Најчешћи проблеми са квалитетом повезани са

СМАВ укључују прскање завара, порозност, лошу

фузију, плитко продирање и пуцање.[цитат је
потребан]

Прскање завара, иако не утиче на интегритет вара,

оштећује његов изглед и повећава трошкове
чишћења. Услуге секундарне завршне обраде су
често потребне због естетског изгледа узрокованог
појавом растопљеног прскања.[15] Може бити
узроковано претерано високом струјом, дугим
луком или ударом лука, стање повезано са
једносмерном струјом коју карактерише електрични
лук који се одбија од завареног базена магнетним
силама. Удар лука такође може изазвати порозност
у завару, као и контаминацију спојева, велику брзину
заваривања и дуг лук заваривања, посебно када се
користе електроде са ниским садржајем водоника.

Недостаци чврстоће завара чине заваре склоним

пуцању. Порозност шава може изазвати озбиљно
слабљење и често се може открити само напредним
методама недеструктивног испитивања. Порозност
настаје када гасови произведени флуксом завара
недовољно штите растопљени метал шава.
Претерано изложена зрна завара апсорбује азот,
кисеоник и водоник из атмосфере; ови гасови
формирају ситне шупљине у шаву и ослобађају се
док се завар хлади. Лоша фузија такође утиче на
чврстоћу вара и често је лако видљива. Ово је
узроковано слабом струјом, контаминираним
површинама спојева или употребом неодговарајуће
електроде. [потребан цитат] Плитки завари су
слабији и могу се ублажити смањењем брзине
заваривања, повећањем струје или употребом мање
електроде.

Други фактори у склоности пуцању укључују висок

садржај угљеника, легуре или сумпора у основном
материјалу, посебно ако се не користе електроде са
ниским садржајем водоника и претходно
загревање. Штавише, радни предмети не би требало
да буду претерано ограничени, јер то доводи до
заосталих напона у радним комадима (а посебно у
завареним деловима) док се они шире и скупљају
услед загревања и хлађења. Како се завар хлади и
скупља, ово заостало напрезање може изазвати
пуцање у завару.[16]