Колоквијум

Упутство за израду:
На десктопу формирајте фолдер са именом и презименом (без
дијакритичких знакова). У MatLab-у ћете изабрати креирани фолдер као
тренутни фолдер (са леве стране Current Folder мора да буде фолдер који
сте направили).
За сваки задатак је потребно направити посебну скрипту коју ћете
сачувати у вашем фолдеру по следећем обрасцу
ВАШИ ИНИЦИЈАЛИ_ЗАДАТАК_БР_Х нпр. ИЂ_ЗАДАТАК_БР_1
У задацима у којима можете да бирате између два подзадатка потребно је
назначити који задатак бирате па на крају имена скрипте стављате број
задатка и број подзадатка нпр. ИЂ_ЗАДАТАК_БР_2_2
По завршетку колоквијума лично преузимам фолдер у ком се налазе сви
задаци и пропратне датотеке (и улазне и излазне). Уколико скрипта није
сачувана на наведени начин, ЗАДАТАК НЕЋЕ БИТИ ПРЕГЛЕДАН.
ВРЕМЕ ЗА ИЗРАДУ ЈЕ 2Ч И 15 МИН.
1. Задатак
Применом матричног рачуна решити систем једначина дат на следећим
примером:
Посматрајмо систем линеарних једначина којима се моделира потрошња
горива код борбеног возила. Потрошња горива код борбеног возила изражава
се помоћу четири променљиве:
- Тежине возила W
- Запремине мотора V
- Коефицијента аеродинамичког отпора возила CD
- Ширине возила B

Коефицијенти у једначинама представљају утицај појединачне променљиве

на потрошњу горива. На пример, са повећањем ширине возила (растојања
између точкова) повећава се и потрошња горива. Решавањем система
линеарних једначина добијају се вредности тежине, запремине мотора,
коефицијента отпора и ширине возила који дају оптималну потрошњу.
У командном прозору је потребно исписати следећи излаз:
- Vrednost optimalnе težine vozila je _____ kg;
- Vrednost optimalne zaprmine motora je _____ l;
- Vrednost optimalnog koeficijenta otpora je _____ ;
- Vrednost optimalne širine vozila je _____ m;
8 бодова за решавање система
2 бода за исписивање жељеног излаза у командном прозору
2. Задатак
2.1. Подзадатак
Претпоставимо да имамо 100 врата, од којих су свака означена бројем од 1 до
100. Скуп инструкција за отварање и затварање врата је следећи:
 - Сва врата су затворена у почетку.
- За сваки позитиван цео број k од 1 до 100, укљчујући тај број, иде се до
сваких k-тих врата и промени се њихово стање (уколико су врата
отворена затварају се, уколико су затворена, отварају се).
Потребно је написати програм који користи математичке операције како би
се одредило коначно стање сваких врата (да ли су отворена или затворена)
након спровођења горе наведених инструкција. У текстуалној датотеци
потребно је исписати следећи излаз: „Врата која су остала у отвореном стању
су:________“
Другачије речено, када се пролази поред врата први пут отварају се сва врата,
када се пролази други пут затварају се свака друга врата, у трећем пролазу у
зависности од тога да ли су врата отворена или затворена вршиће се
одговарајућа промена на сваким трећим вратима.
Програм направити тако да корисник може да сам унесе укупан број врата
помоћу иксачућег прозора.
креирање dialog box-а 2 бода
одређивање отворених врата 6 бодова
исписивање решења у текстуалној датотеци 2 бода

2.2.Подзадатак

Посматрајмо лимес функције и суму бесконачног конвергентог

низа . Обе ове вредности вредности теже истој константи – Ојлеровом

броју. Применом петљи одредити разлику између бројева k и n када и низ и
лимес буду већи од 2.7182
5 бодова
3. Задатак
Формирати график приказан на слици 1.

Слика 1. График који је потребно скицирати

правa 1 бод
координате 1 бод
криве линије по 1 бод
попуњавање сегнемата 1.5 бода по сегменту
пројекције на осе 1 бод
тачка пресека 1 бод
наслов, ознаке оса, димензије графика и легенда 1 бода
4. Задатак
Формирати график Бојеве порвши на основу следећих формула:

за:
Наведену површ приказати помоћу две различите функције на два графика на
једној фигури (5 бодова). На наведеним графицима означити осе и именовати
их према функцијама које су коришћене за њихово формирање (2 бода). На
посебној фигури приказати формирати контуру римске површи (3 бода).
10 бодова

5. Задатак
5.1.Подзадатак
Стоксов закон дефинише силу отпора која се јавља код релативно мале сфере
која се креће кроз вискозни флуид при малим Рејнолдсовим бројевима.
Приликом кретања сфере радијуса r константном брзином v кроз флуид
коефицијента вискозности η јавља се сила отпора:

Претпоставимо да je челична лоптаица радијуса 0.01m и густине 7850

бачена у посуду са глицерином чија је вискозност 1.49 Pas и густина 1261

Потребно је направити програм који приказује промену брзине лоптице која

пада у посуди у периоду од 10 секунди. Промена брзине лоптице која пада је
дефинисана следећом диференцијалном једначином:
 Слика 2. Челична лоптица која се креће кроз вискозни флуид

Претпоставимо да је у лоптица бачена са два метра висине и да је приликом

разбијања површинског напона (улазак у флуид) њена брзина опала за 15.5
m/s (податак неопходан за одређивање почетног услова).
За наведени систем потребно је графички приказати промену брзине у
наведеном периоду. График уредити тако да се сви подаци могу јасно видети.
3 бодa

5.2.Подзадатак
Помсатрајмо обичну кућу са подрумом, приземљем и таваном приказнау на
слици 3.

Слика 3. Кућа са подрумом и таваном

Стандардна пракса је да се у главном боравишном простору на зидове
поставља слој изолације. На тавану зидови и кров се праве без изолације.
Подрум је изолован земљом у коју је укопан. Кров подрума изолован је
зидним слојем и подом главног простора. Анализирајмо промену
температура у наведеним деловима куће примењући Њутнов принцип
хлађења:

- Температура на тавану
- Температура у главном боравишном простору
- Тепмература у подруму
Претпоставимо да је напољу зима и да је напољу нула степени целзијуса
током целог дана. Због утицаја земље која се налази око подрума, у њему је
температура 70С. Како у кући не постоји ни једно грејно тело у почетку,
почетни услови су:

Тачно у подне у боравишни део куће се уноси мали преносни грејач чији
термостат је постављен на 350С. Грејач је такве снаге да омогућава повећање
температуре од 50С у делу куће у ком је постављен.
Једначине којима су описане промене и релације температура појединих
делова куће су:

Применом функције ode 45 приказати промену температура у деловима куће

у периоду од 12 часова (7 бодова).
На примеру подрума приказати (преко графика) разлику између решења
система диференцијалних једначина помоћу команди ode 45 и ode 23.
Временски период изабрати произвољно, у циљу што бољег приказа разлике
наведених команди. (3 бода).
Графике уредити тако да се на њима налазе сви потребни подаци за
разумевање тражених излазних величина.
Одредити након колико сати ће се грејач искључити (када температура
постаје у главном делу куће постаје 350С) (5 бодова).
15 бодова