HRIŠĆANSTVO I DUALIZAM DOBRA I

ZLA (K.S.Luis)
Ako je dualističko gledište istinito, tada zla sila mora biti biće kome se dopada zlo
radi samog zla. U stvarnosti, međutim, ne srećemo nikoga ko voli zlo samo zato
što je ono loše.

Najbliža takvom stavu bi bila okrutnost. Ali u stvarnom životu ljudi su okrutni iz
dva razloga – ili zato što su sadisti, to jest, seksualno izopačeni, pa im okrutnost
pričinjava čulno zadovoljstvo, ili, pak, žele okrutnošću da postignu nešto drugo –
bogatstvo, moć ili sigurnost. Svakako, postići moć, bogatstvo i sigurnost nije loše.
Zlo se sastoji u tome što pokušavamo da ih ostvarimo na pogrešan način ili što
želimo da ih imamo u prevelikim količinama. Naravno, ne želim time da kažem da
ljudi koji ovome streme nisu užasno pokvareni, već da pokvarenost, kad je pažljivo
razmotrimo, predstavlja težnju za nečim dobrim na pogrešan način. Čovek može
da bude dobar radi samog dobra, ali ne može da bude zao samo radi zla. Vi možete
da budete ljubazni i onda kad vam nije do ljubaznosti, kad vam to ne pričinjava
nikakvo zadovoljstvo, samo zato što znate da je ljubaznost ispravna. Niko,
međutim, nije okrutan zato što je okrutnost loša, već zato što mu pričinjava
zadovoljstvo ili donosi korist. Drugim rečima, zlo ne može na isti način da bude
uspešno čak ni u svojoj zlobi, kao što dobro može da bude uspešno u svojoj
dobroti. Dobro je, da se tako izrazimo, ono što samo po sebi jeste; zlo je iskvareno
dobro. Nešto mora najpre da bude dobro, da bi se moglo iskvariti. Sadizam smo
nazvali seksualnom izopačenošću. Moramo, međutim, da imamo predstavu o
normalnoj seksulanosti da bismo mogli da govorimo o njenoj izopačenosti.
Izopačenost možemo da procenimo zato što znamo kako izgleda normalno
ponašanje, ali normalno ne možemo da objasnimo na osnovu izopačenog. Iz toga
sledi da je ova zla sila, koja se smatra jednako moćnom kao dobra sila i koja zlo
voli na isti način kao i dobra sila dobrotu, najobičnija utvara. Da bi bila zla, ona
mora da želi dobro koje ostvaruje na pogrešan način, mora da ima porive koji su
izvorno dobri da bi mogla da ih izopači. Ali, ako je zla, ona ne može u sebi da ima
ni dobro koje bi želela, ni dobar poriv koji bi izopačila. Oboje mora dobijati od
dobre sile. A, ako je tako, tada ne može biti govora o njenoj nezavisnosti.

Hajde da ovo pojednostavimo. Da bi bila zla, ova sila mora da postoji i poseduje
inteligenciju i volju. Postojanje, inteligencija i volja su, međutim, same po sebi
dobre. Stoga ona mora da ih dobija od dobre sile – čak i da bi bila zla, ova sila
mora da pozajmljuje ili krade od svoje suparnice. Da li sada shvatate zašto je
hrišćanstvo oduvek tvrdilo da je đavo pali anđeo? Ovo nije samo priča za decu. To
je stvarno priznavanje činjenice da je zlo parazit, a ne prvobitno stanje. Sile koje
omogućavaju zlu da postoji jesu sile koje daje dobrota. Sve ono što omogućava
zlom čoveku da svoje zlo iskaže samo po sebi je dobro – odlučnost, pamet, dobar
izgled, samo postojanje. Zbog toga dualizam, strogo gledano, nije utemeljen.

Moram da priznam da je pravo hrišćanstvo (za razliku od razvodnjenog) mnogo

bliže dualizmu nego što se misli. Jedna od stvari koje su me iznenadile kada sam
prvi put ozbiljno pročitao Novi Zavet jeste to što se u njemu tako mnogo govori o
mračnoj sili u svetu – o moćnom zlom duhu koji je, smatra se, ona sila koja stoji
iza smrti, bolesti i greha. Razlika je u tome što je, prema hrišćanstvu, ovu mračnu
silu stvorio Bog. On ju je stvorio dobrom, ali ona se pokvarila. Hrišćanstvo se slaže
sa dualizmom da je ovaj svet ratište. Ali ono ne misli da nezavisne sile ratuju. Ono
misli da je u pitanju građanski rat, pobuna, a da mi živimo u onom delu kosmosa
koji je okupirao taj pobunjenik. Hrišćanstvo govori o tome kako je pravedni car
stigao, mogli bismo reći prerušen, i kako sve nas poziva da učestvujemo u velikom
pokretu otpora.

Znam da će me neko upitati: "Da li stvarno nameravaš da nas sada, u današnje

vreme, ponovo upoznaješ sa našim starim prijateljem đavolom – koji ima kopita,
rogove i sve što uz to ide?" Šta vreme ima s tim – ne znam. A nije mi mnogo stalo
ni do kopita i rogova. Ali, što se svega ostalog tiče, moj odgovor je potvrdan. Ne
tvrdim da znam išta o izgledu đavola. Ako bi neko želeo da ga bolje upozna, ja bih
mu rekao: "Ne brini. Ako stvarno želiš, upoznaćeš ga. Da li će ti se dopasti kad ga
upoznaš – to je već drugo pitanje."

K.S. Luis (C.S.Lewis)