nisu peovljn: za male Kops | citete: stent bageri #4 se reavilt wife podveste. why Sh RE. aaigcabe aes ak ame2.2.1, Stacionarnd usisni bageri (STATTOVARY SUCTION DREDGE) stacionarni usisni bageri go koriste na rekana.tsisna cev je postavijena u proreri na daly sinetrate korita {ednast avers paralelopipodnes) oblika. (81.5. 51.S.a,Retnd uatend bager 2a istovar kroz plot caved .P.Groot, 9 pumpa za pesak - bayorsha 2 ~ Pompe 20 boa g = motome vitlo a2 vite dobota iS atana cev(esela) 575 m0 37 yep epee i diet ~ vom pape 17 hoesg ubiee oor 2 lotron m hosat dizalice za lotr 2 o eie Aizalice Iotre 6 = levi prod} larir = damn presnji Laie 7 preinth woauint levi 27 ete cave diat.numpo 21 uote ontme cove onsa= usted baer be = devi, xii 52 teretmian Sijeaes. pease keetanje haaor’ [penvae vodenog taka orate 22 Bove t sidro f bot Invi sts. pana our Het» avanje materijala je sa feone strane, a potiskivanie je a enone strane preko ploviog covoveda. Bager Je usitren taro aa mu se onoguét uzdufno poneranje i bono laviranje, Jer je pozicija usisne cevi poneriva sano u vertikalno} ravni.Sidrenje bagern 33 obiéno ufadina, koja su preko posebne konatrukcije na boku spul~ tene dovoljno duboko u vedu da th teretnjact na utovaru ne zaka~ Be.81.5.b. Poneranje nosata { usisne covi po vertikals (reat s za Jedau 4 drugu strans ostvarsje se napredovanje prilikos bage- rovanja, Ovi se bagers Koriste za. pragAMdsanje-réinog dna tli 5 tezinanje peska 411 SLjunka kao gradjevinskog matertjala olacin ipanja terena. Neki t{povi ove vrate izbecuju mato- rijal na jednu 414 obs boka < pune posebna plovils materiJalom. (elika 6.) Tapuene cevi na Bokovina su zgicbro povezane 28 konst~ rukeiju nosata tako da in se note reguiisatt dohvat na pok.Preko retvodnou uretiaia se reyulise tsbacivanje materijals By Jeter 514 Arvss boone vente att 18 eH we evehash > Gras covl ustene ~ Totra = noeat Gizalioe ueiene cov’ 0 = wodics feivine = popretna greda 4 ~ foeas dizalice popretne grote ieivine Haat dae EEA pia vo tue 22 Eka2.2.2, Zetovarnt bager (BARGE UNDOADING SUCTION DREDGY) posebna vreta bagera za istovar materijala iz teretnjaka su 1 Astovarni bageri.Suétina rada ovth bagera je stacionarna loka~ ccija uz obslu, Sa obalne strane bager je povezan fiksnim co- vovodon kroz koji se potiskuje (refulirn) mefawina was ¢ mate~ Fijala (51.7) .Bageru je oberbedjeno 4 vertikalno poxeranje koje pratt vodoste). Ova} bager elu#i £ kao pristan aa tere! lit KoJih se iatovare material. PoRto je u teretniaku ista2oteni materijel, znati bez vode, potrebno je dovesti vodu da bi se po- novo napravila mofavina hou usisava pumpa. Dovodjenje vote" ‘vei punpon 22 dovoljne jakim miszoa da u zoni usisne cevi tate bagera obrazuje meBavina 24 dalju evakuactju na obaie. Odnos do- Gatne vode i usis mefavine se podefava po kapacitets 1 medjuso>- nom polofaju koji obezbedjuje dovoljmu Kolitinu mefavine. Pare ge da je ra odredjenu vretu radova neophiodan sklop atovarnog + Lstovarnog bagera uz dodatnu transportna flotu.fema ove vrstc radova je data na el.8. |3]- ronstrukeija korita ove veste bagera je jednostavme, ali je ne~ 7 lophodno da poseduje potrebnu opram: za pomeranje teretnjeke dud boka, Jer su covi mlazne punpe { usisne punpe na fixenom mestu, 2a relativnc nalon sloboodn kretenja. 2a ovo pokretanje terstnin~ ka Koriste © posebna vitla ga sistenom wiadi i koturata. Cevi za dodatnu vodu 4 usisavanje molavine u reénom stepenu se { Azbacuje ne potreban dohvat iznad tovarnog prostora teretnjaks, Manfpulactja ovog poneranja se obavija preko botnog tornja.uiadt, xoturata i vitala 111 hidraulidnin cttindrima. Sigrenje ove vrste bagera se ostvaruje bilo vezon za obetu (51.9) bflo posebnin pokretnim stubovina(pilonima) koji se postevijaju po kemi, a ponekad 1 na prancu. Stubovi-piloni su vertikalne po- erani uz noseés Konstrukeiju preke koturata,ufadt, a uz pono vitala. Ukolike ge efdra izbecuja i botno u vodu - utad do stra se spuita preko posebnih voajica na dubinu ispod geze teretnog 1 objektsSi. 7 Pami istovamnt usient beger the: stiltSL. 8 Bager vetritar sa tarenjakem 1 istovarnin usisnin bagerom 1 = Gesno keene #faro 1 lev fameno eiaro 2 komen aire > Ent covered = povesina leja se nasinaSona delovanja istovarnog bagara data je na siict 10. 131Ovi se bageri koriste 2a radove nasipanja velisih povrhiis onet pump na ovin bagerina je i vise kilonetara, Sto se nofe ostvariti { preko relejnth stanica, tiji je zedatak a obezbode dodatni napor pump{ na potisnom actu erenueas Kod istovarnih bagera koji slu¥e 2a nasipanje terena of ve- Like vainosti, Je na8in rukovanja. Prilikom startovanja bagera mora se prvovGelokupan sistem cevovoda pumpati voda da s teraju "vazdudni Santucs™ tek kad eno aigurms da je comet potpune Lepunjen vodem paSinje punpanje mefevine, Da bi se obezbedio ekonomigan rad ovakvih bagera, organizectja rada je takva da uopSte nena prekida u transportu reBevine odnos- no vode (rad 24 h non-stop). 1 toku rada moe doéi do zastoja iz bilo kog razlogs. ph! se zasto3i i Stete koje veled toga nastaju avele na nejmanju neru predusinaju se odreajene preventivne mere, Na usisnon delu cevovods se postave bunari - hvatadi kamena koji spr vaju veée Konade kenana da prodru u punpu ili potisni cevovod. Potisnt deo covovoda (fikean) se postavlja talo de je uz obale na najvite) Koti i da se blago spvSta prena tslazu, Sine <= sprefava veliko telofenje materijela u cevovoiu (betoniranje! koje nastaje ako doaje do {znenadnog prestanka rada punpe na bageru, Pri tavodjenju redova na nasipanju terena, ge je polo Yeno vide stotina {11 hiljada metara cevoveda, obitno so po: taviJaju na potetks cevovoda ratve ‘veene aktivnog rade kroz jednu cev, vrle priprne za druge povrBine postavijenjem cavoveda na arugom kraku;prebact iin) ktivnosti aa jednog na drugi pravac cevi se 1rBi bez astoin otverenjem odnosno ratveranjem pojedinih ogranaka. Ova manipu- Lacija se obavija sa cevina punin vote ~ niksko neBavine. zaunima tako da se 2 Pri projektovanja ove vrete bagera troba vodits rafuna.o. nekin osnovnim nadelina 1 to: 24= Usta usisne cevi treba da so Eto blite sredint dutino bagera, jer Je to najpovoljaije mesto u odnosy nn Icy! jak {2 koga se istovara materijal = Maginski pumpni prostor troba da je u sinetrainc} Tint fa san bager treba aa je bez uzdutnog 4 popretnos trina = standaréni ragpored ostalih prostora za smestaj posade Lostale kativnost! nije mosude inictrats = PoBto su ovi bageri kontinolanom radu prostor 2a posad: ge svodi na minimun, Jor bager due vrene radi na Josie estu, t2 se organizije Bivot posade na stambenoy Taait 114 na kopnid, polto na bagesu od buke ne moze da se edmori posada. 2.2.3, Kombtnovani istovarni { regi usisni bager|COuBINED PATGE ‘UNLOADING AND RIVER SUCTION DREDGES) Specijaini retin usieni-puspnt bageri su retko velikeg kapaci~ teta, Tz tih rasloga gradjeni 24 koubinovani bageri za dvojnu panenu tj. uz relativno malt datages,guoquéyje se,zorstecns« bagera bilo za usisavanje mozav Se EES cons transport - do mests deponije. te ovaj natin povefava so pox! ragje upetrehe bagera { na manjim zahvatina. Konbinacija #¢ sastoji od ugradnje dvojnog cevovoia(si.11) 13) aodatne pope.1.11 fama panel 4 cevorats A,B,CD,8F/GH,Eod » zai °= uslina Gey éa'prainjenje usisavanjen i teretaye 52 poetena ow 2 Epojna cer od punpe za vodu do banara 22 keen Yanen Ge “pinanise 2a Gosatna vou £2 Gpotgek peti joeak pompe dadatne vole g = weisnn cev 22 usisavanje sa dna 4 Lotavarna cov 2a punjenje teretnjoka mlavine, 1 > cay za taaprslavanje slaza(u cilju smnjenja Bexise) ik Goyod vedenoy mlaza u blisins usta ustene cevi(e cil rasbijanja ‘pabijenog materiale) 2 ~ Damar tvata® honanja, > papa dostne vote 2 Eagerdka pumps 2 _ Pit materiale lad red kao istowarnt bager [TSP Note kala ae staresje 2a pratnjende materijela~ s atovarenog teeta ut mesavive Kal tat kao velan{ bagor ~ put k je put mlaza orerc‘ehnologija vada: Pei radu kao usisni bager tasun € Je zatvoren, aD otvoren. Bagerska punpa 7 natn fl nefavinu kroz usisau cev g. Istovar u teretnjak kroz cev h na jednu {14 na drugu strana pri emu jo jedan zasin obvi : arugi satvoren (zannnt a 1) { Punpa za vodu W se mole koriatiti kroz covovod K za razbijanje ana vodenim mlazon TT 2otetak prainjenja modevine iz natovarenog ceretnjeke 4 of Punpa za vodu w, punpivieos cov Cu bagersku pumpu tu reir! njak kroz usisny cev 8. fasun A Je atvoren, a B zatvoren. IT tetovar iz teretnjaka ea (stovar na obsly zi Bagerska pumpa 2 Je & pogonu (zagun C Je otvoren, @ D ratvorend, A meBavina s¢ uaieava kroz cev a (iz teretnjaka Koji se pow: luz bok bagers) { potiskuje kroz cav b.Pumpa za vodu W devon’ vodu kroz sasun B 4 cev @ Ali 2asun F 4 cev ds zasun A je zatvo- ren, a8 otvoren, Zagunina E { P se regulite dovodni vodoni mla(CUPTER SECTION ORKNCE) 2.2.4, Usisns bager 2a glodalon( ts stent bagert se Koriste! za produbljavanje 111 vadjenje nateri- Jala sa dna ako Je peskovito, Modjutin Gesto to nije slucaj.17 tin razloga posebna painja treba da se obrati na vests mats ta na dna koja note biti of nabiJenog #1junka,tlovate,mekée {1< evedje steney posebna teBkocy pré bagerovansu pretstavija noraka trava, Ove ckolnost sahteva da ee pri projektovanju 15 421-1 oagovarajedeg bagera 22 pajedine radova pored granvionetr' shor Sestava poznaje stepen zbijenosti ,Evrstoge 1 iepljivosti matcrs- jala kojt se bageruje Yoritéenje usisnih bagera je noquée iu ovakvin slutatevinn ‘ali uz ponoé glodala 8141 je zadatak da drobi 1 usitnjave mato- rijal sa dna, u zoni ispred usta ustane cevi (51.12) (81.19) 131 PoBto glodalo natlari na'otpor materijaia prilike setents, postavijeno je na noraéu ueiane cevi, to 4 koastrukeije nosada (Gotze) mora da bude snatno jae konstruketje. Pored nolenja tstane cov (nosa8-lotra) nost { pogon aa vratilon se prenoe fsnage 22 glodalo i prinaina sebe ave reaktivns eile, koje nog da bode veoma velike, najotite w slutajevina reslavijivanja Glofala usled obruavanje neterijala {11 velike tyedode godvod- he stone, a u uslovina ustalasane vodene povrline. 0 ovis radnim bslovina mora bager majator (koji rukuje bagerom) dobro da vod ratuna u ekeplostaciji, projektant bagera da previdi ave event laine moguénosti 1 uticaje prtlikon donentionisanja Konstri'e! Ie Seno glodaio je rotacioni nof 4 prinenjuju se razliite konst~ rukeije 2a pojedine veste materijaia.clodala su renentjiv Ulersdtenje nosaba (Lotre) usiene cevi glodala mora da bts dovolno jako. Usiena cov do bagerske punpe treba a bude 1spoa povrtine vode, da bie ofigurali od usisa vezduh i obesboijuje Se sa unutralnje strane zacunom. Posto se nosaé (letra) podite + spuite to se na prelomoi elu usianig sevovoda obséne:postavi ig Ggumena manfetna ili z5lob. Celokupni nosatse| odie 1anitts nem26 item 2 vibedetoino visio 1 pomecnl maton 2 > hoeaé ustene cevi-lotra © > wratito glodala = nosse cbgalice lotro Ge aia sa dizanje lone 22 proanft bom Lavi (oft 5 > Slodst ~ freer 2 fe uriane coveSL. 19, Ustent bager sa glodaten - OLE BRICKSON-ekontrukeije ~ portala, vitlon ofnesne ubadina preke Potirats ovin se reguliée nagib tj. dubina kopanja. Prenos snage za pokretanje giodala mora biti snabdeven 11 om sigurnosnom spojkom u ci13u izbegavanja Joma usted tzne— nadnog zaglavijivanja glodal: Potisnt cevovod ¢ vodt alternativno na krmu tznad vodene Linije, gde 22 spaja sa plovnim cevovodom 111 na hak =a 6! ~ r us teretnjake. Il sidrenjo usisnog bagora ea glodalon Je 22 uredjaj 30 lil! manje snage (ako e2 radi sano 0 rastresanju nabijenih els) Bijunka) obigno sidrina koji obezbeajuju pokratanjs 1 Ls 11" medjutin u veéint #luzajeva je pored sidara u upotrehi ture Hi 4jaj sa stubnim osloncina - pilonina, postavijenim na ken. l @eiu. Sveha pilona je da re ostvari urst oslonsc bagera hah Bi ge savledale urdutne sile i monenti koje prourroksje r™4 Glodala, Fored toga, pilenina sa obezbedjuje 1 kretanjo - m1 redovanje bagera uz kontrolisano bagerovanje Gna potrebne 1 gine (1.14,15,16 $17) [31 Podizanje 4 apustanje pilons se obavija vitlina. viadinn 1 Fn e turaéana uz pomoé Konstrukeije vodjice,ili dizalice (buna) Hodanje - napredovanje pri pojedinim luénim kopanjen dna se cbavija neizmeniEnim spuitenjen Jednog pilona levo 11i desno 4 okretanjem oko istih uz ponog hotnih lavira (61.15) :drust na~ in Je postavijanje pilona na okretnoj platformi(si.16) 1 tre“) agin Je poneranje preko kolica se pllonoa u prorezu na krmenom Golu u sinetralt bagera (51-17). Svaki od pobrojanth na#ina zahteva ava piloni tmaje uredjaje 2a hidrauliénim cilindrima 28 poneranje kolics fa pilonon.Hidraulika se korist! { 2a podizanje i sputanj= pilona. 2a rad uatenth bagera ea frezerom potrebna su vitla za manipulacija: favrenent ©is!ipodizanje 4 spuitanje lotre va vitla za bone poneranje jeano vitlo 2a krneno sidro vitia za podtzanje pilona Vitia za podizanje i apu#tenje ispusne cevi na bok =a punjenje teretnjaka (skoliko se materujal ne evakuike plovnia cevevodom je pretstavijen aizel-elektriéni ustsnt bow Na sl. 18 fea glodaion #2 vidi ranpared 4 delovt vitata 29S115 treg glodata sa ftkentn pitonine “poring pros koje glodmio prelazt 2 puta 5 = praoreais povstina 7 peas ctraje vole SL. 17 tng glodala sa jednin plone na kohicira l (elstan brodogradslisee "GUSTO" SchledagrscLand etSi, 18, Dizel elektriént ustent bager £8 glodalen ame dinenzije: 140,00 Boom creey aan Dagerskd puma ¢ 1,72 aise cov 6 Simm Sabine kepansa "7,6 Gaijina potiskivenje 450m ‘visina potiksivanja 3,96 Yapacitet parys 1900 m/s ‘snoge notora G60 43 pri 325 O/min ‘haga ponodog motore 290 KS pri 750 O/min 32cojaingenge omaka 22 21.18. 32 Feiss sstone 5S BT UE Eertkctja koturata oa potizanfe 1 spstante plone G7 Bitten ule me postzanse peice $2 SHES He 2 Wek ecterande tarotnjata ur bok bors $2 eager za plomal ceoral > potiana cov ad hoger pee 2 Segoe $a eto 3 ghamt izes soece 21 Fanoent aiser some EB an hoger ame 2 generator > elaktrenstor = bngerska pomp = beatat keupnog Fanenja(bnae) ‘gieeas fe = Fenstrutcija aizattce totre xonstruxesJa Korita bagera je uobifajeno jednostavnog obliks sa usparvnin rebrina 4 pravim bokovima skoro colom 4u¥inon Nek{ bageri se grade 1 2a vite ustenth cevi. Jodan primer jena si. 19 11.Gubina kepanja 7,315 ezine 9,7 tomova lpn saga 2660 FS panda 19,7 Yapacitet 2130 mi frrmotevine bhbjalnjenje cake 2a S119. peikdjtak 2a plant cevcvod = Ere kmena botna lavise G2 gaa tore 2 ie fripleke pame maline 2 Gel porno maine za generatore 37 Se Ease pave j= tel proreza(ELica) 2a neeate (lotre) usisnsh oevk glodaln i> tr Sotre > progagi lavir (0 petaninge glaze vitlo zx Leviranje B= belaoto visio 25 podizanjo lotre Si, 20 untent hoger ea rotacionim hopston (.c.HoLland)Poseban tip usisnog bagera je sa rotacionim kofnim kopatew (patontirant) Suche je 4a se glodanje dna ur8i u obrnatom jira yw odnosu na normalan gloda’.S2 obe strane usta usisne cev! 2 rotaciont kopagi koji se obréu oko popreéne o#e,S1.20 £ °°! Pokretanje ovakvih bagera u toku eada je sito putentom ors pot hodnsh tipova. Pri kretanju ea leve na desnu strany uéara glodala na desi rani je anatno veéeq efekta.fozultat ovakveg kretenin ico! Bini izlomtjonog mater ijata u ana ne treba da Je preterenc turd kad g¢ karistt orakay sistem sepeed usta uctene « J 362.2.6, Jondostaval usisni bayer sa sopstvenin tevarnss: (prostoron ( SIMPLE HOPPER SUCTION DEEDGE) ovaj tip usienog bagera ueieana metavinu vhecuje w sopstern! tovarni prostor, gde se materijal talo#i kao tell, a voda ~© preliva. Istresanje materijala se vei u dubokoj voas, kror otvore na dnu tovarnog prostors Kaji se u Helgeram brent otvaraju, ‘Tehnolotka Sena reda ove vrste bagera data je ne $1.22. 37SL. 23 Genralna dispoticija hopor ~ agora fa usiana oev - surla = potimna cov 28 punjenje terstrjaka kraj sebe o> bast = Glaml pogenskt motor generatora aaovaj tip begera se koristi ako Je obezbedjen augotrajni poseo na odravanju plovnog puta koji se zamuljaje i1f smn peiBanog nanosa. Usisna cev je spojena sa brodon-opasatin preko kolena 2x gunenom manietnon {11 2globom. Sa unutrainje strane Je zarun fa 0 spoljne se surla mofe podtét preko posebneg ureW!jeie 2a dizanje, Sto se koristi kad terotni bager putwje, 1 Fiuine stenju spo} surle se ustenis covovodom pump mora bitt Un}! Lintje gaza. ror potisnt cevoved ae puni tovarnt prostor preko dye pirate ne cevi 28 otvorina ianad avakog ela prostora, alternat {vor = note puniti tezetnjak vr bok bagera. Upravijanje zasunima to kod sevrenenih Konstruketja daljineko uz posoé hidraulike i pucunnt ‘ks Prilikon punjenja tovarnog prostora mora se votiti ratuna o ravno- ernom punjenju leve $ desne strane 1 0 uzdaznom trim by Na spoju usisne cevi 4 punpe se po potrebi postavija buna: 2° ‘krupne Kanenje ili druge uate ane vede prednet. Yeedju potfanih cevi ra punjenje hopera se portavija ster pre ko koje posade mote rufno és requlise otvaranje i zatvaranic of vora iznad poiedinih delova hopera(bokova) ,a takodje de seul otvaranje kapije a dau tovarnog prostora. Prednji i zadnji kraj surie ae posebnom dizalicom pode odnn=no spuBta po potrebi, Sem uaiani kraj surle se oblikuje po potrsti ada. ObLLK Korita ovih bagera Je brodeki, obitno sa palubnim 4 krmcsim skokom, jer se prilikon utovera materijal talofi, @ vidak vode preliva praka pratnice tovarnog prostora. oper bageri su enabdevet avon standardnom palibnom epransn Obavezno se predvidja 1 potreban prostor 2a smsitaj,Zivot i rad posade. Glavn{ pogonaki motor s1u2i obitno za glavnu hagersku pumps i propulzor. 392.2.7, Usisnt bagert sa sopstvenim tovarnim prostorom £2 uredjajem 2a ssnotstovar -usicavanje na eidristy __ (HOPPER SUCTION DREDGE WITH SELF-EMPRYING ARRANGEMENT) ovekav tip hoper bagera je u Hiro} upotrebi, Na sl. 24 je Seno tennologije rada ovakvog bagera. Sl. 24 Smotatovams hoper bager - altematiunp ga istrecanje mterijala u fa pemmac senile pri ool = Hlaint anon = raves seruje prt Golacks pline $2 fovebina noje se mits = hoger beger 7 poe hoger Bagora on Ist r= 4.2 BRE foper Eagora za istivar na cbatu Eine boteriSula 0 es seas n= Divatorije gle oo istros muerijellvakay tp bayera cbavemno Sma { otvore oa dru da se note kertstirs ¥ m9 poslovina ge 20 zahtava istresunje msterijala 1 dibsko} vodi.Cesto Je onal oven { uredjajen 28 punjenje teretnjaka uz bok. Foto je vek amrtiznet- agora dug, to se grede za vide vrata poslove te su our, hagert chew Gj w dian perdoda vada. Genralna Sena ovaivog tiga bagera je na sl. 25. “hy SEES case SERIES SAS SY ma on te oe ete SoS TSS soe Mwod ovih bagera glavna bagerska puspa ge koristi ta punjenic eovarnog prostora, a zatim 4 2a pratnjenje odnosno izbacivan ic refuliranje na obalu odnosno sanoistovar. Postoje vite sistena konstruke{Je za usisavanje i istresanie ma- terijala éz tovarnog prostora - hopera. Na slikana 26,27 5 28 dati su neki sistem reienje. (26 Popreéni presek hoper-bagera(sisten J.0%.Smi! Konderdijk - Hollané) 42 8carga oni ah ea cee ea EEE ese men owt us pst Cee aes se 5 > Siege peesoina vebetea ~ — Sees 3 ERAS St ey oes ot Enea ee eed (la i) ‘opeasta Lets i, peklopee a etvorina pottenth cevt tana topers SS eepvemri 2 ES cpp tm corte teNa elicit 2 upravijanin. Je sisten peturkastim zatvaradina hidraulitno SL. 28, Popretni presek hopera - sa vortikalnim zidovina u gornjom delu i vertikalnim podizanjom zatvarata E131 Je presek itvora 1/15 povréine tovarnog prostera2.2.8, Ustend oper bager 22 povininom guclos (TRAILING SICTIGN OrEDG!) Suétina rada ove veste bagera Je usisavanje materijala sa dno 1u toku putovanjay bager nije usidren ved se krecs du¥ plovnoy puta i vrli produbljavanje na potrebnu dubimu 1 puni sopstvent tovarni prostor. Tetovar materijala se mole vriiti na obalu za nasipanje 414 detresanje materijala u duboku vodu.Breina putovanja u toku rade ne pretant 2 Svora Na 61,29. data Je Hens vada hagera koji obavija produbljavanic ploynog puta 4 masiponie peichalnog terena, Postosi vise tipova ove urate bagera koje karakteriBe poricita usisne cevi - surle. nogi su bez moguénosti istovara na obalu veé istresaju materijal o dsboks vodu. Razlog je taj to ot bageri obstne tiste dno na viéima reka u more koje nose dosh nanosa Sime stvaraju plidake. Velika povinéna sila zahteva odgovarajuéy Evrstotu usisne cov! Na ustina usiene covi Je podelena glava,Posto}i vrlo mogo raz~ 1s8sesn konstrukeija usisne gave. Wajéesée se grade tri sledeta tipa ovih bagera, zavisno od jol0~ aja usisne glave. A. BovlaSnt usient hoper bager ea surlom na koke (TRAILING SUCTION DREDGE WITH SUCTION PIPES IN THE SIDES) Na slici 30, je standaradan tip hoper-bagera(francuski tip) 2 povlation ka#ikon na boku i noguénoiée istresenja materijala 18 duboku vodu £16 na obatu. Sa obe strane korfta - brodskog oblika su predvidjent prik jut of a usiens cev - gurlu, # tim Eto se u radu koristi obitno Jean46N T (Ete 81. 20. Disl-teketint cvprepelert Nper ape a8 eatin sn ‘victor SUILLOIK “Atsliers ot chantiars de Bretagne tiantes France apacitet (zaprenina)hcpera 1000 =? cirerajull tere: 30 (Gham notort De1fS0KSprk 275° aka Eee ines pone aad Pa 300 Sain i ‘Gaapan tapacitprikijudaleusiene cov Potten lea} cov Riztitaina cev ta panjenje tovamog prostora (evi aa pinjene tovarnoy prostora Kanati 28 pratnjenje Delidjosk cov! cil k cori Go cbale > preivnt fanala 2 hopera C2 Eitemient cdlsndrh 22 ctewanje tapijo ne de lasts Sot na Jamal foo) temedje love purge -usiane styane 1 doene pumpe potsane oan ho) iamedja lave purge potions strane 1 desne pumbe Usisne strane ‘Stover cay na potisno) strani punpe a istover pa oflv om "Jored spot ine vote zn potrobe pratinients kroz kena! Pumpe mogu da rade paralelno usieavanjem kroz surie "a" s “b" rade leva i deana punga 1 punt hoper kroz covi “e","0" Mode se raditi 1 u seriji - usisavanje iz hopera izbecivanjon na obalu kroz cevi "g","h*,leva pumpa,cevi “e", narnia.3B. Povladni usisni. bage? ea eurlom w'prorezu na Krai (FRATLING SUCTION DREDGE WITH SUCTION TUBE IN Ri (OPEN STERN WELL) ova} tip bagers s¢ ablfno koristt 2a pravolinijekt hot prt bagerovanja, jer se se njim tofko upraviia { kretlari Usisna cev ~ surla noe biti znatno jae konstruketje tj sneBtena u loti Sino co obuzbedjuje veda Berstina. 1 spuétanje cevi se obavija sliéno drugin tipovina bagera £2 lot~ Na al. 21 Je Hematexs prikaz prmpnog prostora. ANa si, 32 Je genraini plan tipitnog bagera sa povlatnon surlom u kemenom prOrert. cnmineytam Si. 22, Port Gwopropelems heper Roger 93 povlatnan surlen "IGZCA" Glave’ dimenatjer E = 57,00 = Be 10,508 Ds 4300 Napacttet opera 600 a Nostvoet 900 7 Dubina hopanja 14m = istovama cov g~ kottovd parnt 5 sam f= pretend ast preko opera = time slave £2 Ritraatignt eifindrt 20 ol vue > Gamo lene foam prostor ~ hope > tome lettste = Soran postor - hoper #7 seinice ce pene mii pe 250 15,Konbinacije u radu gu: X- kada se usisava naterijei sa dna - 2 maBine rade 22 propelerina {ave sa pumpama gausteavanje |. HT ~ kada putuje bez bagerovanja - 4 maine pokresu dva propelera (udvostruiend: snage) HTX = pri istovaru na obalu eve 4 maine rade ea punpans ©. Povlatine usiene cevi y centralnon prozenu korita (SRATLING SUCTION DREDGE WITH SUCTION TUBE IN A CENTRE NIN ovaj tip Je meritkt, u eredint korita - izmeaju tovarnth protora je prorez w'koji je sxeftena lotra ea usisnom surlon. Podizanje i spuBtanje lotre je preko Akzalice. Pumpni prostor je na pranfanom delu,a propulzioni aoteri eu na kent. Dageri ove wrste sy pokretljivi 1 lako ee ngima wpravija. Na 61. 33 je generaina dispozicija bagerNostvost 2030 tona aprenina hope 960 n°bjalinjanje omaka 2a elt 33. 2 tonal protiva 1000 HS 150 fain Poe fo potiene vote. oter heserske pumpe 750K, 480, 135-160 °Yin {izal moter 1000 #5 150 °/min late ‘propalaora 600 XS "joo tt 300 ¥ plane tote reetoc most 30 1S oteme or al ual Bs2.2.9, Hopes bager 2a vsiendn covi u prmatanon prorey gnabdeven giodaion na lotri Pored opisanth tipova u gugoslaviji je izradjen hoper bacer sa prorezom na prmaganom dela u koji je smeStena jake lotra ~ nosaé usisne covi - surle i elektro motore ea veattiron v0 dom za pokretanje slodaia(bager "TARA") Karakteristika ovog bagera jo ds mo¥e da radi it na evrdjom terenu uz pomoé slodala. ‘ovarni proteor (500 w°) se sunldeven pefurkactim zatvar sein na dna £ ovi ge hideaulitnim cilindrina otvaraja 1 zetvarein rot centraln{ tunel prolazi usisna cov za pratnjenje ithaa~ rovanog mater{Jala ns obalu. Usisna centraina cev ine ogranh= do pojedinth boksova hopera, Eine se regulile istovar iz po- Jedinih delova hoper-boksova. Ctvori na ograncima cartraine lusSene cevé u hoperu u enabdevene zasunima pokratanta Mars Lignin citindrina. Bager moe da radi bilo da istovara teret u duboks vodu bile a ga Gabacuje na obalu kroz centrainy potiana cev koja =- preko zgloba mote okrotati na levu ili desnu strana. fa rad u Evratom terenu koriste pillent postavijent na emi. fa lavizan bager Koriste ae dve strane na prancy za sabscivanje bagersksh eidara. Na el. 34 Je generaini pian basera, 54: i i q 4 i d2.3. Plone relejne stenice (FLOATING BOOSTER STATION) za potrebe bagerovanga mataiijala Aa vede éa1jine plovnin cevovodon koriste #¢ 4 plomne relejne stenice(sliéno suvozennini a ciljen da se mefavini dovede dodatni napor zn savlaiitv' Galjine. Uz ponoé relejnth atanica postite se donet ‘ vedi od 100 ka. Na si. 35 je gonéfaini plan takve plovne relejne starser. 81.25 Ploma rolejna stanica brodo- (qeaailisen “abe Llestosch"antrhaes laa - 1957 bEoasnt pager (JEP LIF? oboe) Konvencionalni tipové usienih bagera imaju veliky ment hog troBenja bagefskih puip{, S49 im stanjuje viene efektivnog rada. Kaine, posle odredjenog broja sati re- da, zavisno od vests matersjala ko}! se bageruje dntart do istroenja cevovoda, a narodito bagerskin pumpi usted abrazije. Ovo uslovijava zoustavljanje rada bagera { 2a: mont delova, ito je dosta obiman posao, mada se Sesto vr#i i agregatna zanena rotora i drugih skidijishdelove. ovaj rad gahteva 1 odredjenu porodau eprom v pumpnem prostarn ova okolnost je urloviia razvo} mlaznih ~ diet begere . Diet bageri eu razvijent u Eglesko}. Subtina je u tone a bagerovant materijal ena uti¢aja ha rotacione delove punpe, jer 2a njom noma kontakt. Osnovni prinesp Je dejetve Mavauliéndg podisanja materi~ * Jala Szazvanog mlazon vode u venturi uredjaju.Jbrzani mlaz post a sobon pessk i Hijunak + potiskuje kroz potisnu co- netavina. i Wa al. 36 dat je generating plan mlsznog bagera. Centritugalny pumpu vieokog pritiska pokrece dizel 411 elektro motor. ‘ sabe!Ccujatinjenje oenaka 22 el. 36 fa pri ma. plays 27 Eiterusiene katie pape: = nadgendje motgenog prostore 42 Giset motor : = ext panes 4 alternator 27 Eloveistine cor § > tank gorive otter! covowad god pritiskon 5 = potions Sstovarns aor > patantal epoy stomey's 2 Stosema rea n> dabinn x viele 2B kamane witlg 0 = vitio ea tony pemerande P= vitio on vosulno poseranje 7 vitig aa dizanje lowe 2 boast dizaiion loere > umertvar ubataNa sl. 37 aati su karakteristitnt preseci usisne eovs zee pumpe { a= kerbinovang using ow eaten {4 diet como amar cer 24 vos f= vennt proctor | {7 eahioa wala bed2.5, Bagert ea grabilicama-grajfertna (GRAS BUCKED DREDGE) Bageri sa grebilicondlgrajferima se grade kad dva tipa - br 4 88 sopstvenim toygenin prostoros 4 sopstvenon propulsion. ova vesta bagera se spottebljava 2a rarligite veste mater! > a na dou wkljubive 4 kenen. Slobodnim padom atvorena grabilica pada na dno, podizanion posebnog wleta grebilica sq zatvara zatvatajuéi saterijal. Fostoje razliSiti tipovi grabilioa ea rasne vrate materi} vs bagers su pagoda 28 ievodjenje hidrogradjevinskih radova a obsloutvrdans 4 s1iénin konstrukeijama. Pagers grabsLisert bet sopstvenos zovarnog protesra pune tore jake pored sobs Kojin se dalje transportuje materijal.onicna #0 usidrent ra Setirt mesta tako da se nogu relativne pont ££. Horiats 0'za begerovanje sa vaéth dubina, Na ploviiu nogu biti jedan 411 vile bagera 28 grabiliocos.Sema konstrukeija bagera je ista kao za suvOzemne bagere sa qrahilicom, Na a1. 38 je Jedan sanohodnt hager sa Ave grebilice £ sopstvenin tovarnsa prostoron $ proputeijon- T.H.C.#olland the tague ~ 1958, lame ainenzijer L ='73,76 Beeina 10,2 Evora B2 130m oper tapacttsea 1500 € DiS e 1 hagera so grabilicans2.6, Bageri s2 Seonom kaSikom (DIPPER DREDCES) bagert sa Geonon kallion elute z0 ave veste materijela.Posci fa pogednd se kaneno dno.Velika in Jo prednost Bto rogi to! Tontaino da topaju dno sn veltkan tetnodn hots dna Ns pontonshon horite snavgevenia pilonine na kent 4 prancu ~ odina eo 4 pokeedavbaget'="korabay ni 26608) atténl! 40 verses “fy ‘tovarna kabika Koja prekp sistema ufedi 1 koturate na kosntitke ijt tornja pokzede Jake vitle-Napunjena kattka ea rater! 3a! Totira f istrern naterijat v toretnjak Rapacitet helike Je i {Seles laste > Gkegtnk sto sn jedan 2a ckrotanje open poviasens 5 = koeurata femenoy Geta clzetnoy BT uredjaj za pomeenie 633.0, Ponogni objekei (AUYILARY VESSELS) ta zvodjenje bagerskih radova,zavisno of Lso¥enosti pole! i su brojni pepegnt objektte = tegijati 415 potiskivaet a bas pot = plovne atzalice : = plovnt depot goriva 1 = motront tanci = plovila' ta razbijanje podvodnog stenja = plovila 2a pdovodno bufenje i miniranje = ronilathe barke ili brodovi i sl. 4 Na el. 41 data Je $ena,izgradnje Jedneg nasipg u Holandi3i. 1 pladtinn mses aa 46 GE Ea 644.0, Qsnovne Karakteristike usisinih (refulernih) bagers A osnovns funkeionaini elements Usisns bases ge°koxiste Za uzimanje materijala sa dna, sem Aetovaranth bagera koji mater{jal usimaju iz tovarnog pros tora teretnjaka, pri Sonu se teretnjak povlati uz bak ban ya uz pouoé posebnog sistema uladi. polto se materijal usisa- va sa dna zajedno 2a odzedjenom kolinom vode to je neopliod ne potnavange saztava ann kaka gn venet tabs 4 peo lonetrijskom sastavu. Wal} 4 peskovits materijali ge vsisavaju bez prethodnog drob- Ljenja, modjutom postojanje nabijonog materijala, gino 11! Kanena ustovijava upotrebu sredstava’ za drobljenje - obitno glodaga - frezera..Da bi se spretilo oBtedenje bagerske punpe postavlja se ispred punpe na usisnoj strani hvata® kanena - bunar u kojf upadaju vest usienim mlazom penesent. konadi,zored toga na sain ustina usiene cevi se Zesto postavija refetke a Letom ecaga. Punpa kao’ osnounE elément usienth bagera J¢ obidno tipa kreta- stog sa 2,3 {11 4 krakajKonstrakcija radnog Kola contrifugal~ ne krst pumpe je otvoreno ili zatvoreno.Brzina mlaza mefovin 50 odredjuje uw zavisnosti od krupnode zrna 4 njegove speci fit- ne teline, povecanje vregnosti ovih weliding zahtevaju i pove- danje braine. Kapacitet bagera uslovijava ulazni i izlazni pretnik covnrn) Za usisavanje Konada materiale 4 njegovo kretanje Xroz cevovod mora biti turbulentno Sto Sesto zahteva veliku beeing. OVA BFSiAA.ge. DOVEsAYA #8. velsiines: Keniads: ~ exne. Snaga pokretanja 2¥na vodon je pribliino proporcionaina veradrate }eqgarngh dinentise sina | kamada. Masa’ sera koja se ‘opie pokretanjuvodom’ je’ proporcicnaina kubu ‘2ineranih amen xia £ spect£itne te¥ine naterijais. Specititne teline seJednom’ za sve yessine Fomada, 9 breina. ge oaredjuje, prena najveéin yoradina rastupljenin u neBavini. ta usisavanie matexsjala/#h and su najfMeatstji wslevi ako ge materijal sitan 4 rastresit. Medjutin, bagerovanje ut po o€ botnog laviranja eahteve da sé usisna cev postavi vn sea konstrukeiju - lotru, koja na sebe prina sogne sile ena ear. Mko}ihs Se A apretava de se ov! prenose na sami totra anabdevena glodaion - frezeron tim "je 4 konstruketja lotre Jaga. tepreninski ochos materijela £ vode u meBavint naziveno ts centeacijom (CONCENTRATION) .Mala koncentract}a daje 1 ma? Uubinak ognosne manju utrofenu enagu, velika kencentractje ima potrebu #8 veson breinoa to uslovijava { veés snag. Pre- kerano velika koncentvacija v nekom trenuthy me Bak 1 ds asutavi pumpu. Bager majetor zato stalno mora dao tone vodt ratuna i podedava poloiaj ueiene cevi ue Kontrolu svih rae LoBivih instrumenata: ‘ é Materfial se istrest u teretnjak kos ee povleti pored boka bagera £15 u avo} sopstvent tovarni prostor.odnosno na bal. Pri ovin operactJana ae orfete uxedjaji 24 usdutno porerani= keretniaka ognodne ctvori na potienim gevina 2a punjenjs ho- pera, eve u ciljy reguiisanja rasporeds terete, a sa tin ‘trina, odnceno béénog nadia plovila. Yoda iz mofavine, pot Evrst teret talo#i odledt prako prainica ~ preliva natreg 1 reks odnodne nore. Prilikon istovara iz hopera koristt se dodatna voda 414 por redstvom posbenih pumps ia istovarsdn-bagere bilo uspostay- Lfanjem cirkulaciJe spoljne vode kroz usisne kanale ispod opera w Koji kroz kapije pada materSal. padanje materijale ge regulife postupnin otvaranjem zasuna {11 "sornjih” kepija ukoliko se vrii, istresanje materijala y duboke vodu otvaraju 67Istovar materijaia na obalu u cilju nasipanja povrkine <° obavija kroz ploved i suvozemni cevovod {11 pristejanjen { be obalu 4 prikljutivanjen za fiken{ covovod na belt. Ako jo fikeni cevoved na obali treba ists postavits tako da mu Je najveca visineka kota u blizini mests prikijutka ako nije na samen bigeru istovarne "Ivia" najvite Kote, fa v Like daisine istovara koriate so i dve pumpe (isteg kapaci feta) vezane u seriji (na red), au daljem plone £ suvoze ne relojne stanice. Pre perkida rade na istovaru na obatu treba kroz celokupni cevovod proterati vodu, kako se ne bi talotio materijal u cevovodu i doveo do smanjenja protoéneg presets Sto ima veoma opazne postedice. ac cancyne varakteristike bagera pored tipa i nanene iskazaju se. veliBine: A, Clavne dinentije plovita: + duking L | maksinaina nepokretna tatka + Bizina B + du¥ina ~gabarit u tegljate + botna visine D i oer a ‘ukupad deptasman wlasa ga kpju Je gradjen £ podzutje rada odnadno vrste bagera By Zatin: = nakeinalna dubina kopanja h(n) 1 pregnsk uatene cevi ¢ (nn) pretnik potisne cevi $ (an) « pllont broj,tip,preénik 4 avtina + | giodato - tip.preénik,snaga 1 broj obrtais 1 Kavekteriatixe punpe (otvorsho‘zatvorio Kote) snaza 4 bro} obrtaja pogonskog motora punpe,snaga 1 l broj obrtaba punpe! x8 dodati vbdu (evo seodnost-na 4 Satovarns, bager) Kapacitet pumps - nevavine naga pogonakih motora (ako je sanchodnt) + : karakteristike propulzora ‘kapacitet - zaprenina tovarnog protsora - hopera (07) predjaji za laviranje - vitla sa svojim karakteristihoos 6a { ’ isles 4 desiialeniGhacs ae5.0 Odredjivanje kazaktoristitnih velising za odredjivenje karakteristiinth veliina bagera kao ¢ za isbor tipa torba raspolagati sa brojnix podacima od znafaja 22 projekt Procena £ipa i kepaciteta bagera zavisi u prvom raga o€ rodova rojebageri treba da obaviJaju o dullem vrenenskom period. 003 jednostamnije je odredjivanje velitine bagera koji se Koriste za dugorotne redove tj. da im sc piznaje celokupan anortinly ni vox, To je slufaj kod bagera koji se koriste 2a vadjenic trijala - peska { #1junka 2a Komoretjatne surhe #3. 0 grations naretva. 2a ovaj sluéaj neophadne Je ponavatt anatjente » kon Ge da radi { granulcactrijski sastay dna odnogno profilt rekn tsa hidrolotkim podacina - dadina na kojoj se materijal nalezi, brefna vodenog toke 414 struja u poru.vatar.talast tt ako se radi o bagerima 28 nasipanje priobalnih terens, tzbor =2- vist o@ dodatnih podataka. prvenstveno udaljenost{ teri tortie koja se nasipa { anbijent terena (naseljenost terena,feljeznica, putevi,polumijenost,motvare i s1,) to 1 pozicije 1 izdaiuost bkvatorfje odskie so materijal usiua. Pri ovome tra imatt paar ke 0 Kol{Bini godtinjeg privodnog nanosa. Svaks éeponije nore biti geodetski i geolodki snimljana kako bi se zedovoljilt poo~ tavljent uslovi nasipenja.Tokom izvodjenja ovih radova pernencn~ tno se anima tezen, jer pored merenja izbagerovanth koli8iny delozt 4 éo sleganja nasutih povr¥ina uglavnon usled istiskivanje slabi- ih ~ muljevitih donjih elojeva, a 1 sanog nabijanja terens nant og kao posiedica oborina Posebnu problenatika stvaraju bageri &ija so namena v daljos per spektivi ne ana, 4 to eu uglavnem bageri za irvodjenje higrosr: QJevinekih radove za izgradnju pristantita,luka 1 prokopavanje ka~ nala.Pored veé negonenute problenatike odredjivanje keraktoristicnih voli#ina bagera,cvs bageri inaju { dodathel zahteve koj{ se ustavnon! avode na efikasnoat rad, kako’ bi se za Sto kraée vrene,po moguénos ‘ek na jeGnom 424 dva projekta(tégradnie)” anorttzoveli. Posebna Je problenatéka u Koneipiranju £ Imboru posoéaih tehnitkit 4 transportnih plovila, ¢}. cbrazovanje bagersksh Sve ove ckolnosts zahtevaju veliko iskustvo 4 tinski rad strutni= ka raziititih professia 63LITERATURA I 2] lal Bu. Bkundin: 2EMLESOSHYE SUARIADY Moskva, 1973 JoEis Towtelay,Bipl ink: TEGRADNIA. T PRIMFR PLOWITH BAGERA,Plovni putevi ,brodosradnja,bradar= stvo,Beogra’ lan 18R8.br.70/31 Te.A.Roorda, ing.J.J.Vertragt: FLONING DRENGES maarlem (The Netherland) , 1963 iaun/y.Marnite:DTE SCHWIMMBAGCER; Rater band, Bodentechnisehe Grundlagen Saug Bagger, Berlin/ ottingen/Heidetberg, 1962. 70eston Jf ackazano je da se broj sastava Koji dolase a neato iskopa 4 utovera rasporedfuge po Fussonoron zakon. Postupak aa depitivanje hipotese prikaran je u prilotenog tabeld f sastojt co u nala¥enga teorijekin tnekvencija, koje treba aa bode u saglasosti ea enpirijetin frekrencigens, Pri trefendu teortekin frekvenci je Koriiéeaa Je formula 2a Puagonova rea potelu, koje predeterije verovatnoGn pojave Ie-sastava u inten vain vrenena ete % - posnatrent interval vrenena, L- custina wlamog potoka, 4 k = broj pogava sesteva u datom intervalu vremena (t). Na oenovs davalenih Sepitivense, zeptevo, naspodels enpirijekih frekvenoija srednji tro prispelin scstava na nesto iskope 4 utovare {11 gustina ulazog potoka u toln Jednog dana iznoei Eo 5, sasteve na dan, Gustina Je konetantae veli8ine {no menja co sa vrone~ nom, Poito Je u pitanja jednoparenstarske vaspodela, broj saste- va se rasporedjuje po akon A-e* if U savisnosti of broja prispelih sastava teorijske trek yummie dno oe fo tn ot he + 041,25, = brog elenenata u urorka, £ denost 108 Raspodela pristizenja pramih sastava na mesto iskora 4 utovara, kao 4 provera hipotene saglasnosti expirijeke i te. orijske Fuasonove raspotele data Je u tabeli broj 1. 0p y2y00 049 ete 5Cry sasteva. joke [ase |Feclereire & fe ° 2 oes | 05h | 0,585 i 2 aie |- o,ean | ojite 2 a 7,088 | 3,08 | 1,382 3 9 12,750 |~ 3,750 | 1,203 4 B aims |= ayais | 1,052 ‘ 5 2 32,597 | 8,603 | 3,797 6 2 aeira9 | eam | 2,351 2 16 32,906 | 30m | 0,782 8 8 8,75 |~ oy735 | 0,058 9 5 sr250_|~ 0,250 |_oyoot 4 Siam Tos 327 Maan < Fie O80 ‘Za ovaj ulasni Pussonoy potok prihvaseno Je da Je prost potok, odnosne da Je: a = stacdonsran, = potok bez posledica, 4 = ontinaran, Do ana8i da Je pojava k-sesteva konstentna voliéina saviena samo of dwiine posnatzanog interval, da sastevi nezavisno jetan od dru | 0g doleze na utovar 4 da sou proizvoljnon monentu vromena noke pojavitd na mestina iskope 4 utovara Eljunka samo jedan sastev. ‘Yoone opslufivenja (utovare) Jednos sastava Je neprelci- ana sluéajna pronenigiva kod bilo og posmatrenog bagera. Testom xt (ninkvadzat) dokazeno Je da se vrednosti ove slutajne pronen~ ‘give rasporeajuju po Erlengovoj raspodoli sa vrednost paranetra raspodele Xa6 (slike 3). Enlangova raspodela je uopitena eksponenci jalna raspo- dela ea dva paranetre definisena gustinon: Hat feet eet foster)“t pie jer sestava u jedinied vrenens. Na eligan dobija ee iares 2a Ais: 300) = ne) = ead = he Mode, 414 nejverovatnija vrednost slutajue proment jive dobiga ce uslova da funkeija gustine dostigne maksimun: sri jus reo eee Osnovad elenenti raspodele 4 karekteristike opsluiivenja 20 jedan of posmatranih bagera su: +s) BL, 3 = Respotela venena opslukivanja (utovera), eagtava pod jednin o@ bagera ‘Yeone opsluivanja (utovara) jetnog sestava kretalo 0 u grenicana of 1,0 do 1% Sasova, i najvite Je savisilo of broja praenih teretnjeke koji su so nslazili u sastavu, Srednja veednost vremena utovara i standendno odstupanje izradunati su ponoéu usorka of 187 elenenata 4 iznose: 79752 (8) = 272 (8).RoBto Jo eb he nme nee) = Be ee 705 sleds da Je bilo opstutens fhe riba = 01229 Constave na tas) aro Je WP oe aobige se ke “6 TB. TSI Na osnova ovako izratunatih paranetara note se nepi~ sabi funket ja gustine: logis’ ps earet St) = ee De utovara corns s aot ‘teriatike aistens ovaj sistem se mode anatreti proua nafinu rota 414 process funkelonisanja, kao sistem sasomnog opsiulivanje sa te~ Kangen, To snai da, ako klijent (sastay plovila sa broton) zatelme maker jedan kanal (bager) siobodan, prina se na opsluli~ vanje (utovar) 4 opelufuje se do kraja, Ako Klijent zatelme sve kanale gaugete, etaje u rod i strpljivo Seka na opsludivany Teorijeki maksinalen broj nesta u edu Je neogreniien, i tine ea cela akvatorija Dunava van plovnog toka na nestina iskepa, ali praktiino postoji onolike nesta za ekanje Koliko ina tagera kod kogih ce vr8i utovar, ea avojin sidrtstina preanih plovila. Frena modelu sistena, sastav koji zatelme ova nesta na elaziStine sousetin napuiita sistem neopsluion. Medjutin, sas~ tavd praznih plovila ne pokasuju nestrpljenje u reda ~ na sidri- Stina, koja inaju neegrani3en broj nesta, kao i u toku opslufivee nga (atovara), jer 90 primljeni sastay plovila opsluiuje do kra~ Jaesvekl sastar opslufase jedan dager; uzajamna ponoé Aenedju dagera obuhvaéena Je kroz njihove intensitete opsluts nga. (HDs Ragnotrine red stetena masomos opslutivansa Eada ra- do tri begere-dakle, trokanalnog atstena sasomnog susinivanje u opstem slutaju. Sisten Jo otvoren, tips ML )/B, (@t)/m , sie eur NCA) = onnatara prost ulaznt potok, 4; = guatina ulasnog potoka (eredngt broj prispelih fasteva na seat 4ekopa-atovare, By( ~ oxnadava Ga je u pitonga Eolangova respoteze vrenena opelutivensay (= intensttet opetutivansa (eredagl bred opeltenth aastare), n= broj kanal opalutivange (bagere a osnova ovih pretpostavel nove se atanga sledeéeg oblixe: — t 2 gs 2 t Ze fm fee fe ca iz, CT ae ee af ape ee U svakom monentu vrenena sistem so noe maéi u jednon od slede6in stanja, u zavienosti of prisutnosti broja sasteva: =u sistema nena nfjednog sestava (svi bageri su slo~ ogni), yy Xp 5 ~ U stetem so nalaze jeden, va {14 tri sas tava, 4 evi eu primljent na opsiuzivange, 5, 801% 55 ~ 2 sistem a0 nalaat 4, 5 Ait 6 sastava, of ogi 3 sastara se opeluiujo, a Jeten, ava li tri jekaja u redu na opslulivanje. Sistem ina 343+ = 7 stanja. 2a dati grat stanja mofe ee nepisati sistem algebar ekih jodnadins:TPR ~O won ple WAR ALA Yerine foo oa Tei ttf tthe -O Ut 58i fn tL fr *5ftfag =O. I fas 1 Ofte 7 Refavanjen ovog sistema jednatina dobija se da sa vesovatnoGe atanje eistem a Sekunjen jeduske: Pia Lltlpe woos Pelgf ise moe Yeroratnose p, 0 olnose na pojers Jednog, ava 414 toi sastava Koji su primsent na opelutivanie, dok se verovatmote Pyp ofee0 ma pojara Eetici, pet £16 eat sastava, of tojih se 22E opeiudnju e osteld Sekaga nn slaridin. Ponota usiove Ze fja! — oareaguse Pp Ponotu koje eu definisene sstele verovatnose stenje ona denoeds Line LG (Ge -7 Haan co 0a ola ; Aig + koji preastarijaju eredngi broj prispelih sastava i srednji broj sasteva koji pristifu na mesto Askopa 4 utovara a srednje vrene opslusivanja tri sastava, Gobija ee eledeéi izraz 2a proraBun verovatnose pyt hoger Bye tye BhZenenon odgovarajusih vrednosti, dodijaju se sledese veednosti stanja sistema: = verovatnosa da se sisten nedje u stanju x), kata nema nijednog eastava na opsluiivenju (sistem Je slcboden) iznost Po = 01222 = srednji broj sastava premih plovila koja Gekaja u red za wtovar innosi: & = 0,258 sastava na dan = verovataoéa potpune zauzctosti sistema, koja se otnost ha sausetost ava tri bagera 4 sidrilte jednaka je: Ppp = 01224 ~ verovatnoéa seusctosti ma kojeg bagera isos: Pate = 0955 = verovatmoéa éa se sistem nadje u stanju =, pose koga nastaju redovi. tenost Pg = 0452 = verovatnosa postojanja nedova u sistem Senost: Ppp = 99207 = srednje vrone cadrZavanja sastava u redu imosi: Beans & = svednje vrene zadstavenja sastava u sistem (u redu i ma opelukivangu) Aznosi: Fy = 8,88 & = sretinge dnevao vreue sedzfavenje stetens a stanju x5 4 Fyg MB Ie ovih podataka se mole videti noke anatajnije kare kteristike ovog sistena masovnog opsiuzivanja: nizak stepen vrenen~ skog koriséenja ova tei bagera u toke posuatranog eksploatacionos perioda i1i nedovoljna raposlenoat postojeSih kepaciteta bagera, Sto Je pocledioa, uglavnon sledeéin elenenata: nedostatea plovila sa utovar (teglenies, potisnies 4 motornih teretnjeke 4 brodova),kao 4 objektivnth drugih uticaje, Ovo se jasno vidi dz deratuna- 1 tin Karskteristike sistema, Na primer, verovatnofa da je sisten slobodan iznosi 22,2% dok verovatmofa da ée bilo koji bazer biti 5 sauzet (zaposien) iznosi 55%} prose¥no dnewno vrene nepotpune xa~ usetosti isnosi oko 15 Sasova, a proseino stajanje ma kojog bagera imosi 6 Basova, 4 td.