Онлајн мисионарење у XXI веку

Лазар Катић, епархија шабачка, ученик 1. разреда

,, Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа,
учећи их да држе све што сам вам заповедио (Мт. 28, 18-20)“.
Свесни смо да су наука и технологија доста напредовале у 21. веку. Гледано са духовне
стране, Црква је ванвременска и не може се сместити у мали кутак прошлости, будућности или
садашњости. Свакако, свесни смо да постоји неки напредак у овом спољашњем и временском
приказу Цркве. Много је лакше данас сашити одежду за свештеника, штампати књиге као и
направити различите црквене утвари. Чак и сама изградња храмова је данас доста олакшана, јер
постоје различите машине које помажу у изградњи оваквих објеката. Исто тако, не треба
одбацивати коришћење струје, интернета и других технолошких напредака у цркви.
Данас примећујемо да постоји велики број духовника који се обраћају својој пастви
најчеће путем телефона, па чак и да поједини од њих објављују своје беседе на друштвене
мреже. Да ли ово може да буде корисно или душепогубно? Многи Свети попут Светог
Никодима Светогорца, Јована Златоустог, Светог Луке Кримског, Владике Николаја дошли су до
закључка да наука и технологија свакако су нам од Бога дате и добре су када их корстимо у
моралном смислу, складно Божијим намерама и у служби човечанства. Технологија нам даје
могућност да побољшамо свет у ком живимо. Уколико води одвајању од Бога и морала, свакако
је негативна и противна заповестима Божијим. У самој књизи Постања када Бог ствара свет и
човека каже се: ,, И видје Бог да је добро (Пост. 1, 10)“. Све је створено као добро и добру би
требало да служи, међутим обмањени ђаволском прелешћу ми често то добро знамо да
злоупотребимо. Данас је можда најлакше човеку да се огреши јер имамо пуно могућности. ,,Све
ми је дозвољено али ме све не изграђује (1Кор. 10, 23)“, како каже Апостол Павле.
Долазимо до повезаности духовника са духовним чедом преко телефона и друштвених
мрежа. Да ли постоји могућност да можда и спасемо некога преко друштвених мрежа? Онлајн
мисионарење? Свој додир са ширењем Божије Речи преко друштевних мрежа рећи ће нам
ученик првог разреда наше школе, Лазар Катић.

Слика 1-Православни свештеник снима своја предавања

-Често на друштвеним мрежама и на свом фејсбуку волим да поделим неке духовне поуке
Светих Отаца као и доста занимљивог православног садржаја. Прихватао сам разне људе као
пријатеље на фејсбуку(што није нимало безбедно), надајући се да ће се можда неко и од
странаца запитати каква је то Православна вера. Благодаћу Божијом, то се и десило.
На Светог Николу стигла ми је порука од човека званог Џејк(eng. Jake). Написао ми је
своју адресу, име, презиме и да је заинтересован за Православну веру. Испоставило се да је
човек Корејац који живи у Лос Анђелесу. Упитао ме је могу ли му некако помоћи и објаснити
нешто о Православној Цркви.
 Са великом радошћу прихватио сам овакав позив и нисам га одбио. Мада, у почетку
мислио сам да се неко шали са мном, јер је звучало мало невероватно. Џејк је био протестант и
редовно је ишао сваке недеље на заједничку молитву у облињој протестантској цркви. Међутим,
све време је тражио нешто што би га скроз испунило. Хтео је да упозна Бога.
Кренуо сам да му шаљем разне саставе и покушавао сам му објаснити неке основе
Православља и начина прослављања Бога у Православној Цркви. Углавном сам му слао дела
Владике Николаја и Томаса Хопка на енглеском језику.
Рекао сам му да посећује Свете Литургије у Храму Светог Саве у Лос Анђелесу. Ту је први
пут и практично сазнао шта је то Света Литургија. Осетио је благодат и пуноћу црквеног
појања, као и самог односа човека према Богу и Бога према човеку. Просто, био је одушевљен.
У том храму, упознао је свештеника Предрага Бојовића, а био је и присутан на неколико
Архијерјеских Литургија које је служио Владика Макисм.
Слушајући и истражујући још дубље о Православној вери, одлазећи на Богослужења и полако
усвајајући символе Православља, Џејк се просто заљубио у нашу веру. Након неког времена,
написао ми је порку да има велику жељу да се крсти. Био сам веома радостан и узбуђен када
сам чуо његову жељу. Њему се посебно свидео Манастир Троноша и хтео је ту да буде крштен.
Манастир Троноша је близу мог родног града, Лознице, тако да се фино све уклопило.
Договорили смо се да му ја будем кум на крштењу и да ће доћи у Србију у мају.
Невероватно, дошао је мај! Један Корејац кренуо је из Лос Анђелеса за Србију да би се
крстио. Лет је био дугачак. Преседао је у Амстердаму. И тог дванаестог маја авион из
Амстердама је слетео у Србију и Џејк је стигао. Моја мајка и ја смо га сачекали на београдском
аеродрому. Био је то прелеп сусрет. Из Београда смо отишли за Лозницу где је Џејк имао
пријатан смештај у оближњем хостелу. У Србији борави недељу дана и полако упознаје Србе.
Када ми је Џејк рекао да жели да се крсти, питао сам га које име жели да добије на
крштењу. Рекао ми је да жели да се ове Јаков. Џејк се тринаестог маја 2022. године крстио у
Јакова у Манастиру Троноши. Занимљиво је истаћи да ништа нисмо ни уклапали око датума и
баш се потрефило да се крсти у Јакова на празник прослављања Светог Јакова Зеведејева.
У Манастиру нас је дочекао архимандрит Николај Веселиновић и мати Магдалина. Моја
породица и блиски пријатељи присусвовали су крштењу. Био је то први човек са азијског
конитнента који се крстио у Троноши. Архимандрит Николај дао нам је благослов да видимо и
целивамо мошти Светог Стефана Троношког. Читав манастир се испунио прелепим мирисом
моштију који подсећа на најлепше руже. Мало смо се послужили у Манастиру и обедовали. Сам
тај дан и тај доживљај био је невероватан колико за сада већ брата Јакова, толико и за мене.
Након крштења отишли смо на ручак и Јаков је први пут пробао ,,Дринске специјалитете“.
Све време, док је боравио у Србији, био је одушевљен храном. Рекао је да је изврсна и
квалитетна. Први пут у животу пробао је пребранац, ћевапе, сарму, гулаш, чварке, ракију...
Успео је да за кратко време свог боравка буде присутан и на једној свадби код мог рођака.
Упознао се и са другим српским обичајима попут Славе. Једноставно, био је одушевљен и
запањен толиком међусобном љубављу и самим дружењем са Србима.

Слика 2-Брат Јаков испред Манастира Троноше Слика 3-Јаков, Лазар и Архимандрит Николај
 Један од великих духовника који је имао огроман значај и утицај на њега био је
блаженопочивши Владика Лаврентије Трифуновић. Каже толико смирење и љубав није видео
ни у једном човеку. Сазнао је за Владику Лаврентија неколико дана баш по његовом упокојењу.
Слушао је поједине његове беседе на интернету и иако ништа није могао разумети, одушевило
га је његово смирење као и биографија нашег Владике. Јаков је желео да посети Соко
Град(задужбину Владике Лаврентија, где су и његови земни остаци). Моја бака, Јаков и ја
отишли смо на Соко Град. Тамо се брат Јаков помолио над гробом покојног Владике. Био је
изненађен тако прелепим местом и самим Манастиром.

Слика 4-Јаков и Лазар на гробу Владике Лаврентија

Остао је још пар дана у Лозници. Присуствовао је Литургији у цркви Покрова Пресвете
Богородице и посетио још неколико храмова у околини. Обишли смо Тршић, Бању Ковиљачу и
друга знаменита места подрињског и рађевачког краја. Остало време пре свог повратка у Лос
Анђелес провео је у Београду. Посетио је Цркву Светог Марка, Саборну Цркву, а највише је био
усхићен доласком у Храмом Светог Саве. Његова реакција била је ,,Вау!“. Занемео је пред
величином храма, а и пред мозаицима коју су заиста невероватни.

Слика 5-Јаков у Храму Светог Саве, Београд

Отишао је назад за Лос Анђелес деветнаестог маја, баш када је у Храму Светог Саве
служена Литургија Помирења СПЦ и МПЦОА. Из Србије понео је пуно благослова,
поклончића, икона... Али пре свега понео је Духа Светога у себи. Крстио се, што је најбитније.
 Када сам га упитао због чега је желео да се крсти одговорио ми је: ,,Изгледа да пут вере
мора бити тих, скроман, молитвен. Баш као атмосфера када си на Православном
богослужењу. Одушевио сам се мршавим монасима. Био сам дубоко импресиониран
светогорским монасима(посебно је истакао монахе Старца Тадеја, Пајсија и Порфирија
Капсокаливита). Иако су у старим мантијама и хаљинама, иако јако мало једу, одушевио сам
се како су увек насмејани, како увек имају времена за Бога. У Америци, живот је пребрз. Бога
сви стављају на задње место. Монаси су ме одушевили-та чистоћа њихове душе, осмеха, очију
и срца дубоко ме је дотакла. Не треба им ништа друго сем Бога“.
-Управо, баш како Господ каже - ,,Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању,
ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих
(Мт. 6, 26)?“. Исто тако, на много места у Јеванђељу нас борди и говори-Не брините се! Заиста, не
бринимо се. У томе и јесте циљ. Монасима ништа друго и не треба осим Бога и те непрестане
молитве. Најпре треба Царства Небеског да иштемо, а све остало ће нам се придодати
(Мт. 6, 36). Брат Јаков наставио је редовно да посећује богослужења у свом граду. Редовно се
Причешћује, Пости и обавља све своје хришћанске дужности, а поучава и друге. Упознава Бога
кроз Свету Евхаристију, односно Причешћивајући се. Много је добар родитељ, а исто тако и веран
муж својој жени. Постао је прави хришћанин. Надамо се његовом скром доласку у Београд и
посету нашој Богословији.
-Како су чудсена и чудна дела Господња и како Бог призива свој народ на разне начине. Из
овога свега можемо закључити- може се мисионарити и преко интернета. Све је намењено за
добро и да служи Добром. Наше мало, наша мала молитва некоме може да значи много. Бог нам је
дао могућност да се спасавамо међусобно. Невероватно на колико све начина можемо да спасемо
не само себе, већ и друге. Једна реч, мали труд око некога може да му спасе душу. Можемо
проповедати и онлајн! Реч Божија је универзална, незалазна, надмашује и превазилази свако време
и остаје до века!
,,И ја вама кажем: Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер
сваки који иште, добија; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се. (Лк. 11, 9-10)“. Амин!

Слика 6-Заједничка фотографија Јакова и Лазара