U IDUCEM BROJU ROMAN! U SVESKAMA CENA 100 starch din GODINA i — BROJ $ 5. AVGUST 1968. Indaje NP ,,TAKOVSKE NOVINE", Gornji Milanovac, Takovska 6. Odgovorni urednik Radmilo Mandié, Ziro raéun kod SDK u G. Milanoveu broj 615-1-274. Telefoni: 8t-195 i 81-248, Pretplata: tromesetna 6 (600), polugedi&nja 12 (1.200) i godi8nja 24 (2.400) dinara, Sveske izlaze svakog 5. i 20. u mesecu, Stampa ,,Forum”, Novi Sad, Vojvode Midi¢a 1.COVEK SA PLANINE 1 Dok je 08 bilo vidno, So Dens je ve~ erao i zatim oprao tanjire. Na kraju je uredio svoju brvnaru, uzeo napu~ njenu vintesterku 1 iza3ao na malu ve- radnicu ispred svog dome, gde je sa puSkom preko kolena seo 1 gledao kako senke postaju sve due { tamnije. Brv- nara mu je bila na velikoj visini, tat- no na polovini rastojanja do vrha ple- nine, gde se retko ko peo, jer je pri- stup bio teZak 1 opasan, Do njegove brvynare malo je ko svraéao, a So Dens je to voleo, cenio svoju samoéu | ni od koga nije traZio da ufini za njega ito on sam ne bi mogeo. Po godinama nije bio star, jedva je presao tridesetu, ali je posedovao hitra i nezavisnu pamet, koja je prikupila priliému gomilu maaje, a to Eoveka uvek Gini starijim nego Sto je ustvari. Imac je sest stopa visine i duge, snaZ- ne ruke, nabijene grudi, ali uzani struk i kukove. Lice mu je bilo oStro, sa du- boko usetenim borama, zbog tega su Jjudi sticali utisak da je Dens malo ée- ga zabavnog video u Zivotu. Cekanje nije moglo da poremeti Den~ sovu strpljivost. Veé je gestu noé uza- stopce bio spreman, a celog danaSajeg dana obuzelo ga je snaino osetanje da dalje nee morati da istekuje. Jedan pototié Zuborio je iza Denso- ve brvnare, a dalje, uz planinsku pa- @inu, natazio se mall vodoped, koji je vodu dobijao iz jednog podzemnog iz vora. U blizini tog izvora Dens je imao svoj rudnik, ustvari uzeni hodnik, pro- kopaa priliéno duboko u sreu planine, iz koga je on vadio zlata onoliko kotika mu je trebalo, a glavnu ziatnu ilu ostavijao nedirnutu. Dens je vrlo dobro znao koliko tr ima zlata, osim njega, nikome to nlje bilo poznate, a to je usamljenom to- veku potpuno odgovaralo, On nije bio osoba koja bi sa drugima delila pover~ jive stvari. Medutim, taéno mesto Densovog rud- nika nije predstavijalo tajnu za sta~ novaike gradi¢a Samit, u podnoZju pla- nine, ali su vrio dobro zneli da to me~ sto nije za svakog, Uzana stazica jed~ va je bila proseena kroz évrstu stenu i njome te’ko da je mogao da prode to= vek sa natovarenom mazgom. Nepomna- vanje ove staze veé je jednog éoveka stajalo Ziveta, jer je ovaj pokusao nosu. njom da, ide j to bez Densove dozvole. Zhog svega ovoga Dens nije preduzimao neke narotite mere predostroZnosti i tu- vanja kad god bi, silazio u Samit radi snabdevanja. Nije semo staza predstavljala opas— nost za uljeze. Pre dve godine, drugl jedan ¢ovek, hteo je da pogleda u zlat- ni rudnik i Dens ga je mrtvog do- neo Kolima sa planine, a lokalnj su- dija omesta je odlutio da svaki onejKell nema pemetnMa posla nego da za- bada nos u tude stvari zasiuzuje da na Bega pucaju. I sada je So Dens @ekao da puca na movog uljeza, ell je ovoga puta situaci- ja bila drugaéi; Frenk Slejt nije Zeleo zliato, nit je, %oix, imac nameru da pogleda rudnik. Stati Kris Slejt, njegov otec, imao je dovoljno alata da kup! celu planiou, a Sto se tite éetvorice svojih sinova, on je prema njima uvek bio izda8an. Cels dolina ispod planine pripadala je veé toliko dugo Krisu Slejtu, da su ovdas- Bji stanovnici skoro zaboravilj kada je on postao viasnik. A dolina je bila veo- ma bogata 1 naéitkana Slejtovom sto- kom, njom su krstarili njegovi kaubodi 4 kroz grad je cirkulisao njegov novac. Frenk Slejt nije imao nikekvog posla ma planini. Dens je zao kako nadmeni sin bogatog rantera jedino Zeli da se popne gore j da ga otera sa planine, baf kao rezmakeno dete koje ne mode da otrpi da njegov drug u igri veSto hoda po visokoj ogradi, a da ga pritom ne gurne dole. &, pa, samo jzvoll, pomisli Dens, Do- di da me gurneé odavde. Frenk Slejt jednostavno nije mogao da podnese da Vidi nekoga kako poseduje izvesnu stvar koju je njegova porodica ranije # prezrenjem odbacila. Dens je takode mao da ga niSta nee upozoriti na do- Jazak Frenka Slejte, koji je imac do- voljno idnijanskog iskustva [| dobro po- znavao Densa da bi lakomisleno ne- stuplo. Ne, on te se pojavitl netujan kao povetarac, spreman na ubistvo | ta- da nege biti lako ni za mene, a nl 2 nnjega. Dens prstima prede preko hladnog watvarata puske j nastavi sa éekanjem. Silno mu se pugilo 1 uvek je posle vetere puékao na lulu, sto mu je sede nedostajslo, ne samo zbog duvana vet zato Sto mu je poremetena dugogodia- nije navika. Skoro je Zeleo da ime mesetine, ka- ko bi malo bolje osmotrio okolinu, ali bi u tom sluéaju Frenk Slejt njega mo~ 2 ‘ao Ga vidi. Nok Je bila vedra, mada se zvezde jo& nisu jasno primedivale. Sa svog mesia Dens je jasno video gradi¢ Samit i njegove ulitice civiéene lampa- ma, Iza grada, dalje niz doltinu, svet- losti na ranéu Krisa Slejta bile su sla- be, ali priliéno razgovetne. Planina se kao tamni oblak nadnosila nad doli- nom. Na njenim poslednjim padinama, koje su bile obrasle Sumom, aalazio se logor Mekea Batera, drvosete, | njego- vin lujdi, U toku dana Dens je iz svo- je brvnare uo slabo dahtanje parne testere, koja je obradivala trupee. Jos nie dole, jedva milju daleko od gradz, svetlost_u prozorima rudarske kance- larije oStro je bljeykala, Dens se pi- tao nije li u ovom trenutku Ron Kar- laj fza svog velikog dogleda, pomotu koga dobro vidi planiou, i deka ne bi ii primetio bijesak pustane paljbe. Svi oni Zele moju planinu, Densu pro- lete kroz glavu. Ove misao ga je i ra- dovala | uznemiravala, Jer njegova pla- nina nije bila almalo lepa, niti pri- vlagna, Njena osnova se Sirila duZ do- line, donji delovi bili su gusto obrasli dumom, koja se postepeno proredivala, da bi vrh ostavila sasvim go i stenovit. Jednom prilikom Dens je svoju planinu video sa rastojanja od Seirdeset milja i one ga je podsetila na Ijudsku glavy sa velikom t¢vorugom, koja proviruje kroz tamnu kosu. Beg ruane stvar, po- misli Dens, Nikome nije lepa, osim me- ni, ali je svi dele. Nije znao koliko je sati, ali ga se to nije nf tlealo, Odspavaée sutra gore u stenama, gde su osim njega prietupa imali jedino gusterl { zmije zvetarke. &, pa, lzvoli, Frenk. Tete mi je sedeti ovde 1 Sekati da dodeS, nego da se bo- timo. Osiudkiveo je slabe noéne Sumove, Skoro nefujne zujanje komaraca, pretr- Savanje jelena preko proplanaka i nii~ hove sudare oko Senki, Frenk, verovat- no, samo Seka da naginim neki gum i da onda pripuca? Veoma paiijivo, Dens isprud! ruku i prstima napipa rezu na vratima brvna-re. Zatim Je odigao rez 1 puitanom cevi gurnuo vrata, majuci da ¢e nepod- mazane Sarke dobro da zaSkripe. I zais- 4a, Skripa Sanki podsetila je na kresta- nje ranjene vrane, a odnekud, sa mrat- tog proplanka, sasvim nisko pri zamlji, grmnu dvocevka 1 Citay oblek krupne sadme pogodi vrata i skoro jh otkide sa sarki. Dens zape puSku i, pre nego ato se iz- gubio odjek puenja, skodio je sa veran- de. Jedva je imac dovoljno vremena za to, posto je Frenik Slejt. opalio i iz druge cevi { zasuo mesto koje je Dens maloges napustio. Usamljeniic oseti ka- ko ga dva zrna pogadaju u mesnati deo misice i u bok | tek tada shvati koliko se nalazio blizu smrti, Uspravio se, podigao vintéesterku { {s- proznio orudje, rasipojudi metke u vidu lepeze, tako da bi zakatio Slejta bez obzira na koju se stranu on otkotrljao. Cuo je da mu protivnik stenje i onda je &uénuo iza vice verande 1 ponovo napunio vingesterku. I Frenk Slejt je otvorio svoju dvocevku. Dens je mogao da buje Skljocanje mchanizma | odmah zatim kako se pune cevi vraéaju u ra~ niji polo%a}, Onda je odjeknuo glas Frenka Slejta, — Dense? — Glas mu je bio pun bo- la, napregnut i jedva poznat, Dens se nasmesi i pomisli: zaati, Ze- 13 da kadem neSto i da tako odredif mesta gde se nalazim? Pustio je da job uekoliko miouta proteknu u tiSini. — Dense, pomozi, mil — opet se ja- vio Slejt, — TeSko sam ranjen! Dobro, pomociéu tl, zakijuti Dens. Ne« ujno se pomerio, sve dok nije dodao u Zaklon dugatkog zida svoje orvnare. Tada je stavio Sake na usta { usmerio svoj glas prema stenama ispred sebe, ba je uzviknuo: — Laied me, Frenk? Znao je da ée napadatu na proplanku Blas odjeknuti kao da je Dens oti8ao da- Jeko od brynare i sakrio se negde u Zbunju ispod stena. Poslednja re¢ Den- sove poruke bila je zaglugena erm vinom Slejtove dvocevke i Dens tu ka Xo @vostruta selve Kosi ono 2bunj. ‘Odmah je odskotio od zida i ponovo is- pracnio puSku prema mestu gde je vie deo sevanje dvocevke. Ovoga puta Sleyt vrisnu 1 pote da se kotrija po thu. Sada se ne pretvara, pomisli Dena, napuni oru%je i pri tome se namrsti, jer mu je saéma u ruci i slabinama ja ko smetala, a rane potele da ga bole, Osim toga, prilitno je i krvario. Frenk Slejt je jaukao i kaaljao, ito je matilo da je pogoden u plués. Dens prvo odbaci u stranu njegovu dvocev- ku, Da se vrati u kutu, odakle je doneo upaljenu lempu. Kleknuo je pored ranje- nika i ovaj pote da ga kune. — Sta tl je sve ovo trebalo, Frenk? — mirno ga upita Dens. — Nisam... nisam mogao da dopus- tim... da bude’ toliko iznad nas. — Jo jednom se zagrenue 1 onda inhale nue, — Bai ulwio izgubljen Avot —-“pro- mmnlja Dens i ode u brvnaru, Tama. se skinuo do pojasa i stao ispred ogle- dala da bi utvrdio stanje svojih rans. Po&to mu je saémea bila duboko zarive- nau meso, morao je da ode u Samit, do lekara, inate bi dobio trovanje olo- vom, Cistim komadom platna évrsto je uvezao misicu, a isto tako i slebine, na- vukao novu Kodulju i pofurio da upreg- ne Konje u svoja mala kola. Cetrdesetak minuta kasnije, on je’sa mrtvim Freakom Slejtom stigao u Sa- mit. Varogicu je osnoveo Kris Slejt J ekonomski Je podupirao, potpomegnut u posiednje vreme poslovnim aktivno- stima drvosete Maksa Belera j uprav- nika rudnika Rone Karlaja, Kada je izblo u Glevnu ulicu, Dens spazi prilitan broj gradena koji su sta- jalt na trotoarima. Znao je da oni te- kaju ko é2 siéj sa planine, Istog tremrt= ka kada su ugledall njegova kola, ceo grad wodehnu kao jedaa ove, ali aa takav natin da on nije mogao da ocent da Ii oni dale njegovo izbavijenje, ii su zadovolini zbog toga. Bez ijednog po- gleda, on se proveze pored njih, ali mu nije promakao izgled njihovih radozma-Tth los, nltt skupocene Kolijle Kriss Slejta, koje su bile privezane ispred hotela, aajedno sa konjima njegova pre- ostala tri sina, Moreja, Kila i Lida. Sre- brom ukraena, njihova sedia presija> vala su se na svetlosti lampe. Stigao je do Serifove kancelarije 1 ta~ mo zaustavio kola, ali nije silazio. Iza njega je gomila krentla du trotoara. Vrata kancelarije se otvorise 1 na nji- ma se pojayi serif Kov Batler. Bio je to mriav, éutljiv Yovek, nepomitnog liea, iza koga se krila opasna pamet. — Zaati, Frenk wije uspeo? — pro- mrmija Batler { podite kraj éebeta ko- jim je le8 bio pokriven, da bi se uve- tio gde je Frenk pogoden. Ovo je uti- nio samo iz profesionalne radoznalosti. Gomila se uskomega, jer se, kav ve~ Aki brod koji ispred sebe gura zapenu- Zeni talas, kroz nju probijao Kris Slejt. So Dens se okzete na sedistu i podite svoju pusku, pa palcem zape oroz. Cev je bila uperena prave preme Krisu Slejtu. — To tl nete biti potrebao, Dense — primeti Serif, — Otkud mas? — odvrati Dens, Je li to moj detko? — upita Kris, je u meduvremenn pristigac: Si- novi mu se pojavile odmah iza njega 1 stadoe sa obe strane kola, Gomila im 5 postovanjem. nadini mesta, — Ja Zurim kod lekara — rete Dens obragajuéi se Batleru. — HoteS li da ga skineS sa kola? — Nisi mi odgovorio! — grmnu starl Slejt. — Zar moram? — upita Dens, Jedan deo okupljenth uzmate ispred zaprege. Ranéer Se nekoliko trenulaka premis- Yjao, a onda klimnu glavorm i dva nje- gova sina skidoe Frenka sa kola 1 spu- stiSe ga ne drveni trotoar, Ne Eekajuti vise ni trenutka, Dens e&inu konje { gomila se rastuti Ize sebe je fuo besnu viku Krisa Slejte i autoritativnl glas Serifa Batlera. Zatim je zavio iza prvog ugla | buka ostade ‘pozadi. Privezao je konje 2a ogradu, po2u- tio stazom do Kuée 1 pokucao na vrata, Otvorila mu je jedna Zena. Ona ga sa- mo pogleda i reve: — Udite, Dense. Otekivala sam jed= nog od vas dvojice, mada sam bila six gurna da éete to biti vi. On se osmehnu na nju i njeno prilit- no lepuskasto lice, uokvireno erven- kastom kosom, malo se razvedri. — Cini ml se da ovoga puta neéu mo- rati da se skidam dalje od pojasa, Diejn. — BojaZijivost muSkaraca je caista originalai paradoks — rete Diejn Mir. =~ Udite u ordinaciju i sedite tamo. — Videla je kako mu je kofulja natop- jena krviju. -- Znala sam da ¢e jedan od vas biti ranjen, a drugi mrtav. USao je sa Zenom u otdinaciju 1 seo na operacioni sto, a ona je namestila lampu tako da je njena svetlost padala na ranjenika. Dens skide ko8ulju, a pot- ko8ulju svute do pojasa. Bio je pomalo zbunjen keda mu je ona Sakom pritisia gradi { naterala ga da legne. Onda je fspitala rene, zavukla u njih tanku Zicu i pronagia olayna zrna. — Satma? — upitala je. — Iz dvo- cevke? Lekarka je bila omanja Zena, biizu tridesete | na njenom licu uvek se na- Jazio poslovan izraz. Medutim, pokretl su joj bili negni { br2i, tako da je bol koji je Dens morao da otrpi samo krat~ ko trajao. Kada je spustila olovna za u posudy, ona upita: — Zar ste morali da ga ubijete? — Coveka kao Sto je bio Frenk Slejt drugatije ne mokete zaustaviti — rete Dens posle kra¢eg razmiéljanja. — Za- tim, on je prvo mene pogodio, Ona ga pogleda preko naotara, koje su joj stalno klizile na vrh nosa. — Zaito ste se, ustvari, popeli na tu planinu, Dense? ZaSto je Frenk doSao gore da vas skine odatle? -— Ja sam imao svojih razloga da se povutem — odvrati ranjenix. — A ilo se Frenka tite, on se samo pusto hve- lisao progie nedelje da ¢e me proteratiiz brvnare { lz obest] je do$ao da to ispuni. Ja ga nisam izazvao. Dieja klimnu glavom i produzi de wu previja rane. Neko je otvorio ulazna vrata kuée, preSao preko hodnika i pokucao na vra~ ta ordinecije. — Diejn? — éuo se éerifov glas, — Ja sam, Batler. Mogu li da udem? — Vrata nisu zakljutena — odvratt Diejn Mir i nastavi se previjanjem. Batler ude unutra { stade pored Den= sa. Na svetlosti lampe sedefasta dréka njegovog kolta plavitasio se presijavaia. On pogleda u ranjenika i rode: — Dvoeevka, a? Ako te ne bih uvre- dio, reci mi da 1i je to bila ter borba? — Cekao sam ga na verandi — od- govori Dens. — Toliku prednost mogu da prutim svakom éoveku. —F, pa, u Samitu verovatno nema foveka koji nije uo kako se Frenk Slejt hvali da ¢e te sma¢i sa planine ~ uzdahau Serif. — Nije Frenk prvi govek koji je po- Zeleo da otme nesto tude. — Steta za njega — rete Batler. — Start Slejt je odneo telo zhog sahra- ne. Pitam se, kako ¢e mu se majka i sestra ponadati kada ugledaju mrtvog Frenka? Istina. stari Slejt ih nikuda be pusta izvan éetiri zida. — On pogle~ da u Diejn Mir. — Hoée li mu biti dobro? — Imaée groznicu 1... prilitno je tz gubio krvl — odvrati lekarka, —- Kada ¢e prestati ova ubijanja, Dense? Vet ste ubili dva ¢oveka zbog te planine. — Prestaée kada ljudi odustanu od Zelje da se dotepaju onoge Sto nije nji- hove, — On sede i pruZi ruku da bi proverio rad misiéa. — Kada je Kris SleJt prvi put doSao u dolinu, bio je mlad éovek | jednostavno je imac da se obazre oko sebe i da kaze ,Ovo je moje”. Kasnije mu je sve to bilo malo, a posto je propustio da oviada i plani- nom. prirodno je da sam mu ja postac smetnja. Prokleta Zed za posedovanjem. Ja sam uzeo planinu kada nju niko nije hiteo i misiio sam da tamo nadem svof mir. — Sto god se vide penjete, sve sete biti usamljeniji, Dense ~- odvrati le- karka, ~- Covek ne sme da se poviati iz borbe. Ja sam se borila da postanem lekar, uptkos roditeljima, utiteljima i ostalim Ickarima. Sada sam to postala, a ovdasnji stanovniei vide vole da pre- vale &etrdeset milja do Kvaresajta da bi posetili tamosnjeg lekara, samo zato S10 je on muskarac, — Kad su ludi. — Ipak, ja ne odustajem, Dense, bad kao Sto vi ne predajete planinu. Ranjenik sleze ramenima. — Moida éu ja jednoga dena siél dole ali éete vi tada biti stare usedelica, Medutim, zbog togs ne treba kukatl. Mi smo izabrali svoje puteve i njima moramo iti do raja, Koliko vam du- gujem 2a ovo olovo? : — Sest doiara. — Uzela je novac 1 zadvzala ga u ruci, — Dodite kroz tri dana da vam ponovo previjem rane. — Diejn, u jednoj stvari ste u preva — rote on zaustavijajuéi se kod iztazm. — Steta je da postanete usedelica jer ste zgodna Bena. Ja u vama ne gledam samo lekara. Nile ostav da sateka na njeno reago- vanje i da éuje Sta bi ona o tome mogia re¢i, vet je’poturio na verandu gde ga je &ckao Kov Batler. + Castiéu te piéem, Dense — reve mu Serif, — Zar st me zbog toga éekao? Dobro, hajdemo u Heniejov salun. —Tamo je avratidte porodice Siejt — odvrati Batler. — Ipak, ja ¢u te za~ Stilifi ako bude potrebno. — Bolje da se ne opredeljujed — po- savetova ga Dens. — Ja samo postupam po zakonu — mirno rege Batler. — I protiv tebe éu, im prekréié zakon. Viasnik saluna, Henlej, bio je prilitno zaposien, jer su za Sankom stajala tri breta Slejt i praznila Sate. Oko sebe su Sirill sbav divije nezavisnosti bogaeMth rantera, iz Koga su uvek mogle @s te naslute neprilike. Batler i Dens pridoSe Janku i ovat posiednji stade pored Moreja Slejta. Po- Totio je svoju pusku na plotu ganka, tako da je cev bila uperena prema Slej- sovima. — Dajte mi ono to i oni piju — re- kao je i pogledao u Moreja, — Kad sledeéi put budem dolazio u grad, do- meu i Frenkovu dvocevku. U salunu se nije tulo niita drugo sim 2veckanja griiéa boce o dadu i ka- da Henlej spusti pite ispred Densa, on ga umalo ne proli. — Moida ée biti zgodno da mi do- demo po nju? — odvrati Morej Slejt, lepuSkasti Sovek tridesetih godina, koji Je vaZlo za lokalnog Don Zuana. Bio je visok, vitak ima igranicama Je usfa- dao u oti svojom elegantnom pojavom. Cinjenica da je pripadac porodici Slejt veé mu je upola olak&avala sticanje ugleda u drugtvu. — Samo izvolite, —- odvrati Dens. — Ipak, prethodno najavite posetu i do- ite po danu, jer je noéu opasno, — Nismo mi meoprezni kao Frenk — rete More}, — Jednoga dana ée3 se sko-; trijati odozgo kao kamen. — A zbog tega? — planu Dens. — Nije vam valjda stalo do tih stena? —— Zato sto si ti gore — reve Slejt. — Mi, Slejtovi, ne podnosimo ponosite Hjude, pogotovu vanbraéne sinove koji nemaju time da se ponose. Dena iskapi au i spusti je ne Sank. — Vadi me se raziozi ne titu — hled- 20 je saopitic. — Jo’ jednom vas opo- minjen da se klonite moje planine, jer ne Zelim nikoga da ubijem. Morej klimau glavom brati 1 oni se 4stovremeno odvojise od Sanka, Prvo je za8a0 More}, kao najsteriji, zatim Kil 1 majzad, golobradi Lid, inate najzeséi od sve braée, Iako malim rastom, on je za pojasom nosio najvece proizvede~ ne revolvere, Remington 44, Sije su cov! bile dugatke 20 santimetara. Prolazetl pored Densa, miladié pro- elcta: i " & Yaito se nikieda we zakatis od mnom, Dense? Zato Sto si tolike mali da nisam Zeleo da te povredim — odvrati Dens. Ou je meo Sta ¢e se dogoditi u slede- éem trenutku i zato je odmah zgrabio Lida za vratnu maramu, a cev svoje puSke zabio mu u stomak. Mladi¢eve Tuke ve¢ su bile na drskama revolvers, ali th on nije izvukao. — Samo ih trgni, sinko, { ja éu ti nas praviti lepu rapu aa grudima — rete mu Dens. : — Pusti ga, Dense — rete More] Slejt, — Ne Zelig valjda da ga ubijes? — Pitanje je da li on mene deli da ubije — odvrat] Dens puitajucl Lidove meramu i istim, hitrim pokretom oa mu oba revolvera izvadi iz futrola. — Vrati mi ih natrag) — dreknu Lid, kao detak kome su oteii igratke, — Vreticemo ih veé — rete More] 1 povute ga iz saluna. Posto su Slejtovi Izaili, gerif Batler odahou, a i ostali gosti nastavige svoje razgovore, — Gle, jod te nisam éastio pitem, Dense — rete Serif i dade znak barme- au da napuni éa8e, Napolju su Slejtovi pojahali konje i napustili grad, pa je Batler mogao jo bolje da odahne. — Vraéaé li se veterag kuéi? — Dens klimau glavom. — Onda se pripazi na putu. — Sumnjam da ¢e mi napraviti za- sedu — rete Dens. — Cuo si malopre Moreja? Zele da me skotrijaju sa pla- nine kao neki kamen. — All, zbog tega? — inervira se Batler. — Zato Sto nemaju drugih briga divotu — reve Dens. — Zbog éega sq pei medu sobom grizu? Ron Karle) se nalazio u kencelariji pozadi rudnitke topionice, kada je sa- znao za novost. Jedan njegov tovek ber kucanja upade unutra 1 Karlaj podide giavu sa hartija na kojima je radio.— Dekle? — upitea Karla]. — Ks se ‘vratio? — Dens — odvrati éovek, Karlaj baci pisaliku i opsova. — Bad ima Gavolsiu srefu, zar ne? Gde je sada? —— U ordinaciji doktorke Mir. mu saému iz tela, — Znati, bilo je gusto? — zakikota se Karlaj, — Dobro, Frede, idi { reel Henleju da ti na mo} raéun natodi Sau visisija. Poito je rudar otiiao, Ron Karlaj ustade £ ode do drugog stola, Tamo je Iz fioke izvedio bocu. Mogao je glasnika da posludi iz ove boce, ali se strogo tu- vao familijarnosti sa svojim podtinje- nima. Bio je nerazumno ponosan na svoje obrazovanje, upravni polozaj u rudniku, a cenili su ga 1 zbog veitine da vereduje Ijudima. Cim je ispraznio %adu, Karlaj uze iz Stale slutbenog ko- nia { poduri u grad. Zakljuéio je da mu razgovor sa Densom ne bi Skodio, po- gotovu sto je toliko vremena proveo buljeti_ kroz durbin u njegovu planiau i zamigijajuéi kako ée ona jednoga da- na postati njegova, Bio je razotaran Sto Frenk Slejt nije uspeo da svrii po- sa0 2a njega. Cim Je stigao u Samit, on se zaustavi ispred hotela, veza konja za ogradu 1 Pope se ma veradnu, pa sede u jednu od stolica za Ijuljanje. Nameravao je da ovde sateka Densov prolazak. Minut kkasnije pridrutio mu se { viasniy ho~ tela, Rim Dzentri, jedan od retkih stae rosedelaca Samita, Sovek cinitne pri- rode i lakom za novac. ~~ Znati { ovoga puta su ti se izjalo- vile nade? — bez okoligenja primett Dtentri. — Kada eS sam pokugati de se popneé na planinu? Koliko ja vidim, tame mora da ima dosta zlata. —I to rude visokog kvaliteta struéno odvrati Karlaj. — Dens 1 ni mateo glavnu Zilu. Uostalom, on je budala, bai kao i Slejtovi. ‘Rim Dientri se agsmeja. <~ Planina odavno stofi na tom mee stu, Rone, i jedino se Dens zaintereso- Vade yao ve fu. Setem se jol Kade Je Bes detak imao obita} da sedi na ovo} ve* randi i bulji u planinu. Siguran sam da ne sedi temo zbog zleta, Ziato je za nag, sitne Hudi, Rone. Ljude opteretene: slabostima. Bas kao Sto smo ja i ti, — PostajeS senilan — odvrati Karlay f uéuta, Iz Henlejovog galuna izadofe So Dens { Serif Betler. Nekoliko trerutaka su tiho razgovarali, a onda produzige ulle com, Karle} im pofuri u susret. Cim ga, Dens ugleda, on rege: — Ne, nisam promenio odluku. Ne prodajem planinu. — Pa, ja jo8 nifta nisam ni pitas ~~ protestovao je Karlaj. — Uostalom, ne bi trebalo da budete tako tvrdoglavi, Dense. Dobiéete pedeset hiljeda dolera ta desetogodiinje pravo eksploataciie rudnog blaga sa vaie planine, Posle to~ ga je ona opet vada. —— Dobro, a Sta da radim sa tih pe= deset hiljeda dolara? — odvrati Dens. — Pa, da nefruda otputujete, — Zbog gega? — Do davola, pa, ljudi 5 uvek nekud putuju — Meni to nije potrebno — osmebou te Dens, — Sa vrata svoje brvnare imam vidik koji se pruza miljame dale- ko. — Dens krete napred, a Karlaj, na razmisljajuéi, uhvati ga za ranjenu mi~ Sicu i prstima steZe ranu. Iznenadni bol naterao je Densa da instinktivno rea+ guje, Tresnuo je Kerlaja kundakom pu+ éke u stomak i oborio ga u pradinu. Ovaj izgubi vazduh [ u jednom trenut- ka kao da je hteo da povrata 1, tek kada se malo povratio, s mrinjom poe gleda u Densa, — Zar tovek ne sme ai da vas pip~ ne? =. prostenjao je. — Zabili ste mi prete prave u ranu — odvrai! Dens gledajuti Serifa kako poma%e Karlaju da ustene, Ovaj ofi+ stl praginu sa pantelona { nesigurnim koracima nestade prema salunw — Zalto st ga udario? — prekorl ge Batler kada su ostall sami, -- Trebalo noveem afe da imad malo vise obziva. Straino st podivijao, ~~ Dabome, moje se gredke uvek pri- metuju — odvrati Dens. — A kada sam @ pravu, niko se toga ne scéa. — To je filozofija usamljenih Ijudi — rete Batier, — Coveka oj, ne trpi ostale Ijude. — Ja samo Zelim da me ont ostave ma miru. Zbog toga se odmah i vretom ‘na pieninu. —— Hajde, svrati prvo kod mene na kafu. Klara me obiéno saéeka sa top~ Jom kafom kada se vratim sa dudnostl, Podto je neito prevalogajio u Serifo- vo} kuti, gde ih je kafom f sendvitima poslufjia uvek ozbiljna, ali prijataa Klara, Dens se pope u svoja kola i po- Zuri natrag u brvnaru. Ranjena mesia su ga jako bolela i znao je da ée imati groznicu. Cim je ispregao konje i sme- stio th u malu atalu, on se nepi vode J lege u postelju, zaboraviv3i da spusti tezu na vratima, Odmah zatim potela je i gromica da ga trese. Dobio je ve- lsu temperaturu, pa je, tak, u bunilu Salazio napolje i pucaa iz vintesterke, jer mu se pritinjavalo da su Slejiovi opet doSli da ga napadnu. Kada se probudio, odavno je ved bilo svanulo i opet se nalazio u postelji, Cuo je da neko napolju cepa drva, Malo kasnije, lekarka DZejn Mir ude u brv- naru i spusti drva u sanduk pored peél. Pogledala ga je i rela: — Napravili ste citav lom po kuti. — Zalozila je vatru i potela da sprema obed. Onda mu je proverila tempera- turw {i ustanovila kako ona opada. Pro- duZila je da ureduje kuéu i kasnije, kada je jelo bilo gotovo, uspravila ga a postelji i naterala ga da jede. Na Den- ovo imenadenje, vise mu nije bilo mu- ka. Smatrao je da vise neta razloga de Jekerka jo8 ostane u brvnari, poSto se fovako veé suvige zadrials, pa ¢e sta- novnic] Semita jedva dotekati da ie egovaraju. Medutim, kako se veé dan blizio kraju, nije se usudivao da je str mom i opascnom stazom vrati sa mrat- me planine i tako nisu razgovarali o odlasku. Kada je blo gotov ga jelom, Déejn pride njegovoj postelji i ozbiljno ga pogleda, — Zelela bth da mi prutite iskren odgovor, Dense. Da li razmi8ljate 0 to» me zaito ste ubili Frenka? — Sanjao sam ga u groznic} — od- govori Dens. — Jedino mogu da kaiem kako je Steta da se Ijudski Zivot iz- gubi na taj natin. Ovaj odgovor keo da je zadovoljio Jekarku i ona ga pusti da zadrema. Rou Kerlaj ostao je u svojoj kance- lariji sve do devet tasova, a onda je ugasio lampu i neko vreme stajao kra) prozora, posmatrajuéi tamnu masu pla- nine. No¢ je bila vedra, a vazduh sved. Najzad je slegao ramenima j postavio svoj sneJni durbin pored prozora, pa ga upravio prema mestu gde se nala~ zila Densova brvnara. Njegovu painju privute si¢uSna mrlija svetlosti i on se usredsredi na nju, nadajuéi se da je to povetak pozara. Silno bi se obra~ dovao da Densova brvnata izgorl do temelja. Medutim, svetlost je postepe- no jatala { nadzornik rudnoika tada shvati da je neko u bevnari upalio lam- pu { stavio stakleni cilinder na nju Pitao se, da ll je ovo utinila Dicjn Mir, ill Dens? Znao je da je lekarka gore, jer je video kada je napuStela grad, a i momak wu Stali rekao mu je kuda se uputile. Mo%da je Dens ozbilj~ nije ranjen nego Sto se u prvi mah udi- nilo, ili se lekarka iz drugih razloge zadriala tamo. Karlaj oseti gnev. Najzad je odustao od posmatranja, navukeo kaput i oti§ao u grad. U Hen lejevom salunu narudio je éa8u viskija. Uzeo je taSu u ruku i kada Je video da ze jednim stolom sedi drvoseta Make Bater; uputio se temo, — Je i slobodno? — upita Karla} i sede pre nego ito je Bater mogao da odgovori. Drvoseta, Holandanin porek- Jom, krupan, bradat éovek, koji je en- gleski govortio sa jakim naglaskom, imao je ne’to oko pedesetak godina i radio je kao &rtica skupljajuéi evaki dolar,” ox Hotele 1 da razgevaramo? — upt+ te ga Karlaj. — Nemam nigte protiv toga — od- vrati Bater 1 pogleda ga ispod svojih gustih, ¢upavih obrva. — Vidao sam i sreénije Ijude od ves, Rone. Mozda Di trebalo da se jednom poateno napi- Jete i zaboravite na svoje planove. — Ne zbijajte Sale — odvrati Karlaj. — Gde ste bili kada je Dens proile ve- Seri doveo Frenka? — U postelji. — Prosto vas ne razumem, Maks — namrét! se Karlaj. — Vama je potrebna Zuma na Densovoj planini, a niita ne preduzimate da je se dotepate. — Ne bih niéta ni dobio Densovom smréu — odvrati Bater, — Morac bih sa ostalim ledinarima da se otimam oko plena. — Mene ne bi ni njegova smrt zado- voljila — ogoréeno primet{ Kazlaj. — Zar se ona jo8 nije vratila, Rone? — upita ga Bader i nasmeja se. ~~ Pazi Sta mi govori, ti, debeli, Ho- landanine! — drekou Karlaj i zgrabi Batera za midice. Bater je jedan tre- nutak miro posmatreo ruku Koja ga je stezala, a onda jzvadi tz dZepa veliki perorez, vefto ga otvori f prinese &i- Toko seéivo nadzornikovim prstima. Sa- svim hladnokrvno, on rete: — Skinl ruku sa mene, Rone, fli ¢u tl odseéi prste! Karlaj trie ruku, iznenaden Batero- vom ledenom izjavom. — Ja prema vama uisam tako slo~ bodan — produéi Bater. — Isto to za- hievam | od vas. Ljuti ste zato Sto je lekarka gore, kod Densa. Cak | da on nije ranjen, ne zaboravite da je bolji éovek od vas, — Kako se usuduje jedna Zena da sama ode kod aekog muskarca? — pro~ sikta Karlej, pokuisvajuéi da zebadguri S8voj malopredasnji poraz. —— Ona Je lekarka, pre svega — od- vrati Bager, — Drugo, ne pokuiavejle da me pridobijete 2a vaSe planove, jer ja. sam neutralan. Noéu ue moram da le%im budan i da razbijam glavu o svo~ Jim neprijateljima. Za sve sam samo debelj Holandanin, koji 3tedi pare i ne zabada nos u tude poslove. A lekarkw ostavite na miru. Ne mogu da zabora= vim kako mi je progle godine izletila stomek. Drvoseta naglo ustade i bez pozdra- va ostavi Karlaja. Ovaj ljutite iskepi piée i izlete na ulicu, Bader je otisae pravo do hotela i seo na verandu po= red Rima Déentrija. — Izgleda da si naljutio Karlaja? primeti Dzentri. — Eno ga pred salu- nom kako mragno gleda 2a tobom. — Krivo mu je ato je lekerka kod Densa — rede Bater. Déentri je taman zaustio neSto da mu odgovori, kada u grad udoSe fedna kola i obojica okreto3e glave. Pri svetlosti koje je dopirala kroz izloge rednji, onl videSe da je to Déejn Mir. Déentri joj dade zoak da se zaustavi pored njih Lekarka pritera kola do verande, ali ne side sa sediste. — Kako je Densu? — upita Baer. — Pregurao je groznicu. Sutra ¢e mod! da ustane. — Ona ih odmeri pogledom. — Zar ste zaista zainteresovani za nje= govoe zdravlje? — Uvek sam voleo tog momka — iskreno rete Déentri. — Nezavisan j¢ i pametan, Takvi ljudi su uvek korisni, — Bolje bi bilo da idete kuci — rete Bater. — ZaBto? — upite lekarka, Nije imao vremena da joj objasni, jer Ron Karlaj namrétenog lica prede preko ulice { uputi se kolima. Kako vam je pacijent, doktore? — zajedijivo Je upitao. — Sutra ¢e biti na nogama — odgo= vorl Diejn. — Hoéete lt da se sklonite, ili da vam totkovima predem preke nogu? Karle} rukama ubvati paoce totka 4 zadrZa kola. Imam jo5 neSto da vam kazem, Diejn. —— Onda pozurite. Umorna sam. Meni se ne dopadaju stvarl o koe jima ijudl posle prigaju — re’é Kariaf.— A ko to prida? — nasmeja se Maks Baéer. —- Na vaiem mestu ja se ne bih o ovo mejao — odvreti Karlaj 1 pretom pokeza na Batera, — E, ja se megam -— rede drvoseta 1 spusti se sa verande do Kola. Svojim stomakorm gurnuo je Keriaja u grudi 1 odbacio ga u stranu, tako da je Dieja mogla da potera kola. Dientri se ame- jae ovom prizoru i kada je Karlaj uz- ‘makno, on pozva drvoseéu pa taiicu viskija pred spavanje. Posle odlaska DZejn Mir, Dens se ose- ¢ao dovoljno snainim da napusti po- stelju 1 da izade ispred orvnare. Le- Karka je pre zalaska sunca krenula u grad i prema njegovyom proratunu, morala se jo3 za videla spustiti u pod- nozje planine. Rasejano je osludkivao zujanje noénih insekate | razmiBljao o proteklim dogadajima, kada se iza nje~ ga u skljocanje oreza na koltu i je- dan Zensicl glas rete: J — Ne mrdaj, ill éu te ubitl! Polako usteni i udt unutral Ako se masis pus- xe, to ée ti biti poslednjl pokret. — Ne Zuri mi se da umrem — od- vrati Dens { izvrdi sto mu je paredeno. ada je stigao do sredine sobe, on s¢ okrete | ugleda miadu devojku od jed- va dvadesetak godina, koju za trenutak nije mogao da prepozne. Onda mu croa kosa i sive oi porodice Slejt, kao 1 ‘wspravno, ponasito drianje rekoSe koga ima pred sobom. — Jesi ll me prepoznao, So? — Jesam, Norin. Godinama te nisam video. — Znam — odgovori devojka. -- Ni je Sesto ne sitazim u grad. — Na sebi je imala crvenu, karireov koSulju 1 plave farmerke. Dok je govorila s njim, ona pride vincesterki naslonjeno) po- red vrata i baci je u ugao, — Mislim da bih mogia da zavrSim ono ito je Frenk zapoteo. — Pa, Sta Selsa3? — prkosno odvratt Dens, kome je veé bilo dosta nezvanih poseta Siejiovi, ‘ nw — Vide mi negef ubifi nijednog bra- ta — produdi Norin Slejt, To 1 nemam sameru — odvrati Dens. — Semo, kako to da si se usu~ dila da napusii3 tvoju oimeau kutu, u kojoj, verovatno, svakog popodneva pijeS ¢aj sa majkom | ogovarate suse~ de? Vi, Slejtovi, umete samo da mrzite. To vati i za Zenske Clenove. — Nije istinal — Voli8 oca [ braéu, a ne pitad kakvi su oni, Morej je veé ubio dva coveka zbog Zena, O Frenkovim nedelima ne- éu ni da govorim, a Lid jedva éeke da ga neko jzazove pa da upotrebl one svo~ je nove revolvere, Znai da te Zalim, Norin, — dodao je, videti kako se de- vojéine Hee trza, -- Poito ti nijedan éovek neée biti dobar za brak, posta- ée8 nadzornik na ofevom rantu i sveke vore éeé sa cigarom u ustima nadgie- dati kauboje. Devojka pote da plate, — Ja nisem takva! Neéu da budem tava! — Da, seéam te se kao male devoje fice — produZi Dens. — Veoma si ml ge dopadala, ali tvoj otac je zabrenji- vao i da razgovaramo, poSto sam ja bio vanbratno dete. Ona rukom obrisa suze j pogieda u revolver Koji je drZala u ruci. — HoGeS 1 da ga ispraznis, molim te? — promucala je. — Mogao bi da opal. Bila sam glupa Sto sam dolazila ova- mo, zar ne? Dens se nasmeja. — Hofed Mi neste da pofedel? Vero- vatno si ogladnela posle tolikog puta? — Ne, Ja Gu da spremim jelo — po= nudi se Norin i odgurnu ge od pedi. Kada se on namrstio, njeno se lice po~ novo smreti, — Sta, zar sam te povre- aila? Dens odmahnu glavom { ozbiljno je pogleda. —~ Zeleo bih da ti katem kako protiv Frenka cisam imao niita. Drugo, tebe sam oduvek smatrao jedinim ¢lanomporotice Slejt Koga je vredelo poite- deti. — PoSeo je ka vratima. — Idem da donesem malo sveZe vode, U podue, kada se Maks Bater dove- zao u grad da iz banke podigne novac za isplatu radnika, tinovnik mu ,u po- verenju” isprifa ako Je Diejn Mir ~ provela noé u Densovoj brvnari. Bater se mapravi kao da ga ova vest ne ze- nima, Medutim, kada se poslepodne po- novo vratio u grad, ispred Henlejevog seluna zatekao je na okupu prilitnu gomilu Ijudt, koji su o neéemu Zutno raspravijali { gestikulirali rukama. Po- Sto se priblizio, mogao je da razume kako oni razgovaraju da treba ugrejati katran i iz hotela doneti veliki, perjani jastuk. Proterao je kola pored gomile i zaustavio se ispred radnje trgovea Rejlija, koji je sav smrknut stajao na vratima. — Proklete budale! — gundao je Rej- IL -- Sutra Ge podaliti zbog ovoga. —~ Trebalo bi da ih spretimo — rete Bater. — Pozajmi mi tvoju dvocevku. Bejli je malo oklevao, a onda donese iz radnje dvocevicu sa skraéenim com vima, — Bolje bi bilo da se ne meSaS u to, Maks, — Ne mogu — reve Baver, — Jedno- stavno ne mogu da ostanem po strani. ' Poterao je kola ka salunu, ali se go~ mila veé odande povukla | otifla iza ugla do ku¢e Dzejn Mir, Baterove srce brée zakuca kada je éuo besne povike. Ipak je hrabro priterao kela do njih i upitao: — Sta ovde radite? Dvojica sa ivice gomile se okretoie { rekoSe mu da gleda avoja posla, sto. je Batera razbesnelo, pa je zgrabio dvo- cevku i naredio Im da se rasturaju. All, onda ga s leda napadose ostali, oduze- Se mu pudku f razbiie o totkove kola, — Gubi se dok i tebe nismo ovako udesilit — sapretili su mu. Debeli drvoseéa bez reti okrete kola i nije prestajao da siba konje sve dok uw daljini nije ugledao Densovu brvnaru. Na jedooj Krivini umolo nije sleteo wu provaliju, all se kola odrZae na samoj lviel uzane staze. Odoekud, sa visine, prasnu puskg i metak zviznu pored drvosete. — Dense! — viknu Beater, — Sta hote3, Maks? — Polazi odmah sea muom. Ima guive pred lekarkinom kufom! — Zasio? — upita Dens, —— Molim te, ne raspituj se, Dense, Hitno je. Nekoliko trenutaka kasnije Dens se bojavi iza nekih stena, Njegove vin= testerka i dalje je bila uperena u Ba- Gera. U nekoliko reti Bater mu isprita Sta se dogodilo. — A zaito si dosao po mene, Maks? — na kraju ga upita Dens. — Pa, mislio sam de si ti Jedini t= vek koji nije osudivao tu Zemu zato to je postala lekar — zbunjeno odgo= vori drvoseta. — Mogli bi da podemo mojim kolima. Dobro — pristade Dens. — Ti, Norin, moze3 sama dole. —- Bater raze rogati off kada ugleda Norin Slejt gde Izlazi iz brvaare, ali niita nije rekao. Dok su kola tandrkela niz kamenitu stazu, Dens viknu Bateru: — A gde je taj Serif Batler? Zasto nije intervenisao? — Nisam ga nigde video — odvratl Baéer istom suagom. — Mislio sam se= mo na tebe i nju. — Neéu zaboravitt da si doSso da me zoved. ~— Samo, nisam ofekivao da éu videti i Slejtovu ¢erku — nedto tiie odvratl drvoseta. , — Nisam je nl ja otekivac, Nemes ravala je da me ubije. Bater ga kratko pogleda. — Mora da se predomislila — rekao Je { zatvorio oti da ne vidi kako se Koy Ja opasno nadnose nad provaliju. . a Glavna ulica Samita bila je skoro pusta kada su Deng i Rader njome pro- wgurili f uleteli u sporednu ‘ulicu u kojoj Je stanovala Déejn Mir. Velika gomila 1 dalje je zakréivala uzana ulicu ispred lekarkine ku¢e, a Dens niéim nije po- kazao da ima nameru da uspori brainu hola, Gonio je konje u divijem trku i to pravo na okupljene ljude. Zene 1 deca, koji su stajali sa obe strane uli- ce, povikase u sav glas t njihovo upo- zorenje spaslo je nekolike Zivota, Gomila se toliko zbi, da se Densovim kolima otvori uzani pralaz ! samo su jednog coveka odbacili u stranu, Kola tresnude 0 ogradu Ispred kuée, probise de i tek tede se zaustavise, Dens ustade ga sedidta | okrete se gomili pre nego 3to Je ijedan od prisutnih bio kadar da negto ubini. Jednim pogledom obu- hvatio je situeciju. Iz gvozdene kofe pusio se vrué katran, &iji se karakte. ristitan miris Sirlo celim krajem, Tu je stajao i jedan Govek koji je job uvek stiskao na grudima poveti jastuk, Ze vode Dens odredi ljude koji su bili u prvom redu, dok su ostali dotréali sa- mo {z radoznalosti, Prednji prozori aa kuéi Dieja Mir bili su razbijeni kame- njem. Hrabrost prema jednoj Zen! mo- tala se polako ispoljavati, Ovo razhes~ ne Densa. koji zape pusku i obori cev prema najbiltima ispred sebe. — Ko ée prvi priéi i umreti? — glas- no th je upitao. Pogledom je preieteo po svim licima u prvom redu i zapa- zio éetvoricu Karlajevih Hudi. — Vi, tamo! Sta ¢ete ovde? — Onda se obra- tio Bateru. — Maks. udi unutra | vidi da li je sve u redu. Ako je doktorie povredena, dodt da mi javis. Neko ¢e zbog toga platiti. Zadoji redovi gomile se uskomedase { nekoli¢ina ode niz ulieu. Dens pogle- da u goveks Koji je stiskae pernati iss tuk i bez opomene opali na njega. Uda- rac zrha obori Coveka pravo u narucje onih iza njega, @ cela gomila udasnute jekau, Onda se oboreni polake podize na noge i, posto se opipeo. nije krio iznenadenje Sto je tiv. Svi potese u isti mah da govore, a cove sa jastu- ty kom samo jednom divije lerikau 1 te gubi se izmedu okupljenih. — Nije lod trik, Dense — javi se je~ dan od Karlajevih ljudi. — Perje je zaustavilo metak. Da vidio, hoéed il i mene da nateraé u bekstvo. Deng skoti na zemlju i zgrabi kofu sa vrelim katranom. Dva puta je zavit- lao kofom oko glave i oni najblizi_ gla- vatke potradige spas u bekstvu. Onde je zavitlanu kotu ispustio iz ruke i ova udari o zemiju, prosuvéi katran na ljude {z prvog reda. Dens uperi pugku ne nekolicinu najtvrdogiavijin i rece: — Savekaéemo dok se Maks ne vrati, ~ Sto ne jurnemo na ajega? — javi se éovek koji je prvi progovorio. — Sve nas ne moze pogoditi. ~~ Necu uzalud da ginem — odvrati drugt. — Sve je u redu, Dense — rete Maks Baéer, koji izade iz kuée. On pogieda 4 prisutne, — Nisam skoro areo tako hrabre Ijude, ~ Gubite se odavde — posavetova ih Dens. — I to Sto pre. . Sadekao je dok se ulica nije iepraz~ nila i tek tada ugao u kutu, Na sofi, u predsoblju, sedela je potpuno bleda lekarka. Pored nje se nalaziia posude sa vodom i ona je komadom platna pra- Ja ranu na éelu. Dens se okrete drvo- seti, — Slagao si me, Maks. — Jesam. Inate bi ui nekog ublo. — Baéer se okrete i izade napolje. Dens pogieda u tvorugu na jekarkinom ¢elu i primeti posekotinu na njenoj ruci. — Nisam znala da éete zbog nekoge hteti da sidete sa planine, Dense — tiho rete Zena. — Rek2zo sam vam dao vama‘ne mie slim samo kao lekaru. Ona ga pogieda pravo u of I uze dahnu. — Nije trebalo da studiram medieinu — promemljaia je, — Ovi judi jo8 nisu dorasli da vide Zenu lekara, Dens nifia ne rege, veé pode ka vra- tima. — Kuda éete? — viknu ona za nji,— Da nadem Rong Karlaja — odgo- vorio je, Magio se ostavijene puke, all se onda prisetio neteg boljeg. Cini mi se da mi ovo ne¢e biti potrebno. Maks zoa ko se nalazi iza cele ove guive. ‘Napolju ga Je u spremnim kolima vet Sekao drvoseta i, penjudi se na kols, Dens mu rete: — Maks, da Il bi mogao da me od- vezei do rudnika? Imam razgovor sa Karlajem. — Sa najveéim zadovoljstvom — na- smeél se BaCer 1 potera zapregu. Dok su jurill iz grada, drvoseta dodade: — Nigde nisam mogao da pronadem se- rife Batlera, ali su mi neki rekii da ga je Karlaj ranije pozvao do topionice, odakle se jo$ nije vartio. — Siguran sam da bi Kov spresio ove hulje, samo da Je bio u bilzint. Stiglt su ispred zgrade topioniee 4 Baéer zaustavi kola pred samim ulazom u kanceleriju. Obojica upadose unutra. U kancelariji su zatekli Karlaja { Serifa, koji Je prouGaveo neke izvesiaje. — Nisam éuo da ste kucall — obrec- au se Karlaj kada th vide. Densu ne promate Sinjenica da je nadzornik rud- nika malo prebledeo, — Sta vi trazite ovde, Batere. Mislio sam da me ne trpite. — Taino — odvratl Baller. — Sada vas jo manje trpim. Kov Batler gledzo Je tas u jednog, as u drugog { onda se namritio. — Sta se to ovde desava sto men! nije poznato? — rekao je. — Ron me Je pozvao povodom neke sitne krade. — Veoma zanimljive — primet! Dens, — Dok ste vas dvoje o tome ovde dis- kutovali, gomila hulja pokuSala je da unldti kuéu Déejn Mir. Znate li nedto © tome, Rone? — Otkuda mogu da znam? Pa, je sam eelo vreme u kancelariji. — Da, poito si prethodno pobunlo ude — umega se Batler, — To sam jod sino Zuo. — Neéu da 2ujem takve optutbel — prasau Karlaj, ‘Dena odmah krete prema njemu. Kar= Inj je jedan trenutak stajac kao uxopan, a onda otvori jedau fioku i zavute ru- kw da bi izvadio revolver. Medutim, Dens je bio doveljno blizu njega, pa je somo fspruzio nogu i zalupio fioku, dok se Karlajeva ruke nalazila jo u njoj. Nadzorvik dreknu i uzmete, a fe- rif stade izmedu njih — Ja nisam neki borac, — javi se Mats Bater — ali kako je mjemu sada ruka nagnjetena, to smo jednakii — Batler nije mogao istovremeno da drai Densa { zaustavi Batere, te drvoseta mirno obide oko stola i svojom mes- natom pesnicom tresnu Karleja po licu. Ova) se prevrte preko stolice | u padu povute jedan manji stodié sa nekim planovima, pa se zajedno sa Citavim kr- fom sruéi aa pod. — Batlere, zaustevite ga! — Zaustavite ga sami— odvrati Bat- jer i otvori vrata kancelarije. — Javi mi kakav je bio Maks, Dense — dedao Je { fza’ao napolje. im se Karlaj pridigao, debeli Ho- Jandanin obasuo ga je tetkim udarcima i posle nekolixo trenutaka nadzornik se ponove nade na podu, Vide nije po- kezivao Zelju da ustane, Odmahivao je glavom 1 s mrénjom ib gledao kroz ne- te’ene kapke. — Obojica Gete mi platiti! — uspeo da je prosikée, — Napolje odavde! -— Hajdemo — nasmeja se Dens 1 povuée debeljka, — Ovde zaista smrdi- Napolju drvose’a zadovoljac opljunu pesnice i rete: — Ovo Je prvi fovek Koga sam is- fukao pesnicama. Istina, nije bogzna ka- kay protivnik, ali mislim da sam ga dobro udesio, a? — Jest — potvrdi Dens. — Nego, Maks, znam da vet godinama bacad oko na moju planinu. Tu ima dovoljno Sume za dvadeset godina sete. Zelim da se malo preselim u grad i tako bu- dem blige Karlaju i njegovim moguéim smutnjama. Da postanemo ortecl. Sta velis? — Takve oade sam samo seb prie 13zhavao — promrmija Bater. ~- Zaista, to je prijateljski gest. Dobro, a Sta éed sa rudnikom zlata? — Mintraéu ulaz dinamitom, a redov- ao éu obilaziti brunaru, tako da niko neCe imati vremena da temo kopa — objesni Dens. — Ti sada idi kod advo~ kata i spremi sve ato je potrebno, a ja éu_stiéi za Jedno pola asa, Zadovoljni Bader pofuri vlicom, 4 Dens ode do lekarke da je obide. Zadr~ %ao se kod nje dobrih pola dasa i kada se ttverio da ona moze o sebi da se brie ne, polurio je na sastanak kod advo- kata. Harler, jedini advokat u Samitu, bio je potpuno zaprepasten kada su mu Dens i Bater objasnili u demu je stvar. Ipak, odmah se bacio na posao i uskoro Je satinjen pismen{ ugovor o ortakhuku ove dvojice, prema kome je Dens pre« puitao Bateru svu brigu o° eksploate- ciji Sume i jedino se obavezivao da mu pomaze kada to bude hteo, Posle pot- pisivanja ugovora svretii su u saiun da to zaliju. Jedva da su taée prinelt ustima, Kade se na ulici zatu topot konjekin kopita { Bater se okrete da vidi ko se to zaustevio pred salunom. — Do éavola! — promrmijao je, ugte- dav&i starog Krisa Siejta kako sa tro~ Jicom svojih sinova ulazi u salun. Oni kretoSe pravo prema Densu i Ba- Bera i, pre nego Sto je iko mogao de Teaguje, Morej nogom odbaci Densovu vingesterku, a stari Slejt trie svoj kolt. — Polazi gs nama, Dense! — Zar eS me ubiti u po bela dana? = nasmeSi se Dens. — Ako ponovo progovori, sll pruZl of- Por, 1 ga, Moreje, tresni revolverom po glavi. = Hoéu, tata. — Sta ovo znati? — povika Bater. =- Protiv vas nemam niSta, Batere, 1 zato se ne mefajte — odvrati stari Slejt, — Ovo je privatna stvar immedu mene i Dense. — Trt po Batlerat — viknu Dens, dok ou ga Slejtovi izvodili iz saluns. — Serif nam nije potreban — odveatl 4 starac. — Nigfa tl se neve dogoditi, osim ako sam ne budes pravio guivu. Pod uperenim revolverima, Dens je koraéeo kroz grad, sve dok nisu stigli do male erkvice, gde ga braéa Slejt ugurage unutra. Ispred sveitenika, sva bleda { uplakana, stajela je Norin Sleji. ~ Hajde, potnimo! — naredi starac uplasenom éovetuljku u crmom odeht — Cekajte! — dreknu Dens, — Sta Je ovo? — Venéanje — odvrati ranger, — Ti si zaveo moju éerku. Provela je noé u tvojo} brvnari i ta stvar mora da sa legalizuje, makoliko ti meni bio od- vraten. — All, Ja je nisam ni dirauol — vi- kao je dalje Dens. — ‘To ¢e vam 1 ona reti. — I rekla mi je — odvrati starac. — Radije bih je udao za netcu skitnicu, ili konjokradicu, nego za tebe. Vaspitaa sam je da bude dama, a, eto, izabrala je obignog razbojnilca, Hajde, pope, go- vori Sta treba. — Protestujem! — mucao je tovetu- Wak u ernom. — Zao mi je, Dense — pro8apta No- vin Slejt. — Molim te, nemoj me mr~ etl. Prisilili su me da dodem. I pored toga Sto je Dens odbio da da svoj pristanak, smefna ceremonija se najzad zavrsila i sveStenik se u jednom trenutku prevart 1 btede de kage mia- dozenji da poljubi mledu, all od toga odustade. — Dobro, momei, sada ih izvedite na- polje — naredi ranger, — Dovoljno je — dodao je, po’te su malo odmakli od erkve. Pokazao je ne kola vezana za ogradu 1 dodao: — Tamo je tvoj prtljag, Norin, — Okrenuo se i sasvim isnena- da udario Densa po vilici, Ovaj odlete pravo u Morejeve ruke. — Hajde, za- bavijajte se malo, deco. Lid je prvi od bra¢e udario Densa i rasekao mu obrvu. Ovaj se branio koliko god je mogao, eli su sa svih stra~ na po njemu pljuitali udarci, pa je keo Jopta odskakao od jednog brata do dru- gog. Nisu mu dozvoljavali da padne nazemlju { stalno su ga uspravijall oo- vim udareime kad god bi poklecnuo, Tada niz ulicu dotrta serif Batler i Kris Slejt naredi: — Pustite ga dole, — Braéa uzmako- 3e { Dens licem pade u praginw. — Svi ste uhapSeni! — dreknu Batler. — Zbog tega? — upifa ga More}. — Samo smo se malo $allli sa miladoze- njom. Steta sto je Dens tako nezan. ~~ Mladogenja? — zagrcnu se Batle: — Malotas sam ¢erku udao za Densa — objasni ranéer..— Zar ée8 trpati nos U poroditne stvari, Serife? — To éemo da vidimo — odvrati Bat- Jer i vratl se natrag u grad. Kada se ranéer okrenuo, ugledao je svoju ¢erku kako kle&i pored Densa i glavu mu dra u krilu, dok joj suze teku niz obraze 1 padaju po lieu nesreénog miadoéenife. —— Bas éete biti odlitan par — reve starac i pljunu na zemlju. — Polazi s njim u onu prokletu brvnaru. Prava jazbina za takve kao Sto sie vas dvoje. ‘Vi8e nemam éerku. Bra¢a natovariSe Densa pozadi u ko- Ja. Norin se pope na sediite { povude uzde. Uskoro je Samit ostao iza nesreé- nog para, Veé su bill prilitno visoko u planini, kada se Dens osvestio i poku- 3ao da sedne, all se opasno nagao 1 is- pao iz kola. Norin je zaustavilea zapregu 1 skotila dole da mu pomogne. Jedva se podigso, Jedno oko mu je bilo na- teGeno i potpunc zatvoreno, a usne ra- setene j krvave. Pogiedao je u devojiku 1 procedio kroz zube: -~ Ako me samo pipne’, uderiéu te. — Onda me sade udari — odlutno je odvratila, — Poka#i svoju musk sna- gu. Zar sam ja kriva 2a ovo? Sta sem udiaila? 4 Sutraden se Maks Bater dovezao u planinu i zatekao Densa gde leti u ma- loj Stall. Jedan trenutak buljio je svog ortaka i onda siSao sa kola. —~ Bogami, dobro su te izubijall, — Okrenuo se i pogiedao prema brvaerl, — Ona Je unutra — reve Dens. — Znaci, ventani ste. Ne valja. Brak se tako ne potinje. — Ja ga nisam Zeleo — odvrati Dens. — Ni one. Ali, nismo mogli nista da uéinimo. Onaj prokletj starae ispunio Je svoju Zelju. Ali, to im nete tek tako proéi, Nego, kad potinje’ izgradnju puta do sume? — Odmah — rete Bater. — Zbog toga sam i dodao da se dogovorimo. Neko vreme su sedeli oa senu j raz~ govarali, Posle su cutke pudili, a negde pred podne Norin izade iz brvnare 1 saopéti: — Ruésk je na stolu. Bater odmah ustade i pope se u kola, pa osinu zapregu. — Ostavi tanjir napolju — reve Dens Sledajuéi za ortakom. — Nisi valjda pas! Jedi za stolom kao éovek. — Tvoj stari je objasnio Sta sam ja — reve Dens, — A ti pripadas Slejto- vima, Ipak, posle nekog vremena on ude u brvnaru i sede za sto. Bilo mu je Zao nesreéne devojke i, mada je tvrsto od- lutio da s njom nigta nema i da prvom prilikom reskine ovaj prisilan brak, Ze leo je da ona ne pati. Sledeée dve nedelje Dens je proves sa Maksom Baterom | zajedno sa njego- vim ljudima gradio put, kojim bi se spustala posetena stabla sa planine, Ku- €i je dolazio samo na spavanje i jedva da bi progovorio koju reé sa Norin. Onda je nekim poslom morao da side a grad i jedva da je stao ispred hotela, @ Serif Batler ga pozva na verandu. — Norina majka je doSla u grad — saopstio mu je. — Zell da razgovara $ tobom. Dens éutke klimnu glavom f ude u hotelski hol, Tamo je zatekao sredovet= nu, prosedu Zenu, umoraog i razodaq vanog izraza lica, Kola mu Zurmo pode uw susret, — Kris mi ne bi dozvolio da razgo~ Weram sa vama — odmah pote ona. -— 15