e TENNICKA ELOTA uvea Veliki broj raznovrenih plovnth objekata koji se koriste u razlitite tebnitke svzhe nije Jol dobio svoje mesto u oblasti brodogrednje, kao Sto inaju trgovaski, ratni, specijalni, po- sebne nanene 1 brodovi za sportsko rekreacione svrhe. Plona sredstva koja su nanenjena za odredjene viste hidrogra @jevinsksh radova, eksploataciju peska 1 #ljunka kao gradjevin- oki materijel 111 eksplostaciju podvodnth midiste zaslufuje po- sebnu painju, Jer predstavija va¥an priveedni potenctjal. 0 ove grupo plovila spadaju 4 pretovarna postrojenja, éizalice, ele vatori 1 glint objekti. Sve veéa eksploatacija podsorja u vadjenju nafte omoguéena je tobnitkim plovilina - platfornana 28 podnoreko buienje. Razvoj mnogih aktivnosti na vedi uslovie Je potrebu 2a konstrut~ sanjem veoma razlititih plovaih naprava 28 igvodjenje pojedinih eohni@ein zahvate, Rarvrstavanje plovila "tehnigk sledede vrete: anena moSeno (avrBitt na 1. Bagere 2. Dizslice 3. Elevatore 4. makare 5. Tornjeve za butenje u cilju prosalazenje 4 ekeploataciju naste 6. Radna plovila ~ plovni dokovi i plovne radionice ‘Svaka navegena grups se sastoji od niza rarligitth podvrsta. U oven prikass zndrzadeno svoju patnjitetorijskon razvoju 4 na plownin bagerina,Podact o razvoju plovita nanenjenth za tehnitko-arediteljeke svrhe su veoua osiudni, ali mode se proceniti njlhovo nesun- njive postojanje kroz poznate hidzogradjevinske poduhvate, jo Az periods vite vekova pre nae ere. Optts progres Je podstekao 4 intensiviranje ssobracaja, sto je 8 vodnom seobragaje inalo 22 posledic < enavajno povedanje po- treba za izgradnjom luka 4 pristani#ta, regulaciju reka 1 pro- xopavanje kanala 2natajaih za plovidbu 4 hidronelioracione ra~ dove. bvadesti vek je nesunnjivo vek najveses tehni8ko progresa, medjutim izgradnja loka, pristanista 1 kanala kao 1 regulisa- nje saobraéaja na rekana datiza iz perioda pre mae ere. Foje~ Aint ipoduhvati ove veete poznatt su meajw kultursim narodina u pojedinin istorijskim periodina. umn = rsgradnja plovnth kanala w dzevno} Kini zapoteta je Jo8 oko 540 godine pre nade ere. Tegradnja 1400 im plovnih kanale zavrlena je posie 18 vekova t). oo 1320 godine rae ere. Fo- Jedine deonice tih kanala se i danas Koriste. Poreban kuriozi~ tet Je da eu pojedine depresije terens uslovile izgradnju na- ipa sa koten nivoa vode u kanala innad ostalog tarena. ci14 sagradnje ove kanaleke mele u Kint bio je transport pirinés. Okupna mrefa ploynih puteva u Kint Je 160,000 km of Sega 32 40.000 im plomno 28 veée motorne brodove (1]. RIM ~ Rinski period ostavija tragove “regulisanja" plovidbe 4 na naiem delu Dunava u Djerdaps. Potetkon I vet nade ere (23.god.) podinje izgradnja prvog puta, useBenog u stenu Gor- nje kisure, po naredjenju Tiberija [2] . Drugi put kro Djer~& re Gap ~ radejn po nalogu Trajena biva zavrien 104.godine monu~ entalnin moston preko Dunava ispe@ danatinjeg Kladova, Most ha 20 stubova, dusine 1127 m Je najvede dostignuée tadainje imeke tehnike. Ostact osnove Trajanovog mosta se nalaze na evo} bali Dunava kod Turn-Severina. easanes monet PYKAMJE Tat we pene Tog Tsjntg ft vii pin tans SEP - Djerdapeki deo Dunsva, najvaiinijeg jugotstotnog plovnog pata Bvrope, sve do skora je bio najteli deo puta. 0 cilju po- bolifanja uslova plovidbe 2a veée brodove pristupljeno je i2- ‘geadnj£ podvodnog kanala kod Sipa.Kanal du¥ine 2133 m,8irine “> 3,9 myzapofet Je 1890 godine 4 zavréen je 27.09.1896.godine 2Pored izgradnje Sipskog kanala izvrleni su i drugi regulactoni radovi tj. prokopavanje nekoliko kanala 1 8i8¢enje delova plov- nog puta od vieokih podvodnih stena. ‘bog velike brine toka u Sipskom kanala. (oko § m/s) uvedena Je ponoéna vuta, prvo brodon “Vaskapu", a of 1916.godine radila je lokonotiveka vata.DJEROAP - Razvoj sacbraéaja 4 drultva poetavija nave zadatko Koji ge relavaju izgradnjom hidroeneregetskog sistema "Djerdap". Roslizacija izgradnie je pofela polovinon 1964.godine, jula 1969.godine predata je eksploataciji prva prevodnica; juna 1970. godine pusten je u rad prvi agregat; krajen 1971.godine HE “Djer- ap" je spronan za puns ekeplostacijs [3]. Dve avostepene prevod- nice imaju po ave konore duzine 310 m, Korisne Birine 34 my dubi- ha na pregu 2 rumunske obalu {gnosi 4,5 m4 slobodna visiny 10,5mi Aubina na pragu na jugoslovensko} strani je 5,5 m4 slobodan gaba- rit 13,5 m predvidjeno za prolaz brodova do 5000 taw, EVROPA ~ fapadna Evrops u XVII voku ima u Holandjanina glavne majetore za hidrotehnitke poduhvate. Radeéi na obezbedjenju svojih koritorija stekli ss veliko iskustvo take da eu u calo) Evropt bili posnati. Razvoi te tehnigke discipline kako u pogleda hidro~ tehnike tako 4 u brodogradnji, posebno izgradnji bagera i danas smaju Jedno od vodeéin mesta u evetu, Na etarin gravirama ou vid~ Aiva:t tehnitka axedseva [4]U to rome (XVII-XVITE vek) u Sapadno$ Evropl - nerofito Pran- cusko} grede se mnogi kanali 4 obavija veliki pronet retnim & kanalskin plovnin putevine uporedo sa snatajnin razvojen ponorst- SUEC ~ Stetena evropska iskustva se Eire , a kapaciteti 1 tehni- ke noguénost plovila su takva da se predusinaj 4 znatno veei poduhvaes. Toinja drevnin Egipéana, 2a koje se predpostavija da au jos u Grugom milentjumu pre nae ero imali plovnu veeu fersijskog zali- va sa deltom Nila 4 Sueckim zalivon,pretvara se u stvarnost.U to vrene (XVII-XVITT vek) @ Zapadno} Bvropi - narotito Fran- cuskoj grade se mnooi kanali 4 obavija veliki pronet retnia 1 kanalskin plovnim putevina uporedo sa anadajnin razvojen ponorst- ‘UEC - Stetens evropska iskustva se Eire , a kapaciteti i tehnis- | Ke mogugnosti plovila su takva da se preduzinaju 4 anatno vedi poduhvati. Teinja drevnth Bgipéana, za koje se predpostavija da su jof u Grugom milenijumu pre nae ere imali plovna very Persijskog zali- va sa doltom Nila 4 Sueckin zalivon,pretvara se u stvarnost.Stari zapuBten kanal evojevreneno je obnavijac persijski car Darije 4 kori86en je JoB u to vrene, U periodu XVII-XVIIT veka Anteres 2a prokopavanje kanala raste. Realizaciju Sueckog kans~ Ia je izveo Ferdinand Lesepe’ko}1 dobija koncesiji za gradnju 1054.godine. Radovi su sapoteti 1859.godine, a zavréeni su tek 17.11.1868.godine. Na potetku Je kanal bio dubok 3 m sa Sirinon us osnovi 22 m. Vrenenon 20 proBiruje 4 produbljuje tako da sada (1983.god.) ukupna du#ina kanala dznosi 193,5 km, Birina 180 m, fa najvesi gaz brodova je dozvolen na 16 m, ur osrenttenu brei- mu of 14 a/b (5).-12- KORINE - denijousi ou uvek bili ‘eazov za prokopavanje kanala. Zonijouz izmedju zaliva Korinta 4 Kalanakija je podstakao pro- xopavanje kanala jo8 u vreme Werona (54 - 68.godine nage ere), ada je prokopano oko 1700 m [7]. Sticaj okolnost Je prekinue realizacije kanala Sitavih 18 vekova, Radovi na prokopavanju su ponovo zapoteli 1881 gedine, a zavr~ Bont cu 1893.godine. Prolaz je mogué za brodove sa gazom do 7,3 m, Bixine 14 myodnosno ako au Hiroki 16,5 m gaz im Je ogra igen na 6,2 m. Jaka vodena struja, potponognuta vetrom dostite Erzinu od 3 évora. Kanal je dug 5760 m, Birok 24m { dubok 8 m, epaja Jonsko 1 Egei- ko more, Most koji epaja Pelopone: sa kontinentom je na visini 53 m tenad PANAMSKI KRYAL - Ideja za prokopavanje Panamskoy kanala usledila je nakon otkriéa Amerike od strane A.de Soavedra - 1528.godine, Sukobi interesa dz#ava koje su potele eksplostactju novootkrive- nog kontinenta i splet istorijekih okolnosti odlotio je realiz: odju 8 kraj XIX veka. Radovi na prokopavanju su potel{ 1879.goai- ne 4 posle nekoliko prekida zavrien Je 15.08.1914.godine. Kanal je dug 81,6 ku,Bizok 152,4 m, a dubtha vode varira od 12,8 do 14,7 my na anale Je Het prevodnica /2x3 na avake) atrani/ sa xomorana duiine 304,8 m,tirine 33,5 0 [8]. DED ~ Nedje prvima u Evropi poBinje na podrudju Yojvodine erad~ nga batkih kanala.Kanal od Dunava ked Bezdana do Tise kod starog Beteja ~ dug 123 km sa krakom od 4 km do Batkog Gradista gradjen Je of 1763, do 1802 godine [9]. Kanal Mali Stapar - Novi Sad - 69 km dug,{zgradjen je od 1870.d0 1075.godine. Potreba za rezvojen hidronelicracionth kanala je stalna ¢ posle se vie rekonstrukeije i dogradnje da bi dansings HS Dunay-Tisa~ Dunav dobio svoj konatai izgled.ovi zahvati su uradjeni u peirods od 1957 do 1877.goaine.oO -a- DUNAVSKE STEPENICE - Aktuelnost unutrainjsh plovath puteva nije Szgubila na anaBaju ni u novije vrene. Neposredno posle II svet- skog rata ofivijava problenatika regulacije pojediaih plovnih Puteva uz istovreneno koriféenje hidroenergije. Austrija 1 Nenat~ ka planiraja 4 grade vide “stepenica” na Gornjom Dinavu preteino ra austrijekon delu gde se planira 14 objekata od kojih je vet dobar broj realizovan i to: 4 HaSHLET kan 2239,43 sa prevodnicon — 230e24x3,5 SOCHENSTEN km 203,35 . 230024x4,0 m 3 ASCHACH kn 2162/68 : 230"24x2,05 m OTENNEIN km 2146,91 ' 2308244 m WALLSEE km 2095,62 . 230K24x4 { wees- PERSENBEUG — em 2060,42 . 2308243,75 DUNAV-NAIWA-RAINA - fapo#inje gradnja glavne veropeke magistrale, kojom treba da se povele Severno ta Cents odnosno Sredozennin mo- ~ rem.egulacioni radovi su dovreni na veéen delu. Preostalo je spajanje preko vododelnice od Nurnberga do Kelheins. Prema neki programina ovaj ¢e kanal biti zavr8en oko 1992,godine. Na prtlo¥enin Zenana (21.14) vidi se zavrini deo kanala Rajna- xajna-Dunav [10].U Jugoslaviji se takodje planira izgradnja kanalskih pravaca, nedjutim reslizacija je jo uvek nedefinisana,DUNAV-HORAVA ~ Za kanalisanje Velike Morave za plovidbu u Srbiji Je pokazan interes jo} proflom veku. Iéejni tvorae osposobljene Morave za plavidbu je anta Aleksié, koji kroz avoju knjigu ‘Morava - njeno sadainje stanje 1 moguénost plo- vidbe" daje osnove za buduéu viziju kanala Dunay-Morava-Vardar td. za vrene drugo viade kneza Milofa obrazovano je frencusko-sxpsko parobrodsko @ruitvo 22 plovidbu na Dunavu,Savi 1 Moravi. Prvi projekat je izradio Prof. ing.¥.Stamenkovié 1909.godine; Novi idejni projekt je 1zradjen 1961 godine 4 ovaj prate studije of 1964 do 1973.goaine. Roalizact jon ovog plovneg puta smanjuje 2 duina o@ naeg Gela Dunava do Jegejskog mora #4 1600 na sve- ga 700 Xm, Ukupna du¥ina puta tznosi 650 km 4 to Velikom Moravon- ‘Ju¥nom Moravon-Peinjon < Vardaron ~ Aksiosom do Soluna. Plovidba Je predvidjena a brodove 80x95%25 m. Nosivests 1350'e [12]. ‘rasa kanala Dunay-Worava-Vardar i uzduini presek date su na sl. 154 sh. 16 [13].EUROPA KANAL — CANAL EUROPEEN Bu: Eile-16- EUROPA KANAL — CANAL EUROPEEN=e SAVA~ DUNAV ~ Projekt trae Sava-Slavonski Sanaé-Dunav- Vukovar predvidja kanal dufine 60,8 ka,Sizine 29 m,dubine 3,5 m. Za savladjivanje visinske xazlike od 15 m preavidja~ 38 s0 dve prevodnice.Kanslos bi se skratio put of Siska do Osijeks za 454 kn i Novi Sad bi bio bliEi Sisku ra 294 kn, 2 Beograd za 83 km [14]. DUNAV-JADRANSKO MORE - rtalijansko~slovenaska stsuina grupa Je razmatrala { {zradila idejno re¥enje plovnog puta Dunav— Jaaraneko more #a ciljem skraéenja plovnog puta evropske plov- ne mreZe 1 luka na severnom Jadranu [15]. Ne kraju ragmatranja ietorijekog razvoja izgradnje i planira~ ja Kontinentalnih ploynth puteva, nuino je naglasiti 1 opstu evropsku telnju ka br¥en povezivanju pojedinth evropskih ret- nih ploynsh puteva a jedinstvens celinu. opita integraciona Kretanja polovnom oveg veka w Evropi rerultirala su osnivanjen vile medjunarodnih institucija sa prevashognim zadatkon reBe~ ja ove problesatike. CEMD (Konferencija evropskih ministara ‘tarnsporta) osnovan je 1953.godine u Brislu; ists godine konsti- tuisana je Evropska privredna ustanova - EWG; Evcopska ekonom~ ska Komisija-BCE 1960.godine obrazuje grupu struinjake ta stu- diju te problenatike. U prvi plan of 12 podnatih projekata oda~ brant su projekti: ~ Rajna ~ Majna ~ Dunav = punav - odra - Elba $ ~ Dnjepar - Visla ~ ora ovom prilikom prioritet je dobio kanal Rajna-Majaa-Dunav. Grupa strutnjaka preporuéila je ovim dokumentom od 14.06.1961. gabarite plovila: Za-samohodne toretnjake LxBxT - 60x9.532.5 m1 2a potiskivatke teretnj- ake LaxBx? - 70x9.5x2.5 mvu Marta 1965.godine obrazovana Je medjunarodna grupa eksperata za izradu privredne studije kanala Rajna-Majna-Dunav; Grupa su saBinjavali strutnjact Sr Nemaéke,Austrije i Madjars~ ke sa posnatratima iz Jugoslavi je, Rumunije/Cehoslovatke 1 Du- naveke koateije. Realizacija projekta ove vrste nufno zahteva, pored pratege suvozenne i brojne specifitnu tehnigky flots raznovrenog kapa- citeta,nanene 1 karakterietika. ito tako, relavanje ovakvih pro- Jekata uslovaljave tinski sinhronizoven rad strugnjeks viée spe- eijalnosts, sto Je ra uspeh projekta od prinarne vatnosti. Is Lenetog prégleda pojedinth gigantekih hidrotehniakih poduhva- ta kxoz vekove izvodine zakijutke: 1. 08 ideje za pojedine projekte do realizacije vronenski inter~ val je veona dug, Sto znati da u prvom sagledavanju ideja 12- gleda nadostiina, ali se vrenenoa poka¥e nulna { opravdana. 2, Radovi na izgradnji su veona dugo trajali, Gesto su prekidant used politiskih 4 ekonomskih razloga. Predrafunske sume su — se multiplicirale,no ipak svaki zavrien projekt Je dao oteki- vane rezultate, Jedan od retkih gigantskih podubvata koji Se realizovan t predvidjenon roku a sa malin uvedanjem predratuns- ke cuno je izgradnja HE *Djerdap",Bime je potvrajena strugnost 4 sposobnost naBih graditelja 1 celokupnog strugnog tima koji ge na projektu 4 realizaciji uéetvoveo. 3, Veliki deo izvedenih projekata je vromenom 4 u toku ekeploata~ eije dogradjivan, poveGavani eu gabariti 1 vriene su rekonstruk-_ cije u cilju osavrenenjavanja. 4, Svaki xealizovan projekat se pokazao veona korienin.e 5. U evetu se grandioani hidrotehnigki zahvats ef13u ono- guéavanja plovidbe cbavijaju veé vile hiljada godina. Pra- Stari razvijent narodi su u davno vrene shvacili vatnost takvih gahvata { reslizovan je niz poduhvata na kakve ee 4 w najnovije vrene eka decenijana. 6. RaBenje transporte reénin 4 kanalskin plovnin putevima je pospelio privredno-kulturni napredak podrutje { naroga. 7, Svi projekt su cahtevali “tehni8ks plovila” xarlieitsn vesta, koji su se razvijali uporedo 2a zahtevima projekata. 8, Mada Je nedjunarodna politika Sesto bila neprenostiva pre- preka 2a realizacija u nekim elatajevina je protpostavija~ la i most saradnje 1 prijateljetva to je naro8ito 2a per- spektivu veoma vatno, Veliki medjunaredni kopnent plovai putevi su uglavnon internacionalizovant.@ is m2 BAGERT -OPSTA RESENIA : opéta podels bagera se mole {2vrBitt prona naigny delovanja 4 tor A, Bageri sa zahvatnim elenentina 4 B. Usisni bagert Dalja podela je prena detaljina pojedinth delova i to: Act ~ nagert veari8art A-2 ~ Bageri 22 eonim kabikana 4 Ac3 ~ Bagori #3 hvatadina - grajferima Bel = Usiend bageri bez sopstvenog tovarnog prostora i ber autopropulsije B-2 ~ Usisnt bagert sa sopstvenim tovamim prostoron | 4 sa autopropulsijon balje podela ustenth bagera je proms osnovnim popednin elenen- ‘tima ravieno od materijala u koma radi 1 svojoj nament. vu svetu Je razvijen niz tipova bagera veoua veltkth raspona { enage 4 kapaciteta, jer se Sesto bageri grade za specijalni zadatak. 1, Fovlatnt ustent baser sa sopstvenia tovernim pros toron i autepropulzijon nanenjen #8 8¢en}e od na- nosa plomnth puteva i uiéa reka.Bager « eporos hod ‘Gisava Danes puni svoj tovarni prostor 4 isti de ponuje u dubins vode ili na ze to odzedjeno mesto. sient bager ea sopstvenin torvarnim prostoros,nane- njen za usis 4 transport matersjala, Izbagerovani ma- terijal 0 moe istovariti w duboks vodu 114 na oba- lu-refuliranjem. Ovi bageri se koriste 22 bagerovanje 4 evakuaciju materijala prilikon izgradnje luke £ pristaniits {li 2a begerovenje ¢a refuliranim materi- Jalon na obalu w evrhu nasipanja terena ili prodaje gradjevinekog naterijala-peska-S1Junka.3 =n Bageri 8 sopstvenin tovarnim prostoron,autopropul zijom 1 dizalicans 22 zahvatnin organima ~ grajferi- ma £2 Kojima se vrSi podvodno kopanje materijaia. Ovi bagert uglavnom slute za tzvodjenje hidrogra- Ajevinskih radova { ‘zhagerovant materijal se ts tress u duboke vodu. Usisni nesanohodni bageri sa sekatina-frezeron, sluze za bagerovanje Evrstog-sabijenog materijala 2a dna. Isbagerovani materijal se utovara u teretnjak 111 se potisnin cevovodo = plovnim i suvozomnim - transpor~ taje na obatu (s1.18.).e 5. Usisns nesanchodni ager bez ‘sekate-frezera za bagerovanje rastresitih materijala ~ mulja,peska 4 rastresitog Sljunka.ovi bageri utovaraju materi- Jal u toretnjake Kojima se vr#i transport materijala 0 istovarnoy bagera kojim se obavija dalja evakuaci— ja matertjaia na obaly. Preko relejnih stanica materijal se ao¥e deponovats Ana velike udaljenosti od vitie kilexetara,sto 26 ko- risti 22 nasipanje terena. 6. Bagert vedridari su preteve ueisnih pagera namenjent su za kopanje uglevnon y Evrstom ~ nabijenon materija~ lu, Vedrice postavijene na "beskonataoj* track aahva- taju materijal sa dna 1 podt¥u do "sarijeg doboda", prelazeéi dobof istresaju materijal a2 bok bagera. Ovi bageri koriste se 2a kopanje kanala. 7. Plovni bageri ea zahvatnin organima su bilo sa eonim xeStkana bilo sa dizalicana koje preso grabilica vade materijal ¢2 dna. ‘ako su bageri sa Seonin kaSikama obiéno imaju i stu- bove ~oslonce-pilone.kojim se sidri bager u radu. EAPACITEDT BAGERA Kapaciteti bagera eu u veoma Hirokim grantcana, Osnovne veli8ine sut = dubina kopanja = datjina deponovenja ~ refuliranja = koliGina isbagerovanog materijalag [1] Pomorska enciktopedtja - Tom 3 ,atr.560 |2| Marinko Paunovic: “Djerdap 1 Tinotka krajina" Zagreb, 1970 [3] Dipt.ing.ranta gakovijevié: *Hidroenergetski 1 polovidbent ‘sieten -DJERDAP" Beograd, 1972 [4] atrow, Wo 11 4 13,19725 No 16,1973 4 No 17,1974. |3| Ponorska enciklopedija - Tom 7, str. 591-592 |6| suECKT HANAL, Tennitka kn}iga,Beograd, 1952. 7| Ponorsks encikiopedija - Tom 4, str. 60 [| Pomoreka enciklopedija ~Tom 5,atr.689 [9] Pomorska encikiopedija - Tom 1 ,str.269 [10] De.ing.modolf Kuhn + "LB CANAL MATN-DANUBE,ATPCH,M0.11,1972, Bruxelles [14] A.aleksié: "Worava-njeno sadanje stanje i moguénost plovidbe", Glasnik expskog wenog drustva,Beograd, 1879. [12] tarutene opite vodoprivredno preduzede “Morava",Plovat put | Moravanifsrdar/Aksios, Beograd, 1973. 13] B.Cati¢,N.popovie: PROJEKT VISANT A RELIER PAR UN CAMAL,LE CANA EUROPEEN REIN-MAIN-DANTBE A LA MEDTTERRANEE,AZPCN,No.13,1972, Bruxelles { [14] Ponorsks enciklopeaija - Tom 2,str.296 115] telijansko-slovenska studijska grupa - STUDIJA 0 PLOVNOM PUTU DUNAV-JADRANSKO ORE, Treviso~Ljubl jana, 1X-1970‘TEiniCKA FLOTA IT rouvod 2.0 podela bagers 2.7, Bagert vedeitart 2.2, Usisni bagert 2.2.1, Stactonarnt ustent bagers 2.2.2. Ietoverns agers 2.2.3, Konbinoventitovarni 4 ret: usieni bagers 2.2.4, Usieni bagert sa glodalon 2.2.5. Usini bageri se rotacionia kofnin vencem 2.2.6, Jeénostavnl usieni bageri sa sopstvenin tovarnim prosto-or 2.2.7, Usient bagert ea sypstvenin tovarnin prostoron #2 uredjajen 2a sanoistovar~usisavanje na eiériseu 2.2.8, Usiens hoper bageri ea povalévom snciew 2.2.9. Koper bager sa usisnom cevi u pranéanon prorezs snabéeven glodalon(trezerom) na lotr 2.3, Plovne relejne stanice 2.4, Mieznt bageri 2.5. Ragari sn grabilicame-qraitorina 2.6, Bagers sa deonia katikana 3.0, Ponogni objekts 4.0, osnovne Karakterietike usisnih(refulernih) bagers A bagerske oprens 5.0. Osnovni funketonalns elenents‘TENNIGRA FLOTA = a1 deo - Bagert 10 uve @ U grups “tohnigke flote” najzestupljeniji su plovad Lager Bageri sv nastali iz davne potrebe 22 intervencljama £ ure~ Ajenju podvodnog terena tj, 2a produbljenje plifaka ne re~ kena 111 u&éima odnoano na ulazina u luke ili sano produ Ljavanje odnosno izgradnju kanala, Tokom vremena, velit 1 lerebe ra gradjevinskim radovina uslovile su t masovno snab~ Gevanje peskon 4 Bljunkom sa dna reka ili mora, Bto se obav- jal bagerima uz dopunsku opromu, Widro-melioraciont endovi zahtevagu takodje masovna nasipanja Sto je mogufe Jedino tupotreton plovnih bagera kao osnovne jedinice potrebne ne- 4 hanizactie. Unekin apecijal im sluBajevina bageri se koriste | = eksploatactju ruaiog blags pod vodom. Mada su plovna sredstva koriséena u "tehnitke” svrhe odavno u upotrebt, enatra se ds Je prvi prototip savrenenih plownih bagera izradjen u Holandtjs jo uw XVITT veku, comlji sa ve~ Likim iskustvom na tin radovima. Prvi plovad bager sa pungom = uous materijaia szgradjen Je u Prancusko} 1859.codine 28 pradub- Ajivanje luke Sen Nazer, na ovom bageru je bile primenjena kiip~ nna punpa. Sano 5 godina docnije jednovreneno u Francusko} £ Englesko} je poteta primena centrifogalnih pungi na plovnim bage~ rina. “ Veé 1867. godine izraajen Je usisni bager s4 metanizkin glodsion (PAREN) Kapacitet bagera je bio do 3000 m? Gnevno sa dubine od 12 m, Sto Je za ono vrene bila veona inpoznatnz veliine.U Rust3i na Volgi bagert se pojavijusu 1874.godine. Krajen proflog veka (1887.god.)' gradi se bageranage 4 do 9000 KS Prvt hagert #2 elektronotornin pogonoa grade se v S98R 1927 39 edoine kapacitet Je:bio 100 n/n Bveste materije |1| * DYens Vat gradi prvi bager vedri8er sa parnon ma#inon 179 ine Polovinoa 22K veka u Francusko} Je u ekaplotaci}t bager vedriear ssa nagnuton (ot om kapaciteta 10 m°/h 4 enage 18 KS. Kapacite: naglo raste na 150-170 ni/h. Savrewene Konstrdkeije sn Lot koja se podtte pojavijuje ee joi pre 100 odina, a zaprentna ko- £2 (vedrica) raste na vite stotina litara. dublee kopanja se p0~ veéava 4 do 601% 1]. Bageren’ radovi w Jugostaviji su poBelt u periods iamedju Gra rataasipanje Novos Beograda zapoBeto je 1928.zodine. U posteretnon periodu bagerskt radovi s0 nastavljeju veein Inter ziteton, narotito (zgradnjom sistena kanala 01D 4 davrtrnirm n= sipanja Hoveg Beograda { posebno hagerskin radovisa tavedenin Inostrenstvu, U snostranstvu su szvedjent radovi na nasipn3: slanih jezera kod Ratkute, Bonbaja, Goe 4 Paracipa 1 izsradnji —~ brodogradilista w turn (Rangun,AKjab) (zgrdanjl luke 4 marina u muvaje, SS5R-u,Teeku,Trane,Libt}t nangladetu 4 Hadjarsko} sJugoslovenska brodosradnja, pretelne rena brodogradilitts 17- gradita au veliki bro} bagere, narotite brodogradiliite w Novos Sadu £ Apatinu. Jugoslovenske radne orgentzacije raspolata a2 velikia brojenm bagera. U tabeli 1 dati su podect o Jugolsovenstim bacerian 17]a oo a bap IRI ow Bis te ec a same ee ee papain Ce nn Be aes am eat Be 09h, aH a 1 gmt ou ou m8 a 1 on eee ee ee ee 9.0% 07 40a ayes! ann” ants "1 2 wana see 3s 3B ten 4 2 ra son ease meta a 2 Sian ee 2s. vo smome ss taht an ean ants BE, Am aman, Boe 3, on ear Bee oo oes Sa eas Pp ie rem be iat ap ane wea ” aa . ‘0 uo me 20 w e a0 nenen Dinmont SSG wee aac yy a ee { aa Ses a = aa “so 10 op ' 4 cg Een oem eo we FEE Emme in con me2.0, Podeta bagera Sistenatizaciia tipova bagera je uslovna it node su postal i! na vide naBina. Osnovas podela ge da dva sistene bagerovanja materijala ea dna i to: a) Suvi ~ tJ.bagerovanje materijala 28 dna mehanitkin kabihans, vedrina 111 grahiticau 4 b) Viadni - tj. begerovanje matertjala sa vodom odnosne Lov! Eenjen mefavine materijala { vode, koia se taken ada odliva, a naterijal ostaje [2]. Medjutim, sano bagerovanje tj, {2viatenje materijale je vaFnttt Geo celokupnog cikluss rada, koji ade#i nix dodatnih delatnostt, to zaviel od mnogin faktora za obavijanje odredjenog posls Porea bagerovanja vagen deo posla je 4 evakuacija ~ transporto~ vanje i degonovanje materijala. Transportovanje izbaserovanos naterijels s¢ takedje mole cbavijati uglavnon na dva nagine <1 njthovon konbinaesjom. Transportovanje se vr8i {lt mehanitkim poten - suy materijal 414 hidraulidkim putea tj. u mefavini me- terijala #2 vodon. ba sistem inaja veliki broj razlizieth komponenti - mabinske kontrukcije i uredjaja, Koji se primenjuju 1 zs druge sL1n0 radove. U bagerskim radovina - u pojedinin ciklusina keriste se plovn 4 suvozenna transportna eredatva elevatori,pretcvarna post rije nja ,dizalize,buldoteri transportne trake,punpre relejne ata nice (na plovilu ili na suvom) itd.2.1, Bagers vedrigari (BUCKET DREDGE) Bageri verditari su ploviia, obi8no Jednogtavney palate! nog oblika #8 prozezon u delu simatrale korita u kone jo sui ten nosa® verdica medjusobie govezanim aglabiiin © lei | 4 (gliderina). Nosat vearitnog venca (kofnog vencs) se okreée oko gornjeg leaja, ine se podedava nagib pri bagerovan jul! 10 kad Je pod nekim nagibom w ednosu na horizontainu ravan (najvitie 40 45°), Kagdb 4 dufina nosada vedritnog venca (Jotre) suyulis @ubinu kopanja. U polo#aju 29 putovanje bivirra, nea venea se podite tako da bude u gabarite casa bagera. Na gornjen kraju nosata venca je gornii éotol, preko koga us lem voai potrebns snaga 2a ponsranje kofnog venc! Je donji gobo na koji se oslanjanju kofe (vedrice) priltkom ko~ Panja, Ceo siaten nosaéa 2a dobofina 4 tofnia vencen je oslonjen na toranj, jake Zeligne konstrukeije. Ietresanje materijala ponetog u vedricana se viii uz gornji o~| bof bilo u sproyodne oluke (levkove) na bok bagera tako da sLo~ bodnin kLizanjem pada u pomoéno plovilo, bilo da pada w lwnar tz koge se ur dodatak vode transportuje hidraulitnin puten kroz cevovad do nesta deponovanjs. Cevoved je deiom plovan wi | ma , a delon na obali. (61. 1-a, 4 1.b.)[3]. Podizanje { epuBtanje nosata vedritnog venea ae ve#i utadina i Ke! turatana ur pomoé mehanidkog vitla, ime se regslide ¢ 41 1-19 aubina kopania. l a vremo bagerovanjs bager je usidren sa § 111 6 sidara oot Ajenih tako da ee obezbedi wsdulne peneranje i botno pomersni= =| laviranje. Veéina bagera vedritara nema copetvens propulzija za putsvn jn. 4 ved se tegli do nesta vada. To su stacionarni tagert vedritari (stationary Bucket dredges), nr? o> nea &, Heki bageri vedritart nogu preko codatnih elemenatalobiéne Ponoénim plovilima) da deponuju materijal direktno uz obaiu ka~ ala koji prokopavaju 4 to bilo bidraulitnim trangportom mea~ ‘vine (Sandpunp Bucket Dredge) bilo transportnon trakon suv mate- rila. 4 ona danjen ragSlt.a, Stacionarnt base 3) (0.1 ‘Woeap,foland ~ 1960),bb, Boge vedritar a2 purpon za istovar pockal3) (6.2, 62 Goot, teu olan’ ~ 1555) = 2 vile doboine vita‘SL, 1.5, Bager vedeltar ea pampon 2a istover paska(3) (5.2. de Goot, Wes Holand ~ 1553) 2 2 vide dobotma vitla lame dinensije : b= 11,5 be toeSL, 1.b, Bager vedeiter aa pumpen 7a istover geskal3) (BP. de Goot,thesp, | ‘Boland ~ 1353)Postoje vast bageri vedritars sa sopstvenom propules jou (selé ~ Propelled Bucket Dredge) tako da su u moguénosti patuju {na vede wdnlsenosts iamedie pomorslh lynn! hhagera ima brodeki oblik trupa, a obiéno ista pogonsks mas orists 2a propulziju 111 bagerovanje, jer se ove dve detacnosts ne obavijesu Jednovrenenc. ovakvt bi nna moru (61.2) Bvakuacija izhagernvanog materi ala s> bagera vrfi bilo kroz botne levkove u posogna plovila, bilo tz jeri eu ekonomiéai © pirinoas bunara, gde so stvara neBavinia (emulsija) punpos kroz elo | La suvornent cevovod, SL. 2-Sanchodnt bager, vearit ¥.H-C.Hotiand {3] ‘ANYP* .avopropelecni-Neke atarije konstruketje saxohodnih bagera vedriare imaju < sopstvene tovarne prostore (hopper) sa kapijana xa dnu zi 10l senje matersjala v éuboku vedu (S1.3). hageri vedritari se koriste 28 eve vrste materijala na dius!’ | koriéenju a Gvrete materijale neophodna je dovoljna snags za | kopanje 4 Evsta konstruketja kofenog venes, da ne dodie +! Ganja "glidera” i paganja kofenog venca. hh ~ vercthatno tranmissono vrattlo 2 klizoen eposien 4 Hlazauldina fapeava za donjo apie | Hepera k= poblopet 2a beet oluk = 22 Ista, Ptareenfake ne Lovo} 411 desro) stray 1 = poklopac sa waskint clk benern > Btanbont proster2.2, Valent bagert (suczION DREDGES) Princip uzimanja materijela #2 dna Je povlatna sila usisnos laze punpe (SANDPUMP) koja sa vodon poviadi i naterijel k ea dna. (S14). q 51.4 Uatena cav ~ patent L.snit Usisna cov ivan korita bagera Se 2globne 414 preko gusene mantetne vezana 2a korito,tako dx s0 uz pomod uladi $ vitals ole podizati i spuitati do Zeljene dubine.dsisxa cev(surla) mole biti postavijena na nosatu-lotri,obiéno snesteno} u prore- zu(Blicu) na Jednon delu sinetrale korita 111 se nalazi na boku korits u kom elutaju usiene cev treba da je doveljna jake Fons ‘trukoije. EkonomiEnost ove vrete bageré saviet od kolsdine ma~ terijala odnosno kapaciteta.obitno nist poovijn: 2a ale ap citete. stent bayer! su 0 renvils » wife podvests: Se Sees.2.2, Valens bageri (SUCTION DREDGES) Princip uzinanja materijala sa éna Je povlatna sila usisnos laze punpe (SANDPOMP) koja sa vodon povlati i raterija! pesak sa dna. (81.4). q cs S1.4 Usisna cev ~ patent L.smit Usisna cev izvan korita bagera je zglobno ili preko sumene mantetne vezana 2a korito,tako da se uz pomod wladi 1 vitaln note podizati 4 spuitati do ¥eljene dubine.Usisne cev(surla) mode biti postavijena na nosatuclotri,obitno snestenoj « prore- zu(Slica) na jednon delu simetrale korit ili se nalazi ne boku korita u kom elufaju usisns cev treba da je doveljno jake ans~ trukeije. Ekonoitnost ove vrste bagera zavisi od kolitine ma terijala odnoano kapaciteta.obiéno nisu peovljn: za male Kops | citete: stent bageri #4 se reavilt wife podveste. why Sh RE. aaigcabe aes ak ame2.2.1, Stacionarnd usisni bageri (STATTOVARY SUCTION DREDGE) stacionarni usisni bageri go koriste na rekana.tsisna cev je postavijena u proreri na daly sinetrate korita {ednast avers paralelopipodnes) oblika. (81.5. 51.S.a,Retnd uatend bager 2a istovar kroz plot caved .P.Groot, 9 pumpa za pesak - bayorsha 2 ~ Pompe 20 boa g = motome vitlo a2 vite dobota iS atana cev(esela) 575 m0 37 yep epee i diet ~ vom pape 17 hoesg ubiee oor 2 lotron m hosat dizalice za lotr 2 o eie Aizalice Iotre 6 = levi prod} larir = damn presnji Laie 7 preinth woauint levi 27 ete cave diat.numpo 21 uote ontme cove onsa= usted baer be = devi, xii 52 teretmian Sijeaes. pease keetanje haaor’ [penvae vodenog taka orate 22 Bove t sidro f bot Invi sts. pana our Het» avanje materijala je sa feone strane, a potiskivanie je a enone strane preko ploviog covoveda. Bager Je usitren taro aa mu se onoguét uzdufno poneranje i bono laviranje, Jer je pozicija usisne cevi poneriva sano u vertikalno} ravni.Sidrenje bagern 33 obiéno ufadina, koja su preko posebne konatrukcije na boku spul~ tene dovoljno duboko u vedu da th teretnjact na utovaru ne zaka~ Be.81.5.b. Poneranje nosata { usisne covi po vertikals (reat s za Jedau 4 drugu strans ostvarsje se napredovanje prilikos bage- rovanja, Ovi se bagers Koriste za. pragAMdsanje-réinog dna tli 5 tezinanje peska 411 SLjunka kao gradjevinskog matertjala olacin ipanja terena. Neki t{povi ove vrate izbecuju mato- rijal na jednu 414 obs boka < pune posebna plovils materiJalom. (elika 6.) Tapuene cevi na Bokovina su zgicbro povezane 28 konst~ rukeiju nosata tako da in se note reguiisatt dohvat na pok.Preko retvodnou uretiaia se reyulise tsbacivanje materijals By Jeter 514 Arvss boone vente att 18 eH we evehash > Gras covl ustene ~ Totra = noeat Gizalioe ueiene cov’ 0 = wodics feivine = popretna greda 4 ~ foeas dizalice popretne grote ieivine Haat dae EEA pia vo tue 22 Eka2.2.2, Zetovarnt bager (BARGE UNDOADING SUCTION DREDGY) posebna vreta bagera za istovar materijala iz teretnjaka su 1 Astovarni bageri.Suétina rada ovth bagera je stacionarna loka~ ccija uz obslu, Sa obalne strane bager je povezan fiksnim co- vovodon kroz koji se potiskuje (refulirn) mefawina was ¢ mate~ Fijala (51.7) .Bageru je oberbedjeno 4 vertikalno poxeranje koje pratt vodoste). Ova} bager elu#i £ kao pristan aa tere! lit KoJih se iatovare material. PoRto je u teretniaku ista2oteni materijel, znati bez vode, potrebno je dovesti vodu da bi se po- novo napravila mofavina hou usisava pumpa. Dovodjenje vote" ‘vei punpon 22 dovoljne jakim miszoa da u zoni usisne cevi tate bagera obrazuje meBavina 24 dalju evakuactju na obaie. Odnos do- Gatne vode i usis mefavine se podefava po kapacitets 1 medjuso>- nom polofaju koji obezbedjuje dovoljmu Kolitinu mefavine. Pare ge da je ra odredjenu vretu radova neophiodan sklop atovarnog + Lstovarnog bagera uz dodatnu transportna flotu.fema ove vrstc radova je data na el.8. |3]- ronstrukeija korita ove veste bagera je jednostavme, ali je ne~ 7 lophodno da poseduje potrebnu opram: za pomeranje teretnjeke dud boka, Jer su covi mlazne punpe { usisne punpe na fixenom mestu, 2a relativnc nalon sloboodn kretenja. 2a ovo pokretanje terstnin~ ka Koriste © posebna vitla ga sistenom wiadi i koturata. Cevi za dodatnu vodu 4 usisavanje molavine u reénom stepenu se { Azbacuje ne potreban dohvat iznad tovarnog prostora teretnjaks, Manfpulactja ovog poneranja se obavija preko botnog tornja.uiadt, xoturata i vitala 111 hidraulidnin cttindrima. Sigrenje ove vrste bagera se ostvaruje bilo vezon za obetu (51.9) bflo posebnin pokretnim stubovina(pilonima) koji se postevijaju po kemi, a ponekad 1 na prancu. Stubovi-piloni su vertikalne po- erani uz noseés Konstrukeiju preke koturata,ufadt, a uz pono vitala. Ukolike ge efdra izbecuja i botno u vodu - utad do stra se spuita preko posebnih voajica na dubinu ispod geze teretnog 1 objektsSi. 7 Pami istovamnt usient beger the: stiltSL. 8 Bager vetritar sa tarenjakem 1 istovarnin usisnin bagerom 1 = Gesno keene #faro 1 lev fameno eiaro 2 komen aire > Ent covered = povesina leja se nasina